| </p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да |
| у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" / |
| не признају „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, |
| а хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, н |
| ца, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача с |
| ви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi>богољубнос</hi>...</p> <pb n="29" /> <p>— |
| ли да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су то |
| Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али |
| ри, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка |
| братимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, |
| ежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се же |
| одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако |
| Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, |
| вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навик |
| ори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прили |
| {S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер ј |
| валоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брн |
| вши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да та |
| орила.{S} Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стуб |
| ма у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! ј |
| лугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на |
| ирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да |
| и би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи нап |
| а из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни |
| је чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљега |
| па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> |
| га на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Је |
| ана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и по |
| под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети т |
| S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</ |
| вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше мог |
| Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај |
| својски приватимо, збогу млого разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, да |
| рилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али нак |
| ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, кад |
| љива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише н |
| S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полиг |
| ам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, н |
| вић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јер |
| а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, |
| дити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није |
| , Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијеп |
| ко сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} |
| ави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређуј |
| као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, |
| тасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи |
| тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из мл |
| при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} |
| је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S |
| рет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде |
| /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне |
| м код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалос |
| ћи се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... |
| дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, како су сви правос |
| p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> < |
| воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу |
| — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка |
| е сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода |
| ене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога |
| > <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S |
| бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n="83" /> |
| , и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што |
| ча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, а |
| и на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Т |
| рошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Ње |
| аљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} |
| ин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о |
| образу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, |
| ј, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> |
| е ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго мило |
| ледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија овол |
| ворило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође д |
| {S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да |
| уп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{ |
| оче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала п |
| к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утоп |
| у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје |
| Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули |
| овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду н |
| е припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи ј |
| тезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Н |
| >Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на |
| дина, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си с |
| коња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гом |
| аље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једног |
| да походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Вели |
| е тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из жит |
| фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну |
| p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „ |
| рковићи презрени међу својим земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него |
| е мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> < |
| ну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламт |
| а силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо |
| ћу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега |
| аг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! ре |
| <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Ф |
| еленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два |
| {S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је |
| е свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Сти |
| сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и ск |
| Разумите ли?...{S} Коњушка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња не |
| — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; ч |
| е он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, н |
| старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас зад |
| {S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави |
| p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ва |
| д села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за |
| н њекијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, изди |
| тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кук |
| меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у |
| јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> <p>На столу „ В |
| о шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смију |
| набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком |
| ма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, |
| вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У циј |
| аћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и |
| граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице изгов |
| дул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Ј |
| да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру |
| есне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лиј |
| ле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној о |
| је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Ба |
| да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљев |
| рајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> < |
| вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо |
| и.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стиго |
| је зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна суд |
| е у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манасти |
| рантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Посл |
| ски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а |
| би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке р |
| ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ного |
| ишћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} |
| е о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде з |
| у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни би |
| у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који |
| огаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, про |
| сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он да |
| сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили |
| а цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су |
| S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој стра |
| рвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и ма |
| нових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин |
| је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовник |
| чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у ње |
| и у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере |
| му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није б |
| те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји |
| Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Го |
| p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Бо |
| , да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се н |
| разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се заг |
| нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву с |
| послинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека |
| лски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бо |
| p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си |
| дник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се уго |
| ћи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не прет |
| Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{ |
| знијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога |
| друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} |
| жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! по |
| омишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати |
| .{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху |
| није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај ред |
| S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буков |
| риц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, кој |
| ц око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ че |
| једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лон |
| {S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке к |
| азно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене |
| у ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да преглед |
| митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао |
| Магаре од магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, не |
| Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званиц |
| — Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овам |
| моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, ка |
| селити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; ал |
| м с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ |
| пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка |
| збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цур |
| ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p |
| трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад |
| је, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оц |
| о <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, та |
| Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> < |
| здануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какв |
| "191" /> <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи |
| аст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те |
| ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, |
| и здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:< |
| шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад |
| Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га т |
| p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, п |
| пече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће ва |
| ли и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је |
| се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима |
| пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци по |
| богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред |
| цкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и |
| јепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старог |
| глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при |
| шћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није б |
| двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти |
| <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n=" |
| е.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо б |
| мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црве |
| рипушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу ис |
| оји други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ни |
| да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p> |
| S} Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала |
| о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то |
| а на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла |
| лицом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне ш |
| цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда |
| а Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години с |
| о одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову к |
| д онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о том |
| /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био |
| тегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па п |
| дравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и |
| едан мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одат |
| > <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те |
| е привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су |
| } Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак приша |
| да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од |
| а та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, шт |
| ш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: го |
| {S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кув |
| (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S |
| ја?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају п |
| !</p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи с |
| е.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвиц |
| а дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти |
| о ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијет |
| ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на дв |
| у, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> < |
| бују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђа |
| ња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио |
| а звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастир |
| а.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи о |
| а сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час пре |
| јетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих |
| њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осиња |
| је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зо |
| ж! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче св |
| ати се муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и |
| мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје плам |
| вођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглуш |
| њем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе п |
| /p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошт |
| та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што |
| b n="123" /> сви се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од г |
| ибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па |
| тиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Ср |
| о.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p> <pb n="166" /> <p>— На, ј |
| је, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета, чатећи молитве.{S} Ба |
| пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо н |
| се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој |
| вати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.< |
| а.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Б |
| д, да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке гот |
| {S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца н |
| Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад прв |
| ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћа |
| у.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико д |
| ешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије св |
| здуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавање обич |
| је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, |
| риба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> |
| , чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачка |
| шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, т |
| ије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му |
| су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак борав |
| ува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког |
| пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала |
| и.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетн |
| велиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- |
| да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!. |
| пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани оп |
| p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тј |
| Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бако |
| алу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, |
| змијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као м |
| ио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да д |
| етати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, глед |
| и пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (п |
| зарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.< |
| о кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у |
| Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако б |
| кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше < |
| нај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Шт |
| м, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да |
| ко заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у |
| ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?< |
| Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, з |
| же потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, д |
| исли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је |
| о да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљиц |
| лије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на шт |
| ’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, |
| се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </bo |
| е у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, |
| , јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај се |
| агарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>К |
| на међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави з |
| е сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тад |
| то тако!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шт |
| а, који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га дру |
| лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скоч |
| и зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи |
| есам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А н |
| {S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне |
| желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затек |
| би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а к |
| Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам зде |
| е од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичиц |
| граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} |
| даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, |
| ј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} |
| служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, к |
| Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и |
| јеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње вели |
| , кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</ |
| преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, |
| га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви |
| како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те |
| {S} На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.{S} На ногама м |
| S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа в |
| не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испре |
| исто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога |
| удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге ф |
| {S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуг |
| , у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њој |
| .{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдем |
| ен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаг |
| врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватра |
| лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац |
| Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <p |
| >— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! |
| ушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више ко |
| млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се с |
| ко здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да с |
| било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађу |
| .</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и |
| рдар, неопажен, покрену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта |
| уриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежа |
| о.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и |
| и мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша л |
| кле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа |
| е!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној но |
| удуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бак |
| ље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјакт |
| /p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Ст |
| ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљ |
| укао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово з |
| , па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити? |
| врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У вој |
| си донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди з |
| } Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} |
| јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардиј |
| , те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима |
| шла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекије |
| лико тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет |
| тадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њ |
| времена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти о |
| аслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p |
| и орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезим |
| несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоњ |
| <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S |
| {S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у |
| воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, пре |
| S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него |
| а миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим |
| ја млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{ |
| ши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао |
| дочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше з |
| под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога |
| S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зача |
| размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар уда |
| ндија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихо |
| кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац к |
| се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, |
| дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покуша |
| је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје т |
| на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки |
| .{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, него ново... |
| Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb |
| .{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За ди |
| ечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија б |
| пи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући н |
| , који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његов |
| , него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, |
| на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n |
| а.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Ма |
| ло.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка по |
| а би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста н |
| >Чмањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-к |
| ш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толи |
| него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијело испред ње |
| рани бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много в |
| Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, |
| о.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакн |
| у.... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По |
| те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидат |
| се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вије |
| з ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је п |
| д повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите мој |
| Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Н |
| вардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је теби |
| д сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро д |
| ели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на |
| стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.< |
| варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па г |
| е умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си |
| е цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви |
| > <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворит |
| ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> < |
| <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у |
| лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао |
| му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда по |
| е ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну |
| , зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди к |
| а Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.< |
| <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, |
| и.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићи |
| нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S |
| леда у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, |
| ма по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу о |
| ну.{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода |
| или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи |
| очетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше |
| галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бак |
| р сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај |
| оје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да |
| ом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p |
| ном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега свет |
| <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у оч |
| а, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— |
| иноћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта с |
| није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи п |
| у честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га поми |
| урке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствова |
| д ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на об |
| којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораш |
| увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетн |
| стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, |
| ћеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на |
| ј.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући п |
| и често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне |
| а, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели |
| литвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, |
| се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад диг |
| твари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна но |
| pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима |
| која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" /> планинама |
| рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђа |
| це на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше з |
| него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној |
| је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, мана |
| <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, |
| ута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрање |
| жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у г |
| па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За |
| а га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} |
| би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под с |
| ли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом |
| не, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка в |
| аше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекак |
| </p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на |
| ух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, мл |
| еплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на |
| не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица раки |
| сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Те |
| ти из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш |
| , па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ак |
| ртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли |
| ујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати ок |
| јзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он |
| ијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана д |
| о их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњаво |
| в. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као д |
| да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњ |
| новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бит |
| е своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но |
| ате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све |
| легану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Буја |
| Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог зв |
| сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док н |
| оручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, |
| ао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да |
| је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} |
| е тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и ув |
| ху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{ |
| он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој |
| бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плави |
| фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и |
| е неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у ман |
| и се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како |
| ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је појести п |
| и’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за |
| чка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обич |
| ви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену |
| „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће |
| велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше з |
| р!....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их гр |
| сника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излаз |
| новита“).{S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би д |
| вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао д |
| за фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; |
| аркеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га |
| , па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отв |
| <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили |
| начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и з |
| е дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} |
| } Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинциј |
| >— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу |
| настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не суко |
| врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића.... |
| ште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се да |
| , и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико |
| , горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обуве |
| де га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудро |
| дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је |
| је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, |
| стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а |
| Јерковићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листови |
| и мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!< |
| ви.</p> <p>— Останите... јо... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а |
| лостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега ш |
| p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! |
| њака, такође старинских; па однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, п |
| и фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из исповјед |
| и, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист |
| ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, к |
| о, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, |
| рид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у |
| арод, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи пом |
| афратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако |
| барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p |
| парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и |
| брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{ |
| и, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> |
| р није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, |
| тир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на |
| дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како п |
| а, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћ |
| ече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Р |
| говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, о |
| тер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му |
| ајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да |
| ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало п |
| ијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушме |
| и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све |
| да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакл |
| ија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чува |
| Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце.... |
| .{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се заф |
| ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, п |
| ли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет ше |
| њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од |
| ља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разго |
| налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, |
| Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити па |
| прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> |
| {S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и м |
| дан с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити |
| дос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, ви |
| ху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили |
| а дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, би |
| а двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња виш |
| имо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се испов |
| оче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли ве |
| <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање преки |
| а нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обј |
| мотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло ј |
| идње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јев |
| издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам |
| ољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си |
| ега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповид |
| ким хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и оста |
| ли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манаст |
| брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га оди |
| де:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У |
| а, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце о |
| ину (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> |
| ају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у догов |
| , вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледа |
| покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а ку |
| Скочити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску |
| кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудиј |
| рло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!. |
| кле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, ч |
| .{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а? |
| <p>— Шта наопако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— За |
| о ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољу |
| арити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли |
| магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти че |
| ш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> |
| милостивијега срца прима својима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једн |
| је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза |
| те да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце....</p> |
| а у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили |
| теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна |
| </p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</ |
| сва поучења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Бр |
| еш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Бр |
| сло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам |
| еда нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите |
| бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жа |
| за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, |
| сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта ј |
| нога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове |
| је његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи ре |
| јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по |
| ли два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А ка |
| {S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p> |
| не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу |
| да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> < |
| да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} К |
| ан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа |
| ја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и д |
| увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова ду |
| вик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не |
| ра извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, |
| у.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још |
| , задијевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик. |
| , кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> |
| упежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n=" |
| и, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и |
| сванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико ври |
| раморне стубице испред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, к |
| ца, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас |
| ада, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, дода |
| мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољав |
| м, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекид |
| богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда |
| зорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, |
| "77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на |
| а, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да за |
| знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> < |
| својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како |
| њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави д |
| рстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је |
| — Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово ј |
| е отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, ко |
| м, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда вољ |
| , па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, т |
| ка, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који |
| о, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки о |
| је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му |
| ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зов |
| ош за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>По |
| Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ов |
| и, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчи |
| "23" /> <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабу |
| као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога причајући о разним особина |
| трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија оноли |
| разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није ш |
| шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, н |
| вица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није |
| о обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као свет |
| ма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учин |
| ер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка |
| дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} |
| са Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали |
| ћи се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке цил |
| та без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?). |
| " /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити |
| одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брн |
| а, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да б |
| реба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, д |
| ш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздра |
| тирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да ј |
| илуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда с |
| Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како с |
| ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, |
| топа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом триј |
| скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ с |
| бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да |
| Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар |
| >— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сјед |
| е стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, |
| икад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А |
| /> нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесе |
| А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба |
| бачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду. |
| .</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиж |
| ати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и заш |
| поди помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, |
| ему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику за |
| ?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у њег |
| љина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из кућ |
| и барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш с |
| мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Ш |
| на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, |
| почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Б |
| лије подне, нестало искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би |
| одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је |
| о је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити |
| Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада |
| не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Она |
| човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам |
| Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заб |
| и Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, |
| ила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекиде Осињача, питајући фратра.</p> <p> |
| Шта је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је п |
| крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ри |
| у из снијевања.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стрицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисл |
| доци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом |
| <p>— Таа-ко!...</p> <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му ј |
| вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора и |
| сам му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, кој |
| око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} |
| p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — нем |
| с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ра |
| и Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, |
| , све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! |
| ли Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе |
| ли није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да са |
| а не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S |
| ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, бола |
| Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S |
| астир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из |
| кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушме |
| миш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb |
| ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам |
| исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> |
| за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У манастир, можемо да и |
| , обрћући капицу међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <p |
| смијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита хара |
| Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта |
| кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па |
| ја ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, |
| уја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре |
| /p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели |
| ране старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, о |
| ћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возар |
| су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко в |
| >— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, |
| допире из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошт |
| — Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам |
| та Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на до |
| уге поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ друго |
| /p> <p>Манастирци се згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаш |
| се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, д |
| !</p> <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p |
| Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мисл |
| војица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши |
| <p>— Живили! заграјише млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запита |
| мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођан |
| а умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присветога? запита шапћући Бакоња.< |
| мо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> |
| ада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна |
| овезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} К |
| <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нис |
| ррррр!... па потону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетр |
| у! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је сукла |
| p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви ос |
| > <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не |
| од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленград |
| поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!< |
| „пркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стра |
| леган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека. |
| имена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бит |
| мијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза он |
| а се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај... |
| p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А о |
| и ће Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од д |
| лина погледа презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, |
| ичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, пок |
| пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пу |
| ундак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо к |
| а!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. |
| ве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели к |
| Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предуш |
| оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичани |
| Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</ |
| о! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мис |
| ијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ |
| не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде нап |
| по свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је п |
| Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> |
| ца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике ви |
| али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изнен |
| ед, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме п |
| исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели мл |
| је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња |
| и велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго врем |
| ако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој др |
| ли крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда |
| шем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња |
| слије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави |
| г противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се |
| е иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, п |
| бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражав |
| ју, пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се |
| та.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да |
| , ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим прије |
| као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан нами |
| дамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће |
| ави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Б |
| ели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с п |
| се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, |
| ди?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Ку |
| ипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Је |
| есели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с |
| S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p |
| , има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише и с |
| многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— Од |
| о се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бит |
| p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би при |
| ало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијех |
| > <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од мага |
| и Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта дру |
| би љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазил |
| ође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Тодорино кл |
| му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају |
| , видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића |
| — Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара из |
| икоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љ |
| овида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица изл |
| раденијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише сти |
| ико њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање нећ |
| , пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име |
| на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанст |
| чи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</ |
| одаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Оси |
| е Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођ |
| овника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Св |
| м!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато што су приковођани пове |
| су приковођани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шј |
| уждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ с |
| тирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гриза |
| да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му |
| којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљев |
| од сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{ |
| главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то же |
| Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p |
| е било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га ј |
| регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да |
| же се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а је |
| } Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало |
| алио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико |
| пињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц |
| овским „крипостима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Б |
| то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нел |
| не!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио |
| рош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га |
| мо почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше до |
| у, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик |
| ше много сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Бон |
| иказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући писмо, заковчаваше и отк |
| јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња с |
| сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досј |
| /p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници |
| мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора, на |
| е онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, |
| аголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да на |
| е налажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес- |
| А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећ |
| е <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизм |
| к није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу |
| Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија с |
| а:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нит |
| ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет |
| у ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је до |
| шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште |
| е га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p |
| ко...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би чови |
| ра, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити |
| Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Ч |
| зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо |
| >— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљ |
| те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у |
| ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Г |
| одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако т |
| Ајд.... соколићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{ |
| p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге |
| о разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њ |
| носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом се |
| Не.... остала су два товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и |
| о баш сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бак |
| а хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прс |
| лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја и |
| да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали с |
| и се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окуш |
| о!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти |
| ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити |
| во“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема бра |
| ли... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! |
| гу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинит |
| љете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова п |
| его за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манасти |
| крила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми з |
| дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти |
| ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш о |
| јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, |
| то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ |
| ели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p |
| ипоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p> |
| Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остав |
| Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине |
| <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала вр |
| један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да |
| мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде прав |
| липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод с |
| <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> |
| /p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврн |
| е кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, с |
| и нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, п |
| му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> < |
| свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати с |
| у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракиј |
| м чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> < |
| о је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно с |
| <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} Дакленка ( |
| S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, |
| } Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од црк |
| помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледа |
| ви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и о |
| ша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! прекиде Мачак, па крену пут м |
| ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се г |
| онови оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} В |
| одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Ба |
| з.</p> <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На в |
| — Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заб |
| ушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта гово |
| .</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од |
| Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стри |
| је дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му пле |
| тића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса |
| и-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кр |
| тка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући |
| си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се за |
| у по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! реко |
| видија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, к |
| ева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} |
| p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а дв |
| </p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мен |
| Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шт |
| ....</p> <p>— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, нес |
| ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спреми |
| још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За тијем млинар искоч |
| ња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Н |
| ећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одма |
| <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јеча |
| а слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије н |
| д долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, |
| е крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покај |
| њма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што |
| " /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Је |
| тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик оч |
| обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се |
| товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па |
| искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> |
| бродова....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још ц |
| ....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухват |
| е човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n |
| Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумара |
| , да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвока |
| ли Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Св |
| естити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој гор |
| аповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар |
| дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар |
| очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјех |
| а и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Бр |
| рава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође. |
| рзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истур |
| о триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, па |
| који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате ск |
| ак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, |
| , тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба на |
| , а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се |
| воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за дан |
| ама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека), него вишала! в |
| и, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута о |
| је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.{S} У једноме суср |
| ша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка ка |
| е Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и палија, реч |
| ти антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив |
| страовито.{S} У једноме сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрт |
| 774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ |
| <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брн |
| којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје н |
| је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисл |
| ћи св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, ко |
| Тодорина Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Рад |
| не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!.. |
| уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!.. |
| дрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!...</p> <pb n="8 |
| едар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона |
| рану, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, д |
| и.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Ср |
| ше сви заједно.{S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „ |
| воме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стуб |
| , и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече |
| Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а |
| е учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам |
| ти, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губи |
| николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пр |
| а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па он |
| не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазил |
| де, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, бли |
| ка.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче |
| е и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за |
| же људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - на |
| довника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху |
| учка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својим |
| викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb n="114" /> фр |
| а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не б |
| воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нар |
| ?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара |
| куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дуј |
| ори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има |
| ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавит |
| призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све |
| убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> < |
| ма овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ о |
| дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзив |
| ећ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене п |
| ред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он |
| не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не мо |
| у:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! по |
| им?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Ди |
| и већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Д |
| јети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ р |
| кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би |
| е га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} О |
| тка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ |
| > <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора |
| не, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да |
| И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама миц |
| ио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са |
| шта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазниј |
| ријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали |
| ди су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што |
| вши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му |
| ли кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших б |
| свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, са с |
| што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} К |
| прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покаја |
| сусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас сви |
| не! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не |
| pb n="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Т |
| <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="126" /> < |
| /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} |
| шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....< |
| !{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа ру |
| је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој дон |
| вареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи о |
| — као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађа |
| шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати |
| то збогу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Д |
| .{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Н |
| а велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „ |
| итар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посл |
| рани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, |
| вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испр |
| ке....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то |
| дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића за |
| све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бак |
| у наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрс |
| Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра |
| оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја |
| рат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му |
| S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам |
| n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину |
| Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p |
| амириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући во |
| ом изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „кр |
| с.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујућ |
| у тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњуша |
| его ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове године, како је |
| {S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, да скине |
| ема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, дуовниче.< |
| у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је у |
| </p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека...</p> <pb n="137" |
| а реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издер |
| тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја |
| м тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и |
| јопета навратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам |
| бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Ба |
| устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио. |
| ред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али |
| <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p |
| не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздр |
| лије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, |
| , а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} И |
| тите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледин |
| ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, п |
| ија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сј |
| јте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија |
| То је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђак |
| жем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је п |
| е покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет та |
| гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисн |
| могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, |
| ика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; |
| е, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за |
| /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, о |
| ва, које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! в |
| и из мантије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем једа |
| али ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.< |
| ошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— |
| {S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за |
| неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манас |
| кајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући |
| гословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Б |
| увати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња в |
| до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се |
| ше, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити к |
| се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми |
| p>— Па јест, прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши мимику.</p> <p>— |
| е пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било |
| е вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањ |
| са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се |
| Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p |
| му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... з |
| ара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекн |
| болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу |
| .{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати |
| о чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи т |
| има.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Г |
| тје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> < |
| бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се т |
| а-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана |
| о.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије кру |
| џије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је |
| позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сеља |
| а, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> < |
| њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је тр |
| шаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фратара, дивио се, још |
| о леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто заба |
| , па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповиди |
| "107" /> <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— |
| ако је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, к |
| и сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Бу |
| ло цилцато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекај |
| ци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њег |
| о усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! |
| } Ркалина зашкргута зубма.</p> <p>— Таа-ако!....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем |
| хнувши.</p> <p>— Шта наопако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена? |
| снивала....</p> <pb n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајд |
| у оби придње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триб |
| кните, тако!</p> <pb n="188" /> <p>— Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па... |
| д тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић |
| вати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам засл |
| по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, |
| ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци вел |
| з.</p> <p>— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека |
| моја није жива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> < |
| ми је Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти |
| а и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Ча |
| једи слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и |
| ко воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нов |
| ’ Крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и лада |
| нмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћ |
| они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живиј |
| тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омје |
| се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“ |
| е ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лице |
| од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Б |
| моли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестад |
| оњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је б |
| који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп н |
| а, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сум |
| утро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикр |
| p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред |
| > <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена....</p> <p>Манастирци се |
| бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претури |
| и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n |
| „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</h |
| најем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми д |
| акленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и |
| а је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти к |
| никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те |
| ре нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће |
| а је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван прос |
| за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и з |
| а, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нити се могао |
| н другога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, |
| аре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је |
| је сад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри |
| >Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, забора |
| и се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушме |
| врши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље |
| о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замиш |
| икоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду и према опћ |
| ина настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмељ |
| ина, старији од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} И |
| ме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно |
| ни њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ни |
| , браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ј |
| штења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској |
| лио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире и |
| ра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријеч |
| .</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" |
| шати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је |
| има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зв |
| д цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} М |
| у по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га в |
| тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, |
| S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вр |
| -Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, |
| тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Б |
| литве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће |
| У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се пре |
| иру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизн |
| та.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико тренутака С |
| овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона |
| а дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче припли |
| најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и |
| а бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе п |
| ледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је св |
| е већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак |
| </p> <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одл |
| ушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ к |
| наду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{ |
| св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да |
| ардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим к |
| ци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди |
| рицу.{S} Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњ |
| брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како ј |
| говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор ним |
| Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазд |
| ма пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту |
| и?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је |
| је не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не |
| “, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.< |
| и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по |
| ..{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</ |
| дан дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи |
| Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти пр |
| кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?. |
| по причању, знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко в |
| малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити |
| ! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... ка |
| њу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Ст |
| осто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пук |
| лаве, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> |
| авом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силаж |
| ар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> |
| је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-к |
| сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докл |
| ања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — |
| сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, |
| аменом изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне |
| аше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да по |
| по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p |
| о цркву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, ка |
| ју.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> често крад |
| цом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манасти |
| {S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и каја |
| удионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије до |
| спита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, ви |
| .{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педес |
| S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> < |
| о како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, |
| рича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов ро |
| свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са |
| ца, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ |
| коња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, по |
| ве своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти |
| и ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се |
| ага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврља |
| и.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати п |
| тику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се |
| вај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све ос |
| зда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, р |
| ме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху њ |
| {S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, наред |
| о нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било ра |
| годило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло су |
| по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе тр |
| лементу, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и улом |
| о ново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове веч |
| а не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, |
| таре навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљед |
| Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало |
| овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да реч |
| , да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискивати глагољаше |
| још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња! |
| гану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но м |
| јстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена |
| .{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити |
| се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући уздах, затв |
| оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивш |
| ућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради как |
| диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам п |
| врти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шк |
| ако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа т |
| испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде п |
| а грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гв |
| е нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету |
| на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше |
| ти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић! |
| оњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му |
| у Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетј |
| слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не с |
| у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара. |
| а.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасо |
| кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у ку |
| тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (пока |
| правду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награји |
| ак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хи |
| Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да го |
| то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је |
| ком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сиј |
| који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болест |
| то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима.{S} Говорећи о то |
| е једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, |
| ви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах посли |
| та навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увред |
| твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко |
| тама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други |
| , а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, ко |
| еће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијало |
| чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, јед |
| и преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.< |
| ти.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и м |
| испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> |
| S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак |
| <p>— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ак |
| обра маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да |
| рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му и |
| се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па с |
| чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А |
| анац камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила н |
| узе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, о |
| /p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице |
| рохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а н |
| Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не |
| , ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} |
| гама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је |
| и му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зи |
| змеђу „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у ле |
| кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по триј |
| а откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у кама |
| обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад |
| ше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину. |
| . Фране није заповједни празник народу, али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ћ |
| ски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Т |
| уд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворни |
| вар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнин |
| Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова |
| орје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} |
| .</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у |
| е зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дј |
| ављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ н |
| , поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“< |
| p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише за наличјем |
| н је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавањ |
| коме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив |
| p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да |
| не дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би з |
| се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујет |
| ажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Т |
| p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дот |
| пет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламен |
| још њеколико постриженика манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} |
| жити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што о |
| очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледа |
| {S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> < |
| ађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам ва |
| дговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Ниј |
| и његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим |
| преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљ |
| ез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Ба |
| телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{ |
| вај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по го |
| с“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он |
| инама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпост |
| ом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритв |
| ед свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након помањег размака, угледаше високе планине и по |
| био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да с |
| то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар три |
| и стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и као узгред з |
| врљаху молитве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, о |
| оћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....< |
| ко је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли та |
| гласило, тако на далеко, <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по |
| ста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је зап |
| n="120" /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра ј |
| {S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно. |
| примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с в |
| манима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље |
| онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јо |
| је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови стра |
| држа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је |
| недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјет |
| но здружили, те раде против њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{ |
| 139" /></p> <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...< |
| је зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} |
| пушку.{S} Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, а |
| фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда ба |
| верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну |
| и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, |
| да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра- |
| дан под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокр |
| а то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех год |
| преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешај |
| ко је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко |
| ри уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на к |
| роју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, |
| на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послу |
| е то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек к |
| се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде са |
| унда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој л |
| с, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не в |
| нам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Н |
| ао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дун |
| читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо ради |
| а уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви |
| је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се |
| крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, |
| се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јав |
| тар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише п |
| ња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим по |
| а види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>к |
| о, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p |
| друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, |
| е, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет а |
| , те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се |
| стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обуз |
| пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви |
| не осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> < |
| вши прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазил |
| , гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му |
| ру, па настави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија |
| а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>К |
| > <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не з |
| , јето све једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си |
| триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блаже |
| га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— |
| ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али |
| {S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у |
| S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>В |
| оји, истина, имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањ |
| пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима продире до |
| два дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој гр |
| ас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бак |
| дбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њ |
| сам замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени |
| у, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шк |
| ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине |
| ви излијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по м |
| иде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку висок |
| р, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и ре |
| мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те |
| вор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде |
| <pb n="224" /> дакле.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше |
| , Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога ф |
| олико је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја. |
| ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима |
| ји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар н |
| Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер на |
| али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се свет |
| а посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њи |
| винцијал?</p> <p>— И провинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће |
| ља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, |
| бокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> |
| и пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте |
| За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је |
| и са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p> |
| не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија |
| е по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учи |
| и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди |
| аши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде |
| крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, |
| а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> |
| .{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! в |
| p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња |
| стир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пу |
| ааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби с |
| о писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма |
| > <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с |
| , браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо |
| д тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— |
| ... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су |
| амац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коно |
| чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад |
| говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте св |
| тиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“< |
| иориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак |
| дало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једн |
| а зубма.</p> <p>— Таа-ако!....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, К |
| е, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се дана |
| колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас |
| те како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопали ћускијама прагове, па и’ заје |
| .{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> |
| се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Ба |
| дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} З |
| , фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући је |
| е!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Б |
| пећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељ |
| ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! |
| ш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљд |
| ушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда свемогући крив! |
| г Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> <quote> <l> |
| ину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за |
| оловину од онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јо |
| ки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас |
| ичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је |
| н.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, |
| и меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем д |
| аже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном з |
| рснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет |
| и се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде |
| Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Б |
| Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на сто |
| ви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао |
| а, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпур |
| изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, много читао, то је |
| , па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар |
| оме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на м |
| е га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево |
| та се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? |
| ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је |
| га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево не |
| се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пи |
| под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема |
| е догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита |
| Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће |
| ћи“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старог |
| а штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се |
| другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} |
| p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим по |
| и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Б |
| та: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фран |
| ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прсну |
| обичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога прич |
| ом мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране |
| ри, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени |
| ориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да |
| ву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педесет их потекоше, д |
| а с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{ |
| уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова при |
| ије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога др |
| у, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу |
| S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ом |
| очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је ду |
| тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче дола |
| рње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изве |
| >Од тада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допр |
| же, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не |
| .</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, |
| се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „стру |
| оље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој п |
| е да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, |
| дине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено чешкање.</p> < |
| мјесту.</p> <p>Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, к |
| н као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђ |
| рмољише њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. |
| ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да ле |
| ем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. |
| његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како |
| еко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред |
| јеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дије |
| тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије |
| ати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости |
| ога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини |
| бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу |
| аћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, и своја |
| тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа |
| ..</p> <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, |
| д, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани прутић, |
| ј.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стрич |
| тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У с |
| лудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упут |
| пога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа и момка пред |
| ега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бакоња, из Зврљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вр |
| не.{S} Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у |
| ће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам |
| на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну |
| х тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је |
| љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не |
| да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотс |
| итињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се п |
| хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишали |
| у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи уп |
| Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекакв |
| га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агу |
| кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па |
| , него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га |
| шно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио |
| у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под |
| ир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га п |
| ни зрнаца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка |
| алове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје и |
| инка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у с |
| али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добр |
| лике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те |
| ика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па |
| ше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек в |
| е да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} |
| рже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога |
| овца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здр |
| <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се |
| рави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Н |
| оји му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да |
| сим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и |
| о; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца |
| дина дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да зам |
| , оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га |
| ве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега |
| онтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да |
| едва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода |
| } Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче |
| ђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад |
| ајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, |
| ишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколик |
| тече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а д |
| је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бод |
| се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња |
| отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом <pb n="135" |
| е збише око кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - |
| е и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне |
| аше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао |
| у, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Б |
| е погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, |
| ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} |
| Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из |
| јих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда |
| ело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Ко |
| ма, — манастир <pb n="224" /> дакле.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у мно |
| рата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истр |
| ре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, оти |
| у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, ко |
| ата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} |
| жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олт |
| се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балег |
| с без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта.</p> <p>— Јес разумија шта сам нареди |
| е убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и |
| река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави |
| поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле |
| Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта |
| чића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог |
| чје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица нос |
| о ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Ср |
| а говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије |
| да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му пр |
| ш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово сваког |
| обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам ч |
| ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запи |
| е бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, |
| у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита |
| , као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како |
| и о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од п |
| кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне с |
| ху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихар |
| {S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја |
| кога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек |
| ок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</ |
| грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта |
| здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, |
| и, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи |
| који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у реше |
| тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но |
| , над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, ал |
| Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, д |
| од њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па |
| ање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред н |
| овор <pb n="229" /> него оно јутрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нек |
| котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујас |
| си ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вр |
| е их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намр |
| гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето |
| е сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага п |
| миваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече ра |
| а Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем |
| ећ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али |
| алена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, |
| и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи с |
| Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је |
| ива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не с |
| славне цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да м |
| а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> |
| е научи „одговарати“ јутрењу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома |
| n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све же |
| на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примиј |
| рока лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је |
| коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, |
| акоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плије |
| и жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко |
| дубље може, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Ч |
| на Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пре |
| и младићу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар прич |
| њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди ј |
| гао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.</p> <p>— К |
| бељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му пис |
| ницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, |
| однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.< |
| шли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Њеко |
| тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из житиј |
| тра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> <p>На столу „ Вра |
| око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешк |
| ђе.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљ |
| ање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и би |
| ати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледај |
| лону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Б |
| ија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове |
| жао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао с |
| пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ј |
| го као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђо |
| а.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевц |
| па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако |
| ....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди |
| стави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби |
| ишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену да |
| је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирскога.... не |
| ог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, диј |
| а....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стр |
| Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се р |
| син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде |
| румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би м |
| њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p |
| е препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Б |
| , не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} |
| едавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би |
| м, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да м |
| не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвај |
| афу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више него о |
| више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" |
| /p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло |
| — О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтар |
| да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме |
| сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видј |
| ли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не |
| зу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, |
| е од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак |
| усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и јасно како то да |
| >— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> <p>— Не знам! |
| !</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} |
| ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му |
| — Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p |
| ели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће из |
| зан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да |
| све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Ср |
| најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, пог |
| ме посли ручка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! |
| бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили пре |
| Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду образе и настави:{S} |
| <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра |
| ом, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли |
| вима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Буја |
| ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоц |
| прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та дво |
| {S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} |
| е је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе.</p> <pb n="211" /> <p>—- Нема |
| ва у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушит |
| акоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога д |
| усе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји |
| њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би |
| ево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан |
| носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, |
| <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, |
| че Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, т |
| уо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као |
| фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се |
| то свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и похара једне православне цркве у сусједству п |
| ћи и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, |
| учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до рук |
| ус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се |
| , „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња о |
| о марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p |
| пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</ |
| би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разгово |
| писа њеколико латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, зн |
| и лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличин |
| p>Будионица зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но |
| ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас т |
| у је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем |
| годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц |
| штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из к |
| к, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb n="250" /> <p>Послије празника д |
| Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му |
| носе такијем работама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те вид |
| ају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провин |
| због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био |
| музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковачем, који |
| лони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фр |
| „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би |
| рака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати |
| мирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађ |
| /p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган. |
| Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{ |
| да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} |
| олио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се с |
| е рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету вр |
| тедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који |
| је празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, |
| ун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху |
| ишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благосл |
| , давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија н |
| оба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> |
| т?</p> <p>— Ово је проста картина! рече Бакоња развивши лист неписане хартије.</p> <p>— О Исусе |
| е крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река д |
| е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, у |
| аш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гл |
| ландра...</p> <p>— Јево пуно наши! рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити с |
| обро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта о |
| ајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести |
| сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трошити р |
| а би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење. |
| да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p> |
| она најпослије.</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња дишући испрекидано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} |
| кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом испр |
| ашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор |
| спрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви прио |
| ву, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши ма |
| а свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благослов од с |
| /p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.</p |
| они сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Те |
| е га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четир |
| ћемо о томе разговарати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с дес |
| гну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!... |
| знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, у коме н |
| онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он пог |
| уђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писм |
| сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} |
| иш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, |
| Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилостиви Ркалина настави:</p> |
| е, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а |
| већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, з |
| соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуњ |
| ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која св |
| но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Ив |
| на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, п |
| г.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја м |
| цу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се чини, |
| њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, до |
| омак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом ј |
| ру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху с |
| малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка |
| и) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све |
| ав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад |
| приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њи |
| ром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срда |
| глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За |
| Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости |
| ренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погл |
| у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се |
| мињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди |
| јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем п |
| трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то |
| шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, |
| /p> <p>— У солдате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је |
| А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb n="131" /> <p>— Однија и’ враг за рана. |
| и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој |
| сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} З |
| ражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се |
| је, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу су |
| настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! |
| , па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па |
| и стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, |
| мој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар |
| пе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни |
| е к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шт |
| , само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, |
| /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Да |
| ћи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одле |
| мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест |
| ују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану црк |
| И ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (п |
| >— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче |
| Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи.</p> <pb n="26" |
| </p> <p>— Ја нисам ништа каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи |
| 56" /> <p>— За менека је умра, одговори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу ви |
| вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећ |
| сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоња отварајући прозоре.{S} Нисам пушија, него сам си |
| p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што он одлет |
| оговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка ок |
| другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb |
| ије украло и присветога? запита шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, несритно дите! одговори му, тако |
| га вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покојног стрица |
| обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се |
| свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, сва |
| снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да |
| чно <pb n="228" /> имућна.{S} Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цо |
| е свети!“</l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња по ново напредоваше у стричевој милости, али га |
| пан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након по |
| му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље |
| покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући косо ст |
| повријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} |
| остајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице сво |
| ви свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спав |
| , пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак б |
| и?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више |
| чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, з |
| оже му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n |
| а бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одма |
| о писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главо |
| нате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га г |
| да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не |
| трица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то |
| акве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац с |
| одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{ |
| } Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше к |
| огађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за с |
| } Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад |
| а Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С |
| а пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујас |
| кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Ко |
| рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то |
| те говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њем |
| о у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе б |
| коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије |
| в! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, д |
| : гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па с |
| „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозг |
| /p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији с |
| дим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> |
| умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Му |
| јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они |
| ош шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше неп |
| {S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} |
| ана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати ка |
| коњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само ш |
| у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица |
| " /> </front> <body> <pb n="1" /> <head>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div t |
| мо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, намрштен, ста распремати собу.{S} Једна неугодн |
| у: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, |
| } Зашта се тучете?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да |
| итају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми |
| ead>IV.{S} УВОД У НОВИ ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајах |
| м дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе с |
| е дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету |
| у бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде п |
| } Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим: |
| ...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, |
| и убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш |
| де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе:</p> <quote |
| } Видићемо послин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунц |
| мена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши |
| .{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устав |
| его двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну руком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад |
| м, опкољеним четом свећеника....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, д |
| ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема че |
| два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва мог |
| -Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хв |
| вим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли |
| је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спре |
| к?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p |
| налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бј |
| ако су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи једа |
| мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет споп |
| У сјени од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на |
| р диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупни |
| које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, |
| на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мрт |
| а велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит |
| не, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговори |
| на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички |
| зефе праведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаш |
| ио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како |
| а, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, ка |
| Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S |
| мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа |
| подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манас |
| ваху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, а |
| пасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти |
| дном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до С |
| т обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p |
| ки кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине врат |
| ви.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они |
| и још славнијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у у |
| вац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих |
| ко се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фу |
| и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четир |
| викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се |
| } Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> <pb n="18" /> <p>До мало отв |
| } Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у к |
| е и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је проте |
| и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S |
| , а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мал |
| руги, одиста манастирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, уст |
| амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а? |
| требе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој |
| плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p>— Прикините,.... ја сам послом дош |
| будити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка |
| ! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p |
| љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прек |
| овоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, пок |
| држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> < |
| е раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледајући низове ку |
| > <p>4 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p |
| није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значи |
| стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у |
| о си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p |
| ...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, |
| ри...{S} Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На |
| {S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Ј |
| се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати стрица, говорећи на изуст ње |
| не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и мног |
| ека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све ш |
| а да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о |
| бу и умисити какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше |
| у. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па |
| удове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљ |
| аквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.< |
| Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња сми |
| днога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, мален |
| јеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Ба |
| е дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Ба |
| гљиво очине пријекоре...</p> <p>Послије Бакоње, најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или |
| мо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио д |
| бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех пр |
| Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим |
| з мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те |
| га, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе гр |
| , друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звеке |
| ву мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага |
| уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га оп |
| е једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, нег |
| што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињал |
| вајући чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове |
| оке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијеп |
| , о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без |
| , а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се ка |
| провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике ври |
| странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— |
| као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупн |
| али Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико |
| хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но |
| се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке риј |
| то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао м |
| уљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну к |
| дијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, |
| "50" /> и кожни подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талија |
| ста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начином да г |
| убављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; по |
| штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" /> оби |
| ити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и |
| а убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> <p>— Ја нисам н |
| асу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то р |
| добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растах |
| може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да |
| а се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо |
| ијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећање |
| аше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако |
| ео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бако |
| ви вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио очи.</p> |
| љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крен |
| ви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па |
| баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с |
| Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је с |
| ра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бако |
| укоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудит |
| /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц |
| ете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња бл |
| мимику.</p> <p>— Камо торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <p |
| задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и |
| азумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност према цр |
| к, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде |
| м је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, |
| бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повра |
| } О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стриц |
| на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело |
| а, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p> |
| учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас ви |
| сет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак н |
| ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега и |
| и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, ка |
| , одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, од |
| часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црв |
| е, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња о |
| га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије |
| о вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па |
| тране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само гл |
| ече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не сам |
| </head> <p>Шест недјеља послије одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напун |
| — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{ |
| забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тог |
| ао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њ |
| рпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на <hi>провинцијалу</h |
| ићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, |
| у за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту та |
| аше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, а |
| нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и |
| еше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише |
| мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобраз |
| и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, св |
| е.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом |
| и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} |
| ти коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и о |
| клони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p> <p>— Шта |
| паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, ко |
| зрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски |
| еликом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Ч |
| шљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Посл |
| Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је |
| на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико м |
| де прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, |
| у се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији), па Врт |
| е ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, т |
| како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бако |
| већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четв |
| исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема, па се уст |
| о добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало |
| {S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак |
| оће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприј |
| ити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово ј |
| p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако |
| што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, затвори г |
| е, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, |
| ..., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с |
| мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе |
| ви све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, |
| своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бако |
| часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у |
| е, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет ци |
| и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједил |
| варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и др |
| >Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он |
| т, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Ј |
| и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање |
| атраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два товарна!</p> <p>— |
| ј да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити? |
| згласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, на |
| а посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије |
| то талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка с |
| у се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијевања.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стри |
| ив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо мог |
| е чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двиј |
| јаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискуп |
| ше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} |
| р, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb |
| ће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— |
| шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Зн |
| дицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово гото |
| рао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дива |
| језди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запа |
| молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну |
| срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађ |
| у да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n="51" /> |
| коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета г |
| , познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за р |
| како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се |
| иво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој тр |
| S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив ра |
| !</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, |
| зађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па о |
| на, срце материно? пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55 |
| блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту |
| аго нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говори |
| пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{ |
| тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тр |
| поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна |
| шчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта р |
| и сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо устаде, покло |
| обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа н |
| n="132" /> <p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p> <p>Б |
| Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дан |
| ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу |
| јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{ |
| нице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} |
| еларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} То подјари њего |
| јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, |
| ме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се вр |
| ином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао К |
| икој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— И |
| Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одгов |
| о чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке |
| ритно дите! одговори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути п |
| старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, |
| и одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и |
| ачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкај |
| } Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бут |
| је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетк |
| а забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу ж |
| но, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене о |
| рими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: мли |
| и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, |
| рви олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три четири п |
| е, према годинама службовања.{S} Најзад Балеган расјече њеколико јабука, и пошто понуди служинч |
| </p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта |
| >— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад |
| луду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у ску |
| а по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, |
| еном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно |
| ња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то н |
| м кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти к |
| р, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти м |
| слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Та |
| ицијана Фелицијановића...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Трт |
| један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Н |
| а“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар и |
| кара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све |
| га затекоше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, п |
| о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на |
| грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му |
| е потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викн |
| Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— |
| му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Врат |
| преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у ви |
| ет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, |
| ачини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња |
| hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Ка |
| <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у |
| р је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше |
| путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њег |
| ње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу |
| затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече |
| завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном Букар |
| Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта, и сми |
| а не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бак |
| емао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пу |
| а, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} |
| е пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, |
| Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у стопала.{S} Он |
| з ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико! |
| амо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да доб |
| говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Доб |
| баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</h |
| крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S |
| а му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутах |
| изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и |
| е, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још је |
| љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по |
| отов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису |
| замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богос |
| предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, |
| еља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p> |
| иреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњев |
| е и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још м |
| бере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечер |
| </p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина |
| њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} |
| и.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и по |
| ака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви |
| и.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи |
| емој ти завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти |
| осједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пи |
| агање.</p> <p>— Јере!...{S} Јуре!...{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Ис |
| е, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и п |
| зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... |
| ишном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња |
| у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде ус |
| > <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је сви |
| ежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко |
| , рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати |
| ли буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св |
| <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви ред |
| по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђ |
| од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Д |
| бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему |
| Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, |
| шај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере |
| ино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јут |
| њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле |
| ада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и |
| и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и |
| врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, д |
| гмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <pb n="160" /> <p |
| јеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зел |
| е.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо |
| да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледав |
| ице причиста!{S} Јозефе праведни! кличе Барица уставши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако |
| , шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо |
| же бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, |
| p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стри |
| Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крајичка од уб |
| има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, |
| мах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говор |
| > <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p> <p |
| рат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице причи |
| г!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе су |
| атим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, |
| ...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да зл |
| е рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{ |
| зу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је и |
| едњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <h |
| и ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су |
| ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брн |
| тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у ру |
| е и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака |
| ведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n |
| .{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу глед |
| ши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађ |
| зад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива |
| " /> угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пе |
| м пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху к |
| ди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} |
| врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпниј |
| буну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Ш |
| им сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— |
| и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учи |
| сем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учини |
| а, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb |
| оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, т |
| а наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из њ |
| које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов кова |
| онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече |
| коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, |
| трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из п |
| ај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, д |
| љ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш |
| суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз |
| <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу |
| Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардиј |
| да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам |
| е најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдј |
| ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> < |
| ед мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> < |
| ринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ј |
| није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто она троји |
| а очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> |
| Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да |
| јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвит |
| ећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја н |
| пита Бакоња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је |
| дити сутра.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка бли |
| , већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати док |
| р сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њи |
| , те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па каж |
| увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је |
| им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започел |
| ујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева сва |
| се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не |
| манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете |
| амо да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама! |
| вардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му |
| о би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупни |
| баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушме |
| Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па |
| и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали |
| губија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га |
| {S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми |
| ди нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> |
| ти ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави с |
| ену — кревет намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се к |
| послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушме |
| ра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Хе |
| нутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с обра |
| ава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви |
| та ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим име |
| вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спр |
| кељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сл |
| понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! |
| е мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Б |
| сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћ |
| , а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који |
| а прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња усп |
| рала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Б |
| у мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не |
| </p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на |
| сило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих че |
| т к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!... |
| сли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе од |
| че мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати |
| јек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је о |
| урлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња дос |
| дње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му с |
| и?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу |
| јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi>Фра |
| штија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није |
| Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се б |
| што учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, |
| аци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвр |
| ази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња по |
| /> мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, |
| врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Ба |
| у, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино т |
| ава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка |
| воје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма |
| је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којим |
| за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p> |
| коњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењ |
| ли Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{ |
| ме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, |
| >— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге свет |
| ом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздрж |
| сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну |
| ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништ |
| ле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— М |
| га закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Зад |
| трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиб |
| смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљах |
| е братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегле |
| не караше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он |
| какве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она т |
| ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаш |
| ркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није |
| S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити м |
| сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и |
| и, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} Најза |
| покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе н |
| ијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле |
| а, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат |
| амити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођанин |
| чку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и |
| его све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг |
| , брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би м |
| је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Ј |
| и ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше се |
| сали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже с |
| Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче к |
| покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звон |
| она! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те за |
| </p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p |
| ше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је пр |
| ЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста |
| Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> |
| пак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта |
| обро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Ба |
| кметова, то нису никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не |
| ратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушм |
| а...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, |
| и то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста ист |
| лије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се |
| акрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фрат |
| /p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} |
| ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има де |
| у „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и |
| ј избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи |
| к?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студ |
| бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} |
| е, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на ври |
| p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва че |
| прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скитача |
| !{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту т |
| Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш |
| анин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и |
| прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, т |
| ло ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! по |
| инило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као как |
| ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пит |
| оше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по д |
| има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога. |
| и Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би |
| озора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљ |
| лаву, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p>Послије то |
| :</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта |
| што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапато |
| есу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви оста |
| ост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад |
| у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ј |
| те:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше |
| дности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом р |
| в разговор између фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви сми |
| раше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша |
| и лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, |
| причања:</p> <p>— Ископа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за с |
| ријечи до ријечи.</p> <pb n="142" /> <p>Бездушном Тодорини морало се штуцати, толико је његово |
| мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме д |
| између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> посадили се један до друг |
| о к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава |
| } Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, |
| сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се завр |
| /p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p> |
| рече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући проти |
| нај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, бо |
| сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пића.{S} Посли онакога покора, ни |
| ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија коленди |
| „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и |
| а четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, ал |
| е и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149" /> прече |
| ган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира |
| ма, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је трбух покри |
| ибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.{S} |
| ћи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у с |
| а, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је |
| :</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе |
| МО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
| S} За четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Б |
| онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Б |
| се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратк |
| дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег не |
| рати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња први пут поведе |
| р бакочи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити похо |
| све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гв |
| и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет н |
| јех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> чес |
| ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" |
| егове ране, покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> |
| њача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође |
| „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</ |
| они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. <pb n="129" /> Тада поче |
| послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> |
| та је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом |
| најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу н |
| и, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од др |
| је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интерес |
| {S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љу |
| м Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху посла |
| алији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, |
| а још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх м |
| оворе: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има |
| ш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме |
| прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати! |
| дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> |
| ли.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу |
| је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо л |
| вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, |
| аг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица |
| {S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуд |
| се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу |
| {S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече |
| а вечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели ма |
| дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта |
| ош доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разгов |
| така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне та |
| е лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и при |
| латко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, |
| <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разу |
| ика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, б |
| >— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрште |
| ло га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало искрај посленик |
| о, јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле |
| да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S |
| Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си све, п |
| ња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњ |
| Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари пет |
| најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одма |
| д њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она ве |
| рдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му С |
| ли Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је д |
| ажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога |
| а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Таа |
| } Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, ка |
| али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да |
| } Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар к |
| се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом растав |
| по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} |
| ити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да в |
| шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направит |
| ко ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div type=" |
| о и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у сел |
| Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да |
| ао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева |
| н није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само |
| Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Так |
| те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> |
| нуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх п |
| најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се ма |
| ештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша |
| Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— |
| он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Дед |
| ку не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам п |
| {S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипо |
| е је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ |
| , који је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, |
| ко Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</ |
| трењу и поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да |
| окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог п |
| тио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако пет |
| д њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, он |
| а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски н |
| не хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијан |
| и.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљењ |
| обудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би оти |
| а би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом |
| а земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би |
| адах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и |
| ли оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, |
| и!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри да |
| Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, к |
| у....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет ј |
| јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варо |
| и јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смиј |
| е фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с |
| с посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто |
| и, старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са ф |
| рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, |
| вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци! |
| других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинск |
| штогод?</p> <pb n="231" /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, прен |
| <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и н |
| е сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба |
| е.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак ч |
| топија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све п |
| се, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, |
| жели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="121" /> |
| о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га |
| ива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост бе |
| еше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао пру |
| јица кренуше у град... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио пут |
| дње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маш |
| а окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више |
| S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, нас |
| ила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, оног |
| тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, |
| .{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> < |
| би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb |
| .</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је |
| купа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се н |
| квијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опклади |
| га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра |
| олико је могао разумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наре |
| ао какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, |
| к, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, п |
| им би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отп |
| о прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим при |
| ећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, п |
| није пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу |
| комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или о |
| гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отиш |
| питиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би |
| , да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вече |
| Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја х |
| асови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па |
| лушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по лис |
| ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и |
| аја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге диг |
| м и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку де |
| S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато |
| цима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</ |
| г! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом |
| а иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио |
| {S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на |
| шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одат |
| вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} |
| види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је |
| је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да |
| своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталије |
| а чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечер |
| и ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјаха |
| х прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку |
| и се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} |
| ка „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше... |
| је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја? |
| одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као шт |
| к с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовник |
| мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу |
| е, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вр |
| нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп.. |
| шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах. |
| да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те кр |
| јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— |
| бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{ |
| но, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће ост |
| па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, прв |
| слија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је пр |
| Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али и |
| да се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени д |
| есто изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза трој |
| ке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаго |
| а пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би с |
| ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је са |
| задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо |
| тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{ |
| не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, к |
| и ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу |
| м сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особит |
| његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима |
| вак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заг |
| то их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се з |
| а није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак |
| {S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоњ |
| нову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца... |
| ну даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао в |
| јем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би х |
| ) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би |
| ле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха |
| тина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крај |
| а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина |
| видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да |
| кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отв |
| е ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, |
| јеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, т |
| олитве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Б |
| овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с |
| ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто |
| ао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као |
| е образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>С |
| , — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једро |
| и отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те |
| , по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху по |
| има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је |
| ћа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се |
| на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отиша |
| , па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачн |
| сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла комендија.{S} Сваки |
| дно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читај |
| ош већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше д |
| њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући с |
| исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, |
| {S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим с |
| дар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного |
| ма причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Б |
| ни марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слобод |
| Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} |
| p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, |
| огу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипа |
| ђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би |
| лупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар |
| причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, реч |
| се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, д |
| на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо р |
| еговој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугам |
| је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> |
| е Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару звр |
| , пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари |
| аса, знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у слу |
| друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав |
| о гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија |
| ли госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање нег |
| плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љет |
| но, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не |
| то говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па |
| лека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде с |
| ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до па |
| ду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S |
| ам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n |
| ући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p> |
| едне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита гов |
| бљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спрем |
| и држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, |
| живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и у |
| ијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је заси |
| , кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће |
| и!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p> |
| елом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело б |
| ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте виров |
| чи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Трта |
| ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер |
| биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озби |
| не стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, |
| ћуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! реч |
| јало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да зас |
| на још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се п |
| ретјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!? |
| или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер во |
| ије за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па |
| на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао |
| му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмје |
| ни.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за |
| ази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспремио шт |
| S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не в |
| би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац |
| јема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гва |
| посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом |
| у коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не ја |
| и! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми |
| руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем |
| е приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како |
| послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли в |
| ије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, |
| година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече д |
| се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, |
| амоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и он |
| вану, стрецајући од сваког корака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко |
| дећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али |
| инио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клел |
| е потресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник |
| вао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је |
| о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како |
| ницу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије доручк |
| } За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по со |
| сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како зн |
| реко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новч |
| у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо |
| хови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех м |
| , и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је |
| ој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд уна |
| енио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замије |
| n="149" /> прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуш |
| асова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али ј |
| не.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се |
| ајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би св |
| аше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црниц |
| јех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите |
| ослуживао.</p> <p>Послије ручка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, г |
| ти!) прегризла; послије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не |
| за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{ |
| му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу |
| Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче је |
| >— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те |
| ти би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се |
| аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допит |
| е би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n= |
| реко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњи |
| јерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Б |
| ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према прос |
| рије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје т |
| и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо как |
| /p> <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но |
| руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нараст |
| то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога час |
| им пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два ш |
| а и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесје |
| Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у |
| о вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ај |
| бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза |
| јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одго |
| апомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила гру |
| наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допа |
| n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p> |
| дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се |
| мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, и |
| то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра- |
| трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије ј |
| а у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли ме |
| е.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који м |
| ајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би са |
| си прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Б |
| ну?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би нап |
| ста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Чо |
| боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p |
| ви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође |
| утром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи пр |
| у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поуста |
| , те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу |
| нађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— |
| </hi> и <hi>Кркоте</hi>...</p> <p>Могао би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи п |
| p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А |
| кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном бла |
| ар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А |
| свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уг |
| јеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду |
| ....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би |
| би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све чудноват |
| вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни в |
| али јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противније |
| глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно |
| ки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} З |
| а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, д |
| уговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бо |
| } Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је |
| мо што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој |
| апиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „ |
| одне, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додај |
| дули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече |
| без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} |
| инцуром; у почетку једанаестога, учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би |
| анајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаест |
| ош многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјерива |
| ја да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо |
| и.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко ди |
| е би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођо |
| и благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња |
| је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, |
| тка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана посл |
| јесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Крко |
| </p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим пу |
| смо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчин |
| папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да |
| р љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да че |
| бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поиз |
| ст, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим н |
| одне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађа |
| е пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пу |
| толицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не п |
| са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, |
| е?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, |
| о ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли |
| ајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и |
| сти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} |
| у своје руке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихо |
| р не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо на |
| па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са |
| х с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски |
| о у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> < |
| иреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелије |
| S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута |
| S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шт |
| це његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би |
| два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприј |
| 3" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манаст |
| допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив |
| ед њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пра |
| арава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи бр |
| вима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не |
| да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и |
| и о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и приш |
| избудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бак |
| е од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу |
| па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{ |
| оња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетк |
| “ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Б |
| 6" /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> |
| е првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи на |
| еме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијат |
| 7" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто |
| ки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао та |
| о), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па |
| рве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му |
| Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине |
| ѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Је |
| > <p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одгов |
| да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си |
| њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, |
| " /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не д |
| кла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорил |
| бало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер |
| ј трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, о |
| ина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опе |
| ослије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, |
| , који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем ка |
| мо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали |
| — Не, не, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и б |
| стеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је гов |
| први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незак |
| ле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> |
| е оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> < |
| <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштв |
| у!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље |
| свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише |
| с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом |
| </head> <p>Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана с |
| о: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру |
| иру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчу |
| ика фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије |
| јном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше |
| масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, до |
| јека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те |
| ла, које за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, |
| ше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овн |
| у мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, уг |
| рогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га н |
| сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а |
| м се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњ |
| . ✝ 1630.).</p> <p>Жупникова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањ |
| шар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, |
| шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Д |
| „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год срит |
| .{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кне |
| >— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пи |
| д руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема ни |
| — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: |
| на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који |
| > <p>— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило |
| сет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у |
| азумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дре |
| је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запи |
| послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} К |
| рију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и ту |
| пита харамбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Х |
| гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је да |
| <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Х |
| ада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могућ |
| ц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! поно |
| ус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p> <p>— |
| госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гв |
| лажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Б |
| је дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа |
| а.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и из |
| > <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Оси |
| вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, него л |
| астирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим |
| дмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се по |
| гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би |
| </p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише.</p> <p |
| младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да |
| ли сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S |
| /p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— По |
| <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у црив |
| нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослободи |
| ву Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси |
| е чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Б |
| p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да с |
| буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кри |
| вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад |
| бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад м |
| .{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се ни |
| омислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!. |
| вар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да с |
| бе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаш |
| дући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли |
| се само трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љу |
| ци, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија |
| ном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига |
| ечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, |
| а ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић |
| ог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у т |
| рицања:</p> <pb n="159" /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни |
| м, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да на |
| ру, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје |
| ној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци п |
| гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе |
| бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{ |
| аста.{S} Куће неједнаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафан |
| г него што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{ |
| у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама.{S} Насред цркве лежаш |
| p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоњ |
| ачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запит |
| .{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало рамен |
| ла ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се |
| астир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека м |
| Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза |
| ња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— |
| ним сажаљењем, или црквене ствари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се по |
| обито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послиј |
| је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијан |
| матинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточе |
| Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћ |
| ој години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изобила, свеча |
| ло до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале |
| ионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} |
| пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испреметане.{S} Једини прозорак, на ко |
| ака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно |
| } Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се ни |
| тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јо |
| живијех црнијех очију.{S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{ |
| на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, спо |
| ебе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши нач |
| тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на |
| ако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају вриме, |
| је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{ |
| , Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око дваде |
| p>Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, |
| сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у п |
| или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете |
| ача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>П |
| чкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чис |
| на <hi>провинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, кој |
| S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле |
| придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд т |
| вита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је об |
| ушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на о |
| знаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као к |
| , за манастирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху коња |
| еше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени пр |
| е лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза т |
| није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божић |
| сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвозд |
| укавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворениј |
| ити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам н |
| а је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову м |
| д његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста.{S} Куће неједнаке.{ |
| јем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се догов |
| це, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад н |
| понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се ње |
| ого и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него |
| једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа |
| и испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке п |
| ју и чине ширину.{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, поми |
| а тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два |
| драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а |
| ваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— |
| којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине рук |
| сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије посли |
| Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Ње |
| (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је В |
| ши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помога |
| састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле |
| врх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гле |
| тли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са |
| чаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није |
| .</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима з |
| о чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанск |
| i>Шунду</hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био су |
| два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на |
| аца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад о |
| ијеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је могао разумјети. |
| просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћел |
| ко је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, |
| p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црни |
| ло при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све |
| јешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан |
| се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фра |
| "81" /> <p>Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак |
| приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: |
| овјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Остали, како који, већино |
| е имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат |
| о тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се раж |
| поглед са свију страна!{S} На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му |
| Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да |
| ље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, о |
| а.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и |
| ди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива |
| ругови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опал |
| попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, про |
| Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> < |
| пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвар |
| и, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... |
| ити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наш |
| па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, д |
| е послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Б |
| његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!</p> <p |
| шина за три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бако |
| штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и шт |
| млатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је ње |
| а су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели |
| p> <p>Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња |
| ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; чет |
| {S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу |
| а су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаш |
| у са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да |
| !{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p |
| а их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— |
| замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребр |
| Било је почетком септембра.{S} Киша је била престала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар |
| 1776.).{S} Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке в |
| и се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим причама. |
| а дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p |
| је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а но |
| нице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најпр |
| pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци |
| уга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри |
| н, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна |
| /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру |
| пкладу; <pb n="147" /> вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче |
| шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро |
| дбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића у в |
| госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред њег |
| принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту див |
| е.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.</p> |
| его, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} А |
| домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш |
| S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслони |
| ишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаш |
| тона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће |
| о да су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијах |
| се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у н |
| } Прије него шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да |
| те, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти |
| ку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, кап |
| и на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња |
| /p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би в |
| о!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шап |
| ани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик иза |
| илуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијет |
| на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, а |
| а ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је п |
| олести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оп |
| имлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се |
| и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се |
| ај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је почетком септембра.{S} Киша је била престала, н |
| е ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како |
| прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували |
| будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p |
| ти, толико је, са свију страна, клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, |
| н је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скор |
| , а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и |
| Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, један з |
| ори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц |
| ога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си м |
| диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Крк |
| вало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што је опис |
| /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни на |
| казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мач |
| гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би м |
| де најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ имад |
| готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p |
| Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се канди |
| ати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{ |
| еби Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Бл |
| поче своје најновије сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p |
| 84" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном |
| де и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, ка |
| то одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{ |
| се превали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши |
| ,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од д |
| је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{ |
| олико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврну |
| ушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} |
| , испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а |
| } А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави |
| <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у ш |
| е лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, св |
| а, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак.< |
| ој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали И |
| а, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли д |
| им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дан |
| {S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа |
| , <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi |
| буди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео с |
| ару, одговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, ј |
| а, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бако |
| да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> |
| јера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вр |
| чи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше |
| колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се з |
| к.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није |
| он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је пос |
| , а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од једном забру |
| ки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај |
| да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, |
| истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега ств |
| ни чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> |
| већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чу |
| је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна |
| ше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље |
| морало се штуцати, толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским харти |
| научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би таја |
| је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој са |
| ко је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било н |
| оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше |
| е смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње н |
| дају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да |
| и да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да раз |
| с изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S |
| , крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p |
| ленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, |
| честимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љ |
| јечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?... |
| пине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се |
| утито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће |
| ше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбуд |
| е морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдња |
| .</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврди |
| S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознад |
| нику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао с |
| воје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се мог |
| уцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У |
| лици, и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу пр |
| ете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекор |
| налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед ви |
| шко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провес |
| међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица |
| фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S |
| Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче |
| .{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, |
| и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на му |
| вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да |
| Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико постриженика манастирских, али су |
| те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му |
| ом пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се |
| <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја |
| ер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој п |
| д угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па пролети преко прљуша, на којима чељад окопава |
| а од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар. |
| а му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина... |
| еву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно |
| -Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> < |
| ко као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у по |
| ло <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је |
| дио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече б |
| да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хај |
| ући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ов |
| прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић. |
| ак, прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је ј |
| лије, и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </di |
| е надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! |
| ер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу |
| Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без |
| био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој п |
| е, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је |
| десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1 |
| дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, био |
| ила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије њ |
| , свећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> |
| ице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест к |
| ру, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога д |
| о смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тоб |
| ако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> < |
| узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да |
| живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кул |
| друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да при |
| ратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се вр |
| мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати |
| ља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје то |
| алост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде |
| правише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима... </p> <pb n="248" /> <p>Послије |
| је, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакр |
| чем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову |
| ди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустил |
| е да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас.. |
| уковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>П |
| одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућн |
| ако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону п |
| Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, |
| ома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је го |
| а је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио с |
| н се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачун |
| у стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.< |
| и избора новога гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочит |
| већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Ка |
| коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарен |
| а“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се |
| цем, па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која |
| а оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом. |
| био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али |
| и би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и д |
| свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом осл |
| н слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, |
| ако рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана. |
| е.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он и |
| ељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није |
| И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврст |
| прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Буја |
| о жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца |
| душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под |
| , али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, м |
| вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, |
| људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би |
| о би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изненађењима.{S} Кад послије ручка оти |
| нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина |
| чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сења |
| цати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који |
| Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп! |
| и пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово |
| — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} |
| цом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но |
| Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Ш |
| не стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, |
| говора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада |
| шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и ка |
| служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко во |
| коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} |
| прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бија |
| рће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече К |
| Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стр |
| аше чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоњ |
| 40" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мис |
| дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар |
| арим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене б |
| е помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! р |
| са у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњ |
| о може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му |
| <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане |
| енађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило |
| уту, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам биск |
| При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Борту |
| рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! |
| ЕТА ЛОЗА.</head> <p>Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет б |
| четком овога вијека, укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, паро |
| свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника....</p> <p>Бакоња с |
| де у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на оном |
| е ручка отиде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко |
| ртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине |
| млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.{S} У једноме сусриту речени ајдуци < |
| е и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш |
| остидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— |
| , да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па д |
| ј ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну бр |
| поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп с |
| старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну |
| осрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећ |
| > <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n= |
| ком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за п |
| .{S} Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем п |
| е!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Н |
| ели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) |
| својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} |
| окова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах н |
| ијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то |
| бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> |
| вдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па припови |
| S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна |
| а шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје С |
| једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија не |
| ему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} |
| а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам из |
| ? пита Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром |
| е учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бу |
| е се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекн |
| решао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="11" /> вл |
| душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је б |
| дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p> |
| омаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су мог |
| } О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не |
| прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! ве |
| овинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се свр |
| Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прођ |
| на, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелицијану.</p> <pb n="11 |
| >— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како |
| баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гл |
| још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на |
| те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш |
| или, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија |
| је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис |
| , да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува |
| рајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је |
| а јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису |
| рукчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у ј |
| .</p> <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? в |
| ар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} |
| иновац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се |
| ма прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру се ч |
| це.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи |
| ра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи |
| ић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако с |
| почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли |
| атегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем |
| а мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би пр |
| , ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покој |
| ије било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече в |
| твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће |
| ва преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умри |
| дње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та |
| ња.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш |
| ћи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у |
| .{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и п |
| за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му В |
| Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима....{S} А питаш за |
| речац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божј |
| ка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p |
| Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прс |
| S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако б |
| ао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекин |
| /p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, води |
| покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!< |
| могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје в |
| од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал |
| приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање |
| други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! ре |
| ни у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, |
| дој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостив |
| д сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div |
| S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{ |
| аји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице матери |
| пша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа стар |
| с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне лу |
| ласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по ку |
| >Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеро |
| зо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за |
| а, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту |
| су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, п |
| га доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелиција |
| овору, значи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} |
| миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим ок |
| рској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је |
| то, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога стар |
| бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран, припоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо! |
| него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— |
| н.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби |
| анастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено |
| {S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> |
| ј, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је ко |
| даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми |
| еш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци. |
| руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар |
| е фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је |
| есет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме за |
| оме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у т |
| ли за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!.. |
| нио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само к |
| лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, скркл |
| е зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саст |
| Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постаја мало на три |
| та цурица од петнаест шестнаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена.{S} Она читаш |
| у му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје себе |
| о зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побј |
| ку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак |
| Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднув |
| да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе |
| етак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срд |
| потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода. |
| јема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{S} Између једних |
| ном истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаље |
| и се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један п |
| ча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше |
| цом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече: |
| манастирима и саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане несреће, што задесише дом св. |
| бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ри |
| о, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастиш |
| дмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави т |
| ве тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина м |
| удрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћ |
| дине од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа |
| планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледат |
| тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то заузело три, |
| и прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нар |
| у се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи |
| њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ст |
| ромбољио обријане усне.{S} Двојица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запи |
| .{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у |
| стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, као д |
| чито обојена.{S} Између једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељски |
| !{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</ |
| а његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту гла |
| то бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које за тије |
| ла као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, ме |
| м се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обри |
| у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи врати |
| Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не м |
| велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па |
| p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и т |
| текосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се погледи стеко |
| упрт стубовима.{S} Тријем <pb n="41" /> бјеше покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} |
| брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> |
| {S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела л |
| у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху с |
| он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими |
| } И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њ |
| хије, младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стој |
| наличјем манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; с |
| оне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, |
| Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора |
| уговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лиц |
| Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мје |
| оспојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} О |
| јеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле се куће, из кој |
| p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у |
| сијена, којим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буков |
| ав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одер |
| лажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь- |
| о одговараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Ба |
| Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваље |
| том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то о |
| само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање к |
| њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи Мачк |
| е најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на г |
| у лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кр |
| кроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако |
| ити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена м |
| кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{ |
| што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велимо: |
| ђу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад |
| ега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од |
| атара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је |
| , био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљи |
| држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања |
| па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не гово |
| е и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="2 |
| та „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села |
| јући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак пр |
| ога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Врти |
| > <pb n="116" /> <p>Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи наг |
| Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су мана |
| распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" |
| ем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта |
| захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима.{S} Тријем <pb n |
| у, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај с |
| на зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени |
| Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао по |
| {S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија. |
| >— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање десет година, |
| <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио |
| рогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је |
| триц Чагљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјеш |
| пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико пост |
| у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p |
| ук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Ка |
| е згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <pb n="140" |
| из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да оти |
| те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; |
| о двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву исти |
| не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умје |
| нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке св |
| се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове |
| јим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стј |
| што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} |
| ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, не |
| уче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва с |
| уаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питање: „на кога се уврг |
| е дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Реко |
| да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огради |
| у у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, |
| е не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише |
| ве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча. |
| а.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу с |
| ва соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабиш |
| у к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањ |
| оња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече К |
| с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијат |
| него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах у |
| шмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира |
| Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио ч |
| извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као ки |
| Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљука |
| не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко |
| се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјев |
| би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </ |
| ардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко г |
| било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало ти |
| сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане |
| /p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то ни |
| акоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака |
| и ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.</p> |
| ј мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити....</p> <p>Послије часова, п |
| S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипан |
| раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега |
| прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа |
| јима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, с |
| ка је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, з |
| “ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Ст |
| главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, вид |
| ог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз бр |
| оре...</p> <p>Послије Бакоње, најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од |
| пореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> при ула |
| д хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дивану у предњој |
| стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред |
| више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а л |
| јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође оса |
| икну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— П |
| оји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд вр |
| {S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше раз |
| , низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњи |
| , као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по |
| "251" /> са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двад |
| аду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би га најма |
| парен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ |
| пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтар |
| поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом од |
| шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све |
| трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, с |
| ницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на п |
| ђоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је би |
| н.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> <pb n="252 |
| њи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мисл |
| х, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша |
| , <pb n="220" /> убијену цесту.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки с |
| ога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруз |
| у му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А к |
| е од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он |
| ијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у |
| часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да уз |
| валом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага |
| атрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{ |
| виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи |
| а, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо би |
| је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без |
| рива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у час нас |
| истибаши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видје |
| слије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе |
| старога куљешу отворено, па понови, што бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран |
| нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи |
| Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред |
| , докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за |
| окри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измис |
| повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прил |
| десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи |
| ; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на |
| нако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стих |
| до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај п |
| вао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с пр |
| адноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух |
| „крипостима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је |
| а.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ру |
| алог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавал |
| змишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита |
| учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се пр |
| ма, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошета |
| бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога са |
| векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, мог |
| во руно заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се рас |
| ао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фратарској трпезарији, з |
| лија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицал |
| ћој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{ |
| врат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас д |
| ња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијих што крупнијих у шарен |
| аху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку |
| > <pb n="93" /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мен |
| о из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, младић вис |
| моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се пок |
| ођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледин |
| 892_C3"> <head>III.{S} И3БОР.</head> <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах п |
| е једнога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, |
| то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров п |
| се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нов |
| широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у бе |
| ите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очи |
| да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| тани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му с |
| ање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како |
| p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друг |
| њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти |
| немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} |
| и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се |
| „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се ст |
| а, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа |
| ка светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске кујине.</p> <p |
| дути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га у |
| кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше С |
| ан дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан |
| акоња мантију (поклон Теткин), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља |
| ерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих ше |
| ки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се |
| па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме |
| рићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, |
| ез бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се |
| очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бак |
| к, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају |
| очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозо |
| ивот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и д |
| акоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} |
| > <pb n="119" /> <p>— О, Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се ш |
| м ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и по |
| даље, зажмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви |
| ам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, бол |
| , према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђах |
| о уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За к |
| п!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p |
| ече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Буковичан |
| Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> < |
| </p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ј |
| ај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p> |
| твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалиц |
| е.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опаз |
| реплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Ср |
| мација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и д |
| ер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, по |
| коњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно |
| pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништ |
| , добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А пом |
| 4" /> <p>Јерковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обр |
| ио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доход |
| је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодор |
| <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p |
| њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише |
| </p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Је |
| ла...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погл |
| му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме |
| p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, дуовници.</p |
| е пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели |
| онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да м |
| ао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, п |
| овориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притирава |
| с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p> <p>— Шта се догод |
| јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у ман |
| страху посматрао синовца.{S} На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и г |
| стадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о |
| зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било ј |
| раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућу |
| попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грди |
| е Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати с |
| е је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу |
| .{S} Пошто су толико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљев |
| мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био д |
| uote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти < |
| замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p> |
| нице!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита |
| више вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меник |
| јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код ка |
| бринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовниц |
| а се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако |
| шао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манаст |
| одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима |
| ар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с оста |
| ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и |
| и кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарн |
| теље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Бале |
| е бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго |
| {S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози |
| ати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу |
| а?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и пам |
| а довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш су |
| те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио ч |
| скленице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима деб |
| два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад |
| и толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ј |
| /p> <p>— Сад, нека ишчати молитву! рече Бобан.</p> <p>— Какву молитву!? запита фра-Тетка.</p> < |
| p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо |
| ак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и рад |
| Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар |
| рка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу јед |
| би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шке |
| осао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Ха |
| дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и |
| е запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер ј |
| сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардијану.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, |
| .{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно прича |
| о у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а |
| тири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> |
| им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „р |
| стао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра п |
| доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, до |
| ружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас |
| .{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јер |
| тричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, |
| ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Н |
| атрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоз |
| и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја |
| ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што тре |
| /p> <pb n="197" /> <p>— Јест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега ф |
| ре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужиј |
| Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!. |
| .</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је |
| ридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поу |
| , од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропиња |
| и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, |
| п мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p |
| памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће описати „карабул |
| су.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти |
| , него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не луду |
| и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито. |
| вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми |
| , па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење |
| и, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, |
| ти без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Са |
| вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? п |
| <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу |
| ше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушм |
| , коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар К |
| , најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од т |
| ија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Д |
| шњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блит |
| та ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| у је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око свога гла |
| р, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Ка |
| јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, на којо |
| народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтј |
| ’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, |
| ишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са |
| отићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то |
| дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па |
| Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{ |
| /p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћан |
| дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли. |
| еликом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога велико |
| у својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S |
| p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући др |
| твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...< |
| ежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говора |
| у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се |
| ти из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћан |
| о чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакл |
| гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љути |
| — Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај с |
| у међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђе |
| клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једнако |
| {S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} |
| сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники |
| имак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крш |
| није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо |
| ="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, к |
| жја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} |
| је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— К |
| <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека...</p> <pb n="137" /> |
| мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивиј |
| трана испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Богат човик.{S} Можеш замислити записује двадесет миса! |
| и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одак |
| ан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те |
| еша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Г |
| оја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јо |
| , Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очиј |
| , а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n= |
| pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би т |
| смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p> |
| Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан |
| итве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле попови |
| мељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ниш |
| ек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху ис |
| ти меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда наро |
| овниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а |
| тиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); |
| , — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, богољубнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, |
| е по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита |
| е пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим бо |
| ос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi>богољубнос</hi>...</p> <pb n="29" /> <p>— Немој тако, н |
| омену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и к |
| нога!{S} По том, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја кит |
| ана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гварди |
| /p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заред |
| Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад г |
| кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека на |
| Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па |
| пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка заста |
| ем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не |
| леко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у |
| Та прва најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, |
| а мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И |
| S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађош |
| се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, пок |
| S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или ро |
| ш четири брата.{S} Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S |
| пезарији, за обједом, заврже се жестока богословска распра.{S} Фра-Тетка <pb n="75" /> доказива |
| е да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах |
| тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп предло |
| разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редов |
| змишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се г |
| у нејасну <pb n="182" /> мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пр |
| да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој |
| и митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста |
| јери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипостима“...</p> <p>Те године август бј |
| љ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а |
| главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакл |
| Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како |
| Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, |
| не мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ |
| инут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако ј |
| ростите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! |
| гословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло |
| тиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико |
| ар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи |
| а грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди |
| не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну смр |
| си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Н |
| ина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му |
| од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљ |
| ичани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, за |
| зу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка св |
| т ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе |
| .{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у |
| али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођа |
| ињача се прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је |
| -Фелицијану.</p> <pb n="119" /> <p>— О, Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{ |
| е капљице на све стране....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!... проговори једва једвице мати.{S} Шт |
| о се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћ |
| <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> <p>Хара |
| о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> < |
| > <p>— Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја |
| види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p |
| ир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А |
| и „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сије |
| а све стране....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!... проговори једва једвице мати.{S} Шта сам ти зг |
| ко залогаја проговори Осињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пу |
| карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, дуовниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога |
| p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, |
| ице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о.. |
| вши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књ |
| о што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије доручка, фратри би од |
| еде и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине! |
| а колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље пр |
| Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијес |
| с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовц |
| <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при св |
| мељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потр |
| прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глеж |
| а сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а си |
| и: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели |
| га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се |
| ц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета.{S} |
| , па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не |
| се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од |
| цу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштов |
| хвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p |
| пну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплоча |
| д који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојно |
| ти врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али м |
| пробесједи слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка |
| од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдин |
| е, Стипане, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропируј |
| орише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде |
| и учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, и |
| p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.< |
| ш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ |
| су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, в |
| ођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљи |
| ге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да |
| космо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то |
| е, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p> |
| е са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљи |
| ре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> |
| ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу |
| рака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то п |
| ље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријет |
| ид испрорешетала.{S} Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>И |
| н фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље |
| стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био раз |
| та из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанес |
| загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребац |
| лаву — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у |
| припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам ник |
| , да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{ |
| му, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас п |
| е знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти |
| ар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још |
| > <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљ |
| ја мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да |
| њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада мал |
| ато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар от |
| аху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откр |
| за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Буја |
| т, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким слов |
| цу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши |
| Тодорина, <pb n="152" /> ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога трену |
| } А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо |
| д је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адво |
| мо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p |
| авом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема |
| к? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подје |
| још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, приј |
| ?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју |
| ну сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија |
| река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} |
| блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, |
| би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо |
| ’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не |
| сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? |
| ша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли |
| по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је |
| —- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с м |
| брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер с |
| рне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по |
| ају памети, зато шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о |
| „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све по |
| А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћ |
| огосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа см |
| још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего дв |
| шаље ружне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, другог муња пара“...</l> </quote> <p>— Почетак м |
| оворење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је зат |
| шала!....</p> <p>Преметнуше разговор на болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о на |
| е оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је т |
| шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је ј |
| д самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па г |
| гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} О |
| тиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да и |
| “ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...” |
| противио, наводећи своју <pb n="138" /> болест у палцима, морао се примити да буде старјешина з |
| мо да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се о |
| о ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њ |
| вом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онд |
| од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли ручка. |
| да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванит |
| ивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p> |
| Шкоранца је врло често изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у тр |
| га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Бр |
| анко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опе |
| итали!?{S} Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећ |
| а.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима |
| а, кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло |
| <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запа |
| едну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p |
| овој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом:{S} Иноћентиј |
| а више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и |
| p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако б |
| крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши с |
| ш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ |
| ер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, |
| досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш |
| то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу, да с |
| Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништ |
| олест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Б |
| коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је заку |
| кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, |
| чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... види |
| аиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва с |
| ољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљиви Дувало је |
| {S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb |
| дри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзавици, Брне нау |
| најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му |
| во готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за жив |
| ке измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не мога |
| би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али |
| хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагл |
| на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што к |
| нашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније |
| а га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети |
| га мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове го |
| који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни |
| .</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (П |
| авратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам |
| ор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а |
| морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ |
| 13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка |
| ..</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два |
| е, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада |
| већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до к |
| рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носа |
| <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „ |
| чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, |
| ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</p> |
| /head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} |
| Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче С |
| !{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Ма |
| начи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му |
| је могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња |
| си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благослов |
| скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да ни |
| утрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се прико |
| ећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвок |
| а ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, |
| н, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше види |
| оји је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Б |
| е је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јеркови |
| и, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори |
| у, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоб |
| а-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да |
| и стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога то |
| Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! |
| омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Б |
| о је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по варош |
| његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав |
| r" xml:id="SRP1892_C3"> <head>III.{S} И3БОР.</head> <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога радно |
| ушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу испов |
| било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онд |
| азумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, н |
| га учинити човик који је подуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Сти |
| а поносе својим „мисницима,“ који су се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији |
| S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, |
| ко двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски |
| ше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n=" |
| и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра |
| онтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колик |
| од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Бортул</hi>, (1709. ✝1729. ✝✝ 1776.).{S} Ови славни ред |
| -<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и т |
| послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноце |
| и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и об |
| обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова |
| има и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" /> планинама, и допире чак до срп |
| ску причесну чашу, сву од злата, прилог босанскога краља Стјепана Томашевића, коју су фратри ње |
| Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да |
| } Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> |
| скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топл |
| е свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, |
| Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „< |
| да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, |
| душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати |
| потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, заборавија |
| пачки и стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви зап |
| у, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши |
| е бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо |
| >— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На |
| а, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситн |
| и; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које ј |
| , сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паун |
| граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема пе |
| коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? зап |
| Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном в |
| па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије до |
| ве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је мо |
| е.{S} На лијевој страни чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је с |
| азумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, је |
| оме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако ј |
| едном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати |
| а накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез |
| ља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јун |
| пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не |
| ни триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога |
| еби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева |
| сао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питал |
| с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.< |
| се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? преки |
| : „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збој |
| приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина |
| таде, — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не плати |
| је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је от |
| јати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебе |
| а још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134 |
| а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од па |
| ључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у |
| -Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле доброд |
| ељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и |
| а, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркал |
| и фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као д |
| с Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Ј |
| <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули |
| Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође |
| ико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се |
| да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се жестока богословска парба, те се |
| 38. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву звах |
| у скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога ус |
| аш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко |
| > <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би |
| је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да л |
| и?....{S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<h |
| ца Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нис |
| то?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме! |
| ави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!... |
| даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, би |
| е ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пје |
| је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ |
| но“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а о |
| бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрп |
| е!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p |
| , али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад дол |
| зи из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па по |
| сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми |
| ... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом к |
| ш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми н |
| — Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле до |
| нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали |
| гујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може |
| ке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> < |
| ridianum</foreign>“.</p> <p>— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Не |
| одаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса споп |
| оћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи |
| рељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да изм |
| ашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. |
| ти отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти к |
| рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S |
| излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик по |
| прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори |
| ала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је смете |
| да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући. |
| Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетк |
| кле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого |
| растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а заврт |
| ости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркали |
| лично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито плани |
| нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма о |
| ло вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма |
| ети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> < |
| дном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који з |
| а онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пија |
| игу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћућ |
| потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б- |
| жно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого |
| , па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека |
| е крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за је |
| коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, помож |
| , стидљиво се поздрави <pb n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра- |
| оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко |
| и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крв |
| , а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Бук |
| до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми см |
| ране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати у |
| рни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су у непрекидноме низу дал |
| од осталијех досељенијех и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга |
| се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како п |
| е бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.</p> <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни |
| да настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пру |
| ко провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јеркови |
| ко! рече фратар и настави јести.</p> <p>Братственици извадише луле с кратким камишићима, те зак |
| уса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици проговори |
| амикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на на |
| .{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донш |
| ако ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шт |
| се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Ф |
| зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде ку |
| ушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} Једноме брату:{S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{ |
| највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес |
| алица, другој:{S} Кривица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Ш |
| раћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Б |
| ји, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад при |
| ад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га |
| а попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо |
| су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан м |
| трука, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дје |
| .{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, д |
| боље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој ло |
| ка, једини усталац <pb n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те |
| Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} |
| ица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</ |
| .</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p |
| амлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Сто |
| ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да с |
| а, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле |
| е језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казив |
| - Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, с |
| један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише сви.</p> <p>— |
| м злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и су |
| у сељаци.</p> <pb n="197" /> <p>— Јест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ев |
| е уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— |
| , пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То |
| година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад ка |
| Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па извад |
| > <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ С |
| е; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> |
| љаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек након њеколико залог |
| ураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, как |
| јевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> < |
| а стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече |
| макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона |
| е.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће ј |
| ужила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то б |
| а, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под пета |
| ије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаш |
| да свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху |
| дје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} О |
| <p>У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{ |
| у проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> |
| р.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За тије |
| за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не мо |
| а си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p |
| гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те с |
| заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, кр |
| укар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ов |
| настиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије треб |
| нија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, |
| а.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бј |
| други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Н |
| не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре |
| <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Разумите ли?...{S} |
| биља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Врти |
| вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече К |
| {S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем на |
| ком, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремље |
| колико латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништ |
| оњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бако |
| да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на об |
| ао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:< |
| оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе |
| ва, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му доб |
| ешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вечера је |
| замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерко |
| м!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкоп |
| глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око |
| а то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</ |
| а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати он |
| тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћ |
| дне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се |
| а-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</ |
| настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљ |
| мбо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Б |
| спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично |
| три?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</ |
| д не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као |
| зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња |
| .{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај дру |
| да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја |
| унбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље |
| ШМЕЉИЋИ.</head> <p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, |
| без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S |
| во и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ |
| је: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра |
| за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди ње |
| здрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Ме |
| о је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, |
| осељенијех и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуња |
| астиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, |
| еле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци</hi> и <hi>Кркоте</hi>...</p> |
| три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, па потрче, а све |
| већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, |
| рав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онд |
| амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жив |
| љ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подруг |
| Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ак |
| од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудил |
| ну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе |
| и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p>— Шта: |
| "13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се рас |
| младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао с |
| , Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" /> јутра, тако је из |
| ти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке |
| оња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букн |
| та, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда и њешто загајен |
| а знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он |
| наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди м |
| p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо б |
| е.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре |
| писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се |
| ка ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не |
| причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле б |
| скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу |
| ко ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће б |
| трепезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је |
| шек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хи |
| му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад |
| а изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једра, лије |
| бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више |
| дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.< |
| риповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S |
| а, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја |
| чи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво ру |
| ао опарен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњав |
| -Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг |
| чела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта |
| ањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, би |
| али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет год |
| ду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p |
| , а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које н |
| >Чуше како крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помагање.</p> <p>— Јере!...{S} Јуре!...{S} Б |
| на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му рас |
| Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па м |
| прхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је с |
| могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тет |
| рстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <pb n="39" /> <p>— Шалиш |
| о би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, |
| камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} |
| ка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— |
| му тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, |
| Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче |
| бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако н |
| ар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се ч |
| ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати ко |
| а пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мис |
| е нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњек |
| смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао да |
| ад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Ба |
| јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет |
| ао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате |
| дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заиг |
| пет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се |
| ао што бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свиј |
| рицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јопет пушија, несрит |
| жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му ц |
| етка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри гла |
| еома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ст |
| да и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем |
| алко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, б |
| крену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га |
| </p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоњ |
| , да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светог |
| предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукопи |
| о фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори в |
| та.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, н |
| Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи ди |
| о шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, |
| јесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен |
| ...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако |
| е, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне |
| м гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брн |
| в си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из |
| новца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рик |
| иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу одн |
| мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нарицања:</p> <pb n="159" /> <p>— Прокл |
| /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас |
| > <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више ник |
| би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу |
| и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се. |
| ратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нем |
| ја човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пив |
| ије био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам кр |
| алијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда т |
| <pb n="188" /> <p>— Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта с |
| дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчу |
| клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од сво |
| уком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срда |
| p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и молио се |
| дна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тума |
| eridianum...</l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и п |
| мо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> < |
| развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је |
| ц, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем д |
| е с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га у |
| сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлог |
| нку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си |
| де, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде |
| .</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се п |
| ер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако! заг |
| видате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и из |
| зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а |
| </p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш |
| братственика.</p> <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, |
| га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у |
| ро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не |
| ћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p> |
| те, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепта |
| ија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које је било у њеко |
| ј мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} |
| ијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p |
| 107 минута и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше су |
| <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} |
| ло да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и |
| ња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га |
| p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш в |
| болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета н |
| „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> |
| Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Си |
| одао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вр |
| ете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то |
| а и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од |
| како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи дио бо |
| оше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену једа |
| , али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну з |
| /p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу....</p> < |
| — Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да |
| е, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затв |
| повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг |
| Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист |
| а појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је свој |
| Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S |
| то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад запо |
| краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? |
| ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевнос |
| , то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и нај |
| дим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем |
| а-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S |
| p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме |
| } О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сло |
| едовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <p |
| S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p |
| о тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија |
| кле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковићи.</p> <p>— Ко |
| сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти м |
| та шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости.... |
| ас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам |
| кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алву |
| о два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме пр |
| е баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</ |
| о двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпосли |
| {S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјест |
| јаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Сед |
| <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра- |
| е мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим ра |
| </p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је |
| че лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто б |
| да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама.{S} Осим тога |
| плати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет |
| ио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвент |
| p> <p>Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде |
| а дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а д |
| љиве заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је пријатељски сусретао свакојега и сваким начином |
| >Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем |
| ислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- |
| он тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још чети |
| и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни |
| тече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видј |
| емој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чу |
| S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А |
| са над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, |
| свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољс |
| , да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг |
| Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, |
| д смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-П |
| t> <body> <pb n="1" /> <head>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="chapte |
| КА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p |
| коња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали т |
| , он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Т |
| {S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добр |
| икну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, |
| и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе |
| p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица |
| рије шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n= |
| анастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у м |
| , метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача прострије „кличано“ ракно.</p> <p> |
| жи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово м |
| ако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет |
| вач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи |
| , било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са |
| ио је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи имао |
| и да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута днев |
| прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, магарчино, з |
| болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштариј |
| тир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај п |
| фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{ |
| S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто в |
| Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично |
| ш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве риј |
| Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.< |
| их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо |
| </p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се нећк |
| враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} |
| појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону |
| е врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, у |
| астирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одговара |
| <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју пар |
| манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хо |
| ком.</p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар |
| с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ри |
| вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разгра |
| тити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кн |
| о је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Брне</hi> II, (✝✝ 1519).{S} Привеја је пуно пука из ста |
| арем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима |
| ба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</ |
| коњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, погледајући синовца, па кад и т |
| и, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би в |
| , којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушме |
| >— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, п |
| Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Б |
| и светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест |
| настир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не |
| ас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше |
| ин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се с |
| свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преп |
| .{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гле |
| овјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, с |
| па ста распремати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху посматрао синовца.{S} На његову блијед |
| аговору Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику |
| у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, |
| ју!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га о |
| ера, отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па |
| шеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два лис |
| ање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што |
| епух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови рас |
| е их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, |
| } Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова, које Бако |
| та ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви |
| ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш г |
| ан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечен |
| јица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак |
| зио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад |
| си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња |
| ко је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер |
| ледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше |
| ије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-То |
| се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш |
| ога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш... |
| тара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па |
| акони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да |
| вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то по |
| } Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто на |
| “ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>С |
| јех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, |
| дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} |
| меља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе пр |
| ак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распро |
| Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући писмо, заковч |
| ворило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о стар |
| ом седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у И |
| а сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не мож |
| еђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту см |
| анства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> < |
| рану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви он |
| па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Ба |
| 196" /> врата, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени на |
| бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе |
| коњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш |
| народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се |
| о тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и |
| ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосн |
| енадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S |
| гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога |
| он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођо |
| повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На п |
| истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац ос |
| чаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну!</p> </div> <pb n="198" /> <div type="chapter" xml |
| и: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код |
| вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мач |
| и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју <pb |
| „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала ње |
| </p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири < |
| ча о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену остав |
| ао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Ј |
| а.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штите |
| трах усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, не |
| „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје ве |
| > <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиј |
| ика....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли т |
| ити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му с |
| уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртире |
| епаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друг |
| понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати |
| еље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, |
| плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи као в |
| је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то ти |
| међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и ра |
| Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то |
| из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да штаго |
| уди.</p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} Први број значи годину рођења; један крст значи, које се год |
| код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтј |
| Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели |
| ду господњем, према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Дал |
| на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши ц |
| Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зиди |
| тру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би |
| је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђе |
| .{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста |
| а одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичј |
| ао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима |
| реблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави:</p> <pb n="16 |
| па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} |
| n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши |
| љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који |
| коранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Г |
| иреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пушт |
| нати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.< |
| а, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме |
| > болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога била |
| стриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваш |
| двојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} |
| е се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пиња |
| куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не |
| ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дак |
| слије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На |
| с Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето |
| ама уз пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и ла |
| с другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, п |
| чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како |
| Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> < |
| те цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могл |
| ли, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ си |
| ици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје и |
| - Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и |
| кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, про |
| шмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ри |
| неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гри |
| ета навратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта |
| га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{ |
| е прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p> |
| они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да |
| подинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли |
| ти на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да п |
| Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике |
| ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољуби |
| мо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разум |
| е, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, д |
| .</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> |
| ње; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса с |
| ећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Г |
| едем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, |
| виста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? |
| .</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледају |
| благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души о |
| ћ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувал |
| а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар |
| е у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се. |
| адими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А |
| и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} |
| ја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај ко |
| е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и |
| вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан вел |
| сме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је ч |
| жим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и најв |
| вога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одаста |
| <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутр |
| н, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутрос |
| <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, ј |
| њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, |
| идник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад ов |
| мах учинише му се ништави сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му по |
| ј шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се |
| стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љ |
| о (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо |
| спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутр |
| поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољ |
| о воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувал |
| ј мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фра |
| ку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардиј |
| ? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> < |
| Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је |
| .</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си с |
| е ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао |
| до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар |
| вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје д |
| p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зи |
| > <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p> |
| .{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак |
| е.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га т |
| арен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, |
| су се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако н |
| га!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теб |
| поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, д |
| охију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је |
| ани чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа ш |
| се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво д |
| ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, про |
| ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начино |
| оша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Онај Срдарина!. |
| е прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоњ |
| е Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се ш |
| испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљ |
| пити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} Т |
| ит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p>— Ли |
| , него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а при |
| нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице |
| ио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда |
| ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бу |
| угодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нес |
| рема запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакри |
| меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрси |
| драви гвардијану.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> |
| би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силн |
| о касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе.</p> <pb n="211" /> <p>—- Нема скуле! вели он |
| сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Т |
| за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} |
| , иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p> |
| и га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, сам |
| описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред |
| стави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу |
| > <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђ |
| де у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S |
| у нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{ |
| ати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</ |
| е Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није |
| оњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше |
| лицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од к |
| S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до |
| жи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p> < |
| али Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што |
| ли је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркв |
| ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче |
| е могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варош |
| S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али |
| адише та нагађања.{S} То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег ст |
| му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вич |
| ше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, к |
| ....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— |
| /p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за н |
| А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша.</p> <p>— Сметењак један, што је |
| бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија ни |
| окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијена |
| очити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску по |
| ебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, |
| е, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме гос |
| } Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-к |
| > <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо |
| ! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p |
| , рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо оти |
| уше, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак |
| лав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се с |
| творено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</ |
| а и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> |
| рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну кова |
| ли, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Б |
| уту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Што се т |
| и је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} |
| шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивиш |
| Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да ј |
| е.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посо |
| бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb n="99" /> <p> |
| крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Букови |
| оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја |
| > <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај |
| је дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p> |
| е, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један |
| бити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замисли, ко може, како је то от |
| ак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну с |
| учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то стане |
| радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху |
| ли Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао |
| коше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане п |
| би ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде право пред њима.</p> <p> |
| ушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заост |
| <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{ |
| одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мр |
| у духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радеки |
| та „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодор |
| жбу пушти </l> <l>„Пославши нам званога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да |
| 101" /> <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвави |
| ду допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quo |
| ијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста тр |
| акоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло кр |
| и „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Бић |
| Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их ис |
| шио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграб |
| е грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Слуге промрмољише њешто изнутра.{S} Враћ |
| е ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав |
| што <pb n="111" /> су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога уста |
| коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Ка |
| чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њ |
| овао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрад |
| Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другов |
| и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ј |
| оше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро! |
| "115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?... |
| ко је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} |
| нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, |
| се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се раз |
| 1892_C7"> <head>VII.{S} ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без |
| обро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то |
| ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли |
| души, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, в |
| S} У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле |
| се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Ј |
| слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак |
| Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</ |
| кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам |
| д ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике ок |
| Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био доброд |
| ицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи |
| бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-т |
| ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му |
| кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{S} |
| одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си ришћанин? |
| два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимари |
| коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да |
| скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај смете |
| Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет |
| у као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали |
| могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет |
| p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у с |
| те ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, |
| то.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ј |
| — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, нема прист |
| о, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравиц |
| ли тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се пов |
| нчине!{S} Колико је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио |
| ика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи |
| на пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања |
| главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздр |
| .{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> обро |
| Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен |
| како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је д |
| то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на |
| S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то |
| осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши маглу, |
| ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли нико |
| ије грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи пох |
| но говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њ |
| и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књи |
| те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, к |
| {S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па с |
| кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у |
| што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се |
| Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадош |
| н по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње |
| <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис |
| осподин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манаст |
| д главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њек |
| коше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.{S} Једно момче К |
| коња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Диј |
| лакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....< |
| е собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> |
| b n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свог |
| , сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} |
| перити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви ост |
| учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, |
| е године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна ср |
| их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли- |
| за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан |
| тидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитв |
| бао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило |
| свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа н |
| начких образа крстише одмах именом „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је прошла истијем начином ка |
| подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле |
| их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспре |
| малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља с |
| ака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међ |
| жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви али, те |
| е у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, о |
| леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке |
| падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као |
| пу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојно |
| шљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сј |
| м тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински |
| оше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Муч |
| <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зо |
| и, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека до |
| ако...</p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} А |
| тну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се повра |
| ма!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљу |
| астиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозир |
| стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да |
| а намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешарскоје |
| уки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђакон |
| ј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говори |
| је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фра- |
| који, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науц |
| рљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у кој |
| " /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручи |
| гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи б |
| прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, |
| им гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! пла |
| љен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p |
| , па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Он |
| , кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња |
| ваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, дол |
| аговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што |
| необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Да |
| сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаж |
| акоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} З |
| коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио рук |
| /p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, |
| томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи малич |
| </p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити.{S} Реците да се фр |
| жни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му в |
| боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложњ |
| м довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије |
| нас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с так |
| дарајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} |
| за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђа |
| Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ш |
| а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену п |
| врти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} |
| : „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Крив |
| — Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па к |
| ..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се |
| <p>— Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади |
| ше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку |
| ад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чу |
| </p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше с |
| о тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, |
| рас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кр |
| ац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> |
| одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да |
| ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губав |
| ија!</p> <p>И сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече гове |
| прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не мо |
| нико вриме!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћ |
| без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Кр |
| трча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан |
| оса.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крс |
| изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гега |
| ушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старије |
| икар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има триде |
| Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Как |
| та је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То |
| е, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам |
| ути присветога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бак |
| ве за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати |
| ардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало |
| тропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза |
| p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако |
| озу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу. |
| еном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочи |
| однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, не |
| причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блит |
| и сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож |
| > <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган од |
| p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би |
| ује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи д |
| еди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроу |
| дрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{ |
| је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" |
| Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, |
| на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковче |
| помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Ку |
| :</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица |
| развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куд |
| ривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, дијаче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, |
| ст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша к |
| , па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардиј |
| у ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Бале |
| а.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше |
| ађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, о |
| фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве |
| аређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фа |
| >— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S |
| ар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у |
| е, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у м |
| вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати |
| умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти доб |
| шта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда |
| болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати |
| ма, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрав |
| ло ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтјед |
| n="70" /> у руку, рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвар |
| , па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> |
| да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начи |
| Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очим |
| то вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не до |
| ="210" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу |
| смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то |
| ји се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, |
| а се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши |
| ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се |
| а зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Р |
| ...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза т |
| римештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар |
| ијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће |
| копа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира г |
| екавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Ка |
| евеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! |
| бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} |
| господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.</p> < |
| а, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну |
| и, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</ |
| те, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, |
| /> <p>— Ма, ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p |
| } Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ај |
| ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нек |
| ири колона пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од |
| је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао |
| е, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али сна |
| ратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како т |
| } Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на |
| раунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди |
| >— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, пон |
| д њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није м |
| пћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након |
| рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина дрва, па није н |
| ек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, ко |
| Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, к |
| кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па |
| крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледа |
| да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билц |
| .</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго |
| врши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да и |
| у, стече се мноштво народа, свећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даљ |
| главном улицом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила |
| сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, навалив |
| дајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видј |
| у љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина |
| у да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бје |
| а!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широ |
| пујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова |
| и.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који д |
| рима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше |
| ла што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} |
| ако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обућ |
| овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> са својом женом.{S} Тај човјек |
| живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што |
| <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, него оне, |
| алаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тет |
| вима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушм |
| преко руку њекога трговчића у оближњој варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега в |
| за једног удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више |
| јепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је д |
| два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат с |
| атима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој нош |
| ук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Би |
| а у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> |
| идомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетк |
| а нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ни |
| аже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, так |
| ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија |
| циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема |
| и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, п |
| лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, го |
| ну ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p> |
| S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бу |
| ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху н |
| тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</ |
| о фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам |
| кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{ |
| д.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло |
| ко, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући |
| > <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није к |
| е кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате ди |
| гих стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске в |
| огод?</p> <pb n="231" /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренема |
| Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехо |
| и да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста |
| поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједа |
| питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> < |
| сповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико |
| парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не |
| ека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! гал |
| те и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фр |
| ’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> |
| .{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дунда |
| да) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и та |
| у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето т |
| долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њ |
| слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар црквених и па |
| нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира |
| лен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење |
| ри тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! попр |
| коран! поправи Стипан.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поно |
| ва гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клије |
| бо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигн |
| рен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Фратар се укочањи на ст |
| или вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћва |
| изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p |
| ј се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, |
| вори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра |
| њак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред све |
| шта учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то с |
| /p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те |
| а ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, |
| је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни в |
| >Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше дра |
| ш с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорег |
| >— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> < |
| > <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се нас |
| ... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута наговарала д |
| реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— Слуш |
| > <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет |
| ма.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p> |
| Теткино <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше и |
| махујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана |
| ред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне |
| ма.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, до |
| га непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах о |
| вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик |
| за зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, |
| <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јаре |
| Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камар |
| ви му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком |
| чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Богат човик.{S} Можеш замислити записује д |
| опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, дош |
| нлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци. |
| а великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Бр |
| Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, који |
| <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Б |
| м довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће с |
| т захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шал |
| м највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— |
| таје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, |
| !</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по К |
| ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну г |
| -Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија к |
| <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на б |
| пати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве |
| клем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор |
| рквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра- |
| /p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— |
| ије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику иска |
| синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Ј |
| инак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Ј |
| понија Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба |
| — О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами |
| вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, узд |
| е.</p> <pb n="211" /> <p>—- Нема скуле! вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвар |
| руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> < |
| знем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо |
| рикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, как |
| <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без |
| ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања. |
| и....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата... |
| оњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе |
| и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су могли зна |
| учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не |
| >— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, |
| годи шта му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјеш |
| отиснувши непознатог.</p> <p>— Не знам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако мож |
| и завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p |
| с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерко |
| а клупе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нис |
| Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> < |
| ак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, ду |
| <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не |
| врнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопал |
| јизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли о |
| , шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола.{S} |
| га галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати т |
| > и триста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је ист |
| а није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине |
| тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би би |
| очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да мо |
| љ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не пл |
| д кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповид |
| пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{ |
| увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <pb n="28" /> <p>— |
| > <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће |
| ите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иште |
| еднога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе |
| м.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш |
| ена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у ша |
| три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, |
| и сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја ј |
| <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} С |
| амена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?< |
| про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп м |
| у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог |
| ал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина |
| постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поч |
| и није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало су |
| се.</p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж иј |
| Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, |
| лцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, заж |
| , „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра |
| "238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{ |
| а.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад остави |
| ти, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи |
| ич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад |
| Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, |
| То није кадар!...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо |
| ји му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се о |
| и да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> < |
| — Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече |
| p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а |
| S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније |
| асова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! викну Кри |
| дан говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али |
| до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, |
| у.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од ст |
| А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, бола |
| вукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли |
| да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> |
| иже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди |
| <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p |
| ам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} |
| уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу |
| та, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знади |
| привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са |
| та то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари |
| .).{S} Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у |
| ком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге |
| а возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, |
| ише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвар |
| .{S} МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ.</head> <p>Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} |
| три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је са |
| крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист |
| , пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи изм |
| <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срдар, п |
| ајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дите!....{S |
| и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Кат |
| аци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мис |
| </p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бак |
| ри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој н |
| руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— |
| рилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон |
| смијући се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> |
| може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Д |
| <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као о |
| лца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше |
| оје су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала и тако даље на |
| поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога |
| мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу је |
| и се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и без |
| рне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Ц |
| з пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а |
| м Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, п |
| по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња |
| </p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и а |
| авају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала, која га је једнако љуб |
| /p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало |
| удеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} |
| и.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијево |
| мен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашт |
| неће преко Зврљева, него правце, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, |
| дио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде |
| и и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста |
| Почетком новембра у манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се |
| шко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђ |
| слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му ис |
| ед био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше и пони |
| оше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети |
| и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјен |
| них људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово ври |
| ући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених вели |
| p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад |
| и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S |
| > <pb n="65" /> <p>Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а |
| једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи св |
| , сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећима носи в |
| Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав с |
| ри четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста |
| штаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на |
| еоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја |
| ава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од |
| ста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао цирк |
| , е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрст |
| до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још |
| му наусницу!{S} Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златн |
| , и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим |
| се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца с |
| о, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у |
| р.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише |
| ати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја друг |
| а, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} |
| сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не п |
| Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица д |
| о са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху |
| алих шест редовника сједијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од |
| има лепршаху китњасте завјесе, предмети великог испитивања и нагађања <pb n="244" /> женском „у |
| ? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгуби |
| исма Господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па |
| ва пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и |
| два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња |
| га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет н |
| ше, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} |
| ла.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју паро |
| у фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, |
| у да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се мог |
| књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје |
| јуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на ов |
| један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па зап |
| </p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са |
| и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" |
| ћ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао ј |
| ораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му |
| честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једно |
| ијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имал |
| ни да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па пр |
| ем правцем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сјед |
| излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на |
| акога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, как |
| p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{ |
| народу, али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више. |
| душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духов |
| љко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде. |
| кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је п |
| трана, клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена |
| вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S |
| нтересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, |
| најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се |
| Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону ку |
| дарина, прекинувши штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми |
| уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све што он може у |
| Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не з |
| и ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p> |
| знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Вал |
| па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те |
| у је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лиц |
| боко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњ |
| >— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p> |
| еш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ј |
| и.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга! |
| во ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S |
| ше.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дунда |
| е.</p> <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— |
| му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S |
| !...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што |
| ови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар |
| ају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Трт |
| <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! |
| ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши |
| месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гриш |
| ете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да б |
| S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али |
| њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу |
| као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{ |
| од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу |
| ну да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим т |
| , ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— При |
| нити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слу |
| адијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фр |
| могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је |
| вори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу |
| јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста |
| } Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају |
| наге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима ок |
| 46" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече н |
| </hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као к |
| о четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем |
| стима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало у |
| мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фратарској трпезарији, за обје |
| тку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак |
| и стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на |
| ветоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} То подјари његову бујн |
| међе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољубиви, |
| лизбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унг |
| Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} |
| латинске верше!</p> <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?... |
| а-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду |
| рупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио рк |
| ета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кн |
| а ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша т |
| ре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси п |
| изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} |
| лактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замиј |
| од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао ка |
| утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манас |
| у.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанин |
| n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред |
| <p>Десетак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бје |
| нија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могли прије, оче!{S} Пом |
| оје је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда |
| , па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од |
| и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n="219" /> |
| кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учини |
| ...{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</ |
| се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, н |
| име!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „ |
| лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тије |
| а два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку |
| иваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којим |
| шао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очеку |
| сам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а к |
| о ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав ш |
| о разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјет |
| нтана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послиј |
| рну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсц |
| p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} |
| арохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и з |
| о то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам ј |
| је подне, нестало искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се |
| и!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бак |
| оња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање |
| сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљи |
| .{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и о |
| овик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога |
| пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру зад |
| одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Бар |
| демо, момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> |
| даде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али м |
| де да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лан |
| ога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби пр |
| и заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се ел |
| свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића |
| Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином |
| >— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и з |
| неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас |
| Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, одговори |
| .{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p |
| десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне вр |
| тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољита |
| гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази св |
| кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p |
| рати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једно |
| уке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око д |
| ња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацманина одјахаше |
| се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа в |
| њу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, т |
| ту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија |
| то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога |
| сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Мож |
| разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога |
| е увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прек |
| доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: |
| ко, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb |
| {S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја у |
| ест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мај |
| то „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни |
| >— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су |
| кује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпе |
| ка се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вр |
| е размишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он по |
| S} Кад се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крч |
| арију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по |
| гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Ку |
| — Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> < |
| {S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти ф |
| кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас от |
| каћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, |
| о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} И |
| г носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп |
| о укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту з |
| рина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилази |
| у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој |
| {S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види |
| p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не м |
| а, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи |
| очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад |
| — Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="126" /> <p>— |
| Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он ла |
| отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду |
| притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетни |
| ало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре |
| јмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Бук |
| одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подле |
| хију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомил |
| смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој |
| .{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> |
| ше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше |
| ћи што за читање.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме |
| mnum fuge meridianum...</l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лага |
| ећ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, |
| и Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Ш |
| >— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дру |
| а готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци ч |
| ложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз и |
| ата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} |
| сет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, нег |
| прековођана.{S} Наста обични метеж.{S} Већина фратара сјеђаше по исповједницама.{S} Људи и жен |
| х Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у |
| чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, поч |
| ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити |
| же и питома лица.{S} Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, |
| а столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије |
| имљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло |
| бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-С |
| зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала |
| по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Б |
| него и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиш |
| ем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а праш |
| ли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као с |
| требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви дос |
| и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврље |
| бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у мана |
| ија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми |
| на.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посу |
| гањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакш |
| свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами |
| нце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вече |
| чина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, |
| олести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући |
| Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије |
| е!“ одговарао је обично.</p> <p>Једнога вечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетњ |
| и!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра |
| ње неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само шт |
| и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјес |
| предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати н |
| часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго |
| отивнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и м |
| он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овд |
| е одмах именом „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак |
| и испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и |
| онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне“...< |
| иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложи |
| о стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светит |
| ти браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-к |
| т, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви те |
| е остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре |
| с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да види |
| , губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, мака |
| о је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, |
| ше!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два д |
| а се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју здјелу |
| мељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне! |
| аком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињам |
| о, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; |
| ишта није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра |
| р удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана. |
| стиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно мо |
| ест старијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и преда |
| <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Т |
| е рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући р |
| ишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што |
| то, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу |
| ест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му св |
| оворе, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то |
| улетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" |
| у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шке |
| натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шал |
| о вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је з |
| .</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ ( |
| ет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкл |
| а би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и ч |
| ић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника |
| је пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је на |
| > у желуцу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хвата |
| о шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено |
| одоше у трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посј |
| ије ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, п |
| } Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго шт |
| ди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, |
| цу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири |
| а мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онд |
| S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и д |
| каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> |
| њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и |
| нкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Ш |
| ?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе |
| је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> < |
| одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову кам |
| да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице! |
| >— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи |
| :{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У и |
| га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не по |
| твори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћ |
| сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сје |
| се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу спл |
| че говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте |
| а навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца п |
| го се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити |
| три и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде с |
| м и најближе приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ |
| екиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на |
| дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! (то јест ону |
| И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!....</p> <pb n="106" /> <p>— Пол |
| Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ов |
| их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени крш |
| а не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, ј |
| <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљин |
| — Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни |
| дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу! |
| } Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скид |
| ка разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскор |
| ет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p> |
| о из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама |
| ши стари подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћв |
| возари, манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Ба |
| " /> ковачем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидо |
| возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба тр |
| то ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p |
| ибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу |
| ратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад ви |
| би.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и н |
| Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему |
| .{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и |
| ена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> <div typ |
| <pb n="218" /> изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише у |
| ати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више м |
| нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, |
| } Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Она |
| у навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} |
| ћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја |
| и уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који |
| .</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Т |
| сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му прик |
| ш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! |
| и, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци на |
| имо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса мл |
| се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу ра |
| ли у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је још страшније изгледала п |
| у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко узда |
| друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога д |
| рта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, растура гомилу |
| се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимиц |
| то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрин |
| с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то ј |
| , Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их ут |
| ер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијал |
| ом!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је |
| и заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га |
| њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њ |
| <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне у |
| свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у п |
| као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па у |
| S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало |
| опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S |
| вори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S} Т |
| бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и р |
| е.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{ |
| да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир |
| се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну ули |
| радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их |
| дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb |
| скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на з |
| S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриле и |
| могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— |
| вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није |
| ге разговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једно |
| му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да м |
| покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули бе |
| а, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечур |
| у, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна |
| а си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, син |
| сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сја |
| а је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи |
| е брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" |
| се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренерази |
| онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме в |
| ела.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија.. |
| да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше с |
| n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S |
| ну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га ост |
| а не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ни |
| то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано |
| да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам |
| сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња з |
| а млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједајући |
| огу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез досто |
| сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ и |
| ка је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам до |
| е, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас ст |
| оша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, |
| ри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и по |
| да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар ди |
| А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га |
| S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена |
| проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па |
| ли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb n="238" /> < |
| ели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их |
| ава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на п |
| дар вјешто забашури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је нар |
| ан у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не прого |
| катом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око |
| > <p>Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам |
| лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем |
| кон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, који т |
| акоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру поче |
| аше са тријема: „Та излазите, излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p> |
| да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његак |
| довнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, |
| ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први п |
| шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приково |
| чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац На |
| , али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече |
| о су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста с |
| ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донес |
| ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањ |
| нетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке |
| И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....< |
| говори гвардијан, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Ш |
| је се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је |
| није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S |
| n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња |
| за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би |
| а судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе |
| могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете замислити, како је т |
| еда у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај.. |
| го, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека дру |
| јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете замислити, |
| тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:< |
| то, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p |
| село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} |
| двитници....</l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од |
| /p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, него лајик... али |
| ршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји стариш |
| ем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, ко |
| авиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј |
| и шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за не |
| /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ |
| Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезариј |
| о брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у душ |
| своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе непов |
| е, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не |
| у: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S |
| а да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дла |
| е помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, |
| брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— |
| <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пуст |
| и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, |
| p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих |
| одиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачуди |
| обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху п |
| у судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у м |
| ма?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. <pb n=" |
| учи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричево |
| , занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим под |
| , да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом <pb n="135" /> и м |
| у села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која својом је |
| атељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} |
| , па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p> <p |
| дити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— |
| је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж риј |
| ила, те зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са г |
| ласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну с |
| острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} |
| с не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитваре |
| S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га прич |
| е пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше |
| пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу |
| пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срда |
| нда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су „мо |
| че у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога |
| под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и забо |
| Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло |
| роз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други пр |
| ли му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни до |
| забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред |
| она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје заруме |
| а ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му |
| ше брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намје |
| пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} |
| а свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> |
| ах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других |
| иваше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад |
| гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистиј |
| риш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти. |
| о куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, |
| опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао и |
| хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче |
| сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то б |
| за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од |
| асовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе |
| Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако доликовала |
| оњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али н |
| оје се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је т |
| Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица |
| ићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога ј |
| е у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — |
| до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пош |
| илије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола ко |
| фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се на клупи под |
| њиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили |
| оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с |
| и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, |
| нице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врб |
| арод поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен |
| а нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољ |
| <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, |
| Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада тек видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше н |
| истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо с |
| в трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушт |
| и, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је приј |
| бразе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви |
| лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то ни |
| {S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кош |
| вредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се по |
| ог така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивал |
| јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не уч |
| о нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно бил |
| 38" /> уљезе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</ |
| скаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бак |
| је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi |
| и свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да |
| је јад на Французе који, почетком овога вијека, укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, |
| и у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног ђакона, пак се мало |
| црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Не |
| а је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А |
| амо глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дите!....{S} Ко је |
| ар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш |
| ђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели |
| загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S |
| икну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бак |
| ежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? |
| шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Ш |
| страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумњ |
| омолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Ст |
| /p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већ |
| } Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не т |
| } У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него к |
| вуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, видите шта ј |
| фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила кој |
| е, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапс |
| а-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тоб |
| ље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше |
| а да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути |
| аји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, |
| аји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо мат |
| шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Ду |
| ави на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне до |
| етка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикин |
| прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивиј |
| , то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не |
| оји је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати з |
| т талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе |
| здвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада тек ви |
| /> <p>— И шест!...{S} Шест тврди плета! викну Срдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S |
| па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{ |
| то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затреп |
| ?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже |
| уку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну |
| и...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу.... |
| и завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ р |
| до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у |
| p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо сри |
| <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заграјаше сви.</p> <p>К |
| >— Гвардијан умра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у м |
| ред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр длан |
| е ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми |
| нда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Н |
| шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, |
| ....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у |
| ушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! викну Кривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Ис |
| добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку об |
| стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше |
| заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га пони |
| мо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта м |
| ама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зач |
| увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли |
| једоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Ба |
| да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.< |
| едра кметице....</l> </quote> <p>— Муч! викну млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим |
| трашљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си |
| ркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, И |
| иса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује д |
| ству.{S} Дундак, већ прилично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћк |
| .</p> <p>— Зар си ти, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се |
| ко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мн |
| запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покраде |
| донуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика |
| бама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са свој |
| а и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.< |
| пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — викну мајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам с |
| и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свег |
| коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Ш |
| тре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p> <pb n="31" /> <p>— Натраг, ти Ркалино, како |
| вјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сј |
| акленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све |
| коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истр |
| ле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, |
| {S} Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви |
| њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} |
| ди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим.. |
| па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Сно |
| јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p |
| онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те отје |
| онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јуре |
| еда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде |
| так јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнак |
| тке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што ниј |
| им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у го |
| воти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лије |
| липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај п |
| изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, по |
| <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а |
| ате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла гр |
| вље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку |
| говарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од на |
| <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, п |
| дне, намириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продај |
| ели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, |
| чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... |
| Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они |
| мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њ |
| а, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у |
| ики пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га уд |
| љеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.</p> <p>Од кретног им |
| S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да |
| у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„ |
| ушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез је свуда |
| Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље, и његово се име р |
| ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљишта и броју чо |
| ћама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну |
| ви одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бако |
| помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p |
| по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, усту |
| аборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игр |
| уље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и ље |
| купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало |
| и... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> |
| може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад |
| ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да |
| ахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало ко |
| олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозрив |
| ета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p> |
| ици...</p> <pb n="109" /> <p>— Тако је, вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седланика, рачун |
| ?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> |
| ји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати раство |
| а. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта |
| киде Осињача, питајући фратра.</p> <p>— Вире ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јај |
| ди? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добр |
| ад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега ред |
| ите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И |
| који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста п |
| p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор. |
| оздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођо |
| том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разно |
| ебека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја кри |
| јих што крупнијих у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га вод |
| . а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерај |
| ја ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти |
| м конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не |
| је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметен |
| и главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p |
| пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћени |
| пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме |
| ковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани |
| ре!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! св |
| .{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папи |
| ека праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному |
| видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усн |
| то, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате салан |
| > <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја |
| ив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни д |
| го мислим и најближе приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јак |
| кође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то ни |
| у има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну |
| у, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовн |
| ва, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака о |
| јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо н |
| Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелиција |
| је ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници |
| фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Блитвар одведе „ком |
| амбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша |
| кве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глав |
| ишћанин из поп-Илијине парохије, младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви |
| је; али након помањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху ра |
| дну те једну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама |
| ратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> |
| оше у кујину.</p> <pb n="43" /> <p>Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чор |
| и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заков |
| ко воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи |
| међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понмаже страншити!{ |
| дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Как |
| аја! након њеколико корака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип |
| ближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на глас |
| велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јо |
| њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега |
| ош рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не |
| омаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, тр |
| о врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ј |
| ћанлук на далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече |
| На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешета |
| вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вићенцо</hi>, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835.).{S} Кад је Принц |
| мјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" |
| } Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу |
| Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова к |
| n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присвет |
| а грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај, којему су „ајдуци |
| и да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би мо |
| бодија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, прет |
| х људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На гл |
| шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац |
| алијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Ши |
| ра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак реч |
| ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; |
| аш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија. |
| мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко |
| се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему |
| н пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат |
| — Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, ста |
| Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, какву никад прије није |
| оју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, |
| а га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг но |
| !</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише |
| p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, |
| !....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> <p>— Он |
| чом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар преду |
| и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“< |
| n="185" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{ |
| ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.< |
| <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше |
| ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељ |
| ржао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут |
| промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! з |
| е ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш с |
| тегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу пандури.</p> <p>— Какав Тодорина?...{S} Који Тодор |
| и ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n |
| стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те |
| их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазд |
| S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Ису |
| ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачућ |
| о њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше |
| лом!....</p> <p>За тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!.... |
| јеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар. |
| до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} |
| ан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет |
| а се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у дру |
| Ту нима римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше разговор на бол |
| изнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута. |
| медијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше разговор на болесника.</p |
| ....{S} Ту нима римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше разгово |
| ром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији |
| на!{S} На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, |
| огледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.{ |
| а мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуди, што сједе ок |
| !{S} Није могуће!</p> <p>— Није могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, |
| акристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир сво |
| ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је с |
| њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака |
| та, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану |
| ња одахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта, и смијући се.{S |
| Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Ба |
| а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се боја |
| говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.{S} Најзад Ба |
| ћ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуд |
| .{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у |
| та.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно на |
| кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увиј |
| } Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужа |
| оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, |
| а то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.< |
| ња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу т |
| аже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници. |
| их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет пој |
| човика из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убиј |
| нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тет |
| ер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> |
| иваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{ |
| и је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу |
| Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уст |
| впјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скул |
| о толико фратара, или попова (фратар је више цијењен).</p> <p>Така се племена зову: <hi>свете л |
| а бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ев |
| да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица |
| е могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћ |
| чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелк |
| !{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p |
| тина талира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад до |
| очањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице |
| говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмиј |
| ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Куш |
| ори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који жив |
| сти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, о |
| м тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S |
| ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, у |
| о размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око |
| ече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А |
| } Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу |
| стивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по је |
| ћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру се чињаху |
| нога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Б |
| томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p |
| цу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац |
| пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи |
| д силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер |
| д навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сј |
| тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, ал |
| ; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису. |
| узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог |
| је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није пре |
| Образи му спласли, подвољак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше |
| ијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="1 |
| да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> < |
| успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А |
| у, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз ве |
| Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Ли |
| и, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами примештај, ил |
| а Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње |
| видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави |
| шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не при |
| пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у др |
| Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} И |
| аливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије |
| и жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Даје |
| шући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо |
| едомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да сл |
| Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз пр |
| p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се и |
| ености осталијех фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкор |
| ..{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за |
| на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!.. |
| ћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педесет корак |
| не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови |
| ви руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, |
| ју родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога |
| Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренут |
| из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија |
| ало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се |
| ма, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дира |
| је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} |
| ина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрун |
| су слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешт |
| лило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се |
| зајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, |
| ткаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обув |
| врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца |
| } По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати |
| чишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковч |
| Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, |
| а!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих с |
| ....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, |
| ше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали |
| ер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави половину од онога што им |
| пће слабо обавијештени у стварима своје вјере: — и најобразованији су у томе пуке незналице.{S} |
| је доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, које не признају „чистилиште“ (пургат |
| реко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Ст |
| ен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, |
| " /> обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама |
| је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјерова |
| још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се прен |
| клониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна |
| тавку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да |
| е при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве |
| да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, |
| разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је мо |
| Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом ж |
| ки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, о |
| лије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулин |
| тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас |
| рљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна |
| ,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, па |
| , али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнути кабанима, протрчаше т |
| е цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама |
| та, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два п |
| питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле |
| , гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се с |
| оза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, прекр |
| оше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ру |
| трча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше с |
| љина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} |
| не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијев |
| а коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао попа Илију, |
| вјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обоји |
| а.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi |
| аслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у |
| ени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети т |
| ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши, како је видио, да се у пуко |
| p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле |
| липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га |
| као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши |
| да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишиј |
| јдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњс |
| а два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакрис |
| ем главаром.{S} И постави <pb n="11" /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој п |
| друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да |
| о сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити ст |
| ка гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа сми |
| врљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру д |
| ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилостиви Рка |
| пија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натего |
| се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, |
| енкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, ка |
| лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахн |
| р и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркв |
| јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима |
| много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд |
| ије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} |
| стрвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ши |
| апети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! реч |
| pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљ |
| {S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у в |
| ија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у |
| да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, од |
| ну, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— С |
| ови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви с |
| регази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје |
| стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређ |
| е свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти |
| и, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будио |
| Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође |
| а-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак о |
| , посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима в |
| /p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а |
| а но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, за |
| е слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше ни |
| рби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња о |
| ру, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се про |
| а немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар |
| новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у |
| ву, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требал |
| ра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Нестанак свију |
| тово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге во |
| а Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало |
| ичао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често |
| д бијаше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дув |
| кова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах. |
| што иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, л |
| припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер |
| но.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> |
| литу.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Б |
| ој цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и дониј |
| око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе |
| је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоњ |
| Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздра |
| х живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Ј |
| ионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, он |
| <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома |
| у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може |
| њушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник |
| топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен рака |
| топа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно. |
| але двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, |
| ..{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св |
| за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако |
| рзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, |
| мељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад до |
| братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похаран |
| еђу вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ |
| вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваш |
| гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп |
| </p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри ла |
| привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажн |
| ане Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која б |
| ио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па н |
| ан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак |
| твар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је предавао црковну |
| ега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврље |
| м!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на ме |
| му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пр |
| каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голу |
| <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши |
| лацманским хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па |
| рије ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку н |
| Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао. |
| и.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, |
| ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Мо |
| онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} С |
| о, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу, |
| војица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> |
| сипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ак |
| несе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киш |
| мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутр |
| е га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! м |
| навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за б |
| шаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада |
| <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бо |
| а.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћук |
| чео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у по |
| а.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Из |
| } Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све т |
| ијев, којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, г |
| у воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацв |
| гу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Ср |
| из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем |
| еткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у |
| лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазида |
| једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она |
| стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња в |
| акво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, |
| аше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах про |
| те се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнил |
| е очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, |
| о у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак лег |
| а дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, п |
| ранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се |
| е.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаси |
| p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш |
| злога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи |
| и Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише је |
| 162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова |
| се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица преве |
| би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те |
| је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, ве |
| н! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја... |
| доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше св |
| урмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јел |
| зе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стри |
| пља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињ |
| Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија |
| литвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За че |
| млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се |
| рад, те прековођани почеше долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше отканити риб |
| те више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могл |
| ва и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашн |
| и су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А |
| настирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дунд |
| шт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у с |
| о, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледа |
| ати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар дов |
| , узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, |
| њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га ста |
| Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb |
| } Тада малакса срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гла |
| отарани!....{S} Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у са |
| звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота д |
| багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за д |
| ху прегледати.{S} Тада малакса срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, п |
| и се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби с |
| ена.{S} Прид реферторијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет |
| ратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срда |
| има, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S |
| у пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада |
| земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у |
| , цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио л |
| апалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине повр се |
| у приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p |
| о околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="169" /> су, поред све пот |
| тјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој |
| међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка св |
| Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! |
| педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више |
| одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину смет |
| <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам |
| /p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан зап |
| ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} Дакленка, реци |
| ли се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „б |
| зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а |
| ити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам посл |
| ога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би дале |
| гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто |
| их десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад, једнога свечаника, изненади он браћ |
| > <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дит |
| те много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и |
| p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећ |
| и јопет пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам |
| распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопаж |
| нуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељ |
| родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S |
| тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, ал |
| акој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува с |
| још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтар |
| јеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху из |
| ра, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, |
| .{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на испо |
| е видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао п |
| ке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је |
| p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вин |
| кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад |
| са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово д |
| и тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часо |
| , дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их |
| ати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душе |
| .“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само |
| S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било пре |
| жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и |
| шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет |
| м ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „вра,“ — стотин |
| м, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте г |
| је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну д |
| кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</ |
| мет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} |
| воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један о |
| повидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да ч |
| и вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге бол |
| дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак |
| е.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њ |
| и!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња |
| и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га |
| ије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} |
| </p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је |
| пи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p |
| } Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, шт |
| ед стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> |
| {S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би |
| ом прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, |
| ем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро |
| проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири |
| <p>— Јеси ли затворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако |
| о што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ће |
| не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, |
| о је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манита |
| је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, |
| тно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћ |
| ка до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чин |
| !) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако су се |
| оме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S |
| } Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковићи.</p> <p> |
| јте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо |
| и уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости |
| ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Је |
| личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: |
| причаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну!</p> </div> <pb n="198" /> <div type="chapter" |
| отего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека м |
| Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће! |
| стави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се |
| а стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са поли |
| овска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоњ |
| легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уст |
| око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека до |
| <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и при |
| S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Види |
| и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најп |
| !...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње м |
| о стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са дор |
| закурњавише.</p> <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се ст |
| ра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, бо |
| је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фр |
| е од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо весл |
| /p> <pb n="19" /> <p>— Запали је јопет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка |
| коња.</p> <pb n="131" /> <p>— Однија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило |
| у и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај |
| и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- |
| ар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан. |
| че, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура из |
| > <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> |
| ледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те н |
| азврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавш |
| га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта |
| ра!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче |
| ињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпос |
| а је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме |
| Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, |
| ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мора |
| ор међу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, |
| м зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако |
| е ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи о |
| ш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одла |
| у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А |
| {S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, |
| госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислиј |
| ка.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А |
| ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Фра |
| Осињача.{S} Зар се канделорица придаје врагу </p> <p>— Право кажеш, невисто! рече гласно Ркали |
| руј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> |
| же жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{ |
| прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S} Сви мо |
| о лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" |
| у, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те з |
| суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слаб |
| , која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, |
| е он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожалова |
| х грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!....</p> <pb n=" |
| дити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прс |
| ће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорина, <pb n="1 |
| ијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Гр |
| pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој влас |
| лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову р |
| , а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по н |
| се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... ( |
| , њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се |
| за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, |
| сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива |
| /p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!....{S} Берија |
| } Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима |
| е сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смија |
| амо би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије |
| Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажар |
| њаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди с |
| нак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није био послије |
| к једнако одговараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмиц |
| лику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </p> </div> <div |
| аг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћ |
| да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је |
| ице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене ч |
| огама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше |
| с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље |
| кочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча п |
| м.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби нади |
| ковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је мога |
| али су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— |
| (настави, пошто затвори <pb n="196" /> врата, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да ње |
| њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше сви заједно.{S} Крава нема. |
| није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!... |
| о на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину |
| рзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијел |
| едан часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клоп |
| Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, |
| него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину |
| , а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то |
| ијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на ди |
| о: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина |
| коња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше: |
| >Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је |
| ци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S |
| и се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада |
| у бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Так |
| удорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то |
| , Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Д |
| па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи о |
| ова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и р |
| кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је |
| тка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне р |
| " /> фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p |
| бе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи буч |
| јет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу п |
| узнице, и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> |
| не главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, |
| заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи |
| о пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пи |
| ра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста |
| p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чаг |
| , Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} К |
| лике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако |
| ?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се виш |
| ући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему |
| {S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уз |
| о, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не |
| оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па г |
| раја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то |
| сам се!{S} И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матер |
| е до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако |
| а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћем |
| {S} Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвар |
| штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте див |
| се расплину.</p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по |
| смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било ј |
| ње, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахе |
| мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули в |
| а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му д |
| рича.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} |
| се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чу |
| >Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма и |
| не дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, |
| ад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости заблије |
| У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас |
| p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, д |
| му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стриц |
| њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија |
| олудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше |
| ло.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благово |
| оји се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерков |
| Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балеган |
| } Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да |
| о ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртире |
| ло мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта |
| р у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, ма |
| шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња |
| е.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња |
| да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. |
| ижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у |
| рљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S |
| p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те цр |
| од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд |
| ори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила ли |
| учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај |
| саму.{S} Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком |
| тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет |
| а пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који |
| х поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и |
| лској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{ |
| ао какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</ |
| “ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли затвор |
| дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о |
| на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срд |
| ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? з |
| нога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи ј |
| ин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Те |
| који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часо |
| под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Бр |
| дам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстима.< |
| оловину од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је још |
| "99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуб |
| еба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи |
| едва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично |
| села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{ |
| припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је понија Јерковић!</p> <p>— Јето |
| , нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— |
| и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> |
| њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћ |
| и: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да изв |
| би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p |
| м те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бако |
| ра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само |
| послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научиј |
| сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки мл |
| цем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњ |
| а од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрон |
| ренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на стр |
| з тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са |
| ћи се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав наро |
| д је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој |
| акоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које |
| махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи с |
| остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви |
| је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p> |
| мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита |
| ебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извл |
| рену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и |
| странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— |
| у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у мана |
| атутњише кораци пред малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из црк |
| и пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, |
| кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута |
| врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, ал |
| з кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се пр |
| и кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра над |
| и: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд |
| се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бје |
| љи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један д |
| доше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је сп |
| ста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фра |
| и су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне |
| рдијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика |
| надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} |
| ако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на |
| ошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога |
| оћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— |
| нија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викн |
| а сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне |
| или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p> < |
| не, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући глав |
| води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулит |
| та си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде к |
| олазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— М |
| алити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога |
| у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да с |
| одило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето |
| ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> |
| трча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вр |
| е зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку |
| коња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ |
| у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не |
| попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да н |
| <p>Слуге промрмољише њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и ска |
| јеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пр |
| не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свак |
| анастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, |
| Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони |
| јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне |
| о чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај |
| и.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој плив |
| јатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести |
| уд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде |
| упи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили молитв |
| > <pb n="174" /> <p>Међу фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> < |
| и!“....</p> <p>Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и |
| отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше |
| рениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заи |
| оња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред ло |
| > <p>— Фала! једва изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одв |
| ри из свога манастира, нарочно из онога времена, кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се |
| то он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка ник |
| тиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше |
| По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута.</ |
| стаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра |
| {S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p> < |
| о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву |
| о црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пут |
| м, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у ко |
| се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Д |
| а као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, с |
| да кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву им |
| {S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За |
| тави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити |
| ешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је до |
| рају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вићенцо</hi>, (1 |
| Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p> |
| не зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срда |
| рави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да |
| лети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, т |
| акона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, |
| ку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, па |
| и и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— В |
| ни раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњ |
| ајвише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </div> <div t |
| p>Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад по |
| и у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати, колико треба да човјек има, па да буде |
| кло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, др |
| е, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дозн |
| да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb |
| ко минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са сви |
| них догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога ( |
| тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема т |
| е је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ |
| у и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, |
| едати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се |
| злазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба осјеве |
| тра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — ни |
| ћ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бак |
| мо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Н |
| ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе! |
| а послије одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вје |
| <head>VII.{S} ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без каквих з |
| уци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би од |
| ћан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколи |
| е потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад с |
| човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, |
| иска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и ф |
| .</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло по |
| мисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо |
| <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, г |
| >Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од уж |
| и стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чимавица |
| стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Вели |
| а.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјет |
| ма више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра |
| — Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипан |
| ислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, |
| .</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради |
| це причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке |
| а, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!{S} Нем |
| „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен |
| еко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш л |
| ици се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда |
| ија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут греб |
| зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као ди |
| ова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш д |
| на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, а |
| и, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се знач |
| ти најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p |
| инама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су св |
| </p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима |
| ="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортул |
| рије... „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, и |
| лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подаг |
| е могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферторијом чека ме права војска.{S} |
| видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа |
| Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитан |
| Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би м |
| p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прил |
| еч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} |
| тим сакраментом покајања!{S} Нема много вримена да је, напрасно, неспреман, умра један редовник |
| {S} Кад прождереш зрно, послин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се пр |
| .{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, р |
| <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на су |
| {S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану |
| рне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Дум |
| а сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не прогово |
| но тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете замислити, како је то кнез иски |
| дам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима....{S} А |
| ем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срц |
| зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја |
| у око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Б |
| чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он |
| шевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, |
| S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе |
| а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху д |
| између катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Ба |
| ановљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велик |
| ити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прилози, п |
| да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досј |
| ом значењу), мирољубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се по |
| , и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </div> < |
| извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Ви |
| клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што |
| рона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>Н |
| око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва К |
| ар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг |
| .{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима |
| шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, п |
| чења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цу |
| клони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пос |
| ња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па п |
| одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао |
| и прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити |
| .{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то за |
| лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљ |
| коња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред о |
| коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу. |
| е уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себ |
| на жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање. |
| p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нит |
| ите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, |
| упцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год мо |
| огословска наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већ |
| аз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</ |
| Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико пострижен |
| Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али г |
| ма би могао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њек |
| S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим до |
| </p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста |
| ије трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="1 |
| у за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу, да пазе неће |
| трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, мог |
| тече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка ста |
| ако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Б |
| <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада тек видјеше сав ужа |
| и чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је т |
| је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је |
| ирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио |
| у.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу р |
| у, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља |
| ковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају први олтар на |
| дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S} И <pb n="123" /> |
| шта назвасте брата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав накостријешен. |
| каћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено |
| је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} |
| о!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикр |
| <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би |
| ови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошт |
| ено златотканом крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом ос |
| на дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа д |
| рође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болесн |
| опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и |
| растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како |
| аху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем |
| а.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијал |
| светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголиц |
| а! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме с |
| ке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао три |
| Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је |
| т помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако |
| ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерко |
| ртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, што м |
| олан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви |
| Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{ |
| /p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а в |
| } Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку |
| рдијан умра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манасти |
| !</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ник |
| емогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља |
| /p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дит |
| вени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника сједијаху са страна |
| а их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се |
| камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори ман |
| под „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ м |
| е не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше |
| /p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред манастир.{S} Ос |
| га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па |
| авало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други инокошњак, Срдарина, јегленисао |
| грајаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“. |
| ријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се |
| еп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах |
| зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево |
| <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су за |
| ијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст с |
| лико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S |
| иба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста |
| ђу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} К |
| дарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ зап |
| закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе |
| амислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помис |
| иреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки |
| јем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих вра |
| Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као пом |
| ожића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку |
| се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А |
| поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ |
| е на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{S} Он зажмури и |
| зи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни пог |
| длажаху задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, |
| Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколи |
| и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ |
| м.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је |
| ена коња меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S |
| Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а? |
| Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те |
| у прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако |
| ку зашиљену цијев, којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} |
| , чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „ |
| би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на |
| Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак |
| и молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад ода |
| кленица љекарија.{S} Хаљине му побацане врх покривача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаш |
| атар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо |
| и једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и |
| кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, |
| рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху н |
| ио надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и с |
| шта даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе н |
| на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кр |
| <hi>човјек</hi>....? медик нагну палцем врху усана.</p> <p>— Па јест, прилично.... мало и одвиш |
| и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, |
| угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљува |
| ити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не |
| домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрн |
| атећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме |
| ји се, као што је познато, код католика врши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесник |
| } Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па |
| ли кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n=" |
| аботати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да му их п |
| н, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, ко |
| рилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазвони.{S} Из старе нав |
| удили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, кад је пред вече |
| угљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година ко |
| ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет з |
| -ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— |
| адекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ када |
| харима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупц |
| ити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— |
| њак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати у |
| као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори |
| зор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпо |
| вши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва прек |
| , двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родн |
| ас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} В |
| тру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:< |
| д мађупнице!</p> <p>Десетак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи |
| овач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{ |
| о га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да |
| /p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљи |
| лики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се |
| „Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то |
| рина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{ |
| оред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води |
| их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше |
| е кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Ча |
| „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> < |
| о, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Те |
| а се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, па о |
| вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја |
| жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дру |
| } Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подр |
| ..{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пре |
| , није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ П |
| исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће влас |
| ежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, н |
| ржаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је рад |
| авити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану |
| р.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу |
| ла је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од сту |
| оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица зап |
| з мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цига |
| о можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трп |
| ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не зам |
| долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише... |
| амаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} В |
| то би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по г |
| ачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад |
| ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јеркови |
| ка Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Јето |
| јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди ш |
| држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, и |
| ажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејасније |
| рије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у |
| Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и |
| е наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио по |
| вало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из кућ |
| мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем врат |
| у ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се |
| т погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! |
| ико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на |
| о Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S |
| дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас |
| ар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ уд |
| врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бако |
| базрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га |
| заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зуб |
| и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупеж |
| д тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њи |
| ате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово |
| само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брно |
| о је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Ма |
| вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповид |
| ара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они с |
| и сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коњ |
| ало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и оба |
| лад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" |
| а спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко! |
| дак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија ма |
| ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па к |
| , а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Н |
| S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мрт |
| вом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што |
| у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га |
| а, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку |
| то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће описати „кара |
| ="73" /> учинити?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А |
| з велике љубави са свијем предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати |
| Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећањ |
| екну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, под |
| S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда |
| несе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути но |
| p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјева |
| лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер по |
| и.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако нем |
| уб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на н |
| с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, да |
| .{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, |
| предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као |
| ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— |
| е пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} |
| овника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати п |
| рбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слуга |
| де коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> < |
| да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с м |
| о.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али |
| p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на |
| ову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачк |
| ви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха |
| еђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се ра |
| даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо |
| кулу те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се |
| озорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе ри |
| полице један танки, одјељани прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећим |
| и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се за |
| ити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачк |
| у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А од |
| затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, |
| они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар |
| S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну |
| баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Д |
| ву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p |
| ви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија дви |
| ком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ пото |
| а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, |
| што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— |
| мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три четири годин |
| p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге |
| шта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирскога.... |
| p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> <pb n="18" / |
| ад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну |
| Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви |
| аревих поука, те њеке примијени.{S} Шта га све <pb n="245" /> нијесу питали!?{S} Један је тражи |
| уо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, узд |
| ајући.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> |
| паде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се |
| за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n=" |
| ан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што ј |
| му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није |
| јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Врт |
| Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комеш |
| у војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за глав |
| <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па |
| не проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба сп |
| д себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја |
| <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао с |
| му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јут |
| шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивн |
| га нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиљ |
| е хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се чит |
| ма на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да с |
| ти...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни |
| ред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А |
| им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају? |
| -Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бј |
| прши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у |
| д је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p |
| буру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку |
| ајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих |
| а Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, |
| p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Рка |
| ости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да |
| — Није трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n |
| ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је та |
| Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да |
| ....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња с |
| рате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Бр |
| у да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити |
| час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече |
| ..</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бје |
| — Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани ни |
| ли Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш с |
| е, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврд |
| </p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> |
| А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S |
| .{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагаз |
| ед њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, в |
| ....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, су |
| е.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и С |
| убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> |
| спреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, |
| пушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не зн |
| улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегн |
| , па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој п |
| тарци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња |
| шицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговор |
| и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рд |
| {S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за |
| само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да с |
| ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се |
| је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! |
| не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али п |
| коњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за жив |
| не показа превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мучени |
| е заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда |
| не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бје |
| тиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија |
| дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер |
| ушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, |
| тар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четири звона ог |
| потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! в |
| S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху |
| ле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне |
| се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</ |
| не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била осно |
| слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долази |
| ује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да м |
| увало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни В |
| ли срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> <p>Међу фратрима |
| у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене |
| да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гд |
| убаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама |
| заморен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња ј |
| је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће о |
| сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласк |
| ца да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Д |
| а, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека вра |
| је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— |
| ар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не |
| кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити. |
| ђе у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у |
| шта.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смиј |
| ља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У |
| , а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> |
| <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p> |
| варати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Ба |
| оврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, |
| вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га так |
| рцине, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи |
| а новим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, л |
| и у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повје |
| а да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с |
| е могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и д |
| апула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су |
| .{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио |
| ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеро |
| о је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипје |
| гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само |
| је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би |
| ачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Бу |
| ветити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш к |
| ргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— |
| јеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати с |
| ња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све што он мож |
| /p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онд |
| да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом |
| мање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах р |
| ругови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као д |
| не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p |
| Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> |
| и смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="121" /> љу |
| , за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њег |
| влен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што с |
| довољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те |
| ујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и н |
| ли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они п |
| отресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник на |
| брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу |
| чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Боб |
| скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам |
| S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијет |
| свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да |
| се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изн |
| ... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на |
| раже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остал |
| и учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, |
| ћи му којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он з |
| е истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стр |
| Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, стигоше, пак положише љестве врх |
| разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, |
| ин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе |
| ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одгово |
| „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњ |
| S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли? |
| клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили мол |
| та изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јами |
| изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се п |
| ући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо. |
| еш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек нач |
| е прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манас |
| још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепса |
| Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако |
| е ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђено.< |
| вач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да ниј |
| "189" /> <p>— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> <p |
| и.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било |
| ужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="17 |
| к испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињ |
| га вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало |
| ину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... п |
| ко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити бого |
| че цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како б |
| во напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње |
| аде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се |
| дити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гварди |
| ду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати |
| Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за так |
| богу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак м |
| p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу |
| ао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра- |
| спело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме |
| одбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштариј |
| их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и |
| ести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило ка |
| брну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи пр |
| аши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме п |
| остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} |
| ед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — |
| ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бак |
| p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па с |
| цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила |
| ни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да |
| ред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А заш |
| ек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него |
| ји, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у в |
| S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да д |
| ило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> |
| /p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докл |
| е стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача ско |
| а?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху |
| ијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да |
| ћ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају |
| који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи |
| .{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже |
| кар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и сл |
| љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, п |
| та си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} |
| у вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.< |
| ле! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти до |
| жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па и |
| криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> |
| у пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он |
| сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет |
| ад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренера |
| убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S |
| рашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде ку |
| у га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде пре |
| одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв |
| зо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</ |
| е обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеј |
| бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...< |
| на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи М |
| у Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</ |
| пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он сто |
| д спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, пон |
| еко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви |
| Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, |
| {S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо |
| али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у кметов |
| од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седл |
| у осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву |
| био мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с |
| се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говор |
| укара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у ви |
| ве (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!< |
| вој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! в |
| чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је изб |
| , да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри |
| врзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша.</p> <p>— Сметења |
| умио наговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о оно |
| томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше |
| >За тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светог |
| за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по изб |
| ојима чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је |
| акијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп |
| а највише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, п |
| <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</ |
| ије кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па |
| у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ј |
| ије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> |
| ље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесн |
| само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово |
| о од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи |
| а га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану |
| јеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше н |
| ника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубљ |
| сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те по |
| дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем пу |
| ањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пе |
| еч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бако |
| довање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има |
| је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он и |
| бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњ |
| из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Пап |
| та, која се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало посматраху.{S} Свакога тренутка могах |
| о се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао с |
| Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја п |
| акчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} |
| чка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него |
| о вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би њ |
| више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора д |
| ђоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а п |
| >— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пи |
| </p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, |
| S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ зн |
| је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> < |
| бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје< |
| снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплат |
| } Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то д |
| S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније |
| еди....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</ |
| пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Ко |
| <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узд |
| е доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад там |
| Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула |
| > <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За |
| за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу п |
| ле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши с |
| еђу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све раз |
| к, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе |
| штави сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он |
| гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло збо |
| рат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ств |
| није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се му |
| реко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињали и што су за њега распити |
| да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се р |
| на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једна |
| стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми |
| доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И пр |
| било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња |
| а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њег |
| ти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно ре |
| пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Ст |
| а мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си |
| иста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и |
| {S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао о |
| уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар |
| вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетет |
| д њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере |
| ну засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашик |
| кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљо |
| аки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? з |
| у фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и б |
| је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? ви |
| раде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуљ |
| то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони гла |
| ве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди ј |
| е ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, коли |
| тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одад |
| </p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћ |
| /p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! |
| а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да |
| врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Ба |
| у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и колико пут |
| ит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и старијима од себе |
| сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, повед |
| S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n= |
| брату:{S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{S} Кривица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкем |
| ио.</p> <p>Трећу најезду сачињаваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше |
| а оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на Вел |
| </p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки с |
| замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога |
| ијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Врати |
| а се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојк |
| триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав с |
| (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљни |
| : <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче и |
| ила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за кој |
| !....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шу |
| рнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога цр |
| ањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина |
| и стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања |
| /p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је би |
| ти на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаљ |
| слов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде против |
| а је!?{S} Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардијан умра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дот |
| ито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех корица, па р |
| .</p> <p>— Шта?....{S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно д |
| опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S |
| ровинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устан |
| {S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> |
| ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита гвардијан.</p> <pb n="72" /> <p>— Он је при-ми-ну-ја!</ |
| ођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле |
| ст Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш истину, не |
| инар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардијан умра!</p> <p>— Станте с |
| о очима.</p> <p>Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико м |
| коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— |
| м?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавиц |
| демо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Там |
| и Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле |
| p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се попримаче и потапша г |
| т.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} К |
| ита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин |
| {S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помислија!{ |
| баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, |
| фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне посли |
| , али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастир |
| ино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа |
| о пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше м |
| завјесама.{S} Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“, који је служио за Шко |
| удете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— |
| кву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као св |
| пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику искалити, |
| ја Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да |
| носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! |
| S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Сви изгуби |
| го.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одговори гвардијан, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђ |
| 109" /> <p>— Тако је, вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седланика, рачунај, по двиста тали |
| руги поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише |
| ски да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, ф |
| >— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него о |
| ше, јер одиста ћаше награјисати.</p> <p>Гвардијан с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S |
| о турски, толико је могао разумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, |
| рви приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана <pb n="70" /> у руку, рекавши: „На здравље в |
| ића.{S} Сви изгубише свијест.{S} Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, |
| је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад |
| по мало, навикоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду |
| године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бје |
| ости.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко во |
| би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и |
| чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не мог |
| к!{S} У здравље нашег припоштованог оца гвардијана, и свију редовника, који су овди и који нису |
| ис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За |
| и ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмељ |
| -те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуг |
| ијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гд |
| фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је |
| S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то |
| из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири |
| ло кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре |
| длази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! рече Врти |
| , постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза |
| мијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Бр |
| двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше |
| другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћв |
| ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у ист |
| Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p> |
| бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет н |
| од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се п |
| акоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. <pb n="129" /> Тада поче обред миропомаза |
| за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га поп |
| ид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на ов |
| ше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </div> <div type="chapter" |
| му.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, — писмо језгровито и добро смишљено, так |
| рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре |
| крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи сред |
| пезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се ск |
| а преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговорити.</p> <pb n="2 |
| одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.</p> <p>— |
| да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко врије |
| д манастир.{S} Остали фратри отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А к |
| ше.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> <p>Б |
| ус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрпљивост.</p> <p |
| его га отправи <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја с |
| , но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину |
| е иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардијану.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, маличак весео, |
| Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.< |
| у ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три |
| на пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са стран |
| ни прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.</p> <pb n="117 |
| еву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод к |
| не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, |
| цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, — манастир <pb n="224" /> дакле. |
| постарији фратар, љевајући чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редов |
| о држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунав |
| увењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ћ |
| другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, |
| ед пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде би |
| прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе |
| поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио |
| и се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олт |
| а, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Ка |
| ин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребр |
| ве кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише |
| и пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то |
| е манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њ |
| ти колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> |
| јам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је |
| Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња |
| ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња пох |
| так бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је би |
| крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња пр |
| бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини |
| ице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си |
| дарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде |
| . у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бо |
| >Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали |
| знаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки гл |
| крсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста |
| еде у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се на |
| ожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао р |
| , па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Ј |
| > <p>Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправиш |
| т крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковач |
| трану, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у њего |
| ва млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је трајало три |
| .{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад мога |
| хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} |
| Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацманина одја |
| чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога |
| , а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Б |
| ова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чуд |
| а својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а н |
| >Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> |
| ркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, |
| Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња |
| Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, |
| ијечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То |
| ци.{S} Одмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцелари |
| се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељ |
| воју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла комендија.{S} С |
| ликога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и с |
| а дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два |
| купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта |
| је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећниц |
| ога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Је |
| а уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, |
| ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу |
| .</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико ј |
| цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изоби |
| p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна. |
| огао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут ост |
| по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружн |
| купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци |
| Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, ни |
| ече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стиг |
| али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бија |
| удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби |
| ломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави |
| p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} |
| оњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да |
| ју такође бјеху загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех |
| жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Ф |
| видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника.... |
| подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је |
| , па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага |
| <p>Чимавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он |
| , и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог |
| покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле згра |
| } Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а |
| е кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај к |
| ер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад |
| ки стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану ст |
| еш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То |
| ш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за |
| трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стр |
| , у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му |
| } Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави с |
| Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, пит |
| ијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S |
| мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах |
| Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} |
| коњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! реч |
| и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} |
| ва пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="10 |
| иру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!< |
| љева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао из граница че |
| њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А |
| р немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замисли, к |
| један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратр |
| љуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај десног |
| коња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима. |
| честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="11" /> власт Кушмеља кнез |
| , бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску раз |
| оранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и |
| еч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Б |
| кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, да |
| поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мис |
| 140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, |
| } Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана |
| мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.{S} Можда је промишљао о свијем прошлијем свечано |
| не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама |
| штолу.</p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је пр |
| ; а они који су исповиједали, промолише главе из исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чуд |
| сала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња |
| авиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри с |
| ху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће |
| оскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече:</p> <pb n="21" /> <p>— Стипане, намири коњ |
| ијем широкијем леђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјорентинска мједена лампа са четири н |
| нога, имадијаху њеки свијетли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворе |
| авни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених |
| зваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше. |
| меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, |
| не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, |
| бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве ч |
| ако трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њека |
| њем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у ко |
| му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но п |
| ромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка ко |
| ици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892_C |
| нам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- |
| мује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издив |
| ти по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам прест |
| асузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, а |
| </p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Од |
| очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор изм |
| олика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако оном |
| у га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је пл |
| м редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изј |
| огледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет |
| ија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам |
| је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, шт |
| чући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну |
| да се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дич |
| , за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, |
| е исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет би |
| е у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, |
| избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње |
| ија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест тал |
| ји двјеста <pb n="183" /> талијера, што главнога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бак |
| и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, тр |
| p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање |
| ња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено |
| имета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бак |
| ску у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледајући низове кућа, варошане, а особ |
| не!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељ |
| купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав |
| та бити неће, — рече Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, |
| ља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је нами |
| Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> |
| али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{ |
| а нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи от |
| дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, ниј |
| апкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше угра |
| иња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то зна |
| више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој |
| викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче |
| а се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико нами |
| > <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш то |
| ући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш ви |
| ...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бри |
| <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше ни |
| пин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб пок |
| на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} П |
| о!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одмах живога <pb n="52" / |
| Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило |
| {S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, |
| p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита г |
| аше једног окоштог пандура, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у |
| Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим |
| о ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, д |
| p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељ |
| е!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се до |
| у фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, п |
| мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу |
| ? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише се врата |
| земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.{S |
| задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женск |
| За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар з |
| понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} |
| т.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} |
| ешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе вр |
| докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје кле |
| } Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекал |
| лаву и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се |
| ујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за |
| миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у па |
| p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ва |
| о Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијес |
| > <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани п |
| рам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич прого |
| , али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка |
| S} Њеколико <pb n="185" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Бр |
| ! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти каже |
| оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: о |
| могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет |
| <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди |
| своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одак |
| да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидн |
| не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Ј |
| обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на с |
| јанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} |
| Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа |
| да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би м |
| ардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе |
| ики отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне наст |
| Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а |
| га бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим |
| би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За |
| клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 |
| с!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи своје, бра |
| јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се испов |
| оше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. <pb n="129" /> Тада поче обред миро |
| о око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте из |
| горјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице |
| , шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: ку |
| на и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у план |
| ела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као |
| дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чуд |
| е чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође научи „одговарати“ јутрењу и мису. |
| изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, |
| га обућара из града) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вје |
| акоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак ручка Бако |
| д, од кад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли |
| и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискиват |
| коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још много записах) р |
| да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готов |
| Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу к |
| је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, |
| ерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако н |
| — Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира |
| е јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</ |
| и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез К |
| {S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечат |
| о трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: т |
| це нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, т |
| с!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се ку |
| , управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гле |
| и, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кор |
| разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јес |
| </p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па ф |
| љ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, ал |
| озивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је бр |
| ушу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дак |
| , мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} |
| комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужн |
| вика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин</hi>, (1545. ✝ 1565. |
| су.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бје |
| S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> < |
| гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жреб |
| јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњ |
| дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране. |
| најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред м |
| гу </p> <p>— Право кажеш, невисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није к |
| д’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, |
| ше га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.< |
| смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијеш |
| </p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћ |
| чи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Бр |
| цима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабит |
| замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки пок |
| <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину |
| Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, о |
| нуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли |
| тву.{S} Од тренутка, кад својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на |
| шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и ост |
| Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа |
| у.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак руч |
| обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерко |
| а јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као што давно |
| х и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се ко |
| тријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој |
| а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што |
| оширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога високог |
| p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!.... |
| ико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакон |
| !“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипа |
| а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли |
| шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се испо |
| ве је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да |
| њено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на |
| едини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за |
| у пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, т |
| .{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва |
| котића, гледајући то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „ |
| се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је |
| ја с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа |
| днесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга нач |
| ажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и О |
| слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— |
| ких поребрина.{S} Једно момче Кркотића, гледајући то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага |
| Фелицијановића.{S} Ђаци се зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех гробова, освијетљени |
| а комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и оста |
| ати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— |
| о Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њеш |
| јеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши |
| <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, г |
| } Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p |
| о се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запит |
| послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше |
| оче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе |
| нила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која |
| — А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.</p> <p>— |
| — О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијел |
| аким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пил |
| ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бак |
| и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, реч |
| ва! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове пру |
| а у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бако |
| носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој |
| — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху кит |
| , па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он по |
| ј прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, там |
| горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема ж |
| ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад са |
| тон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се оч |
| д опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо |
| плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као обично |
| дам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p |
| ао да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знад |
| јеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо устаде |
| ="201" /> јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Не |
| е као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јар |
| ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, |
| буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд унаоко |
| еде кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе |
| а чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала.{S} Он |
| на с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољ |
| ао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао ок |
| .{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да |
| вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него |
| м редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Бале |
| ца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да |
| ађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита о |
| ијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те |
| азговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборени |
| } Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутриније |
| ј је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> |
| и „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би |
| кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, |
| о сви једанак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како |
| и киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од |
| е Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену ша |
| јети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разг |
| амо кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а |
| } Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба воза |
| и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стри |
| дје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча сми |
| ичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозв |
| вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта. |
| новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, не |
| м, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, |
| ад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ни |
| а је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина |
| очеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше |
| од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мест |
| срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{ |
| Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> посадили се један до другога, св |
| ке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, п |
| та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану |
| овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Теб |
| ак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири |
| а он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе са Ср |
| ан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, |
| кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не пр |
| ху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађива |
| и, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је |
| е јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог у |
| папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, б |
| нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“... |
| , опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p |
| па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио |
| p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да |
| .</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је л |
| Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а са |
| ви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се |
| ите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар. |
| о изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда је |
| свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S |
| заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућута |
| авидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим |
| а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити |
| друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по прич |
| ао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарама; судија исприча, как |
| ње...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а. |
| ијама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође ком |
| јас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђ |
| лица.</p> <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Бале |
| ити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, |
| ом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвит |
| Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне |
| има и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Ме |
| анастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога ч |
| платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој добри |
| у к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто талијански фратрима, који с великом муко |
| ...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту |
| а тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећ |
| бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака риј |
| о пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је |
| акоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је б |
| кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а |
| о сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрд |
| Он је, по причању, знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, д |
| , како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута |
| евцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад |
| што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи |
| — Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако б |
| рену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, |
| } Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста |
| ува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није |
| есму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi> |
| > <p>Бакоња опет поче забављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку пјесму, коју <pb n="17 |
| скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, |
| може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је |
| у то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годи |
| и поста невидљив радозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањива |
| ама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, настави:</p> <p>— Шве на Ра |
| дар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке с |
| ри ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па пос |
| умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га |
| е с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, |
| <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! в |
| е примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>К |
| а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо те |
| n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... |
| ворено у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честит |
| валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се |
| и Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбља |
| е из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћ |
| да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш т |
| богу који....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина |
| о утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекариј |
| ном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{ |
| или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити, да други н |
| ознаје тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп |
| гњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачи |
| је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше |
| } Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твој |
| васмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привар |
| ве, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија |
| очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је |
| обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке |
| исли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота, који |
| а се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> често крадом погледали |
| наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пје |
| јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавс |
| и, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због други |
| који му је по танко испричао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што |
| И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да |
| га долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! |
| е могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! р |
| желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срд |
| га онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима |
| ске цркве те зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и |
| коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да |
| так, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, |
| -Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведр |
| ри светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући са |
| ука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин би |
| м поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники к |
| м како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу |
| е често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, од |
| крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Бу |
| главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје |
| лици говори пред ученијем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше пра |
| и се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb |
| ајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не |
| је овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сеља |
| он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} |
| али свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, изађе п |
| у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p |
| ри — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће уч |
| вишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари |
| , ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, извуче |
| же сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и задиркивања на овај ц |
| ма другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црв |
| талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да |
| по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стр |
| жа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак има |
| баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама светог Фране |
| </p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p> |
| ло, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду о |
| окле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, |
| pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, |
| ок си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} |
| вако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <pb n= |
| е, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} О |
| димље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> |
| главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у |
| сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише.</p |
| присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n=" |
| манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све т |
| а.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у |
| се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су |
| еланија, манастира и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племена поносе својим јуна |
| по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље з |
| агну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Бу |
| , је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао |
| и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсм |
| Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> < |
| ен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У |
| аш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је |
| се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље |
| разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопе |
| н, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на |
| Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут |
| ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV.</head> <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Бр |
| ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богосло |
| за читање.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу ни |
| у међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <pb n="39" /> <p> |
| уге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише за наличјем манастирским кућу |
| узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен |
| је, истина, старији од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјер |
| римјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом. |
| дише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о |
| оге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што |
| из младости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (так |
| о! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали |
| ава у минутама, за што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад |
| > <pb n="193" /> <p>— Има управ дванајс година, одговори Пивалица, уздахнувши.</p> <p>— Шта нао |
| жи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пуш |
| /p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} |
| ви страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже з |
| а наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушка |
| с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па, с |
| броке.{S} То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер та |
| довица, старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за |
| по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једнога из П |
| ужан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, да би јој |
| ина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осми |
| ве, никоме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то |
| се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године |
| ена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} Он не показа превелике жалости.{S} Најбоље г |
| и ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па |
| ођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен |
| смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а пре |
| а.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> |
| ова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зр |
| тезге уста цурица од петнаест шестнаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена.{S} О |
| аков.{S} Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а |
| м бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, п |
| фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Ост |
| срете се са једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збу |
| за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прош |
| слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, св |
| а колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.{S} Најзад Балеган расјече њеколико |
| ма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију,“ јер циј |
| мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са св |
| ам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Ба |
| по је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобр |
| са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет год |
| га фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још м |
| ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко в |
| ијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане ш |
| о како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будиони |
| био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јел |
| и воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, |
| РЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опе |
| за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека |
| емена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не само међу прек |
| парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осморици.{S} Ов |
| одину рођења; један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; |
| се стјецаше народ и постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер |
| е трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, ск |
| богословским „крипостима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појач |
| де у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртир |
| .{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази!....{ |
| ласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој |
| ела.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси |
| р Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шк |
| .{S} Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој |
| како се „расцвитала“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали |
| оштро, један извијени ђачић, три четири године старији од њега.</p> <p>— Немојте тирати све јед |
| штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} |
| они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао |
| ао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на кој |
| мија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шл |
| шкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, |
| аци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли |
| И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкор |
| идјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног |
| ли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњ |
| ељевој састајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{ |
| ради и свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божић |
| — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједо |
| велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш оп |
| видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје д |
| p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође |
| ад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мрем |
| и синко?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се д |
| > <hi>Напомена</hi>.{S} Први број значи годину рођења; један крст значи, које се године човјек |
| рајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех п |
| зо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{ |
| ће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву |
| n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S |
| .</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек та |
| овинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и јед |
| атку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозор |
| обро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он диже |
| онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби сит |
| ририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем г |
| а дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњо |
| и кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба |
| до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, |
| ска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом одмарало |
| а њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомил |
| исветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња вид |
| коња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њ |
| но, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну ру |
| -ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не г |
| и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши гла |
| ратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, ко |
| већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и гото |
| Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој т |
| , те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друг |
| накијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! г |
| ољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би би |
| есто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се поврати срчан |
| љедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, ви |
| поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех |
| ди, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе |
| " /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда |
| вараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи б |
| } Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слав |
| ц, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>П |
| у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{ |
| и!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с г |
| едницама.{S} Људи и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „пр |
| ца“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи |
| међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мј |
| асита младића, лијепо одјевена, растура гомилу сељанака, па му изнесе кутију свиленијех рубаца. |
| луду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе С |
| а паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде |
| стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати |
| , пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о рамени |
| онаши</hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ |
| ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња |
| коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— |
| ...</p> <p>Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Ба |
| а, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио н |
| да би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, ка |
| стаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао |
| {S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта |
| нар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак |
| м би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи ње |
| „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то |
| рде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас |
| једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много виш |
| .{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми зн |
| ја, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, |
| шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки чо |
| бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху дви |
| као, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га |
| си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за |
| сте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде |
| ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми кра |
| а, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу ти |
| ди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, кој |
| га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру винограде, који да |
| рућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза |
| е, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику пос |
| и јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да |
| њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише |
| егану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Буј |
| е хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу |
| ћа?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику |
| Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? |
| ити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb |
| .“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> < |
| спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} |
| два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до он |
| S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у б |
| Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га к |
| наке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде. |
| а је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А о |
| и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, расту |
| уче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <pb n="98" /> куљу.{S} Па онда побјесни, те с |
| ко ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора пр |
| прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и |
| то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти |
| њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.< |
| !</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гр |
| кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је о |
| ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p> |
| епознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека |
| ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са |
| ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли штогод?</p> <pb |
| кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти мах про |
| ред врата: „Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одма |
| а црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има |
| уд тако, липи младићу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му ј |
| } Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу |
| е, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао |
| ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати сл |
| чију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господину, који нас је избавија од великога зла, кад је |
| магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n=" |
| , тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљишта и броју чокота, има |
| ад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради поко |
| два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше |
| ти читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му јед |
| и, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче пои |
| По клупама било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођош |
| пом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки |
| настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога |
| о, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, |
| лади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао |
| , прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а н |
| ибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус |
| е задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме по |
| > <p>Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто |
| је се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у ла |
| ћу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени бил |
| и, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији! |
| ј страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко |
| стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S} Њему је као од шал |
| а смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p> |
| а, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> < |
| ротекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} |
| д пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си б |
| гоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекид |
| ест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и |
| , ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она |
| же.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мат |
| ад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на |
| <pb n="164" /> најмање двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и |
| свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и |
| загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину |
| в његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше |
| о јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртир |
| га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснае |
| аснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се нај |
| чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се. |
| p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, к |
| коња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му |
| ред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по дворишт |
| оз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p> |
| коња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмара |
| <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не н |
| врдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је про |
| ечаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња |
| ар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шет |
| .{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и |
| ху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети от |
| Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зубма, тражећ |
| p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Ни |
| , онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше л |
| ањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож н |
| иц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине. |
| : „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет |
| и ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона пандура, што увика шета тамо ва |
| кве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујин |
| сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.< |
| ве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> |
| и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p |
| оња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан прори |
| ове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете |
| е и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође на |
| да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Б |
| мо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита |
| главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n |
| а о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац |
| е стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше |
| ј ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице |
| нци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише св |
| {S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S |
| коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! ре |
| одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се п |
| и благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом |
| /p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да м |
| крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бд |
| /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у |
| де могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче с |
| — Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он |
| икога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, |
| да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју |
| ше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућин |
| ентије Ловрић, — син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бако |
| о чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Б |
| Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарскога |
| запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb |
| : њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, |
| ја сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није |
| бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресе |
| војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратрим |
| д му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино |
| сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а |
| о досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у том |
| нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не |
| аци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици п |
| У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше с |
| скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху про |
| коше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.< |
| ађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су преко |
| усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, д |
| ка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{ |
| 174" /> <p>Међу фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој |
| да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али |
| и подаље оца и све остале, који једнако грајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете говорити редо |
| итаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавица смигну раменима пак изађе.</p> < |
| да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се на |
| Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп |
| о хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по |
| а је међу Јерковићима најодабранија она грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 17 |
| ј пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша |
| а, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци< |
| } Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у брат |
| животиње, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром |
| а мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стад |
| 5" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, настави:</p> <p |
| о је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} А |
| не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" /> <p>— Тако је, вире ми! пр |
| ом хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу ст |
| на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа и момк |
| свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са |
| леда пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су |
| бана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, т |
| !{S} Млинару!{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Сл |
| пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч по |
| ху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта |
| („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледају |
| <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, |
| у зачуђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња ја |
| те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но |
| лије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и забора |
| ијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра |
| <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас т |
| ад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова |
| фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да |
| Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и |
| е бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је л |
| те...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо |
| 4" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оч |
| да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну |
| оћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и ди |
| </p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Прокаса!{S} Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам |
| ех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргу |
| би плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше |
| ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одговори гвардијан, па |
| ="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викн |
| о га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише |
| а крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се и |
| дијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Прокаса!{S} Грго Про |
| тни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те |
| /p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му погледаше |
| га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p |
| .</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске |
| p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за с |
| суја?</p> <p>— Нисам још, оче, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти |
| дионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори |
| чар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а |
| н, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Ода |
| њати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући сва |
| се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће |
| му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па |
| ко шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафа |
| у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облиз |
| оше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, ал |
| скијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који стругаше |
| .{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али |
| то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тен |
| у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p |
| овници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Т |
| бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у |
| зачаврљаше молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече у |
| сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Б |
| ом једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се тучете?</p> |
| одина, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе но |
| дијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му с |
| апчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49 |
| ар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздрж |
| јед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И в |
| похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли ј |
| а оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега н |
| увало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{ |
| ече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бо |
| ади што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно |
| ди, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одг |
| p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смр |
| иста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како |
| одну медицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и њего |
| под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Врт |
| тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S |
| ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта т |
| ледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељ |
| редовник, па, послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитују |
| стигоше до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у т |
| их, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умр |
| од почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако и |
| да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше,</l> < |
| кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али ј |
| им годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може |
| о с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у |
| ну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк |
| жмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, |
| м пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар цило цилцато?</p> <p>— |
| арохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче К |
| запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше гл |
| ве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Ту с |
| У старој мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка р |
| и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учи |
| ли одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> у |
| кажеш, невисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо |
| че тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као |
| неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија |
| рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта и |
| ву све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S |
| ке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, врат |
| Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брн |
| -Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њ |
| смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по св |
| ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри |
| а што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него |
| зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда |
| ш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље з |
| покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипостима“...</p |
| исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Ду |
| ад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати |
| рушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуј |
| и шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресје |
| не <pb n="14" /> само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онд |
| -ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— Јесмо, је |
| и клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастир |
| к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле |
| и денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к |
| тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога В |
| , јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, |
| до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелицијановића...</p> <p>Ј |
| еметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се заустави |
| па онда саставише погледе, на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, доб |
| оје они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S |
| тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало |
| е љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад би |
| д, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим дворишт |
| ијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почет |
| тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд н |
| од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обј |
| цима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана |
| ерба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времен |
| ише, гледајући њеколико редова бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саставише пог |
| нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу |
| ење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској |
| канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву |
| се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш с |
| сам послом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} |
| ик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, |
| тно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</p> <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би оби |
| ћу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, |
| тијем очима, па од једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до м |
| шу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, з |
| угога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Ср |
| ворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздр |
| ани однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то |
| ама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја ј |
| их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша дон |
| олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њеколико да |
| виша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију. |
| та, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зел |
| љину.{S} Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта са |
| у брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака.{S} На њему бје |
| гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче тр |
| имале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху |
| ика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал наше |
| не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да |
| е најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву луд |
| , тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{ |
| Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опи |
| манским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо |
| вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно |
| ижем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или ба |
| <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, м |
| Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, |
| о су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка |
| тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори |
| т, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би т |
| мци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</ |
| тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, д |
| з манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губ |
| , засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија |
| .</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти |
| понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним |
| и...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> < |
| у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исус |
| а ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех |
| > <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са м |
| ачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до |
| тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито га ж |
| ором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и |
| к заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива |
| а Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и |
| рука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душ |
| в.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печ |
| у: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени |
| рије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, |
| , набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијел |
| ју.</p> <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} |
| .</p> <pb n="32" /> <p>Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па л |
| од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, |
| Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита |
| јаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi |
| в ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите |
| амо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, м |
| уске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш |
| <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко! |
| ида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика |
| ли млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} |
| ш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да |
| га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му гов |
| , — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао друг |
| {S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману |
| </p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> |
| мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} |
| едва једвице изговори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p |
| акијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смиј |
| — Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, тр |
| не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра |
| /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио |
| и, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p |
| а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, |
| а „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли |
| /> <p>— Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, |
| ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршил |
| пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амок |
| .{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за |
| и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с н |
| настир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде |
| и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од |
| а.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпосли |
| да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли оби |
| едноме, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су |
| ше тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи и |
| се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао б |
| ђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра |
| јеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито |
| ко наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивиц |
| дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хо |
| Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражит |
| не проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, |
| оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни с |
| прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: |
| јановића...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, |
| тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше |
| а тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па |
| на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јер |
| и Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука крад |
| рена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, |
| ија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта гов |
| те, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} |
| на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то упли |
| ценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер |
| ам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв те |
| е да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, п |
| сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p |
| овеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појил |
| никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече |
| ом, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} |
| ова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— |
| , њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду из |
| , а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> <hi>Напомен |
| а га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S |
| аником по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тије |
| у обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвн |
| >— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Те |
| е, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <h |
| и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.</p> <pb n="32" |
| ајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе |
| ко не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта |
| си покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве |
| прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је ук |
| дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада малакса срчаност |
| апасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, к |
| а би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој п |
| т види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па |
| куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи |
| а њека тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица |
| ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Ба |
| гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза |
| кушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ј |
| } Мачка остави пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „ |
| , која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак сву |
| научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли |
| S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари |
| ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у ру |
| је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча |
| разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађ |
| ер одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет |
| н и имам ослобођење од своји старишина, да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је ова |
| це најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он о |
| аре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђ |
| а од њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она |
| угом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} |
| n="111" /> су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по |
| дећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, з |
| ијему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже п |
| зе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замол |
| и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек |
| Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на са |
| стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки |
| е.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и до |
| ве му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да ср |
| .{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к п |
| а му по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да м |
| св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх |
| говорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза |
| ски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, ко |
| ећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Б |
| ати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде је нестрпљиво син, н |
| је парохију, постао је така притворица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, |
| трашљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, |
| , па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвит |
| е Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пит |
| !{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" |
| м доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајд |
| јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p> |
| е све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је |
| и вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S |
| } Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Тетки |
| јте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— |
| Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то |
| b n="24" /> <p>Јерковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се с |
| е стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад |
| није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а |
| а бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво н |
| Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за |
| Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n="5" / |
| објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не до |
| </p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p>— Какве лат |
| уге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од к |
| ти посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p |
| нувши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога |
| ћи у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, диг |
| лијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијеч |
| слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда све |
| дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, ос |
| а?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима |
| као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци з |
| о доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S |
| ве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску потковицу!...{ |
| јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, је |
| убав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци |
| ти.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви н |
| убоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} На |
| ијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато |
| Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, је |
| а Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али м |
| } Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече |
| /p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или |
| и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну страну з |
| препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији |
| д, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа |
| b n="8" /> <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најодабранија она грана, од које |
| а прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже... |
| м!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузе |
| ка рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјек |
| ина, није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске. |
| а дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и уч |
| је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од на |
| шне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, с |
| ле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад г |
| прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — |
| доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p> |
| ијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па |
| ти као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, п |
| свакога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако и |
| усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти ода |
| залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете суд |
| а.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до ма |
| а, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још |
| p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосиј |
| тна часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два |
| вако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди |
| о „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете |
| хватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да |
| <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију |
| {S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да |
| се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије |
| је био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, ч |
| нијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих |
| ише, гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана |
| ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча |
| јеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђ |
| та сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, |
| , колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, |
| ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на тру |
| он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор |
| ма.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, |
| и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају |
| мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш |
| бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као ка |
| тнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој в |
| Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му |
| љедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око |
| ња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњ |
| онили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав ј |
| враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и нади |
| ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, вид |
| икну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</ |
| е кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с то |
| ...{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, ка |
| пљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди |
| ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, д |
| оказује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати |
| , без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и пар |
| </p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш |
| ује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, к |
| вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стоја |
| уку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Ст |
| новише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијанск |
| вењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, |
| и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, реч |
| тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S |
| због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно сни |
| јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде њего |
| говарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто |
| ину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, |
| а изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учини |
| и се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Ба |
| {S} Фра-Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати |
| мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вр |
| у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће в |
| е, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити |
| их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, |
| оња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S |
| мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на триј |
| нађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафра |
| га, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— |
| кав од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мје |
| а.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на с |
| м од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к |
| а послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па исп |
| изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да иска |
| ињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распо |
| агонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} |
| стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога |
| оњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промије |
| с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркв |
| риступише му руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Ње |
| е мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </div> <d |
| .{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, |
| а, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не иска |
| дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи уз |
| а, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш |
| а лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао |
| ију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад с |
| Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем |
| а Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што кру |
| а држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је |
| није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњев |
| е њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> прико |
| удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјет |
| а ту помисао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изиш |
| из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — |
| а-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина бари |
| иже приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, им |
| другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије |
| тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио |
| е обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и |
| <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће о |
| е нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара |
| гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоњ |
| ив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша |
| и ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећ |
| у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с в |
| ко, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још дожив |
| магарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија |
| аре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{ |
| и?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Једног |
| и је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и |
| .{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она ост |
| та је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> < |
| е, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и |
| е то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати |
| .{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида сво |
| , зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила |
| а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарин |
| ко, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила |
| ве то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и ре |
| е, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајм |
| дјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се |
| {S} Цонтрону пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> |
| отенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити |
| чевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осје |
| кочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на |
| ! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш |
| и пред ученијем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак |
| мисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb n="238" / |
| мири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог |
| ква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз |
| цима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, |
| у сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дув |
| о може уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са свој |
| е не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> |
| же уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.< |
| , да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Куш |
| ити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи п |
| а болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш исти |
| Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не с |
| аш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад |
| ко себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испр |
| спитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тад |
| пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, |
| . — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, к |
| 63" /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће |
| е, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, д |
| аче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од мага |
| о вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да |
| а и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и ск |
| лага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одгово |
| о кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{ |
| ше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је та |
| и Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше пи |
| вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p> |
| идати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја |
| руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до |
| n="89" /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Ври |
| иру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, |
| ајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони о |
| да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, |
| ји други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, п |
| ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигу |
| , да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припрем |
| и ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија |
| .{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срда |
| ска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме |
| Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили н |
| синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворен |
| а шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Му |
| а стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим |
| : једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се причеш |
| ати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је |
| ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, пр |
| ра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на са |
| затрепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} |
| о чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазви |
| ан лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана него шта је д |
| оме, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свак |
| ње.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у ма |
| собито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено прије де |
| свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупо |
| едва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} |
| и га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени болесника к |
| а, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од п |
| да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, |
| двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из њ |
| Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу |
| шна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, к |
| >— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржем |
| се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао заус |
| уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућ |
| {S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежи |
| </p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те о |
| стајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима б |
| спред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, ка |
| оме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт п |
| дитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — |
| атар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у тр |
| а....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је ш |
| “ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричевима двије |
| ио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у он |
| у га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе но |
| што забашури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио сл |
| уду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом рас |
| нована, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге од |
| а! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и пок |
| а, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сл |
| ицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од |
| /p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ м |
| ари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим разда |
| ава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ет |
| си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мрт |
| а ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да гов |
| ати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи. |
| ислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем д |
| се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекр |
| парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина н |
| поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Шт |
| бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика? |
| е, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њио |
| љивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар њего |
| то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање |
| ли у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би |
| шао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} |
| ирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад |
| изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка |
| а каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, |
| и било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би |
| ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити.{S} Р |
| крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели |
| амо шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, |
| инимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— |
| Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису |
| Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шета |
| а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...< |
| то бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <pb n |
| у ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А т |
| добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Ср |
| емо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> |
| его оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица |
| аше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човје |
| помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> |
| м.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајућ |
| рњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити |
| вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осв |
| кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све |
| ле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове |
| ти“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био је |
| а <pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у |
| те, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако |
| >— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му |
| иреп нареди преосталој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то |
| кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару ц |
| синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није м |
| вши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар м |
| рдијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поно |
| е лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовника, зат |
| а....</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио |
| мбаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже ж |
| Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, г |
| има.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.< |
| а би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакл |
| еђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, к |
| д казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога |
| јеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помоли |
| ељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, |
| јетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре |
| њача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе |
| Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не |
| ..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n=" |
| би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по |
| јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима |
| гих нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш ка |
| олико разголицала радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га |
| ећ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} |
| препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њи |
| <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећи |
| ља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, него што |
| ље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да |
| справи на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне |
| су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају |
| а љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и |
| унила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поузд |
| ен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи свој |
| о у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на |
| Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалит |
| n="216" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пр |
| зговори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S |
| Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, |
| дара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распа |
| ађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разг |
| "17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага |
| би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> |
| Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива д |
| пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и |
| <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког ве |
| ом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоњ |
| д једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb |
| и; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бо |
| ме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није |
| бећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то о |
| коња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже |
| ли се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше р |
| } Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> |
| , ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити о |
| а Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес |
| отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! |
| се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То |
| исмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, |
| рне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p> |
| ени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз м |
| ег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> <pb n="15" /> <div ty |
| p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Уз |
| поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фрат |
| ече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бак |
| е, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Мо |
| аметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој |
| а-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне |
| Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни м |
| азно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на |
| ве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и |
| или игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити |
| људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше о |
| зом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n |
| ма носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази во |
| млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу ка |
| вно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о то |
| њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шир |
| ипо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјес |
| ’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да ј |
| увши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да |
| — А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиз |
| ат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је |
| и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгоди |
| <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?! |
| <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227 |
| сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; |
| ком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не л |
| војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, |
| Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Бу |
| Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахн |
| !{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико г |
| ду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?< |
| ује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с |
| да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога чов |
| м Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ |
| ицу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупе |
| вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> |
| рестрашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> <pb n="156" /> |
| се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> <pb n="156" /> <p>— За менека је умра |
| авом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главо |
| да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је в |
| ћ излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер |
| у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се на |
| ао проговорити.</p> <pb n="216" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме с |
| ти и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љути |
| оче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, в |
| тра?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Б |
| имити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који сп |
| ше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у п |
| </p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</ |
| } Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питај |
| и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли |
| .</p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Д |
| те вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си |
| } Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта |
| је при-ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђак |
| стивши руке низа се.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, он |
| ето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говор |
| о зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му говедар.{S} Несритник, |
| ведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и |
| савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Ср |
| иру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Б |
| соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да |
| и то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом |
| а је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од ко |
| ам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не |
| уме брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb |
| .{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посл |
| ? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p> |
| вјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно |
| ... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући пре |
| е то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И |
| мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p |
| он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, о |
| ид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> < |
| н с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из |
| обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света |
| нез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би |
| би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде напра |
| из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња с |
| јој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево |
| лавом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жера |
| и одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини о |
| ="9" /> је вриједио знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, |
| кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохиј |
| ко долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише |
| блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? |
| ужбама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{ |
| е камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S |
| орити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не |
| нез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдем |
| ћа, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се |
| а да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, н |
| ијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Г |
| лаве из исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло мол |
| средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ак |
| а очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми |
| рад... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан |
| у млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви с |
| <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је |
| — Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пит |
| аграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ ври |
| ве јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја п |
| њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали. |
| ића.{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне ј |
| га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза кам |
| орити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да |
| з, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, н |
| изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слип |
| ајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{ |
| скучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кн |
| лака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! ве |
| ђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија но |
| не и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете гла |
| ије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедр |
| ају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак |
| ало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, |
| м те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дид |
| манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте |
| ко ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен И |
| жу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун |
| а се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то мож |
| „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе м |
| „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута нате |
| еда ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ј |
| ну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је в |
| Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с |
| ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врат |
| рме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, так |
| : „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, нем |
| вик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни |
| има, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па |
| за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно ди |
| и у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га |
| а ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нит |
| рина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — доба |
| те?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то |
| не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти о |
| е ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p> |
| гарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> < |
| ости.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, д |
| кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S |
| Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, по |
| , док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), |
| река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет г |
| рисветога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, |
| видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причиц |
| ке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно |
| А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта д |
| ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачв |
| и сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше |
| враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не |
| ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће р |
| спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто с |
| убима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје |
| огаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дер |
| што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде се |
| Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра |
| Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли |
| аментом покајања!{S} Нема много вримена да је, напрасно, неспреман, умра један редовник, па, по |
| е могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење |
| се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда када |
| е да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отво |
| на не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{ |
| го су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак св |
| } Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад |
| ! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{ |
| коњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на |
| био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљат |
| обиђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се то |
| мршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, отиде |
| о знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његов |
| че да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} |
| него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође |
| нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div typ |
| и, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем тр |
| тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу нау |
| р.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, |
| ако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.</p> <p>Послије сл |
| ру.{S} Даклем, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у гр |
| њ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће б |
| , мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, |
| а бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ај |
| p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ |
| ; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а п |
| одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не пр |
| ња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристад |
| јеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, |
| е к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а аво |
| ада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих дво |
| <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуљ |
| , да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико |
| ћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај |
| видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умив |
| уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па не |
| нити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши ст |
| јече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!. |
| ега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не мог |
| е Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира |
| сти у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О И |
| Нисам ништа изгубија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па си |
| о, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде |
| ! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати нич |
| ам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те |
| вао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} |
| а му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} На |
| слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p> |
| кћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Ч |
| Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> |
| о је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не |
| а! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас поткова |
| о и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословск |
| — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говоре |
| д свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричев |
| ажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија но |
| ни... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те |
| ева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерк |
| томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало |
| ценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S |
| > <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је она |
| ри на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив |
| — Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Д |
| ома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише |
| одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина |
| , ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или |
| неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом |
| та сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повл |
| готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ к |
| кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Ј |
| , дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, |
| Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} |
| <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олта |
| д добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога бол |
| на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде д |
| и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмур |
| А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обр |
| пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истр |
| жи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски сино |
| Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло пр |
| а, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{ |
| то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња |
| ка.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе |
| хове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латински |
| и?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка камениј |
| ека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јели |
| зненађењима.{S} Кад послије ручка отиде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, биск |
| братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, |
| , ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb n="232 |
| дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а |
| не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погод |
| па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето |
| рају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета |
| уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> |
| се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо |
| луша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно пој |
| е у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња прој |
| >— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеш |
| „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу |
| а крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не |
| болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени о |
| тјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у |
| на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све шт |
| ни му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{ |
| иво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вин |
| ружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Буди |
| бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у ви |
| устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! |
| о! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад диј |
| што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца |
| ома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се |
| дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у |
| е, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} А |
| ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p> |
| о претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није т |
| му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отк |
| н устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагл |
| ав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућн |
| и се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло нареди |
| о опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и |
| боди из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о в |
| е зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејасн |
| око <pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и гов |
| гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така при |
| абили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке |
| бише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио |
| љ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!.. |
| а.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као |
| на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви пови |
| ра му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце |
| ио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и ба |
| лаву.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињи |
| ди однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити |
| Испред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Ње |
| овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пу |
| по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p |
| народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјец |
| е пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p> |
| b n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је да |
| увало <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар |
| е већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од св |
| е страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!...</p> < |
| не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта |
| ратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, |
| вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зо |
| ти у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у |
| ка.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „п |
| ма њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> |
| ору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако до |
| S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија |
| штарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигош |
| S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у |
| ну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му б |
| њи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуње |
| се, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти |
| у, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и д |
| p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било д |
| к није прешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="1 |
| нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топ |
| тиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову |
| че умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти |
| а хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је |
| рну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и б |
| а ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли |
| ом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста из |
| ате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир |
| дма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! (то јест ону звијезду, у којој |
| о не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заок |
| триба најприје шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за трену |
| луђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаће |
| имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох |
| и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божј |
| осподин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама к |
| ка, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ зај |
| ло, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка т |
| па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{ |
| Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити С |
| кашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну: |
| притворство младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је са |
| н то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то д |
| поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> < |
| б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под ру |
| вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дит |
| оди помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чи |
| па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња |
| поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бр |
| Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! |
| доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња пр |
| азговарајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и |
| та на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свим |
| а ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зач |
| >Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да в |
| 5" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не |
| у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као |
| а.{S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њеш |
| и да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јер |
| добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се |
| тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме не |
| аху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смиј |
| у!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше |
| воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи |
| га главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- |
| ај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову претјеран |
| о све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ј |
| по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, |
| највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела |
| о гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и |
| могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљ |
| х понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- |
| е овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти д |
| ило.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би |
| зе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је |
| претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевал |
| агљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сиј |
| p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше гр |
| ног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да |
| земље.</p> <pb n="113" /> <p>Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с м |
| !{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајем |
| одина живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче ја |
| оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијени га С |
| по пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако ј |
| знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ |
| сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Сти |
| маче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме |
| све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио |
| мицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ и |
| се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир м |
| и ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња |
| вога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори |
| а ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Б |
| се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа |
| се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, |
| одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све |
| ислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече |
| к, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђав |
| најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да |
| ричувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоњ |
| поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинит |
| р, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и |
| о изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов с |
| кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја н |
| , амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, бли |
| Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нов |
| <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Бр |
| каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињач |
| да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> |
| се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} А |
| м је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијал |
| г, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учин |
| тра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бако |
| ароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и до |
| додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знај |
| да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јес |
| те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљ |
| да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се при |
| кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така притворица, да се чо |
| е, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп п |
| ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајд |
| валица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам по |
| коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну в |
| што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој п |
| одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из |
| чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе |
| иде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутр |
| оња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише ка |
| инар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За т |
| умац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у с |
| и се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на |
| нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске нау |
| колико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђа |
| зује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно? |
| ва мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем в |
| ати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави |
| купише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви |
| бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја |
| едан његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је |
| себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним |
| ила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Ба |
| нијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, шт |
| </p> <p>Послије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака рази |
| — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комад |
| унија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Дум |
| к, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, |
| Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?.... |
| и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погле |
| аја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} Т |
| год и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрама |
| рица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, б |
| де допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да |
| зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу |
| оме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</p> <p>Ли |
| : па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{ |
| има по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњ |
| шмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одгово |
| ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени |
| , фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар м |
| ...</l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Го |
| ди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена |
| кога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра |
| чудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да м |
| , како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак |
| о Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не мо |
| одина ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право ве |
| з ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, ка |
| Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— На |
| е вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!.... |
| у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би воз |
| ипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам са |
| итањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.{S} Тако га ј |
| са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149" /> прече право на рибање, — или би |
| у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ |
| коњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него |
| опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на ври |
| па Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, |
| } Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то |
| н и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{ |
| се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опе |
| !{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помам |
| мељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за ра |
| од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, пох |
| алеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си |
| м!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се на |
| нчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто о |
| шмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" |
| ома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „ |
| b n="206" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако |
| и трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљ |
| <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! |
| ишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљуз |
| стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао жити |
| њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћа |
| том:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S |
| ви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина п |
| : „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} |
| одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоч |
| ише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S |
| лту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка |
| му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и д |
| ти, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађа |
| тинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипос |
| ане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини глад |
| ошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот све |
| та, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљи |
| старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја |
| козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а н |
| ез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи |
| и и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без |
| кле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку? |
| из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија п |
| Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо п |
| трпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ до |
| поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста |
| вијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и н |
| причагама извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка кр |
| а, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они от |
| на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопк |
| и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах |
| а Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и зап |
| нити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.< |
| еко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на |
| га изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао ду |
| есу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свак |
| претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли |
| к, болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп прове |
| слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смије |
| " /> болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога б |
| одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и р |
| Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето |
| о је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало |
| раше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је |
| Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах |
| {S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпеза |
| е јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрек |
| у ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пје |
| .... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка д |
| <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— |
| p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерк |
| те! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови |
| > <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева |
| њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затек |
| огод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати |
| д једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ угр |
| егленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, |
| ушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљишта |
| Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо |
| стао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло |
| S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица н |
| !““ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз т |
| усти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка |
| ећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра |
| ве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— |
| .</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што |
| тнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта |
| и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накострије |
| ј трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти |
| зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, |
| егов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га же |
| већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шт |
| е вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеро |
| мо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак |
| липото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти |
| е, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док |
| тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођ |
| зађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} |
| му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибај |
| 0" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о п |
| во дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе г |
| ност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика |
| е спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми |
| Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.< |
| отврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послид |
| рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И за |
| .{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{ |
| ндром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поз |
| ковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу ње |
| и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи жел |
| аке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у |
| уда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и дода |
| <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} |
| помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{ |
| д би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше |
| И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{ |
| е него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се То |
| же: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли д |
| ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрин |
| и?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће |
| S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{ |
| не? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим! |
| тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приру |
| Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ |
| тра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у гр |
| дија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, бол |
| х очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њег |
| каквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу. |
| ћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дуг |
| ма Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици у |
| машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Запод |
| а устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, |
| Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да ње |
| и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви |
| и онакога пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, к |
| ријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му |
| тао свакојега и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пи |
| је из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако падаше.</p> |
| зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отр |
| ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, ск |
| ор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одв |
| јеном реду и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све |
| а, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу |
| спи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Б |
| па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај.. |
| ма, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба к |
| гу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те ј |
| коња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{ |
| и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и |
| у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричев |
| .{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру |
| е обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да |
| до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-к |
| му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар у |
| , па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, сам |
| а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први прог |
| > <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица с |
| замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вод |
| била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво |
| три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једн |
| из скорашњег стричева живота, које као да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије |
| тком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је св |
| видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а о |
| , одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једн |
| Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди |
| ји му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуш |
| е, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а |
| чући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно |
| ије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, т |
| о, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велим |
| , као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, ис |
| ода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лу |
| етрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов стра |
| евет намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса нако |
| име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се |
| и од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с |
| међу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да ник |
| радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутни |
| све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и ру |
| постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењи |
| као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лет |
| са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила |
| S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опе |
| ица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога б |
| , да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговим |
| легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да |
| како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на |
| ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што |
| без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и поче |
| што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне |
| поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мал |
| упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да бу |
| ераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} |
| брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би о |
| ...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видј |
| /p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p> |
| е!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донеси |
| оћас, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Б |
| водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ |
| се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјерова |
| нам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једн |
| чуо, не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати. |
| је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђако |
| је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Сл |
| њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спрем |
| се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се |
| еке парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и |
| свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{ |
| пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким с |
| ше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допир |
| о Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потре |
| се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, кој |
| ао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Д |
| почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај цирку |
| вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се |
| рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац |
| поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њим |
| /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} С |
| да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, к |
| чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S |
| екога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Т |
| ва, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, |
| драв си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи |
| треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви |
| ласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.{ |
| ављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какв |
| да Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галиц |
| писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би |
| пежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Б |
| -Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једној соб |
| ерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо ам |
| годило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема |
| илу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Нож |
| чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у |
| м, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Б |
| , да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво |
| хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви нагов |
| пом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али |
| млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, д |
| е одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом? |
| а.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Б |
| жа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p> |
| мо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар. |
| кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од ч |
| ао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама шт |
| с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде ист |
| а увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S |
| и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво |
| колскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што |
| ло по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе |
| тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то б |
| сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се |
| ало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри |
| т пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме по |
| стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред ма |
| вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који |
| о је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му жен |
| колико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакл |
| дљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! б |
| пања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко |
| камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Т |
| у драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, а |
| може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; др |
| ђаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једниј |
| име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан |
| ....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо |
| им забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупни |
| ећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја ра |
| али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама ком |
| ожје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! реч |
| на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба за |
| тио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане |
| спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешт |
| драв њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко б |
| узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, |
| ), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим п |
| ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p |
| горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, |
| онос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <p |
| боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају |
| се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што |
| ке:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од прише |
| Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А |
| ено...{S} Казујте чисто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ст |
| о цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај полож |
| вши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доно |
| е у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" / |
| “ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошт |
| узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рук |
| загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти |
| вдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S |
| к питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратр |
| а каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца |
| јица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра |
| о учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштен |
| иц премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је |
| острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, |
| Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве з |
| и мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би из |
| 5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је м |
| подин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником ли |
| збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> |
| њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Пре |
| ам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p |
| т!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска што |
| Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.< |
| {S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бак |
| е и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке |
| к сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} |
| ви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Ка |
| } Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијени |
| јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприј |
| е коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мен |
| {S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко |
| ет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне о |
| акоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не с |
| хватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута. |
| му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вј |
| ру Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обуко |
| о и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед |
| и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Кр |
| дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде |
| даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти ви |
| не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви |
| се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој трпезариј |
| што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије |
| ру помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прат |
| се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме је |
| нуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар |
| грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је св |
| онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка |
| обуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p |
| , привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога |
| а, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> <p>— Му |
| } Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, |
| ко ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брн |
| викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писм |
| може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастир |
| Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако |
| а.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цви |
| прича шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише вра |
| варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} |
| не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у с |
| ави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а св |
| не могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш |
| а.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стрицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} |
| pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути |
| а ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела |
| на“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, |
| јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.< |
| Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соко |
| шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да т |
| , да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору з |
| {S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> < |
| да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прек |
| јпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и др |
| ћи се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да |
| риведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриг |
| S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вриме |
| амигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</ |
| а одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p |
| одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина п |
| шљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може с |
| Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Ис |
| здахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из с |
| ле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез з |
| мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густ |
| а...</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! рече талијански фр |
| потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још че |
| а се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех д |
| вети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се |
| клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан бу |
| наше се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-П |
| <l>„И сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манасти |
| <l>„Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па |
| дје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну и зами |
| о!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} |
| ињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдар |
| брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше м |
| кињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца ш |
| >— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас мо |
| Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје б |
| овим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лије |
| а сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без |
| к дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, |
| ш ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи |
| ?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, |
| т пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и с |
| а Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода же |
| е жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} |
| а коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које ј |
| дио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тог |
| се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама.{S} Осим тога ста у |
| љу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на |
| рилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид |
| гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да л |
| Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, |
| оже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти |
| је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, син испр |
| узак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</ |
| збира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обук |
| себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјел |
| , ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би с |
| </p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело!...{ |
| Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, |
| у.{S} Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али... |
| рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— С |
| лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице |
| рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекак |
| ричека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме |
| њеко писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— |
| све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати |
| и је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у вел |
| .</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Ке |
| Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бар |
| старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе |
| једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! завр |
| е тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали |
| е, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је чов |
| дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше |
| их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.. |
| > <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>К |
| рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учин |
| те се ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, |
| штај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не |
| у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени старје |
| с.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар |
| S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!... |
| (Ову ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дија |
| носија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је |
| егова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ј |
| мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к |
| што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе |
| {S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу |
| измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ни |
| је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч |
| плећи, као поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> |
| згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, |
| примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онд |
| его се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: |
| е обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти |
| значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину |
| брок...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чиб |
| ем пречагама, — манастир <pb n="224" /> дакле.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, кој |
| ко ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија |
| >— Како!{S} Јерковић!{S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван |
| , ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p> |
| ци, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађ |
| би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> |
| он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађак |
| никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, |
| вићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе |
| д, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за з |
| поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" /> првијем знацима |
| вши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће л |
| увши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Б |
| љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, гу |
| м то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушати сву исповијест |
| у, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако т |
| о са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к п |
| Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S |
| сније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То |
| смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневи |
| ше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од |
| анастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, |
| њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, |
| Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Би |
| лим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, о |
| ране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву пор |
| метнуше разговор на болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> |
| близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми св |
| е и начинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де |
| ном очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна, срце материно? п |
| Тако је! тако! заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немам |
| љево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{ |
| сад јадиковање! — настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми та |
| траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!.. |
| ко је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Не |
| ћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста картин |
| је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p |
| фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не |
| ви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да нађе добра коња при |
| ји је подуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, |
| i> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће |
| јац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима н |
| " /> двојица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужит |
| јаше разјапљен.</p> <pb n="117" /> <p>— Даклен, овуда су ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути |
| капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? п |
| јал?</p> <p>— И провинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чека |
| оноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију |
| ви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О |
| еш замислити записује двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да с |
| у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> < |
| ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} Дакленка (настави, пошто затвори <pb n="196" /> врата, |
| се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ |
| микарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175 |
| вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне |
| ан мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господину, који нас је и |
| езубу, и он дубоко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p |
| Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго |
| етнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу. |
| пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вел |
| Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој |
| овића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има је |
| S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна с |
| pb n="4" /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако |
| јепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти с |
| савјета због њеке парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати |
| сао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред м |
| А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта |
| а смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велебита |
| то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше к |
| превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> изгуби |
| ад шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде |
| .</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим паро |
| па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глав |
| рохијанима, не само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због |
| се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} |
| ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p> |
| ога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну |
| да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то ј |
| , ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче јечер |
| борави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати |
| ем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао |
| да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин |
| а испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који |
| , има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком о |
| а и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, |
| на капица.{S} Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не |
| киром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{S} Поврх сијена, слуга прострије ч |
| ше на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пант |
| нцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далм |
| у, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, к |
| .{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци много заносе такијем работама!...</p> <p>Кад |
| уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад |
| _C1"> <head>I.{S} СВЕТА ЛОЗА.</head> <p>Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, ш |
| м к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Д |
| ру, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се |
| противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су у непреки |
| ет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиља |
| , мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римеди |
| „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну |
| војој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n= |
| акоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григори |
| о доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и ос |
| крајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени к |
| село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком њего |
| као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се к |
| S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због |
| и их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио |
| Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> са својом женом.{S} Тај ч |
| еља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се р |
| та промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може ва |
| ацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва |
| жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад |
| на, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им про |
| међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у г |
| , стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље |
| га, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помо |
| рдијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он — настави Мачак ђац |
| е Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупеж |
| твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и |
| алица, примичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу пр |
| ајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира нат |
| пет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање |
| никове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу |
| а је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и |
| себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стран |
| и“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигош |
| , или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi |
| д куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак п |
| лике светаца, папа, провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех |
| х кипова, полупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, |
| т, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фрата |
| едовничке, изреке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти |
| да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно |
| ољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шк |
| ини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: |
| истити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="6 |
| иког олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двоји |
| ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близ |
| ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли |
| ори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво |
| а ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да т |
| се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачињ |
| мњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очи |
| н брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, д |
| е да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p> |
| свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? про |
| си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учиниј |
| -ако!....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вел |
| а Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје |
| и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, |
| аву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увје |
| манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и п |
| а:</p> <pb n="159" /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб. |
| Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана |
| , киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што т |
| , чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити |
| пет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога (29 јануара по римском) у зору, |
| и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише се сви у покојникову с |
| Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече г |
| друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравиц |
| кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и |
| е људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разв |
| и на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> < |
| <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим р |
| какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратри |
| куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, |
| о, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашиц |
| код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин |
| поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благ |
| па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође |
| ачином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси |
| та свак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али |
| све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак град |
| м поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! зовну Срдарина, прекинувш |
| у, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сјед |
| имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Рас |
| латко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по |
| ита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишп |
| ешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{ |
| /> убијену цесту.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товар |
| ђимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дођ |
| у сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем |
| .</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођа |
| е у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Посли |
| /p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста пр |
| тиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то набрајати |
| м дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{ |
| и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није кри |
| имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери |
| моли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родит |
| у се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се |
| о њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не пов |
| св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, кри |
| те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи д |
| прозора, читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и к |
| те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта |
| p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви |
| Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком |
| поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако д |
| раду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако |
| азило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима |
| гу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохи |
| конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} |
| зарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутре |
| ш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне уз |
| два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао |
| >Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које з |
| остима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица у |
| p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те тр |
| оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако с |
| о што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу б |
| ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, збо |
| е се за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује |
| о и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бут |
| о.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, |
| што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало искрај посленика, — а већ, |
| шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> |
| пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Бож |
| м коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелиц |
| ем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је |
| ше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез ј |
| ше у почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили |
| о млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадал |
| коња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</ |
| о исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb |
| е ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; |
| године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, |
| квену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и |
| бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненад |
| <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те |
| желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изр |
| еше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвал |
| <p>Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слобо |
| КОВИЋ XXV.</head> <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стиг |
| у мису.{S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи пот |
| бе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља! |
| и.</p> <p>Све је то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и разноси |
| </hi>.“</p> <p>Чимавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премје |
| му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очати |
| К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у па |
| у је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> |
| ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше и |
| ије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем манастирима и |
| уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под брије |
| и картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? |
| јаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад |
| раше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и |
| ткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Бо |
| икад могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, |
| трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S |
| акоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, |
| ршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђац |
| м, да је укра коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Ба |
| он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! реко |
| јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петна |
| , оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овд |
| постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на |
| липој кметици!“....</p> <p>Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани до |
| ?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило |
| ак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гра |
| његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за |
| е пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље |
| S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! |
| идиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу д |
| више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, |
| с мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, |
| де ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом. |
| !</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им заб |
| ..</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али |
| ) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, друг |
| ајвише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и прови |
| било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пива |
| а и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, у |
| фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам |
| а си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде |
| ноги други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, |
| hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p |
| се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} К |
| опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се у |
| вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p |
| части пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, |
| ануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво |
| ке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се |
| "6" /> крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вићенцо< |
| } А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиш |
| апта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умисити какво п |
| синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху |
| не!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, бо |
| е ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да |
| Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не |
| е.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си дош |
| леган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак ра |
| знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то |
| и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само |
| {S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манаст |
| ин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ри |
| ршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Тетки |
| Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ нашега ученог |
| поклони Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одс |
| не, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаш |
| са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби б |
| } Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом |
| {S} Тријем <pb n="41" /> бјеше покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} Између крова од |
| округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и доп |
| буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, са |
| 6" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{ |
| с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? запита к |
| ати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар. |
| е слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> |
| двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше |
| јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људ |
| наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се правдао |
| дио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем |
| ецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго |
| ога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се |
| ли?...</p> <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прид |
| вар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ни |
| егно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а |
| а Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену један час |
| p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb |
| , оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, |
| панке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, к |
| сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих |
| носи воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Ба |
| ежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млако |
| , те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет при |
| едјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да |
| као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у в |
| њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{ |
| у стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста |
| сједијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један б |
| и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуг |
| ани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p |
| ратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако к |
| {S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад |
| ађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с |
| знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брн |
| устити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденије |
| робље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива |
| , не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му |
| а, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински д |
| } А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не мог |
| е, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш |
| оша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{ |
| а држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кро |
| нтију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу |
| е преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила |
| оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет и |
| } Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима. |
| јаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се н |
| разима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се у |
| његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви |
| {S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно |
| смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— |
| шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга |
| у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћан |
| > <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, ко |
| дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Гали |
| е се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било св |
| у да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову |
| .</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонт |
| је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} |
| извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, |
| стир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак растоке |
| p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, т |
| , онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p |
| дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, |
| и догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да мож |
| ој равни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учин |
| и товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавич |
| бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи с |
| ко клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би |
| кавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? ре |
| реко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, |
| несе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао ли |
| нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Бале |
| та Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} |
| а-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, |
| лаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико |
| учивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове.{S} Послиј |
| ки.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то |
| изношенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа |
| , то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то |
| ачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина тали |
| е се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, |
| улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет р |
| глушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад во |
| ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, а |
| стима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера |
| е.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња п |
| је но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гла |
| тле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па с |
| ију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стип |
| S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине пов |
| ја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња меника на |
| због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћ |
| апита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си најбрж |
| n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећ |
| једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са с |
| а.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у |
| тити готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којим |
| Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, |
| ву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој |
| Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чег |
| инама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, д |
| сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се |
| рви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, ј |
| јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски.{S} Б |
| у парохију најнезнатнијег фратра.{S} Од двадесет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуов |
| огат човик.{S} Можеш замислити записује двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповиди |
| ити!{S} Триба ми <pb n="164" /> најмање двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тог |
| и ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал?</p> <p>— И провинциј |
| На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам т |
| и, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а ве |
| и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде |
| лико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p> |
| шао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са |
| упљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који |
| олико одломака из житија, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је преводио н |
| {S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијељеним |
| ка и многе остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога п |
| ; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бро |
| године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахр |
| сјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући |
| Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу има |
| чу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</ |
| ....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза |
| егов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" |
| хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми! |
| јући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те |
| Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну руко |
| кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски |
| >— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а дру |
| о би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Б |
| е је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарам |
| , „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаес |
| мо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду!</p> <p |
| — А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <pb n="39" /> <p>— Шалиш се, човиче!{S} |
| дник.</p> <pb n="193" /> <p>— Има управ дванајс година, одговори Пивалица, уздахнувши.</p> <p>— |
| Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам једнога човика.{S} Убија сам г |
| S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чаши |
| Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не може |
| умијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у град |
| х у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „оп |
| “ него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> |
| вр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та ј |
| икога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солд |
| ака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и по |
| </p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служи |
| га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рч |
| p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p> |
| , шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун |
| па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре |
| е хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који м |
| ко благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је вел |
| јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били |
| ту сухорицу.{S} Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бје |
| млађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лик |
| иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје маг |
| е: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу |
| пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била и |
| ter" xml:id="SRP1892_C11"> <head>XI.{S} ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} |
| е се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не с |
| тога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца, и каза им к |
| запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије в |
| икоме није ништа украо, осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по нагово |
| мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругов |
| редњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше |
| коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га злово |
| запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Г |
| У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, |
| ача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један |
| ађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку |
| ита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде врто |
| га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Ц |
| одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, сам |
| ема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову мјерењу и |
| Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Б |
| седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Д |
| а сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него |
| ђаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, С |
| творене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико |
| а тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у је |
| не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте мно |
| а.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зв |
| тна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењах |
| /p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, |
| о у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, |
| дијан.{S} Четири седланика, рачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педе |
| ји му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста талира, са четрнајст по |
| вскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три |
| е приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надал |
| к из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двјеста <pb n="183" /> талијера, што главнога, што доби |
| гачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по |
| кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родној годин |
| та, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех |
| дите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Н |
| његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите |
| ки једнако отромбољио обријане усне.{S} Двојица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то |
| д три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звон |
| , осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек |
| ом Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{ |
| уга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред п |
| зар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко о |
| удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи |
| пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и |
| долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље па |
| аљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоњ |
| ачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изре |
| аше.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Л |
| се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па т |
| мађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међ |
| јем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пут |
| вцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста |
| аније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Ба |
| новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кува |
| ежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n="226" /> <p>У тријему суд |
| а и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Рка |
| у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га најв |
| највише старијега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе |
| а дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја о |
| ијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разј |
| јзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријем |
| на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзво |
| како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="169" /> су, поред све потјере и пуц |
| шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу! |
| иве душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Од |
| мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друк |
| } Куће неједнаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пје |
| авима и питањима.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весе |
| о пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде. |
| ред стубама.{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>С |
| цима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ће |
| уна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, нас |
| и Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше пр |
| шли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво |
| и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем први |
| ко га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пу |
| ко ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на |
| а пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи млад |
| ви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави |
| на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у |
| валица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> < |
| д се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих фратара |
| </p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и |
| оња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у |
| , гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извија |
| под сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик твор |
| д слушати.{S} Кад је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта ј |
| уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на |
| је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловр |
| по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сје |
| исти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже кара |
| ли и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет заж |
| {S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи |
| токи Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче |
| дајући у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, |
| учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, |
| и све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад д |
| i>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу |
| S} Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.{S} Писар, о |
| Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји |
| када дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња присту |
| велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времен |
| оне, којој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику кота |
| S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијан |
| уку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Рк |
| суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан саставио руке на грудима и гл |
| сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капелани |
| ак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не више н |
| једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпослинак Јер |
| стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао г |
| о је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је п |
| лија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се сој разлику |
| а Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити |
| и Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-ми |
| рате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с |
| ам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од н |
| се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Бр |
| искупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава.</p> |
| ет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто триде |
| што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па онда |
| сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и |
| ења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ру |
| х.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угр |
| њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се најед |
| ! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из п |
| ..{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магар |
| четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, дв |
| тани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне |
| Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> |
| дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, |
| их великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози |
| ђима оброке.{S} То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, |
| јеше удовица, старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — мо |
| и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> и |
| јер најпослинакарце, ја сам замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но с |
| дирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једног |
| њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, присног, заносног састанк |
| „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо ве |
| ="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А |
| ора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Т |
| с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђ |
| убацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан |
| доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак се спусти |
| кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> |
| спођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона |
| Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, мож |
| е и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде прв |
| рти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле н |
| ива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем манас |
| да су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише за наличјем манастирск |
| а дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; п |
| ри печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, но |
| ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно ист |
| ахове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад |
| посли, нека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопи |
| да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то з |
| рољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</ |
| авно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учи |
| ан према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никакв |
| ница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе ист |
| о за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" /> обиђе опет сав |
| ке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, |
| н је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био п |
| јинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} О |
| жи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.< |
| >„Букар! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вук |
| !{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} |
| увши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{ |
| (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му |
| у обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима |
| од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта |
| Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукам |
| врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обичн |
| ..</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, |
| 1835), онај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус. |
| е сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У |
| ијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније |
| то Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце |
| ти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! ве |
| на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегаз |
| е повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момч |
| изати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије требало година! — Ма |
| вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да рка |
| она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је нав |
| ра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега |
| јдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрн |
| и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња меника на сусрит.{S} Колика је |
| а моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим |
| Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шке |
| аху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим о |
| „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ћ |
| ше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише. |
| ам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, |
| ст година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у веч |
| , амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од |
| да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви њего |
| у, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> |
| а мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у |
| да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, |
| , а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди п |
| г сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! по |
| <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је о |
| е...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам |
| p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо |
| без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у са |
| њо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови |
| врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> |
| ере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија биј |
| не краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на |
| а гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{ |
| попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да |
| езу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Как |
| репова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху |
| загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се |
| м до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и с |
| ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види |
| ре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нем |
| та ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, б |
| сочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> |
| , уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од к |
| ли низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није в |
| и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра |
| Ја... онај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> |
| 51" /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од |
| ојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупниц |
| /p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осва |
| ази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, |
| е нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење |
| ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога го |
| е велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са |
| е наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија ни |
| и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може |
| а његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољ |
| иц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо |
| .{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц. |
| он тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22 |
| бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби |
| стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака, који би затутњио т |
| и бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, |
| о наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!{S |
| </p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! |
| ко се чудио учености осталијех фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати с |
| више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те |
| по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</p> <p> |
| ице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице причиста!{S} Јозефе праведни! кличе Барица устав |
| "119" /> <p>— О, Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и за |
| } Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у нов |
| ира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> <p> |
| ба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће |
| лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна |
| , прекрсти се, изговори полако „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта ж |
| и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево |
| ви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, |
| главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја |
| та дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, |
| ате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори |
| ив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко т |
| <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоњ |
| p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама |
| </p> <pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу |
| чио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „би |
| , пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина од |
| га Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље |
| ах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лул |
| уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста м |
| о пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра- |
| ста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што |
| са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући |
| крену <pb n="122" /> се пред својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље |
| едаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва мог |
| се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни |
| да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, |
| ус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову |
| огословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред п |
| у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле ст |
| аше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ух |
| ице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{ |
| досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао |
| он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљак |
| p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет завр |
| о је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим:</p> <pb n="155" / |
| <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понма |
| слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, |
| и ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши наочари с носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{ |
| н.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовника, зато не ваља да то |
| <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куд |
| м учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва |
| ући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа ко |
| ломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дит |
| тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдј |
| жи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се |
| рио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал |
| Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођани |
| ити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n= |
| е прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и |
| га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, |
| , Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} А |
| хну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стип |
| првој миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде |
| зу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их |
| о прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да м |
| S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стр |
| ну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здрав |
| ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата |
| бе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови пар |
| каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко С |
| и стричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да с |
| обуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.. |
| /p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, ма |
| упницу.</p> <p>— Ковачу!{S} Млинару!{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пр |
| о, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда об |
| аше и поскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече:</p> <pb n="21" /> <p>— Стипане, нам |
| вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господи |
| вој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше сваког |
| размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје тек |
| коше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, ам |
| о, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дј |
| прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први |
| а?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побј |
| али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| е један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, |
| руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме |
| имена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, уто |
| стави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе |
| а парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођанин, који у тај мах |
| рећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше |
| увши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађит |
| ије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад |
| ци оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него |
| ече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном н |
| да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене ко |
| p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђ |
| о.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! о |
| мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, |
| а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не |
| вена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, дијаче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтр |
| њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, |
| еш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у бе |
| кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi |
| ито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено прије десет |
| туњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерк |
| А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брно |
| а-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те |
| ренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давш |
| на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема п |
| ем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке киселило, прстом набадало, а зубма |
| у шешарскијем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке киселило, прстом набадал |
| топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— |
| ри.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духн |
| тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће с |
| а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрн |
| д дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и |
| } Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Та |
| бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и |
| неприлике чините, увикарце....</p> <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке гл |
| а.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пивалица, |
| ху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех ота |
| рова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, |
| и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Бого |
| -Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— |
| ече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана. |
| у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њ |
| би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо |
| ве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди п |
| еђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да |
| ви окупили се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао. |
| и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза |
| прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако |
| лом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са св |
| ијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на |
| ан звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахн |
| већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јели |
| ави да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у св |
| јеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се |
| кивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, ли |
| ово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили |
| да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз израз: |
| удна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му |
| шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, не |
| стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја |
| ма оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су |
| на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврс |
| реће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачк |
| а, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем |
| рни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих предака: ф |
| начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет о |
| >— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш |
| и добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, |
| и мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p |
| вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкал |
| е да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Т |
| ме брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на к |
| на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132 |
| и губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти ра |
| све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одв |
| ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — |
| Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p |
| у се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очисти |
| и све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија м |
| <p>— Сидајте, људи!...{S} Донес ракију, дите!...</p> <p>Посједаше на клупе.</p> <p>— Нема ти шт |
| дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго |
| погледавши на печење.</p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? ено ј |
| ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко о |
| ашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> |
| а, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго |
| ?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што |
| да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код г |
| на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако н |
| } Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, ста |
| и рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли |
| , јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гв |
| </p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је з |
| <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако |
| обож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако |
| <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова |
| у Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли гал |
| викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</ |
| д кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, |
| /p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до |
| маче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> < |
| pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој |
| викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} |
| ите!....{S} Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главо |
| ка вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дите!....{S} Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... вика |
| и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“...</p |
| а-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ће |
| је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мисли |
| коња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња |
| ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде врат |
| јаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћ |
| ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> |
| !“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кења.</p> |
| смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мис |
| за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш само на једну ствар, како не вид |
| ше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубиј |
| чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у сли |
| ја, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста |
| а их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам |
| кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, к |
| та?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ни |
| > <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <pb n="1 |
| зу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p |
| вако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер |
| а устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не м |
| шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, несритно дите! одговори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи |
| о да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш три |
| по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд |
| крви!....{S} Несритно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</p> <pb n="13" /> <p>Рекавши |
| пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</p> <pb n= |
| љу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као |
| -Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми |
| , него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“ |
| S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бар |
| ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ства |
| — О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточ |
| тирати све једну те једну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва др |
| <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се |
| <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који |
| ако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље руча |
| Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече |
| манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија |
| а да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p |
| Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ни |
| е наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусали |
| мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер м |
| ик преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једв |
| вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши |
| чекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико |
| исли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели д |
| воје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!. |
| својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија по |
| бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице |
| а, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра- |
| е намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну ч |
| орица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештиј |
| ици!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковићи.</ |
| ари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињ |
| „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? |
| је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{ |
| !</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, к |
| од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој |
| p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико во |
| послије.</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња дишући испрекидано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} Нисам и |
| далаштине и пизма и притворство младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли? |
| , брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! |
| ше у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим |
| у здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, |
| p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје заводњело |
| ата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове пок |
| осећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n="219" /> с братом, |
| дући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" /> им |
| ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилен |
| једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он |
| ослије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу п |
| је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем погледом ви |
| аље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на пој |
| упно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала |
| с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме об |
| правдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других о |
| е матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплак |
| бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али |
| увачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попр |
| а смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи |
| јет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питањ |
| и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша |
| да душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба |
| исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве моли |
| ! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> < |
| ки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, |
| бор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? ре |
| два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Б |
| ан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу држи чи |
| чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш |
| јаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица |
| сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му ј |
| пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако сел |
| ед Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом ск |
| оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препирући се.{S |
| мијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ј |
| к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом |
| едан лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се б |
| ња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због њег |
| е друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у |
| вину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече |
| нијем грудима читаво руно заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика |
| ваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у |
| м и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићско здравље; око усана лебди му |
| и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га К |
| арији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам |
| че, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ |
| рина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу |
| је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нис |
| цу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше н |
| ране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, ви |
| га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви с |
| врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренута |
| ог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајн |
| м житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и |
| боди свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, |
| ати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта |
| као дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По њ |
| } Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p |
| редина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној с |
| м бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, па п |
| и се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана |
| Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас моли |
| кад својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају своје поздравн |
| тричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем црквенијем врати |
| боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије не |
| вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не |
| ели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез |
| у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си гот |
| ви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија прис |
| а <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> |
| сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, |
| добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја по |
| но двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клек |
| ра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и |
| љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер ј |
| ари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се постриженици манастирски, који с |
| ната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше |
| тира могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обила |
| свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осје |
| ајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је |
| ици пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надима |
| већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема |
| а одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, |
| </p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњ |
| е згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али с |
| hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак ку |
| и одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне |
| и зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше |
| ја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови |
| те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, је |
| анити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши вино |
| алира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће |
| ија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушим |
| чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван н |
| сија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под п |
| "4" /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, |
| воре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројан |
| ијем предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нит |
| нез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја |
| наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију |
| дне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у трен |
| таре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече |
| гао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњи |
| бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио |
| обро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S |
| ије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама бил |
| по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бо |
| којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја с |
| скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд бра |
| .</p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купић |
| да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећ |
| а.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена то |
| ј обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</ |
| </p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} |
| угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је |
| знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала радозналост Ба |
| аре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те с |
| ти Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избу |
| ).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка. |
| е прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас мо |
| им јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало |
| здање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка н |
| у љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те од |
| ас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, |
| разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отпр |
| S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Д |
| капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један з |
| свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је |
| дите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> |
| је пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче |
| риповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, |
| и, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба д |
| днички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и |
| и Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући |
| ну!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге |
| сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно |
| валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпосли |
| есен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њ |
| настран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поч |
| опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за о |
| омињати она киша, што пастирима продире до костију.</p> <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио с |
| пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња |
| едено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, |
| а је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгуб |
| а сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те ј |
| њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног |
| исао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка |
| та онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер |
| етена перчина, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по к |
| ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и |
| вала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше манастир. |
| камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у жити |
| о би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, |
| ина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори |
| она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди |
| ти једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А. |
| ји! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да не |
| моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о |
| прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одм |
| ле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звоник |
| ви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија |
| и били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и м |
| вот манастирски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили |
| а“ (због зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу св |
| штрог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику т |
| {S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но у |
| } Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb |
| само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукл |
| а, заборавивши прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нис |
| научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> <pb n="142" /> <p>Бездушном Тодорини мор |
| је јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје |
| p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом |
| атрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом з |
| <pb n="125" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, наста |
| ијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb n="158" /> <p>— Ха-ха-ха-ха, <for |
| путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров |
| на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за ми |
| аг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушме |
| ри! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се |
| на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу |
| коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакл |
| о.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни |
| не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног ф |
| и, огрнути кабанима, протрчаше тријемом до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у цр |
| Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње п |
| што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на |
| оведар, <pb n="90" /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху |
| ац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" /> <p>— Т |
| еднакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, |
| е зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" |
| ашти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише |
| , отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би |
| опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди |
| јаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да |
| љивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини |
| мо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p> |
| еше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, |
| е згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето |
| .“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и |
| знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога |
| добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како |
| хлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку свој |
| вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p |
| и му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сло |
| } Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> <div type=" |
| рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не поз |
| ња одмахну главом.</p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> < |
| ирода осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, пот |
| нгубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пр |
| е замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се кре |
| и вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињач |
| апојити коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасит |
| ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна |
| ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> <div type="chapter |
| драв уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја поша ј |
| велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, д |
| , Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не уста |
| акоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благосл |
| еме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.{S |
| > <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад н |
| ? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, |
| знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кмети |
| куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц |
| обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Го |
| Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани, |
| ица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна |
| њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао да |
| ак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оца гва |
| , па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, |
| а му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по та |
| а прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога к |
| себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може би |
| ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истир |
| и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - ни |
| ир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи |
| је било његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лака |
| ијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То го |
| метач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из по |
| ме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх |
| ош дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, как |
| еч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бј |
| вди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кува |
| Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприча што ј |
| и је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> |
| Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко |
| нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така притворица, да се човје |
| реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма |
| Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их пре |
| Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће |
| ратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив рад |
| купија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру |
| у?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су |
| зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навал |
| n="183" /> талијера, што главнога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} |
| иј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе |
| да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то пок |
| па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} |
| ! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затвор |
| еш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су б |
| е разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— |
| обра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора с |
| а Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш |
| , што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не да |
| да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба |
| , рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, ово |
| у ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато теб |
| аклем, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} А |
| о ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салат |
| е, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широку, <pb n="220" /> |
| је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло |
| веде у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуг |
| бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, с |
| јанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово пон |
| ећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</ |
| гну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> |
| ест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух |
| завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те |
| } Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје |
| и кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јет |
| Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и |
| ушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј |
| дуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина. |
| еднички оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна |
| бро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти |
| суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар. |
| аже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу ср |
| Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше в |
| ест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће |
| , него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну каш |
| а се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра- |
| се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш з |
| д! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то |
| од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, |
| , манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња сн |
| , а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због |
| нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња о |
| да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> |
| азећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма |
| ићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири сједоше н |
| икад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу с |
| Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели лис |
| инови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, |
| ита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се сне |
| на уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Б |
| м! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој ли |
| Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па |
| одиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} |
| очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући мало |
| лости заблијештише ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајт |
| лога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ла |
| ије напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли што |
| тол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пож |
| (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> |
| тричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочиш |
| у неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> |
| је лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p |
| окле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, након дугог р |
| шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p |
| липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!< |
| ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег њ |
| умим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „А |
| е навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не мол |
| у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="2 |
| де попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онд |
| е се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p |
| риди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет |
| својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно траја |
| , дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стоп |
| риц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске |
| ета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритн |
| онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} Шт |
| чијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} |
| } Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! реч |
| оји је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а к |
| на гвардијанство, — писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би |
| пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине д |
| оспода.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи ви |
| а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу |
| p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p |
| ештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p |
| p> <pb n="163" /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не ви |
| буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задр |
| , шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али да |
| ... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе |
| S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно |
| човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душ |
| а Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо ди |
| о да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напут |
| ено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике пот |
| p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име |
| за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке |
| да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то г |
| у, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав |
| намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладит |
| , а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири |
| ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: је |
| а се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше го |
| ад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропр |
| чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана |
| лости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу исли |
| Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица |
| слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— Слушаћу ва |
| .</p> <pb n="216" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с |
| ам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те |
| а.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо сел |
| манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштари |
| коло, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за |
| с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из |
| <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачу |
| а се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> |
| ијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га ње |
| р сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је |
| а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, д |
| а смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у |
| драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест |
| Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чаг |
| о! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу |
| а обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта т |
| и ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! |
| прости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне |
| а брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зу |
| ша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би бола |
| једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> |
| гађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говор |
| бали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не п |
| о с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, |
| Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври |
| {S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневреци |
| ного читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу |
| и слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један |
| м црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратрина |
| а.{S} Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то ра |
| " xml:id="SRP1892_C5"> <head>V.{S} ПРВИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Шест недјеља послије одласка Бакоњин |
| 1892_C6"> <head>VI.{S} ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити |
| е, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На прв |
| сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је |
| енога Бутру како прича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајд |
| е и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно |
| оп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била |
| </p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био |
| а на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута |
| текоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса. |
| а су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за |
| тити једну моју нову писму, о несрићном догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на |
| S} Наћвар је предавао црковну повпјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само п |
| да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се малич |
| , фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађуп |
| се може одморити у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише |
| мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој |
| } Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли т |
| ајвише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" /> су синоћ |
| са, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> <pb n="15" /> <div type="chapt |
| исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре |
| </p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме уби |
| це, устукну престрашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> < |
| лова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло ве |
| , дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо |
| вега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{ |
| ога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а |
| оја ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљив |
| ивши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јеса |
| љу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру |
| "126" /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што |
| Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се |
| жмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! |
| ити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјест |
| ти Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, д |
| новцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење |
| Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушме |
| шта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да |
| Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, о |
| и пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скр |
| ).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде |
| н прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве. |
| не, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затворите?{S} |
| па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувар |
| } А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљи |
| а ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби.{S} Јето, здра |
| ! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни |
| о подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} |
| дапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, нак |
| жати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка |
| није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњ |
| з дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето св |
| адесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талир |
| два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар |
| рича из старине, <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</h |
| четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање посли |
| ека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје п |
| ти свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" /> првијем знацима мужевности |
| ем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са оста |
| Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест |
| > <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, |
| > <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми с |
| } Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела |
| је вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањав |
| оцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стри |
| те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво |
| аг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} |
| е.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку |
| тира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми |
| да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међ |
| то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше к |
| </p> <pb n="250" /> <p>Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпут |
| азријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и |
| оша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у |
| ега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита прист |
| аше, погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја |
| Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb |
| е доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} |
| {S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни б |
| ира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели |
| красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} Наста обични метеж |
| јна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, н |
| та.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, |
| авати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Ма |
| је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.< |
| на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али ј |
| Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се |
| , да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир |
| око о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сото |
| ...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати |
| .{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове ( |
| ругих разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га |
| мамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити к |
| , шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитује |
| м у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>П |
| вак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жила |
| Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p |
| обра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p |
| лика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! |
| па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пан |
| лавицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјет |
| по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави |
| ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пун |
| е је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове х |
| свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони |
| шћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исп |
| едили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гут |
| уп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да б |
| ам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Ср |
| у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све ш |
| и четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријекла |
| ијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихо |
| се вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, |
| су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш |
| долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} К |
| муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљак |
| са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив рук |
| кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда пов |
| а... </p> <pb n="248" /> <p>Послије њих дођоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} К |
| њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидо |
| даш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека |
| је успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесе |
| “ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о |
| вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех к |
| Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осиња |
| гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас |
| ти галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло св |
| {S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: |
| а господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја. |
| > <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрч |
| сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак и |
| останем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, виру |
| чиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кул |
| в од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до |
| и шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је о |
| д сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отвори |
| ад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Ду |
| кочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> |
| p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, по |
| града, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убиј |
| рношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар |
| рави.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста каж |
| обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А |
| нако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Чекај д |
| } Једна неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, |
| , брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га |
| шу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: |
| рху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како |
| ај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони покло |
| Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а |
| те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</ |
| брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} |
| гла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, п |
| име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима |
| дам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија г |
| па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се св |
| рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упутстава, уђо |
| ожни подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> < |
| азе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.< |
| о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та ф |
| <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, |
| Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: |
| распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата |
| онима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, |
| вска распра.{S} Фра-Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без нев |
| 2" /> <p>Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поч |
| у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутриц |
| соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња дожи |
| ну начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Боб |
| <p>Тако је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" / |
| загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p |
| ило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, |
| куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе бил |
| елији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки |
| без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, в |
| предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад сваког |
| да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шт |
| атинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: |
| цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити |
| је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је он |
| Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу бр |
| рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p |
| ти у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па о |
| р да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви. |
| улу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и о |
| истили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би |
| </p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на пре |
| на и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадо |
| .</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> |
| и се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте |
| вар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше |
| ти очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{ |
| - Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи испр |
| да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада |
| крсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља весело |
| ражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да ј |
| Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, |
| а гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи |
| вардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну |
| учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да |
| веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута по |
| рата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срда |
| а кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети ча |
| ем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Б |
| умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гр |
| ца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад о |
| елиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те |
| ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни с |
| ци!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, ви |
| овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето све једнако, сакррр....</p> |
| е млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, |
| својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље |
| ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога приклад |
| примао са осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим п |
| ћа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвар |
| > <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај |
| ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цр |
| у и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} Т |
| {S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с на |
| из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски прив |
| ка.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S |
| ричао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" / |
| и се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} |
| љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву |
| најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толик |
| е зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле |
| е Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка суд |
| у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе |
| г рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије о |
| рбе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, |
| прионуше на рад, те прековођани почеше долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше |
| оста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога |
| ете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстим |
| >Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо р |
| к.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја б |
| си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а |
| аљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрпљивост. |
| збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја. |
| ла младога фратра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара |
| „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Бари |
| ђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе |
| љења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се |
| е вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најни |
| пет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и при |
| затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у с |
| о танко испричане несреће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братск |
| ј длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезим |
| но опсежну кућу, недалеко од парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те с |
| ш Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге п |
| дски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву с |
| {S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, |
| нити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто |
| е шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тет |
| Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! |
| око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Пр |
| без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, не |
| киде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скитача слу |
| ацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче г |
| Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га |
| говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије |
| > најмање двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада |
| без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам т |
| /p> <p>Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, |
| етири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили |
| лоња је служио мису.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је још шест седам фратара.{S} Њеке од |
| павао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измије |
| Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипан |
| ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе п |
| ронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па му се ража |
| исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ли |
| за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприпови |
| ше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке |
| итељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p>— Прикините |
| екада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о |
| у Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од ст |
| у фратри.</p> <p>— Сидајте, људи!...{S} Донес ракију, дите!...</p> <p>Посједаше на клупе.</p> < |
| а силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За т |
| ...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно |
| ти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па ун |
| ем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше ч |
| онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одмах живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде |
| а метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањ |
| рицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећ |
| лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено на |
| и, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „бл |
| Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову |
| вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Б |
| ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонит |
| ижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђе |
| е Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се |
| лите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборавија |
| да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо |
| к слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} |
| мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, с |
| ајближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето |
| у: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{ |
| омашевића, коју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетња |
| сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, |
| вонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћ |
| ево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од |
| и се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута |
| ..{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, може |
| врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеш |
| то, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све |
| р не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана н |
| . </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега |
| Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> уч |
| {S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи К |
| ња и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостри |
| мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> <p>— Шта је?....</p> <p>Чим разумједе, шта |
| ашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широко |
| днога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се тучете?</p> <pb n |
| коња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ј |
| тима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше сви заједн |
| то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада. |
| ову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно м |
| и.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а ш |
| .</p> <p>Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њ |
| гачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, |
| пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегл |
| старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту |
| тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске |
| за њих допираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад би |
| о босанским <pb n="125" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима су |
| трицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору |
| аћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и по |
| е на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабук |
| у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Б |
| ада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и |
| чи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња |
| драв госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на |
| д видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на с |
| ским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати |
| ке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усел |
| и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да с |
| , као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем, т |
| ојима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туг |
| с сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Ко |
| нога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> |
| {S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред својима |
| се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо |
| видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља |
| има; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угл |
| устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричев |
| дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђ |
| кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња б |
| кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли затворија понис |
| рења (Боже опрости!) прегризла; послије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора |
| утра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахн |
| риц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом |
| , зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад |
| дговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма |
| Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко, испитивати онога првога о његовој бол |
| узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у нај |
| у лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је з |
| .{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: |
| ј разликује по многом чему од осталијех досељенијех и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зуб |
| ија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</ |
| ојој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, |
| ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече бла |
| S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</ |
| сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пе |
| работа Милушана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и н |
| ку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, |
| право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро. |
| не приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заис |
| ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се |
| сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мно |
| га у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак у |
| мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалости |
| <p>Фра-Тетка стрча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} |
| гарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, |
| ад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пу |
| есет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> |
| Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим друг |
| ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што зна |
| је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете судити, како су животарили Чаг |
| и не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенил |
| рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљ |
| стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјечка се један Јерк |
| ратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Бук |
| арина, јегленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху п |
| а крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо так |
| брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на пр |
| ених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном |
| рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{ |
| , осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом с |
| корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на |
| манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бј |
| , ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налог |
| рођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отвори |
| с, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче |
| идјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од с |
| мо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусре |
| сијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, н |
| да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, |
| њи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером праш |
| пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, г |
| ви сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он ниј |
| знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра- |
| не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А д |
| преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле д |
| дмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да с |
| — Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фр |
| гове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш то |
| але браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад же |
| аше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио. |
| ака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стр |
| <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он досто |
| им бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са с |
| те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко |
| еметане.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен |
| е!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише виде |
| ра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па |
| јем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не знам |
| оњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола |
| разговор на болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, |
| ију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чи |
| > <pb n="126" /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима он |
| , или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће |
| исли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Б |
| {S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим |
| њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примач |
| .{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер н |
| ле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати ста |
| и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, сок |
| и скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које из |
| ло врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи |
| се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чима |
| о, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања |
| Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани прутић, па га л |
| еме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се |
| .{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну ка |
| ошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло |
| дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и |
| .</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синов |
| и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на |
| за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио |
| па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али |
| </p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да с |
| акнадити све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да |
| леган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити |
| ; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка |
| ло три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза |
| фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— |
| вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад |
| асова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за р |
| о да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му |
| ша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите. |
| емо послин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} О |
| ге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.</p> |
| себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац |
| без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња од |
| овац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се т |
| ослије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испрат |
| :</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ак |
| а најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу- |
| се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога |
| ас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: з |
| — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод |
| и га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта |
| аде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Б |
| прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за је |
| чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S |
| кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два |
| омаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта |
| а истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и т |
| а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кне |
| Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ај |
| Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најп |
| а?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесм |
| ....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> < |
| и велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може |
| а рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас по |
| а иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све |
| а нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p |
| за остави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје ди |
| .</p> <p>— Прикините,.... ја сам послом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.< |
| нам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахн |
| е зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</ |
| и си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако |
| с! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разгово |
| свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слатког |
| } Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда |
| д јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је т |
| еђу осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити |
| шана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња ч |
| јети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра д |
| Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже |
| и желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гоз |
| , баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише.{S} |
| поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртог |
| Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му се прекиде ријеч |
| а плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да |
| ме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрв |
| . Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ов |
| ијештише ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p> |
| уј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаес |
| ао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бако |
| } Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири сједоше на коло |
| пунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли штогод?</ |
| ите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Боба |
| тур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торб |
| се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше |
| јдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p> |
| д кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло |
| отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече |
| магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево |
| ! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} |
| и живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да |
| итао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванре |
| .</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта запови |
| се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </di |
| „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и |
| одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог мла |
| бродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душ |
| а!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и боле |
| у ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си |
| посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кењ |
| ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим с |
| ну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</ |
| докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — к |
| па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ наш |
| ве златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, н |
| је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да н |
| о што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свиј |
| а је тај Тодорина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад зе |
| пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! |
| варош на полак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, |
| смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је тка |
| Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од |
| ко трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но шт |
| та у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен |
| с дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, |
| ем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао |
| p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима |
| з дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њеки |
| апиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, оди |
| е био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> < |
| ик, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкр |
| ундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта |
| иже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапа |
| ња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на крев |
| сто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напер |
| а, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, |
| АЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d |
| елиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Буја |
| говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њ |
| поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> < |
| риц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћућ |
| ауми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искусниј |
| едала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе |
| котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову н |
| стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премј |
| високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! ви |
| p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито о |
| о што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{ |
| но решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> < |
| ма на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико |
| иће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} С |
| двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по двор |
| риба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем наоколо.</p> <p>Ч |
| разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p> |
| а се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући |
| видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли ко |
| лије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и м |
| јеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте |
| замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с по |
| а њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p |
| енемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну М |
| загна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му ј |
| свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним |
| а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; св |
| и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је |
| се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, так |
| а-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер.. |
| анеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А |
| тога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на у |
| инати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше |
| ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бр |
| } Још се изнити читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, |
| главу одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, ми |
| зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак ј |
| А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“.. |
| амо кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме п |
| ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! реч |
| послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то |
| аче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> |
| а! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти с |
| а сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у свој |
| м хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави с |
| .{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацманским хаљинама, носећи два су |
| вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! р |
| — Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже |
| н они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар с |
| тари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, |
| ером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад |
| <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} |
| .</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да на |
| то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем |
| чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педес |
| ући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начи |
| Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него |
| у, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви нав |
| ху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је |
| ка и један часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такођ |
| римира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, |
| ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих закле |
| чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше |
| прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те по |
| ли смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их ј |
| еднаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пјеваху прому |
| и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосл |
| једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му с |
| их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ вр |
| јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и у |
| о је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико в |
| га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дв |
| ку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило се до |
| ђе.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око ње |
| рковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} |
| ава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учи |
| ћу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђ |
| је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.< |
| ко коња придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом |
| ре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>По |
| опрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шт |
| ељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе ос |
| Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бак |
| е у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би |
| рајаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин |
| у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, |
| S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, |
| трица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав пребли |
| не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредиш |
| на два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} Послије њеколико, онај други поче |
| , њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога |
| } Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је из д |
| и? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се |
| лади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се сам |
| ло мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупн |
| .{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода м |
| другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за по |
| ред ученијем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у |
| е те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту |
| опажен, покрену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било. |
| на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је Иве, одговори К |
| покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти |
| а враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, насл |
| кар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се п |
| а ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале |
| а на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од др |
| p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к |
| Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се |
| двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а |
| јде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ак |
| d="SRP1892_C6"> <head>VI.{S} ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче |
| ах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дих |
| ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — н |
| можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} А |
| е фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молиј |
| хајдуке, него то је могао учинити који други слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, п |
| у се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повр |
| .{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити слу |
| ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} Пр |
| ча је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Ро |
| прати очима.{S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не з |
| једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна новост.{S} Један |
| на! на моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дл |
| дија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па |
| онства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могл |
| еде опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други инокошњак, Срдарина, јегленисао је са Шкељом.{S} |
| оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било |
| постаријих госпођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађо |
| :{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши отворену трпезариј |
| даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стуб |
| ца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је трајало за њеколик |
| о (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се |
| а.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их са |
| ве тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шк |
| Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра |
| } Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Ди |
| се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, је |
| Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да црк |
| лије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, т |
| , па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} |
| привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћва |
| b n="226" /> <p>У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, |
| за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо |
| е види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подн |
| бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се |
| S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, |
| ем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{S} |
| међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошл |
| и различито обојена.{S} Између једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше свет |
| крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.< |
| га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p |
| Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb |
| о пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, |
| е памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак |
| ује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвард |
| {S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико дол |
| Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Н |
| ?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се траг |
| жбе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све |
| ј, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштован |
| за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршт |
| је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, са свију стран |
| и:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? |
| тијем првијем колом опроштеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру |
| г да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, пом |
| стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, препл |
| сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бит |
| ја, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преми |
| се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, глед |
| n="136" /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пирија се неће пов |
| по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „ |
| Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху ње |
| чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — |
| мељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живо |
| понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари. |
| ри у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски тра |
| у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо |
| > <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S |
| рилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божје |
| ли се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срд |
| кивао, да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред ску |
| осмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један |
| је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ |
| (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, к |
| ем и <pb n="48" /> ковачем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S |
| а:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како је то работа М |
| лин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито |
| е к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као обично, зијехајући; |
| то би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тог |
| причајући му којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} О |
| ера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали |
| би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође |
| то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако |
| а се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврт |
| еша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и |
| {S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збу |
| ви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се |
| аљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> |
| нима пак изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравиц |
| „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, стигоше, пак положише љес |
| што нису имали своји’, шјор!....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља |
| од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише дви |
| и.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли |
| они часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.</p> |
| јину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то крас |
| отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи ст |
| , не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све рад |
| адозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, |
| жне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, другог муња пара“...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не |
| од што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" /> јутра, тако је из пуке навике гле |
| диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња при |
| етну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је |
| оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, к |
| а гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јев |
| њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то в |
| омилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" |
| ви:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танк |
| .{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не приј |
| нажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је |
| ко да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред при |
| није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <p |
| азговор, прекидајући и претјечући један другога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном к |
| об, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше ко |
| {S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови бр |
| дар, <pb n="90" /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лиц |
| тишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се |
| евали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, |
| кога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да |
| га Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри |
| S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{S} Кривица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А |
| вио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћвар |
| јати једну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опроштени |
| {S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S |
| тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? пита |
| д њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се равница |
| Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуд |
| рији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, запи |
| ј породици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <p |
| ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обал |
| па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отвар |
| ијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, липи госпо |
| в њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра |
| ече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „ |
| ебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак |
| држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, д |
| е, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта |
| ме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакрамент |
| „приватити“ Јерковићима одојче, него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Ј |
| нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако ј |
| гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за пос |
| ти собу.{S} Једна неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гад |
| међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја бр |
| ад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелициј |
| књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве |
| вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити С |
| вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и |
| стога, учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, |
| го Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху |
| ачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?... |
| p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се п |
| ека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци |
| ећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки |
| н од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је |
| дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га д |
| p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само о |
| њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јероним |
| коњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На |
| {S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У |
| оме распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде зла |
| ијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља |
| чио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се са |
| њу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако |
| је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро проми |
| е премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки изв |
| .</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући |
| а срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети отаца наш |
| ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) < |
| ач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му |
| ијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, |
| ечеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш н |
| pb n="134" /> <p>Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} |
| и руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? з |
| с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекаквијем си |
| ћи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му с |
| ући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу |
| д голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распростр |
| > <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још |
| ше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху |
| а потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“ |
| пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики мис |
| наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто |
| Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинцијал |
| е истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који |
| а падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу... |
| и му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жв |
| одине бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло ј |
| </p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њек |
| о су толико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови |
| тре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари |
| азија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли им |
| аци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачу |
| разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће |
| кога?</p> <p>— На Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— |
| је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Врти |
| убе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, |
| S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убиј |
| а.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком иск |
| Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, |
| езарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу |
| крао натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, |
| , вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, |
| <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сва |
| опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} |
| одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо |
| невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху ми |
| узимљемо у службу! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама см |
| зумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да |
| а ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Бр |
| рдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се нап |
| због тога закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажму |
| еке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чу |
| он Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „кис |
| крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица |
| анчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каз |
| ећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву соб |
| ушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговор |
| па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Шта...</p> <pb n |
| па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у по |
| ехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пу |
| <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће т |
| оска, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и о |
| се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се |
| авике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Нестанак свију препријека, знатне пр |
| пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, с |
| ура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви |
| покривача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</ |
| а хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, д |
| прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постај |
| лично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као |
| еђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{ |
| уте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну про |
| едено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено к |
| {S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем |
| ат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} |
| запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирскога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли д |
| ше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, |
| пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није у |
| почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља |
| њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до п |
| отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и гр |
| акоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима |
| Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је им |
| {S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у |
| е стизаху мали новчани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењем, или црквене ствари, које б |
| пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши |
| ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста прије |
| и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну |
| /p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а |
| ављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на махове ис |
| е слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и |
| мељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред |
| м, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда |
| > <p>Фра-Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и в |
| че бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, |
| ача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хо |
| да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, |
| ле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао |
| навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замј |
| жевности напомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му ис |
| а па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је |
| љко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> <p>С |
| ред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигур |
| да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што |
| оге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виш |
| леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прош |
| три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, намрштен, |
| ика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{ |
| једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.< |
| ајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друк |
| аву и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на ко |
| ли фратри отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он ба |
| пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на л |
| доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? |
| смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p> |
| Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наго |
| равити! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила |
| ијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грох |
| ако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Вел |
| а пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и |
| , и гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањез |
| анијех каменова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху не |
| дарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њи |
| укар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између |
| ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба |
| аврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који |
| кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још |
| вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двиј |
| од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се љу |
| дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије |
| обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући узд |
| о свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Изм |
| је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је |
| адог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а с |
| е ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, |
| трења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за |
| асти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не х |
| на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се и |
| > <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, поклони |
| огословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца и тако даље{ |
| :</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати |
| аришина, да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу. |
| -Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| арима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па од |
| олитву!? запита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, нику ришћанску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратр |
| .{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро д |
| шли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то с |
| обом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може |
| едовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бис |
| <pb n="16" /> <p>— Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{ |
| </p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не |
| брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један кру |
| Шта: ја.... ја.... ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране, ф |
| те руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и Галица уч |
| p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— |
| ратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики |
| .</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молија, а про |
| .</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајућ |
| једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже |
| рдијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Трт |
| ред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одат |
| и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди |
| елике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно з |
| ма често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни |
| чека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а зна |
| и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!< |
| га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти к |
| {S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем |
| катригу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, о |
| и: „Ја се налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да |
| Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферторијо |
| , а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи скуле ша |
| прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Ба |
| — Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полуд |
| пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{ |
| су ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, н |
| та ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам |
| дија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он у |
| сплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим ки |
| чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите но |
| оломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> посадили се један |
| у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, ј |
| гледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје |
| нако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак |
| а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаш |
| S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S |
| } Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, |
| на, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у таки |
| са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, лако, кме |
| нити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све круп |
| а ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису |
| ике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="177" |
| е Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а најви |
| } Четири лацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли |
| о.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n= |
| пет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазил |
| ме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за |
| нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.</p |
| им, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се |
| ти приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда |
| >— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни |
| тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачи |
| p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па |
| ај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а п |
| так, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога |
| 149" /> прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштај |
| јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да ј |
| Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли? |
| риста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, |
| е он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на је |
| ла на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Мо |
| превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p |
| залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз н |
| о оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта м |
| ија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од и |
| е га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Д |
| се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго |
| сја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, |
| акитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљи |
| јме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема |
| воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то ти |
| > <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ |
| ња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад |
| У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад он |
| и се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи се коло око њег |
| иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> <p>— хоће се Тодорина светит |
| и главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња. |
| у зашто нема мира.</p> <pb n="81" /> <p>Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао о |
| авица смигну раменима пак изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а |
| је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио гл |
| пињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149 |
| толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... |
| ати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира.</p> <pb n="81" /> <p>Дундака с |
| како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва |
| а и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, |
| м, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и виш |
| м „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме |
| три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају) |
| спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до коли |
| и још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни пр |
| укрсту.</p> <p>— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p> |
| {S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка |
| !</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па |
| а, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена. |
| </p> <p>Харамбаша поче:</p> <p>— Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срда |
| јед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, дуовници.</p> <p>— Поарало цркву.</p> <p>Фратри с њима |
| а ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра- |
| на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се чешка |
| опе.</p> <pb n="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко |
| лину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, дуовниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога боговјетнога |
| такла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Јеси ли истреса тапиће и прашину отр |
| тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или |
| ди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Г |
| к у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S |
| чељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као |
| ики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... — Па онда: |
| купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главн |
| тиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Б |
| е дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у ма |
| и синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газ |
| лавну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уста цури |
| е, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени |
| отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли |
| ћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца п |
| .</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда И |
| тријемом до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{ |
| штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, на којој бје |
| роз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало у старој мађупници, пак се |
| ну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, |
| сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољубиви, слаткохрани |
| а и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише ст |
| личког народа око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на |
| ца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} П |
| ти од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А |
| да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бе |
| е и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољ |
| одио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лет |
| </l> <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не |
| е промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцат |
| стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, |
| машнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни |
| пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало по |
| огледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — |
| ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, |
| га, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегу |
| ри у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— |
| браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срда |
| м у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар |
| у рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он |
| , које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се постриженици манастирски, који се н |
| а, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се |
| а могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате |
| јежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаш |
| о крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је сва |
| длази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, шт |
| а мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја |
| а, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манит |
| душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад одире љу |
| кора, није чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p> |
| ву друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу |
| гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па от |
| убнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А п |
| јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свим |
| њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече <pb n="253" /> много приј |
| одина дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима |
| соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како леж |
| рти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> < |
| су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и |
| бог своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне с |
| ветоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза |
| а чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам |
| петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли |
| рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођ |
| <l>Тијо, лако, Јелице,</l> <l>Срдарева душице,</l> <l>Наша једра кметице....</l> </quote> <p>— |
| изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна, срце материно? пита Осињача, љубећи Бако |
| „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да т |
| ека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога! |
| обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени боле |
| </p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође м |
| Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} Ово је |
| а умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће њ |
| на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да |
| </p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја са |
| ги је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запој |
| омињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у т |
| ед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! в |
| а Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот |
| „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се |
| је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин |
| рошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, |
| гађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме |
| има! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А суграниј |
| вању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба |
| ђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето раз |
| јечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, |
| ни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете |
| рупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија... |
| напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње за |
| ао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на |
| обити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра- |
| сок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, |
| типан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке |
| е је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мен |
| су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће окрен |
| у сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима |
| су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро |
| иједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико р |
| {S} У страшнијем мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тетку и салернску |
| уше.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уставим |
| еветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два |
| о.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одма |
| а му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловри |
| кин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све те новости учинише дубок |
| питкивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у м |
| } Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је з |
| ечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише се сви |
| S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмл |
| Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица |
| фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња п |
| коњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи н |
| десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше |
| га.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде |
| је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> <pb n="116" /> <p>Испред |
| шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} |
| ше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да од |
| изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дј |
| Можете замислити, како то тек пренерази ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви |
| а би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дув |
| њишту разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави |
| оња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио о |
| pter" xml:id="SRP1892_C6"> <head>VI.{S} ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години |
| 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</ |
| јера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони гла |
| цу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врат |
| {S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало |
| скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам н |
| , зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини сваком |
| се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p |
| на.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето т |
| ом вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погл |
| памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Ср |
| >Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се но |
| дију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фр |
| и Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом:{S} Иноћентије Ловрић, |
| више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад х |
| сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чеш |
| , ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, кој |
| ио он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, ал |
| Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана <pb n="70" /> у р |
| дијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаш |
| </p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} Н |
| коња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} |
| готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима би |
| препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предав |
| бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но |
| нога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у |
| Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мр |
| а и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је |
| ођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на |
| фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> |
| и му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавица смигну р |
| е све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни |
| цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па |
| гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мал |
| и је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ак |
| p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше |
| <p>Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико минута.{S} Ако |
| клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столица |
| жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би |
| .... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Те |
| кви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет |
| те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабр |
| понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко про |
| > <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутро |
| љом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до ве |
| кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те |
| , гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза |
| е, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> |
| кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлач |
| гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех |
| <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је вр |
| ако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а т |
| а“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад |
| Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико год |
| олики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свет |
| а, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично |
| ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе |
| на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су с |
| овичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељ |
| ме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрче |
| му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху |
| те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изаш |
| ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у д |
| пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, је |
| години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан |
| а тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не |
| > <head>III.{S} УЖАС</head> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући с |
| {S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су |
| гану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало <pb n=" |
| о далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, |
| е све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ |
| алијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} |
| ајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" |
| ити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у ма |
| ако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли |
| Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га св |
| јде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах у двориш |
| евање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва |
| како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке и како се гласно м |
| да се што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да у |
| ше.{S} Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{ |
| /p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све пре |
| ици, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити....</p> <p>Послије часова, пред подн |
| длити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будалаштине и пизма и пр |
| тидоше.</p> <p>— Он, он — настави Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи на мен |
| је му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима |
| , да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје! |
| Јутрос је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Пр |
| у? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три четири године старији од њега.</p> <p>— Немо |
| а не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бак |
| те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} Бакоња приону |
| Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{ |
| се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме биј |
| љајући исту честитку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими п |
| е њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњине |
| , како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Ба |
| прво намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те п |
| атри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и поче брисати |
| видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово |
| трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјо |
| } Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао је о |
| ке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клем |
| р у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја |
| како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирск |
| у, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки |
| зађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, биј |
| ни, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к |
| баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к мен |
| однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ов |
| је однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су |
| > <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наш |
| за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се |
| ед њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру |
| и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких |
| S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно ври |
| ијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „а |
| ати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а |
| би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то ниј |
| дити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div type="chapter" |
| и исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</ |
| че, него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе о |
| ају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад |
| а!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— |
| и тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> |
| како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем |
| оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Го |
| .{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} |
| ити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђ |
| {S} Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, |
| лики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година |
| па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведош |
| ке један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би |
| ија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, к |
| видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ј |
| и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако уч |
| зме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој католичкој кући на |
| ћи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, |
| у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у... |
| } Па зар нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку |
| у, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртв |
| мра на мисту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад |
| запита Бакоња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да |
| ачудити сутра.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка |
| суше хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја |
| рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се од |
| припокоран, припоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде повед |
| есет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Д |
| д стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, ус |
| није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да |
| тито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом |
| </p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и |
| И сви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S |
| који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вр |
| Тако је, тако! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За |
| зар још спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас т |
| } Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати |
| Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га |
| велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете т |
| а Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је |
| м ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те о |
| стрва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се р |
| ам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрос |
| је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда |
| у, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазво |
| поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није нап |
| роха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, н |
| ељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да г |
| учак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја |
| увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у црк |
| »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ |
| е то?{S} Шта...</p> <pb n="210" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу |
| се, па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!.. |
| о!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар ост |
| о од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога |
| мро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као ш |
| у-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје сијен |
| ко има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко |
| а иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си |
| о то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино је |
| , кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје с |
| е нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та- |
| Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млог |
| грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути! |
| е, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ од |
| ам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а |
| савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајм |
| слије то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и з |
| ијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>З |
| ве ћелије, и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> |
| гло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p |
| S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавање.</p> |
| боме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар |
| уга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоњ |
| <p>— Како се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p |
| ј се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} |
| ле! вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој камари...{S} Па како сврши |
| е предавао црковну повпјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сиј |
| ћ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и к |
| одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзино |
| чити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Б |
| рукчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус |
| има и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</ |
| ут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чин |
| џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како се привука, да |
| он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона пандура, што увика шет |
| учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече |
| му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, д |
| дио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њеко |
| Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години сво |
| ме му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше про |
| е Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да у |
| иви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад |
| ај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадо |
| њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у |
| ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ет |
| у, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ј |
| учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам |
| ку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко п |
| Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог д |
| b n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дро |
| а зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се |
| да.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече л |
| <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта |
| ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглави |
| из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем цркве |
| творено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чист |
| } Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жалио за сл |
| а наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са с |
| о за којекаквијем ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, ист |
| јући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и т |
| ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма |
| лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чи |
| се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!{S} Триб |
| шљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те ућута. |
| о, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама |
| десет година.{S} Он не показа превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до под |
| ко тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.... — </l> <l>„ |
| ришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то |
| су.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријате |
| рила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То |
| модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, |
| се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чимавица пошто је четири дана лежао |
| у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па.... леж |
| онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћајући понуђ |
| проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! |
| намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци |
| пња, те обојица легоше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше.{S} Срдарина |
| ико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардиј |
| аћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико постриженика манас |
| сам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се изми |
| а много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, осим домаћих, кле |
| не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну уп |
| пријатељ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то н |
| доше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одма |
| едија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се |
| „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочи |
| е с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена уби |
| мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али |
| уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је ст |
| и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у |
| има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p |
| колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерков |
| нем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И |
| ећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букар |
| нка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и пом |
| Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула в |
| кршћанска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде |
| .{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, ал |
| а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> |
| знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S |
| апита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душ |
| нутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!< |
| ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је |
| ца што ублажују болове <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћ |
| мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак с |
| ћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ |
| о је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о ље |
| дном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве п |
| драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нам |
| е издовољише морском рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка |
| њачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зеленијех о |
| којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјес |
| Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и |
| његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје |
| вце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру с ору |
| о дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни познава оне |
| Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то ј |
| , голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом |
| ану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али |
| <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгуби |
| ве збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуд |
| баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> |
| ремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун п |
| о лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеш |
| S} Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се из |
| му изнесе кутију свиленијех рубаца.{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну па |
| авља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и к |
| која се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало посматраху.{S} Свакога тренутка могаху с |
| да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{ |
| ра сјеђаше по исповједницама.{S} Људи и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је прв |
| Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посје |
| .{S} Испред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{ |
| а, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашн |
| се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и као уз |
| и, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши |
| д не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа |
| рече Осињача кроз плач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређат |
| ремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то прис |
| даље варошице, <pb n="251" /> са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена м |
| се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, |
| и поразговара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера и |
| спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и |
| собито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бак |
| р по самоме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмациј |
| ог испитивања и нагађања <pb n="244" /> женском „уву“.{S} Стари црквењак, који је служио осамна |
| раде.</p> <p>Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, дваде |
| ов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али |
| .{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама о |
| м, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје |
| ља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ |
| томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.</p> <p>— А ко |
| што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у |
| Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова |
| дрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> <p>Најзад, |
| д виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балег |
| ајаху још четири брата.{S} Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у |
| рској трпезарији, за обједом, заврже се жестока богословска распра.{S} Фра-Тетка <pb n="75" /> |
| ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Р |
| ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се ус |
| узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже кра |
| но диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— |
| -мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђаци |
| ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета |
| .</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га |
| овац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, не |
| врши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Бр |
| је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја |
| бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитова |
| глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, |
| а вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— |
| не се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не ужива!</l> <l> |
| Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како |
| p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разгово |
| за њега, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, п |
| завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> |
| вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти |
| p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај м |
| има најодабранија она грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај |
| е боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, ос |
| рукама.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, |
| рошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Ј |
| здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је |
| ра, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка о |
| јепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију.{S} Најљепша јој бијаху уста, — м |
| његовог поглавице, светог оца папе!{S} Живили!</p> <p>— Живили! заграјише млађи.</p> <p>— А шт |
| е, светог оца папе!{S} Живили!</p> <p>— Живили! заграјише млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{ |
| же: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се к |
| Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{ |
| ти у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, увијек |
| село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p |
| А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме м |
| ико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што |
| ла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од бр |
| аран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, и |
| О ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ.</head> <p>Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима.{S} Ковач и млинар прио |
| што изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, |
| ) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, к |
| да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар. |
| ас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могли прије, оче!{S |
| p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, |
| рти главом.{S} Осињача јој донесе одмах живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона |
| дно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је |
| један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Ду |
| узеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} Рка |
| вардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се сте |
| јжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало |
| ага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехо |
| ="SRP1892_C4"> <head>IV.{S} УВОД У НОВИ ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље мог |
| ика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А как |
| ста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, д |
| ерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! |
| Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да |
| ти многих ситница из скорашњег стричева живота, које као да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, |
| се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња за |
| шни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{ |
| ворили.{S} Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пош |
| Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, мет |
| оста!{S} По томе можете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи |
| а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао из граница честитос |
| <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! рече талијански фра-Дувало. |
| ија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши км |
| тара.</p> <p>Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле овога вијека |
| чином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио као о |
| ају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид ду |
| амо по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркв |
| , да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нис |
| р Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена нос |
| ћ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, |
| коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика? пита |
| На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни |
| ма, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче |
| це! па запали свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од троножне |
| предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бак |
| окољен исприча још њеколико одломака из житија, па изређа око двадесет кратких латинских речени |
| ом као и ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и |
| /p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар цило ци |
| из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на <hi>пров |
| } Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа |
| јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у гор |
| одини Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше к |
| ра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне |
| Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра...</p> <p>— Јево пуно наши! рече Бакоња престра |
| рља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли |
| на наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам |
| , синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет |
| једног бравчета.{S} Сад највише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да |
| ста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, |
| тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (з |
| попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло |
| } Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противи |
| иље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и |
| вити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити |
| е каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугуј |
| гово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар д |
| м за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједн |
| љацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не |
| оме говору, који не разумјеше, — јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или к |
| за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских |
| н</hi>, (1545. ✝ 1565. ✝ 1630.).</p> <p>Жупникова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два п |
| да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјет |
| зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, састављене од |
| , које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи их листовима свјежега |
| } Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с веч |
| у!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохи |
| ом, да те задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града |
| био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке |
| вном брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је |
| {S} На свакоме: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, |
| али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадес |
| Тетка стрча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш |
| >— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде |
| д се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад с |
| <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} |
| аше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љ |
| <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјевали |
| алом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па он |
| стужен.</p> <p>У фратарској трпезарији, за обједом, заврже се жестока богословска распра.{S} Фр |
| и, али има причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао |
| а сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, |
| етење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача се прекрсти и проша |
| ичке дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не |
| поднијело његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме |
| али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би к |
| ину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, по |
| ити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше г |
| е пустити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраден |
| првога удесим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S |
| младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидоше капе.</p> |
| ступи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих |
| сте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! а |
| и да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скаку |
| то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљуј |
| пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избе |
| а помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до |
| кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи н |
| садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо |
| ...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв п |
| ..</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједа |
| слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и |
| у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјел |
| угијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и ње |
| > <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па |
| лики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манасти |
| на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплет |
| Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, св |
| народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике б |
| Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честит |
| амоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба л |
| н фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер |
| ађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста х |
| , намири коња!{S} То је најглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак из |
| дмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, један сирац, пријесну по |
| и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га |
| стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, заковрну |
| </p> <p>Фра-Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више |
| ак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на |
| ориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем првијем колом опроштеника, наиђе друго у трпез |
| се....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} За њим потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена п |
| естао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до је |
| ога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S |
| есе њешто увијено златотканом крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} З |
| р о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у м |
| } За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњуша |
| ак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што па |
| свакоме, понављајући исту честитку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S |
| поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, ш |
| ривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p |
| а допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Он |
| ећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда |
| } Да није умра?</p> <pb n="156" /> <p>— За менека је умра, одговори Бакоња, строваливши се на к |
| ви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то |
| ше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукуј |
| лије зазвижда и одмахну руком.</p> <p>— За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привија |
| ље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они прит |
| ви, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад |
| је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} |
| Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, ст |
| ; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о п |
| и владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а ље |
| оју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како |
| , пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оца |
| мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не |
| сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада |
| а Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем |
| би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста нев |
| закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манаст |
| гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом к |
| гану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса |
| о служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!... |
| /p> <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> |
| , а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је |
| оме и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје д |
| ли Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те |
| S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срда |
| вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта |
| риплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају ког |
| д кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Ј |
| а се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, није |
| Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузе |
| ем лацманским хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, |
| {S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, не |
| ари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и |
| ре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам ја |
| S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како |
| S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примакнувши с |
| повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Т |
| пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} |
| </p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти г |
| {S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би пр |
| и, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш |
| па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч |
| о крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навел |
| већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дн |
| — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, липи го |
| Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јови |
| е видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано крену |
| ма, морао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, |
| е ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше |
| стог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у |
| ка? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом н |
| ка.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем прем |
| а читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обух |
| коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењ |
| ао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар о |
| и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те ви |
| p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да |
| оје од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало шт |
| А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, |
| , одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, изв |
| д Маша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше са |
| ла би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац |
| доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које за тијем настаде.{S} Ст |
| ицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше |
| е мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам оса |
| уке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се в |
| јих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о |
| чно бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћа |
| кар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја |
| Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову л |
| ћи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за т |
| свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љ |
| </p> <pb n="131" /> <p>— Однија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило били |
| — Јето тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! |
| кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, н |
| разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима |
| се пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велик |
| на кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бје |
| S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди |
| та да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За тијем млинар искочи, ви |
| о, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p |
| о!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Д |
| љу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препирући се |
| — Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Буј |
| 135" /> и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колик |
| и јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, не |
| {S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако кашљати.</ |
| да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је |
| јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у т |
| поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чист |
| е!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двој |
| астати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно |
| драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До |
| га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по ст |
| е, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А |
| сињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако |
| риц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми да |
| н и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се н |
| рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само рк |
| ао да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је куп |
| и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да г |
| очеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би лег |
| залиха за четири мјесеца мртвила, које за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе |
| а спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, |
| } Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупни |
| дне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али |
| ача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да |
| истилиште“ (пургаторију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не |
| р гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме |
| кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном |
| дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто из |
| а у манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ |
| м и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, |
| <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чува |
| ка се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! |
| мигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешат |
| ко би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрим |
| се завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не |
| цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је |
| вио и међу православнима.{S} Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња |
| бници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле године. |
| ихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак ра |
| боже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А беген |
| оводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутрења |
| оји се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушм |
| p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забо |
| {S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, |
| и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, |
| моћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет ш |
| } Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) |
| ње, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, |
| мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћ |
| селога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом омје |
| S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро па |
| у, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву з |
| S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак |
| у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Бр |
| ашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} |
| д је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њо |
| S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија при |
| тијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни спл |
| те ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смиј |
| и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За ње |
| не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па к |
| манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза вр |
| . Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати |
| рке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, |
| а она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и о |
| прије десетак година, фратри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то дос |
| одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} |
| о се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједај |
| .</p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бје |
| да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмур |
| орена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> |
| ричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испо |
| лавнога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до |
| ише морском рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавнул |
| > <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом |
| о сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је на |
| е, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што |
| нима.{S} Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то |
| њаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не |
| аде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда т |
| Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, б |
| сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не |
| Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запојаше сви |
| ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{ |
| ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај дес |
| вардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то |
| шити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пут |
| је опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста |
| {S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви |
| а, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док с |
| ки (За чудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра.{S} Од двад |
| краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њим |
| не!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“... |
| >— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се з |
| ра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, па онда мо |
| о ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, |
| То је најглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Ба |
| еп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да т |
| } Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се |
| зниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповида |
| уго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди с |
| а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Ку |
| д су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не п |
| вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Ак |
| у се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одб |
| нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у |
| њен, не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ |
| , такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан с |
| ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије ти |
| , ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше н |
| S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вриме |
| S} И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бако |
| те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, з |
| е у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испореди |
| тиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидо |
| ивари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите |
| ис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хо |
| Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов |
| ући три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани в |
| а је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> <p>— |
| ече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по |
| ручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не од |
| бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, |
| и лацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! |
| наприд, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија и осталима.{S} Сад, |
| вније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргута зубм |
| се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно |
| или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и |
| готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, а |
| те, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим |
| ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше |
| је фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе |
| зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Б |
| куд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћа |
| Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, |
| ко постаријих госпођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима из |
| зала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их |
| и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: |
| и Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фра |
| авија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, послин нико |
| и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље пре |
| звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вечера је увијек била лоше з |
| је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те |
| ше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на м |
| ђен видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо мој |
| ор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи |
| , те се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се н |
| доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка |
| ао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртви |
| , на истоме „катафалку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе поко |
| ња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жалио за слободом |
| ојекаквијем ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, и |
| чевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у |
| јем изговором...</p> <p>Тако је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу |
| та ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чи |
| аћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им |
| </p> <p>— Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толик |
| ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утопија! мисли Пирија.</p> |
| не човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља ум |
| азан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Б |
| њевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи похара манастира, у коме ј |
| јеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде |
| и, које је синоћ разметнуо, тражећи што за читање.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад г |
| у му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече |
| дству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича |
| мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши |
| с ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос попару, |
| ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико д |
| с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зе |
| ?</p> <pb n="231" /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагају |
| разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p> |
| ино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</ |
| оће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше,</l |
| дом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна |
| дина, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— |
| Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи |
| ној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, г |
| бља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас |
| те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се дога |
| о и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред |
| да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и ст |
| .{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде |
| мија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити |
| ошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад про |
| за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па н |
| десеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхр |
| p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, но стад |
| ише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У т |
| га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка. |
| аг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, |
| , гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се |
| е старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи гово |
| саградише за наличјем манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељен |
| Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, |
| овођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди пр |
| ућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p |
| ..{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље |
| ри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мис |
| пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бо |
| како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше |
| та, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху ка |
| ијега срца прима својима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шу |
| ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта |
| о је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, к |
| да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња |
| ре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер см |
| С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохи |
| а би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и |
| ко даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега |
| човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на нога |
| него ајде за својим послом!....</p> <p>За тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше: |
| , сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, |
| да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незнатан младић.</p> < |
| га, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред праг |
| те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни |
| лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђ |
| мужевности напомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му |
| као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манасти |
| да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, |
| четири товарна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из |
| имо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку пјес |
| напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји Чм |
| јеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши, како је видио, да се у пукотини ул |
| ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна. |
| — А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} |
| је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> <p |
| в?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, з |
| оја се отворише.{S} Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу |
| чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сј |
| ише свијест.{S} Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше |
| } Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мр |
| Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свима и от |
| који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од |
| у врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари |
| а не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједајући до њега, — али сам |
| није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! рече ковач.</p> <p>— Нисам |
| си ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p> |
| — Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S |
| и је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, |
| во би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> <p>— |
| ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Бу |
| } Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња ј |
| хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити.</p> <p>Свима Јерковићима прионуше очи на чу |
| а! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, а |
| разговара се с Њом...{S} Када Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 годи |
| охиску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те ус |
| је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње до |
| е пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи |
| ња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило |
| је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у гла |
| лонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрић |
| ијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у с |
| итог звонара ни црквењака.{S} Од једном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, је |
| , то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је |
| м вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута о |
| ји.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њек |
| дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је биј |
| сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, г |
| о вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имај |
| укурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бако |
| ерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му до |
| репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе м |
| ицама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла |
| лу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, |
| Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, |
| сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут |
| стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ надао.</p |
| а.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељев |
| о.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одм |
| <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печене па |
| , <pb n="161" /> обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну |
| к то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завито |
| ла, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> < |
| лате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Ср |
| пита Бакоња.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или |
| е“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У п |
| ога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како |
| ореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама.{S} Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на и |
| ех прозора, на којима лепршаху китњасте завјесе, предмети великог испитивања и нагађања <pb n=" |
| уну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још п |
| >Није могуће описати „карабулину“, која завлада ушљед тога открића.{S} Сви изгубише свијест.{S} |
| ру.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и |
| н Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због сво |
| е, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако падаше.</p> <p>Сви искочиш |
| скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла комендија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Б |
| о јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је бољ |
| , час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше |
| <p>У фратарској трпезарији, за обједом, заврже се жестока богословска распра.{S} Фра-Тетка <pb |
| Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана.{S} Без |
| ива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима. |
| тавио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p |
| <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{ |
| це, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болес |
| иће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одмах живога <pb n |
| ачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све |
| казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Д |
| вори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? з |
| погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда |
| , ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка вод |
| његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећањем, све што р |
| о длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу к |
| дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чуј |
| више погледе, на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! |
| , Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.</p> <p>Стипан припали |
| ар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода |
| , око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.</p> <p>Од кретног иметка имао је: жену |
| е јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, ј |
| , вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија послушати, знајући да је |
| а за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за огл |
| ла утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо |
| њу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} |
| ле дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога причајући о разним особинама Јерков |
| то манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута пото |
| Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до |
| кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста |
| ко улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, |
| ди.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Б |
| њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! |
| обито планинског ркаћа!</p> <p>То канда заголица Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и |
| добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— |
| је свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати пап |
| вши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако! заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало при |
| ритиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече |
| настир те се препаде, кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> |
| смо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе.</p> <pb n="225 |
| и почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липше!.... |
| агаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај ус |
| ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „ко |
| p> <p>Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране |
| г оца папе!{S} Живили!</p> <p>— Живили! заграјише млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли |
| ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здра |
| ше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас |
| а и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, |
| мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, замор |
| планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он није разм |
| у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Бор |
| стукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков |
| његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, ми |
| моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осиња |
| S} Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај о |
| , дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је |
| мену.</p> <p>— Магаре од магарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> < |
| звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} Ста |
| оња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{ |
| ве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи |
| S} На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не |
| ужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срдаре |
| и пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често гово |
| е могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} Кад с |
| е и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био |
| вославље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и |
| </p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи |
| растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш |
| исму, о несрићном догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче |
| е бјеху по танко испричане несреће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше |
| својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао попа Илију, који је могао судити о тијем раб |
| пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто |
| ови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да х |
| } Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство |
| но, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он |
| гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку |
| у пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод |
| а, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навело на та |
| коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" |
| нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да |
| /> <p>У осталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изри |
| сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по с |
| почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова |
| товао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поп |
| а је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нариц |
| вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути |
| {S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били |
| још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, |
| еторици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једн |
| а руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у. |
| type="titlepage"> <p>4 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ |
| пи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцела |
| езуру“ даваше њеке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <pb n="148" /> |
| нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Б |
| нда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} |
| брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нови г |
| ло година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је д |
| двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге!....{S} Хоће, пр |
| лије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, |
| може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби |
| > <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Моли |
| е се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљ |
| соко обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, |
| се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једније |
| иде ка гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се склопи чим маче прсте; па му затвор |
| па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григориј пост |
| Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје из тиха |
| Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, з |
| авица, срце му је помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке |
| ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе:</p> <quote> <l>„О Исус |
| м и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену један часовник, а |
| ра се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина.</p> <p>Кад мјесец одскочи, |
| само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком.</p> <p>— За њеколико неђеља н |
| и нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче |
| трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге |
| ј почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, |
| p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} |
| гдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку.{S} Т |
| раге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког ду |
| е и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p>У тријему наста тутњав |
| дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, |
| трах обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда |
| тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах |
| тор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Врти |
| ако рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заје |
| ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света лоза, томе има сила п |
| задовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ н |
| {S} Између осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија по |
| о питање: „на кога се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а |
| ка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео девет |
| се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> < |
| Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељ |
| е године, како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, |
| зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, |
| ке.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастир |
| вана поткопали ћускијама прагове, па и’ заједно с причагама извалило.{S} И морам признати да је |
| м је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињача кроз пл |
| ости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се зв |
| р хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар |
| шетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пош |
| о подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а т |
| с <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами примештај, или ћу |
| } С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он |
| ешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње |
| сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше сви заједно.{S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! ре |
| } Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, |
| то и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} Неће, |
| S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет та |
| писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „вра,“ — стотину са |
| више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да |
| притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два м |
| !</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њек |
| оме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из светога писма.</p> |
| а купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу вода |
| дијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бија |
| лазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соб |
| аки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне п |
| рсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу |
| >— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану |
| ећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обали, огра |
| што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово галиј |
| угога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како људи? како се ж |
| <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам г |
| ијепљена уза њ.{S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, |
| свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали и |
| Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p> |
| та, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, |
| ети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме |
| {S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, о |
| елицу, која својом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противн |
| тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јада |
| ао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Ба |
| га, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ висок |
| тана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је |
| Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вратим |
| врх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавање обично почиње гвардиј |
| лико тренутака Срдар стојаше непомичан, заковрнутијем очима, па од једном удари у такав грохота |
| га, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште |
| } Адвокат, омален, сух, читајући писмо, заковчаваше и отковчаваше једно пуце на капуту, па одма |
| с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа....</p> </div |
| љ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одговори |
| ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балет |
| 19).{S} Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку |
| Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута |
| <pb n="114" /> фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште. |
| да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и ре |
| е.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим б |
| оше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио |
| S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија |
| о главом.{S} Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.{S |
| извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише.</p> <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (т |
| анастир <pb n="224" /> дакле.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом нап |
| тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта |
| } Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони св |
| а, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гварди |
| трошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња |
| Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Фратар се укочањи на стоцу.</p> <p>— Натра |
| по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело пок |
| скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грг |
| Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које за тијем настаде |
| реба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, у |
| а и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — па д |
| је кнез измијеша.{S} Тек након њеколико залогаја проговори Осињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради |
| , живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> < |
| плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Д |
| нући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{ |
| рах и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, је |
| ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда у |
| ар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, |
| ... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устав |
| ружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио |
| већ прилично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особи |
| ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S |
| су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} Мало |
| узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи |
| град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка |
| те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће |
| заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворе |
| Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша |
| аху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била тво |
| /p> <p>Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из |
| лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она |
| Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му |
| кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и глед |
| е прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бак |
| сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли |
| походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Велико |
| шом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а |
| рне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне би |
| а, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћ |
| о Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разуми |
| Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, |
| која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њо |
| ко је могао разумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио |
| вар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> <pb |
| ич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде је нестрпљ |
| ину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не пон |
| новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p |
| се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а |
| р.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку |
| вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека по |
| кву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје |
| еговој парохији.{S} Па онда се елекну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, |
| кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде бра |
| и!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренерази ђаке.</p> <p>— Јесам.. |
| емо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то |
| " /> Велебита.{S} Богат човик.{S} Можеш замислити записује двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Ни |
| окле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за ко |
| ћи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „ |
| немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!< |
| и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се од |
| } Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле се |
| куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лон |
| аше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву |
| матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с |
| оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која с |
| руги момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, |
| ри, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је |
| Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама |
| избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи |
| , толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.</p> <p>— Како то? — рече Брне.{ |
| не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојек |
| ед њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво по |
| смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав |
| мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљив |
| азва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује |
| гло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристал |
| а.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу |
| <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео п |
| .{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, приј |
| Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} |
| буче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} А |
| огледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Ба |
| рне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је |
| Па онда, наду образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ |
| говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче |
| у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, |
| полак часа, предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу с |
| ашиљену цијев, којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чин |
| што свога.{S} У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђива |
| ећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мант |
| женске, а највише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би сваког |
| ге, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао |
| такне ствари, која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотуп |
| био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети ње |
| ице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да |
| д чисто помами, јер се Далматинци много заносе такијем работама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну |
| кљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте |
| десет мјесеца послије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навик |
| ча је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави:</p |
| оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је пријатељски |
| акоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чуди |
| у.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа |
| p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} Кад ст |
| ори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не |
| ина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазр |
| дном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све на |
| се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе |
| са ркаћима.</p> <p>У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи |
| , одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он уч |
| и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, поред |
| дак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.</p> <p>Тада кнез поче причати шта је радио у |
| усти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— М |
| сјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за на |
| поручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов |
| тање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} |
| те Кушмељ рече:</p> <pb n="19" /> <p>— Запали је јопет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти пам |
| : опрости, Боже и мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне насл |
| буди, чим се они поврате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „кр |
| етни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој католичкој кући налази се |
| , да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „с |
| } Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет |
| Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</ |
| зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, |
| Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред вел |
| пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са |
| оворили Дундака, да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да |
| ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти |
| анастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати |
| пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори |
| , ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђа |
| овори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, |
| ога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказа |
| ундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се |
| низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није вели |
| а... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза |
| у тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикинит |
| може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јет |
| ече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на |
| бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да |
| А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— А |
| ак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бе |
| ен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, |
| Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису ( |
| зди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак час |
| мо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око два |
| љскоме часослову, на коме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује редовницима, посли |
| д руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме часослову, на ком |
| ита.{S} Богат човик.{S} Можеш замислити записује двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још |
| којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p> <p>- Нека |
| с може усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и јасно как |
| у! рече Бобан.</p> <p>— Какву молитву!? запита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, нику ришћанску мол |
| .</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах |
| " /> <p>— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> <p>— Н |
| ени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја |
| p> <p>— А зар није украло и присветога? запита шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, несритно дите! од |
| усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ри |
| ове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирск |
| ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p> <p>— То!{S |
| >— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика зви |
| Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— |
| " /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присветога? з |
| ове покрете.</p> <p>— Шта сте изгубили? запита она најпослије.</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња д |
| цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одговори гварди |
| /p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме! |
| виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! |
| путем натраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два товарна!</ |
| рта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да ј |
| и на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно ства |
| ове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Је |
| слим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да |
| живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми |
| ћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? запита кнез.</p> <p>— Стриц је овако заповидија: „Ако К |
| А зар све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! |
| и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита гвардијан.</p> <pb n="72" /> <p>— Он је при-ми-н |
| .</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> <pb n |
| ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јаса |
| јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гд |
| S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си син |
| одуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> |
| цом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они |
| " /> кад Маша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мо |
| на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај <hi>човјек</hi>....? |
| {S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, ал |
| мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> < |
| , изговори полако „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од менек |
| и се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у сел |
| ила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... д |
| каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?...</p |
| .{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред гл |
| казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху ст |
| с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред граје.</p> < |
| јине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему |
| и људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши наочари с носа на чело. |
| у, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љутито Срд |
| ати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоњ |
| чини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би |
| рином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, лако, кметице,</ |
| и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те |
| етнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима....</p> <p>Са |
| топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у |
| загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је ма |
| , а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на в |
| први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По подне с |
| p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на његово мј |
| едаше, па се обоје постидјеше.</p> <p>— Заповидајте! једва рече она и пође натраг.</p> <p>— Фал |
| аде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је |
| — Добро дошли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли штогод?</p> <pb n="231" /> <p>— Молија би |
| њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја види |
| а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједај |
| које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! вели |
| е се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!.... |
| ођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо |
| у? запита кнез.</p> <p>— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ов |
| ех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто сметено, па на |
| јећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јест, те отпоја |
| а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали |
| Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући један др |
| енутка, кад својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају своје |
| покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год би |
| ри своју забуну кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено |
| ружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој |
| уковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он уми |
| p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлости, ка |
| <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе:</p> <quote> <l>„О Исусе, слатки, мили, </l> <l> |
| какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, бра |
| диће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Б |
| у дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је још страшниј |
| дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-к |
| ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— П |
| цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и суд |
| судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли |
| ати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то заузело три, четири дана.{S |
| човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> <p>— Ја нисам ништа каза |
| Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њ |
| нте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Д |
| p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? ре |
| х и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли |
| јући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу на |
| агледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијих што крупнијих у шареном икон |
| авили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерк |
| ....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе |
| етка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас п |
| уште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога |
| , ајдемо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први |
| е му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, него |
| Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Б |
| ати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у |
| хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Ку |
| >— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</ |
| је светога Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар цило цилцато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не |
| , вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</ |
| послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А |
| та, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњав |
| редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и |
| т, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица придаје врагу </p> <p>— Право кажеш, |
| о вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То ј |
| p>— Како шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бак |
| акоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао |
| >— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, |
| ећ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суновра |
| лима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бак |
| Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам рек |
| аш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти ве |
| знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали ф |
| ани твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Од |
| сритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајд |
| /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то |
| држи „оштија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А з |
| ови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то и |
| а губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замисли, ко може, како је т |
| па, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О |
| умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присветога? запита шапћући Бакоња.</p |
| ена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, |
| азумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</p> |
| кама сломити коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} М |
| никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, и |
| Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тоб |
| преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижи |
| д најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој |
| смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалиј |
| кона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у |
| лца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бој |
| си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S |
| , синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново |
| и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се за |
| да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, |
| обига је из манастира, те се само трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица исповидник |
| јеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и о |
| етим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабу |
| пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано |
| е око свога главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</ |
| кори што није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине дру |
| а, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у р |
| а учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на су |
| је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, ка |
| варао је обично.</p> <p>Једнога вечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ |
| Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствар |
| , богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> <p>Ф |
| ће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се |
| сити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изненађењима.{S} Кад послије р |
| ести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} Први |
| а сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пив |
| Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да |
| је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад ов |
| е му је помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад ос |
| Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n |
| та била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати р |
| XXV....</p> <p>— Зар си ти, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Ба |
| > <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете ч |
| посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде сми |
| и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева |
| ти чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочи |
| м тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врда |
| егне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образим |
| хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по ње |
| доше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дивану у предњој соби.{ |
| S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брн |
| не могаше копорнути ногама и не могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне предаваше ђаволу |
| тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Ма |
| се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекав |
| з ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео х |
| к! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао б |
| плину.</p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново ра |
| Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на с |
| p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, који д |
| p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа....< |
| ко у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви.</p> <p>— Останите... јо... ш ма.... а... |
| .</p> <p>Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама.{S} Насред цркве лежаше мртви |
| /p> <p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету |
| онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; |
| нога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу |
| па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као ста |
| куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча пред дво |
| отину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њек |
| се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше к |
| ња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља |
| антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели Тетк |
| бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Јеси ли и |
| е лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! |
| /hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} Дакленка (настави, пошто |
| на мах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око с |
| риварија сам се!{S} И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ |
| едва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар |
| и и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокружи гл |
| је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па |
| камару....{S} Дакленка (настави, пошто затвори <pb n="196" /> врата, те претече пренераженога |
| о, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за би |
| доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли затворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, |
| редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије |
| се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је |
| даде: „Затворите врата! — Зашта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, |
| изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затворите?{S} Одите на |
| ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина |
| а.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и изведе о |
| убили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста сваке опасно |
| е Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу. |
| у је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекл |
| ре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бак |
| тка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као об |
| рица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита |
| иште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни |
| слије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро |
| о „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, не |
| Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>П |
| азила ненадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за т |
| ња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, таки |
| их другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђ |
| ома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након подужег разговора с њом, вр |
| а њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље |
| брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет намјештен, све обрисано, — |
| скврњена као и остали.</p> <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп...{S} |
| рајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније |
| старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, |
| м букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаш |
| вом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која |
| ...</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сест |
| /hi> и <hi>Шунду</hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што |
| оже дигнути присветога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> < |
| ив Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дј |
| — То је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће |
| <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> |
| јал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ов |
| е је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди н |
| Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега др |
| е шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јет |
| ш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите |
| ва одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу |
| од куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зор |
| рена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па о |
| ћа јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли ручка.{S} Ти не с |
| ли то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на јед |
| ијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О |
| , шјор!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато што су приковођани повели краве, шјор!.... „А зашт |
| ве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор!....</p> <p>Другови се |
| вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос попару, одговори Наћвар, па |
| си исповида за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спушт |
| ике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте |
| н је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој м |
| а да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивој |
| ржећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Ст |
| ки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дј |
| јенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предав |
| ву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с |
| реп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> |
| Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње? |
| рицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворств |
| на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то |
| оња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави:</p |
| е у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје т |
| ве бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје из тиха слагати у |
| ко је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца испреко |
| учни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> |
| ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не порек |
| у, стрецајући од сваког корака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је |
| ас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем црквенијем вратима.{S} Ку |
| него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и ч |
| ху прилично запуштени.</p> <p>Све је то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки ње |
| бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S |
| р одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће |
| е у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, одшкринувши вр |
| обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и ур |
| а-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех гробова, |
| да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси |
| ренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. |
| моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја |
| p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помаг |
| че не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господину, који нас је избавија од велико |
| а прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p |
| естрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у ц |
| Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така притвориц |
| један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста зн |
| њу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти фалити нев |
| ога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде н |
| ркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар згледа |
| било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, |
| кијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопиц |
| у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркот |
| Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, |
| д послије ручка отиде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остан |
| ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или |
| озидан на лик творила.{S} Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки три |
| — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијућ |
| та: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља |
| а поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једно |
| у му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док у њеке, старкеља изв |
| соби.{S} Јето, здрав си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња |
| густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешто говедару, који се |
| га загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S |
| тали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујин |
| а на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град |
| ођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по в |
| вао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи |
| ој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А |
| , па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше с |
| господи помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допа |
| м устављаху на <hi>провинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подб |
| ега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер |
| ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о |
| овођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те пр |
| та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> |
| ако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе вод |
| а вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде глас |
| тву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоњ |
| на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред мал |
| ћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је |
| а себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? |
| надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, |
| ратства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олтару св. Фр |
| за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n="221 |
| ђи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дак |
| } Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ з |
| покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теб |
| ом вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси вод |
| остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се н |
| ој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да |
| да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љ |
| трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мир |
| S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три |
| ловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а н |
| љево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврље |
| ао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пр |
| и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше.</p> |
| утао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем |
| зу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави:</p> <pb n="163" /> <p>— Ја кажем: |
| жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе |
| де!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а |
| Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} Знам и житије |
| арохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S} Њему је |
| зи стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене |
| и се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извин |
| кама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се за |
| че љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, |
| а зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргута зубма.</p> <p>— Таа-ако!....</p> <p>— Анко јо |
| еја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да с |
| ет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје себе у фратарским |
| онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се чови |
| ши руке низа се.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они др |
| о је исто запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити |
| к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p |
| а!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, |
| а! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу синоћк |
| ји га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је ј |
| Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?...</p> <p> |
| ви Пивалица, спустивши руке низа се.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они чов |
| p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се тучете?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи ч |
| .</p> <p>— Ма зашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> |
| а је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Рка |
| S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди |
| акопасмо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објас |
| де на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и |
| та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пивалица, спустивши руке низа се.{S} Зашт |
| те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, |
| ашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба |
| quote> <p>— Муч! викну млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапн |
| >— Шта наопако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— Зато |
| /p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже? |
| ’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран- |
| д сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! |
| “....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато што су приковођани повели |
| приковођани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор |
| знало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брн |
| а река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— |
| у врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така доче |
| } А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати? |
| о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом г |
| {S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове |
| је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопад |
| <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како каж |
| ћа по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, ж |
| м говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</ |
| говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дунда |
| дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну гл |
| /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p |
| ћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} Р |
| јете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да с |
| рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата |
| b n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би п |
| о стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се п |
| чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира.</p> <pb n="81" /> <p>Дундака срете Шко |
| рова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савј |
| траљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин |
| ..{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј ракан |
| и шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, зб |
| ге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства |
| само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни |
| узда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> |
| о, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало пр |
| близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињат |
| у и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме ври |
| налазила између Наћвареве и Теткине.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} |
| аш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујућ |
| Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је |
| твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су |
| и.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоњ |
| ет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тије |
| ли, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „де |
| ци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа б |
| за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми |
| а гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би м |
| к, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту малу пед |
| сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе н |
| је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога ви |
| ило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до в |
| .{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћа Жмирко Рор |
| осио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече <pb n="253" /> много |
| , али који га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, бил |
| нити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека...</p> <pb n="137" /> <p>— Ма, ја сам има п |
| {S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због |
| а.{S} Шкоранца је врло често изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, |
| <hi>Кркоте</hi>...</p> <p>Могао би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи презрени |
| Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше нај |
| вши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} |
| Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња с |
| ругарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети св |
| вости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити |
| здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „<hi |
| а њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је из далека наводио да му тре |
| ушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.</p> <p>— Како то? — рече Б |
| ова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а крчма би |
| азивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана |
| ашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и |
| ј налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвит |
| е кршћанлук на далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености с |
| пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па и ако под са |
| јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртир |
| ећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднес |
| зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Ба |
| жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> |
| има.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати |
| S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Т |
| те Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га! |
| оздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо. |
| привремени старјешина.</p> <p>— Није то збогу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути п |
| го напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство |
| , ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком |
| <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана.{S} Избор је био пис |
| доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради |
| дан.{S} У трећој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врат |
| ! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.</p> <p>— |
| вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вран |
| Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те |
| апа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за два рупца |
| ја! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> |
| ем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном рух |
| ичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су м |
| говић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му по |
| сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, какву никад прије није смисли |
| и слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l |
| а нас сржбу пушти </l> <l>„Пославши нам званога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу допушти </l> |
| ђи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види право |
| је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је ф |
| коро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} |
| S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије би |
| ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </div> <div type=" |
| шник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајми |
| пицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свем |
| а и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зеленијех очију), могла карати д |
| , ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама сл |
| еру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чагаља</hi> и <hi>Шунду</h |
| црква крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало |
| : спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше новом мађупницом.{S} У старој мађупници у манасти |
| нда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" |
| „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у по |
| тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се н |
| па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се |
| овим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војник на страж |
| о предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, з |
| е да испратите присветога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <pb n="128" /> |
| .</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда. |
| а смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учин |
| ога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Њеколико <pb n="185" /> пута |
| а шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се |
| .{S} Тако их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с |
| д свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби.{S} Јето, здрав си....</p> <p> |
| у, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна! |
| до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колије |
| о лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи |
| ољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и п |
| ,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноце |
| рулину.</p> <p>У прасказорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чут |
| јесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста |
| те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тр |
| !{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!< |
| и у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb |
| луживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од једном забрујаше оргуље, те |
| рше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спро |
| помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати п |
| скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учинише и по |
| елене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазн |
| кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња. |
| м, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, |
| , вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачући лакат од земље.</p> <pb n="113" /> < |
| нову паству.{S} Од тренутка, кад својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије |
| ћа к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Бр |
| кле на скоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сеља |
| ући се око њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало р |
| варев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твој |
| ица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цест |
| „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бакоња, из Зврљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, је |
| Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, |
| у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Крко |
| лак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животи |
| милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разу |
| шљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике.{S} Оштарије, то им |
| три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда ј |
| што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише |
| /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити св |
| ору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, |
| дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па пролети преко |
| да Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пе |
| ка богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по ср |
| из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, него оне, којој је припадало село К.) један де |
| ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су |
| еликој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У по |
| са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увј |
| ти „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли |
| рк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се |
| вјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше покривена, |
| у не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти |
| } Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је тра |
| ест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога би те и н |
| е у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз |
| о ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња м |
| ањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробо |
| , Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су манастирци слали за зврље |
| ија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, к |
| (За чудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра.{S} Од двадесе |
| побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Б |
| искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, |
| Така је света лоза <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и |
| ни, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни |
| упус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахну, ред је хо |
| ак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда и |
| тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачки |
| одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мор |
| p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарет |
| та:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чагаља</hi> и <hi> |
| бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Ф |
| само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, ни пр |
| се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метн |
| да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокретн |
| ви <pb n="11" /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је |
| ије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине |
| <pb n="5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и |
| етири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, о |
| шта друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па |
| а би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари |
| остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта.</p> <p>— Јес разумија ш |
| уштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — наш |
| молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну |
| тога презимена....</p> <p>Манастирци се згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај |
| ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет про |
| и — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред једније |
| не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</ |
| до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, |
| лца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добр |
| b n="147" /> вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити у |
| у за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена нис |
| и.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, а |
| наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше н |
| ој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била |
| међу крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</ |
| е горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар.{S} Циј |
| ући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а ка |
| овори једва једвице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће |
| нез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока траж |
| су и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велик |
| али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по |
| стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху |
| год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкор |
| липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То |
| пе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђоше у кујину.</p> <pb n="43" /> |
| ине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сје |
| се одмах живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и зап |
| , Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда |
| чано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опу |
| ина, звјерајући очима по соби.{S} Јето, здрав си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисн |
| јема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фра |
| ата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који стругаше рибу, нан |
| оји му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем |
| шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још во |
| ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га |
| поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љут |
| но одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У друг |
| љосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он иск |
| д добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате |
| ече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у м |
| Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, пак ре |
| > <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр |
| гло изаћи.{S} Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</ |
| т, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са |
| ви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијак |
| Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А д |
| аде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, какву никад прије није смислио.</p> <p>Трећу |
| Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића ро |
| нину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</ |
| да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се см |
| да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Б |
| <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p> |
| а си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити ла |
| јана <pb n="70" /> у руку, рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживит |
| д реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге с |
| тка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има |
| православнима.{S} Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди |
| нијем првом длаком, огледа се младићско здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно с |
| .</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било |
| — У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оца гвардијана, и свију ред |
| а-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Ч |
| и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе н |
| ако, мој липи Стипане, — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи не |
| и, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице |
| слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућ |
| уби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, |
| тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана моћи на бого |
| ху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} Али шта му, најпос |
| Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама р |
| Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О |
| а на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штагод од себ |
| е главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, |
| > <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си ришћанин?</p> <p>— Ја? |
| и главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена....</p> <p>Ма |
| <p>— Прокаса!{S} Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фалило него још да ова |
| ле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и |
| вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га |
| е ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у |
| ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема |
| прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржему коњ |
| бе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Ба |
| му, или како је зваху: „Осињача“ (због зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> <p>К |
| да свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра |
| едан трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви зе |
| гост у парохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно |
| а стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуј |
| } Од двадесет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у |
| у га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупни |
| ени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бак |
| и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика вино |
| дак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопиј |
| азагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајн |
| Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, ч |
| и к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, |
| књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце.{S} Подаљ |
| ше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер мил |
| као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуз |
| ти, е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Ф |
| је!“ па ста звонити, одскачући лакат од земље.</p> <pb n="113" /> <p>Помислише да је кувар напр |
| она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати не |
| сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по |
| оме винограду господњем, према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.{S} Али |
| Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те |
| е бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један |
| ци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња |
| Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи |
| трина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, |
| арије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након подужег раз |
| ње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорис |
| S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја уте |
| јељеним прочељем прилијепљена уза њ.{S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четврт |
| стави Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме м |
| стве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за ку |
| као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Б |
| могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свакојаке боје и распада |
| ам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су |
| он њеколико корака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фран |
| } А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А д |
| питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад |
| S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S |
| ребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брат |
| врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохиског до |
| — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричев |
| уља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, — манастир <pb n="224 |
| на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; п |
| Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њеш |
| азумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти |
| и се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, |
| ове, који чаврљаху молитве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их |
| нски.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећ |
| p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за |
| ом, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви.</p> <p>— Останите... јо... ш м |
| како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер |
| мо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! |
| су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, |
| цом.{S} У старој мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придад |
| ди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као ње |
| дје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али |
| и.{S} Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по |
| ји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? по |
| давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, |
| Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговор |
| а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики је д |
| дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лије |
| да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишља |
| Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи би |
| одину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас |
| р, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако р |
| <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животар |
| ез заврти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редо |
| а мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па по |
| мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Б |
| едне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра... |
| ... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... ал |
| ви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдј |
| днијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанскога краља Стјепана Томашевића, кој |
| слочању, па ставио преда се два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша как |
| > <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљане, |
| ш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} |
| S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе |
| рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „<for |
| ини, са Радекином четом.{S} Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођо |
| а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах уш |
| и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, крун |
| дило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па одни |
| лтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјет |
| а ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, |
| ла кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се није на |
| о пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, какву ни |
| особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјел |
| ром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли га п |
| ви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од |
| } Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним |
| р над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, носећи кут |
| по одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та |
| е.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> |
| која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="121" /> људи, искрај нејакијех светаца, к |
| ого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники вел |
| ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{ |
| њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, |
| , канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима м |
| тка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, |
| /p> <p>Једва једвице изговори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло! |
| аврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита гвардијан.</p> <pb n="72" /> <p>— О |
| иш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p>— Није з |
| ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вр |
| ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат. |
| август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало |
| ирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј ф |
| ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније. |
| <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу |
| ...{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} |
| ну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита гвардијан.</p> <pb n |
| ди фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са тор |
| не, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „ |
| </p> <p>— Нисам још, оче, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, |
| стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата |
| и у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, него писа и |
| г дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ов |
| p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био п |
| ођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— М |
| ковицу!...{S} Па зар нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на |
| о том, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а |
| дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, кој |
| А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и |
| ли не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађ |
| чити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам са |
| </p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он |
| иш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Јо |
| кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, |
| од познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтједош |
| ојски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Ка |
| е,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дак |
| кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ. |
| Ркалина настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога К |
| аш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, богољубнос, |
| под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, |
| ар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није др |
| адесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} На |
| Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклоп |
| е, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!< |
| и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му |
| е, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано кр |
| <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јев |
| а помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми к |
| о да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда |
| ли не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око |
| и ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и свет |
| ћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{ |
| ад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће дру |
| мо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да |
| ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат |
| диш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гле |
| ила покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у ц |
| ице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас у |
| пија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали с |
| вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га |
| мо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га |
| ек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n |
| о, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може бити |
| p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дунда |
| Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакон |
| свијета, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, п |
| а по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да. |
| њу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвард |
| а и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да |
| а није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то ниј |
| добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећ |
| вно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га по |
| ожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да |
| ом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, оси |
| ај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пје |
| отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{ |
| аглавити!““ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њег |
| то да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, |
| екли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав |
| рне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, п |
| љи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих предака: фра-Јерице, о к |
| Она збуњена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> <pb n="16" /> <p>— Па како? како? п |
| ћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се |
| оро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекош |
| аба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у |
| све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не при |
| очити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под проз |
| ли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе |
| сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијан |
| ти све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких |
| до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то набрајати! пре |
| је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одговори |
| иља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чу |
| {S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик који ј |
| ри ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</p> <p>— |
| нојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали см |
| гова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџ |
| леко од парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то В |
| јера на поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом |
| ни триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то у |
| аучи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у |
| . <pb n="89" /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p |
| а ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Г |
| чуђен.</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар |
| да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте в |
| — Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ра |
| душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега ч |
| ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина |
| нија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, ј |
| рупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је |
| апита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије.</ |
| екну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да н |
| се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкор |
| Поради никог дуга манастирскога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S |
| ме, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе |
| гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Как |
| меља, отиснувши непознатог.</p> <p>— Не знам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако ика |
| есе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоће |
| p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђо |
| а ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица, в |
| и приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја гл |
| реобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво пит |
| кочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> <p>Срда |
| <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина шкргут |
| S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин |
| вик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван |
| и: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Ку |
| очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија |
| разом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ |
| и.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Фр |
| цима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ниш |
| мо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су |
| :</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат |
| а помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је |
| у, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} |
| се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћ |
| најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам |
| вој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град... —</p |
| еше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се |
| бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје |
| нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по д |
| настирској чељади, с онијем, што је сад знао...</p> <p>Њеколико капљица кише падоше му на руке, |
| } Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њем |
| аљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздас |
| ар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Пр |
| ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div type="cha |
| рича све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде ј |
| , колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала ра |
| пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата |
| Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада |
| помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, в |
| као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није ста |
| е, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем |
| се присјети њечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест годи |
| ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија |
| а је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе |
| Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да б |
| Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи нед |
| Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници |
| S} Промислите само ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да |
| ј лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогати |
| ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вироват |
| аде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију вароши |
| ки пепео.{S} Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Ј |
| > <p>Протекоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пун |
| д лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима... </p> < |
| ај додир руке са <pb n="199" /> првијем знацима мужевности напомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, |
| p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.</p> <p>— Ни |
| кле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и м |
| ви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљ |
| не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мис |
| ке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило т |
| ки и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако |
| учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце |
| /p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} Први број значи годину рођења; један крст значи, које се године ч |
| S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саран |
| ви број значи годину рођења; један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је у |
| ви се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовањ |
| ујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпенш |
| ахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и |
| вић?</p> <p>— Прокаса!{S} Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фалило него ј |
| и у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био так |
| и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шка |
| вардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А по |
| он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А |
| pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли |
| вик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске |
| јас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пи |
| едом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ |
| p>— Како: па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у |
| дити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. |
| дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.< |
| и и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сј |
| ркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си |
| китачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сло |
| нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет |
| " /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из |
| /p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је л |
| рне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоћ |
| Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека...</p> <pb n="137" /> <p>— |
| <p>— Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — |
| мињеш шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је |
| аст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам |
| се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти |
| > </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господин |
| То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у корид |
| </p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно |
| .</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те цин |
| ....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Те |
| и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитанске скуле“...{S} А |
| бија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...< |
| <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је |
| ко не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! |
| ак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш |
| а, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, |
| уј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам как |
| се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да р |
| и...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно |
| !{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било |
| ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на |
| е посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, |
| му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, |
| метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти |
| обро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започ |
| ра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забаш |
| ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Ба |
| тропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мача |
| ало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни |
| Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} |
| а га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, растегн |
| ина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Сл |
| .{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва |
| нажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ |
| е, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, ни правијем именом, него свак |
| повиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ног |
| p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно |
| к, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже б |
| ана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша.</p> <p>— Сметењак ј |
| и ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (по |
| лого разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди кат |
| ош спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p |
| под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на је |
| би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p |
| , чији је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! зовну Срдарина, прекинувши штиоца.</p> <p>— Шта велите? |
| није не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а к |
| ти на Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколи |
| ђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа |
| е чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.< |
| посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да с |
| го памет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Ви |
| чино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбар |
| ита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Прокаса!{S} |
| ар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S |
| е више цијењен).</p> <p>Така се племена зову: <hi>свете лозе</hi>.</p> <p>Така је света лоза <h |
| јега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам д |
| ти оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође научи „одговарати“ јутрењу и |
| Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је нади |
| /> <p>— Натраг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p |
| Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме |
| таше с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је Иве, |
| ађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p> |
| е но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да устав |
| са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> |
| А ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соби, као |
| дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, |
| , показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:</p> <p>— Је |
| а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након помањег размака, угледаше високе пла |
| а длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} |
| д камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, |
| вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> |
| ијеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врап |
| тави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p |
| p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> |
| а, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мре |
| ане Салескога (29 јануара по римском) у зору, попрши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни к |
| камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> |
| ђу града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је |
| S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се к |
| ом прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет ста |
| лица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n="219" /> с б |
| дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсци на |
| сти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свакојаке боје и ра |
| њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оц |
| па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња |
| писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу |
| p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му говедар. |
| подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива |
| че какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изаћи.{S} Из |
| у кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти мож |
| н за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, послин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!. |
| еке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <pb n="148" /> у желуцу, — је |
| ни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови од |
| м пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за |
| ="74" /> <p>Стипан, који одавно имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па р |
| ижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p |
| -Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима на |
| тина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље |
| а трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.</p> <p>Стипан припали цигару фратру па се поизм |
| и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космат |
| о одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, |
| се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад от |
| оје се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци</hi> и <hi>Кркоте</hi>...</p> <p>Могао би ко, зб |
| ијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, |
| че уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам |
| је је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргута зубма.< |
| а ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бако |
| опузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе |
| мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права |
| p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, к |
| идите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p> |
| има, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} |
| рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, |
| искиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту с |
| а наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на св |
| у се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје себе у фратарским мантијама |
| и ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пуш |
| јпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.</p> <p>— |
| ... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По н |
| и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргута зубма.</p> <p>— Таа-ако!....</p> <p>— Анко јонпет нанср |
| опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија |
| тово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад искалио риј |
| p> <p>— О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест спореднијех |
| са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} До |
| S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакал |
| екад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује |
| сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више |
| аједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.</p> |
| е иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главо |
| сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, што се м |
| римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше разговор на болесника.< |
| , бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица с |
| тоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим о |
| ко ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Ст |
| p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> |
| к се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња |
| далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече |
| ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се |
| н обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} |
| липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако |
| и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је т |
| Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћ |
| оје је било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући на нас ср |
| о по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи |
| епасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не |
| тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, |
| несем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учи |
| — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајд |
| липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се ма |
| ри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра |
| ира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај с |
| то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а в |
| ија и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{S} Између једних и других бјеху из |
| ти на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал?</p> <p>— И провинцијал!...{S} Ама, дакле |
| и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се измакните, тако!</p> <pb n="1 |
| прође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир |
| понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа |
| Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, |
| Најзад Балеган расјече њеколико јабука, и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздр |
| о га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мача |
| адом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и |
| ом је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврн |
| ја да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} К |
| ла попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Прековођани стиг |
| по босанским <pb n="125" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима |
| ар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви једанак за |
| етири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље, и његово се име разгласи и даљ |
| м га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} |
| тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиж |
| м се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, |
| ода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред својима на дивове.{S} Ид |
| вље нашег припоштованог оца гвардијана, и свију редовника, који су овди и који нису овди, и све |
| <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би |
| Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једно |
| } То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи |
| је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је бил |
| сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лан |
| докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за |
| еше вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чм |
| а и мноштво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S |
| очи похара манастира, у коме је Бакоња, и похара једне православне цркве у сусједству поп-Илину |
| и са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би с |
| ашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Ст |
| будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Посли |
| е не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, прекрсти ру |
| та? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обр |
| оме се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња |
| то Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> |
| казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дан |
| улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше пут |
| фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} |
| пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би |
| Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчи |
| ко сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и С |
| као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} |
| римаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ свом |
| {S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознат |
| више него обично, причајући му којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђен |
| Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући с |
| рковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липш |
| Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све те новости |
| су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разглас |
| Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни звр |
| е, три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио |
| че му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... |
| ва кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нем |
| исмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ |
| а, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар о |
| ађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти |
| ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуш |
| су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах уда |
| сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све |
| ти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке |
| а <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђац |
| ајпослије ограну и недјеља.</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се брија |
| 2" /> мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком |
| прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога боле |
| да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир |
| а.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијел |
| е.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од м |
| ега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњ |
| свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се |
| ишта украо, осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног |
| ко је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: |
| , мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пус |
| о највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, у |
| ржим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Ј |
| S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> н |
| есет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том мог |
| овара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одје |
| авало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, м |
| н, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди |
| у виноградима, и свијем сељацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> |
| 0" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по |
| је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти |
| ху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синов |
| .{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако |
| кон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прили |
| и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благода |
| ла, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} |
| -Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјеч |
| слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p |
| нгела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед к |
| ељев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису безду |
| а кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега дв |
| затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се |
| а ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења л |
| ичајући о честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњ |
| е, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p |
| пан.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуб |
| ја би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку ј |
| тали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини! |
| кргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!. |
| о, око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, |
| азвукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам |
| Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{ |
| не.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спава |
| Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као к |
| риме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омр |
| ра, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједал |
| довника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца |
| гатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати, колико треба да |
| </p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слу |
| дућности, који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он није размишљао, него о |
| вића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљи |
| е.{S} А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи |
| ј кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо |
| а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S |
| скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а |
| би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоњ |
| /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како ј |
| коју такође бјеху загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било страније |
| главнога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека д |
| ском значењу), мирољубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се п |
| отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Б |
| ољише морском рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавн |
| виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад |
| ако чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи |
| у исприча све измјене, које ће настати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бит |
| да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди |
| ја.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{ |
| с, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо бар |
| ећ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и |
| о.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад, једнога свеч |
| себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалиц |
| очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p |
| и, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{ |
| рамбаша поче:</p> <p>— Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је п |
| ало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалин |
| м болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше |
| хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> |
| којног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S |
| ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нараштај бр |
| жећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу с |
| Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи ди |
| S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари н |
| кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и заш |
| овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговор |
| , а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, п |
| не бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се |
| ражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Врти |
| р.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видј |
| лету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан |
| домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шт |
| ево пуно наши! рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Звр |
| ри’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, |
| ...{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер |
| да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p |
| з камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у жи |
| с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине изле |
| и, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дј |
| те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ниш |
| хита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се |
| егова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, |
| и га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што |
| је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} |
| вије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зв |
| ао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} |
| фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дан |
| и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ |
| аваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се ве |
| цима и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</ |
| рушке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта |
| дговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам |
| p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагл |
| ад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи |
| и коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка в |
| и капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету |
| тво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије к |
| ити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једн |
| гу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми |
| јући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак |
| у фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бак |
| и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и са |
| лишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху |
| орној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у друг |
| м одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и с |
| а понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворе |
| јунима прионуја око <pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико |
| у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двој |
| је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што |
| и било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи гл |
| мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! ре |
| што; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад |
| .{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ |
| видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да |
| : фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукоп |
| лучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка пр |
| што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и |
| едан дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељац |
| слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња пов |
| нима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} К |
| то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, у коме |
| до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S |
| и се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, причајућ |
| поширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога висок |
| вик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђ |
| ратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се руча |
| град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> |
| х испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пр |
| Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак |
| слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити....</p> <p>Пос |
| пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице |
| ва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путуј |
| аваше њеке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <pb n="148" /> у желуц |
| ше једну бачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак. |
| о? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} |
| у!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли |
| е, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, |
| риџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер ј |
| p>Послије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио гл |
| , да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колик |
| јети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ разиђе.{S} Љ |
| а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта |
| и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а ста |
| авна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности. |
| /p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натег |
| да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на |
| знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— До |
| „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „ |
| кочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто вод |
| коња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу ради |
| у једну пустину, покривач <pb n="50" /> и кожни подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то ра |
| по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> |
| тријему пред мађупницом <pb n="135" /> и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пр |
| ваху: <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чагаља</hi> и <hi>Шунду</hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веом |
| вљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци</hi> и <hi>Кркоте</hi>...</p> <p>Могао би ко, због тијех над |
| нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi>богољубнос</hi>...</p> |
| /p> <p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На ког |
| И мин монжемо слонмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну |
| узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј.. |
| !{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, ди |
| дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затреп |
| а онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он п |
| ска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и |
| ре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талир |
| дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срда |
| ћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то те |
| јан!{S} Овдин нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо слонмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S |
| да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Т |
| туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе пи |
| мамо кад, ћаћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које ће наста |
| љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива |
| Стрицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже |
| од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! (то јест о |
| } А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутр |
| дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња св |
| а пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, н |
| >— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!....</p> <pb n="106" /> <p>— П |
| идија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би |
| а!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Ку |
| је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пи |
| то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку |
| чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стр |
| гом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну ру |
| — По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а дру |
| зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.</p> <p> |
| ша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приково |
| ику између њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху задовољни.{S} Једино млађи људи врћах |
| бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућ |
| на на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отид |
| а са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али |
| и године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци |
| од од себека.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми |
| е сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S |
| о, што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послужив |
| сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се у |
| ти, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, |
| Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S} И <pb n="123" /> сви се фратри томе чудише, а претур по |
| те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="11" /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву. |
| се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од корист |
| па и’ заједно с причагама извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне |
| S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица ме |
| па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па |
| од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb |
| гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, |
| е бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није о |
| ориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта зна |
| вио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до ма |
| а позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се се |
| оге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра- |
| ter" xml:id="SRP1892_C3"> <head>III.{S} И3БОР.</head> <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога рад |
| ето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња |
| икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мен |
| да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми |
| ре?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи пом |
| “ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, |
| } Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> < |
| але!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус! |
| есија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које је било у ње |
| идај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а |
| о чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p |
| о вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намј |
| е опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као |
| обавијештени у стварима своје вјере: — и најобразованији су у томе пуке незналице.{S} Љекар је |
| у се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замиш |
| ана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> |
| ри! прида њеки.</p> <pb n="100" /> <p>— И шест!...{S} Шест тврди плета! викну Срдарина.</p> <p> |
| ет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> |
| мо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p> <pb n="100" /> <p>— И шест!...{S |
| и прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а |
| .</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гва |
| не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? |
| а их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени к |
| ипане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане ка |
| есет редовника, и провинцијал?</p> <p>— И провинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</ |
| додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету. |
| година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друг |
| договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> |
| ири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимав |
| ан за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше.</p> <p>— Ка |
| не пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: |
| ца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина б |
| тој!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а св |
| ар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен |
| ушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и д |
| Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{ |
| А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: час |
| х реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умр |
| мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтје |
| и се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, |
| се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке. |
| еду, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино |
| а горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и пост |
| рнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се |
| ишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене |
| <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у |
| е надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред |
| у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи |
| ни бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много виш |
| д најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па |
| у лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику заду |
| денијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стиза |
| Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођак |
| у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдј |
| да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна |
| причувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бак |
| с видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да |
| себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с |
| завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, |
| о усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, |
| ара великијем маљем, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у |
| ка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју кам |
| а онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о с |
| не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> |
| лупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђоше у кујину.</p> <pb n="43" |
| ав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} |
| то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отв |
| у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није ш |
| тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље |
| је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све |
| ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није |
| при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахн |
| огао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи |
| ата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу соб |
| — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на до |
| стијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико |
| S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху при |
| што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити |
| зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад |
| иљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке |
| Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у с |
| два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјас |
| камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!< |
| -Брне је пријатељски сусретао свакојега и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику и |
| ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од |
| ем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, з |
| ки домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљ |
| да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху задовољни.{S} |
| вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега с |
| са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетнико |
| у буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити |
| и би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бак |
| снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта |
| дила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом и з |
| екиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> < |
| и желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му С |
| те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар.... |
| о ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме д |
| д двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а |
| а ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлиј |
| ише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански д |
| ељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и с |
| ило, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јут |
| ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, |
| >Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља с |
| ме више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, т |
| здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу цр |
| у, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ извр |
| чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разло |
| ећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу |
| атеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се |
| вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p |
| забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице! |
| в њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бива |
| исам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, је |
| се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из вар |
| га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видиј |
| чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му |
| бријегом, око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.</p> <p>Од кретног иметка имао |
| ру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, бо |
| аће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, Срдарина, који се једнако „кланча |
| абом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудас |
| пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети н |
| ше са столица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме |
| ицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком.</p> <p>— За њеколико неђеља нестаће св |
| , бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи |
| n="218" /> изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише успоме |
| знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, која с |
| едне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши н |
| ос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бје |
| ас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Н |
| да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија и ос |
| њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро |
| потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све |
| ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овди |
| е наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијева |
| буди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S |
| и њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад б |
| с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чин |
| о!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му каза ка |
| ати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима |
| !{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјев |
| демо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва трој |
| зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S} Ј |
| е исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а |
| , рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га |
| иреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он. |
| <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разго |
| тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена |
| се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Ба |
| </p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите |
| Бакоња.</p> <pb n="131" /> <p>— Однија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво ти |
| а не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим |
| кор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, |
| дукова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му |
| Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па |
| ра-Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху у |
| ошак за прид!{S} Тако је исто запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бит |
| Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му па |
| ше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срда |
| стина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујући ковачу.</ |
| и овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, |
| ија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би |
| уше, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди |
| то шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ник |
| S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не |
| „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи |
| еки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, ка |
| примира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора |
| је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав не |
| Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће |
| моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем |
| ако би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разрид |
| ћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешац |
| ртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за |
| али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{ |
| ком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заг |
| ка.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <p |
| и.{S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, |
| пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и |
| о да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак прековођана вуцијах |
| че, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјел |
| , гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер |
| ају, стече се мноштво народа, свећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из д |
| иценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би |
| земљишта и броју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Ф |
| зио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов |
| ињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст једа |
| едином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао |
| } Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице! опомену ј |
| узме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се стр |
| ебо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До тре |
| стала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, к |
| , него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао |
| њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без |
| Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га ос |
| изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну |
| а <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што није могао одлазити |
| адо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, |
| четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" / |
| сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га |
| ш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S |
| /> <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} |
| ролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се сој разли |
| елике слике светаца, папа, провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од |
| , и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекак |
| а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у |
| лије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњи |
| {S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А |
| Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године од кад |
| несе одмах живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и з |
| рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је |
| гоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за |
| Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати |
| уши село причајући о честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико |
| ти стече <pb n="253" /> много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак |
| тарога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав |
| и што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куд |
| у, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до ус |
| леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне преда |
| ао да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</ |
| астиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа дру |
| } Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да ц |
| и уста на кључаницу, огради уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а |
| , криволетима, кандилима, према сликама и киповима, што плијењаху поглед са свију страна!{S} На |
| иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништ |
| , а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња |
| ресло, толико је засићен био промјенама и изненађењима.{S} Кад послије ручка отиде да <pb n="24 |
| како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда б |
| а, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Балеган отв |
| м женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од ње |
| ти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и |
| трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њих |
| лице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се |
| , како гдје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је остав |
| онесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране. |
| остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи |
| вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Ср |
| орока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који хоће да се на прича |
| о сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам |
| а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих зак |
| о га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како |
| јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плиј |
| се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дози |
| по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је |
| којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон |
| Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, |
| ораше чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бак |
| пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И т |
| 53" /> много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говор |
| } Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јач |
| p>Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач |
| м фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњ |
| .</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све п |
| ијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} |
| р, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} |
| чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="12 |
| циркулар, намијењен свијем манастирима и саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане нес |
| кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други |
| новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војник на стр |
| ху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи |
| кулаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанк |
| ћу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново |
| аху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шаре |
| — Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш |
| а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вра |
| рода.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други |
| коња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} К |
| коњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не |
| тиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?.... |
| у.{S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли. |
| Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p |
| ијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Буј |
| остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе их затече подне |
| главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуз |
| ати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже |
| на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш са |
| тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јел |
| старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели |
| и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да |
| ка.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки |
| ерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих м |
| ембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко с |
| ом жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. |
| што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, |
| , кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја |
| е.</p> <p>— Заповидајте! једва рече она и пође натраг.</p> <p>— Фала! једва изговори он.{S} Исп |
| а намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како |
| >У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свако |
| имо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах по |
| з велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата ње |
| га тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ |
| .</p> <p>Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p> |
| те завјесе, предмети великог испитивања и нагађања <pb n="244" /> женском „уву“.{S} Стари цркве |
| ше, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, много читао, то је својим пит |
| ше, е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекр |
| уј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, б |
| ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше |
| а.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те како је п |
| — Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје н |
| свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њеко |
| > <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, |
| ....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, пре |
| гнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, з |
| тиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би бо |
| квене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је в |
| је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена |
| .</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем |
| само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему б |
| ће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху |
| ге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе брчине, |
| те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, |
| {S} УВОД У НОВИ ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза д |
| ара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћ |
| главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим другов |
| једанаестога, учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве |
| осподска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сједија |
| у и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје |
| ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи |
| {S} Тада малакса срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем г |
| а!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за р |
| а свана поткопали ћускијама прагове, па и’ заједно с причагама извалило.{S} И морам признати да |
| и њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га |
| већег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви изл |
| ћу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га ст |
| ,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану красан ј |
| и стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} |
| је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учи |
| ило.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога |
| роштеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се |
| повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јоп |
| се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="180" /> нас, |
| о десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у х |
| доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посил |
| г њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је |
| S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затвориш |
| коња угледа подаље њекога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S |
| итељских кипова, полупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје да |
| и бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Бортул</hi>, |
| алина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговор |
| тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње |
| јаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бог |
| цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп |
| е заврже се жив разговор између фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се |
| тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толик |
| е ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} Дакленка, рец |
| дио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрб |
| ати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а |
| n="166" /> <p>— На, јево ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити |
| оња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му |
| каната, парохија, капеланија, манастира и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племе |
| ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме |
| капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељад |
| ћем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четврт |
| ка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађ |
| коња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кр |
| гаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушме |
| љако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бија |
| за ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с |
| скуп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да |
| , копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана.</p> <p |
| ројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња |
| тки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека |
| на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Ка |
| оња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђав |
| ), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску луб |
| д ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа. |
| а пуре изобила, свечаником по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је |
| одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, н |
| е прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Тако једн |
| n="18" /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и |
| разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборе |
| з цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет |
| за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p |
| мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер |
| вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од с |
| гове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија |
| ја.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обр |
| Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим мал |
| .{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити |
| ође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и шт |
| <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи лице |
| ни Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио очи.</p> <p>— Пољубићеш сваког редовника у ру |
| но би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога да |
| Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе |
| рема опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а ду |
| а каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињ |
| а стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући |
| питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу од |
| то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Ја |
| ! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се на клупи по |
| раду господњем, према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Д |
| у око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} |
| преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај л |
| емој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело |
| рне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога |
| и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то ти је око д |
| ко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде |
| ушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ор |
| као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад |
| по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекар |
| дно преминуо.</p> <p>Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити |
| јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали |
| ика и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, |
| ом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два ми |
| .{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двиј |
| ности редовничке, изреке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по |
| доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано заг |
| еде с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, помишљају |
| разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујас |
| !“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки |
| ога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Ва |
| нда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, |
| зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше новом мађупницом.{S} |
| ва замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и сваког |
| земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, |
| еше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчм |
| момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале |
| су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</p> <p>— Није то, него је он страшљив! р |
| се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху.</p> <p>— Прикините |
| а кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра на |
| Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима б |
| у да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</ |
| е, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли ручк |
| блијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вра |
| p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилостиви Ркалина настави:</ |
| ије у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој |
| рише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да |
| зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који зав |
| и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарч |
| да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} |
| ја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би |
| ић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} |
| да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} |
| њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх ј |
| а.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води мом |
| ртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се п |
| ни и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="236" /> кад Ма |
| ербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозорима бијах |
| у бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Б |
| који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе!{S} Живили!</p> <p |
| оваца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ д |
| преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Г |
| у клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у |
| о пркелаше, погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нис |
| рхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља |
| о, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па |
| цаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!< |
| , Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, дуовници.</p> <p>— |
| вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоњ |
| {S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма |
| ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смр |
| Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор |
| у сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вод |
| је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види нес |
| да ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвон |
| би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радост |
| е срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не зн |
| оред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџи |
| “ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте о |
| јаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети |
| </p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Т |
| љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се прев |
| икли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакл |
| лију, која се налазила између Наћвареве и Теткине.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отвор |
| ио пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак |
| Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb |
| е поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, |
| обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоњ |
| до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога, он је |
| о се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти |
| а закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затре |
| о гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом р |
| га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изгов |
| вљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{ |
| рије би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка ве |
| и ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{ |
| ци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, л |
| ст војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. |
| носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухва |
| им је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинциј |
| ма примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и поскидаше капе.</ |
| ако сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој стра |
| а.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, |
| } Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и |
| ма.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, дост |
| ну и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра |
| оше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, |
| p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у н |
| >— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад |
| стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он |
| и њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје уред |
| е, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде |
| свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пр |
| м и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он в |
| .{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је уб |
| изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у ру |
| ичека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке |
| оња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјево |
| ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису |
| Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни |
| есем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном р |
| видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише |
| е ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се |
| Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у њего |
| се прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је у чаш |
| заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине!</hi> |
| вијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Остали, како који, већином стари.{S} |
| рдијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња другов |
| /> имућна.{S} Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока |
| пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, ш |
| апинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћа |
| n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, о |
| ове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер бе |
| коња, устајући.{S} Па онда, наду образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пе |
| чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађо |
| /p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бј |
| наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети ди |
| ише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије |
| стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете год |
| тар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „ |
| бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а к |
| му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да с |
| марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене |
| Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило о |
| } Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S |
| {S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, канда си |
| аствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млад |
| га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и |
| к уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једно |
| трос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S |
| аркеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „ |
| га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копни |
| бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија см |
| мо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све с |
| и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} О |
| ника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> са сво |
| ињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња |
| ше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад |
| раг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може уч |
| } Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис |
| Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, бр |
| него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбуди |
| S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња пре |
| та је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики |
| тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет по |
| , те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме ст |
| естрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објес |
| же пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико д |
| може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа |
| то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p> |
| имавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хт |
| гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјете |
| ој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чува |
| а који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, |
| оше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} |
| .{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и |
| Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, |
| прорешетала.{S} Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљ |
| је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, |
| е мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеван |
| , а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак ш |
| удан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на |
| а, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потвр |
| стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А |
| се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ п |
| јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изрек |
| Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјењ |
| ко тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју |
| је ђацима најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да с |
| јатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p |
| оше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, |
| n="153" /> даље, зажмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк св |
| > <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе:</p> <quote> <l>„О Исусе, слатки, мили, </l> < |
| поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавање обично почиње гвард |
| око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи т |
| би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су |
| иком муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да |
| , да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по по |
| >— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у том |
| {S} Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанст |
| ог, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи |
| илику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађ |
| крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња ура |
| твртасто камење, округло, плоче, шкриле и комади опека.{S} Малени прозори нити су једнаки нити |
| .{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоваре |
| : аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпиј |
| авнима.{S} Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се |
| ном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљу |
| добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гри |
| ца врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпн |
| џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се поврати срчаност в |
| b n="185" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан |
| ше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође научи „одг |
| менијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд |
| ему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново |
| p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах |
| </p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити шт |
| а-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу |
| p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, |
| најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јет |
| :{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет |
| на ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљане, по поду: свијеће, књиге, палме...</p> <p>Та |
| јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Ба |
| {S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији |
| ти?{S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мисли |
| истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко |
| је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице и |
| ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испреметане.{S} Једини прозорак, на коме су дотле бил |
| бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао час |
| оме све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке но |
| а духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху |
| омањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна кри |
| има, заторока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који хоће да се |
| е јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња |
| га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита |
| ати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дува |
| да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на п |
| по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра зак |
| аднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бако |
| е ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која |
| држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, к |
| аше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти св |
| су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се ви |
| орка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога |
| :id="SRP1892_C6"> <head>VI.{S} ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња по |
| >БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУ |
| , да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су |
| ="174" /> <p>Међу фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Нем |
| и ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш дош |
| ра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га |
| а, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет влада |
| што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојк |
| гарећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} |
| ш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер н |
| мада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> |
| тилишта, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им т |
| воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара |
| сједијаху на столицама, између катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изостајао, због боле |
| ити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а |
| пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и |
| па <pb n="169" /> су, поред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једно |
| прича, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" /> имућна.{S} Од једном Бакоња с |
| се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на нај |
| опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и п |
| се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у |
| тир!{S} Па одгура <pb n="114" /> фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пре |
| <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна |
| раза тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили м |
| , па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога се |
| пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може |
| рајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.< |
| у растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, ка |
| поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, |
| .. ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убиј |
| х он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бо |
| -Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење.</p> <p>— Шта |
| е, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа....</p> </div> <div type="c |
| и латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота по |
| ивљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко |
| за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огле |
| е и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и |
| <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} |
| ше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитах |
| 98" /> куљу.{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</ |
| змеђу двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје |
| на, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, ма |
| та дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал му је |
| а.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду |
| кивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и три |
| те главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни јед |
| та.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се |
| авијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећа |
| и на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај <hi>човјек</hi>.... |
| тати једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} |
| е га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа. |
| , шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S |
| Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо, разговарајући |
| едријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево |
| почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-а |
| маломе с тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре...</p> <p>Послије |
| итава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг |
| сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, |
| Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си? |
| у, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више |
| ноћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако |
| и добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, |
| у.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупниц |
| радије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер |
| рсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с |
| овору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла |
| о се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му |
| ца учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} А |
| тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{ |
| ношаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фратара, дивио се, јо |
| па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изго |
| како се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу |
| ром пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брн |
| е дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то |
| а! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Сл |
| Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачу |
| идите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говеда |
| {S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p |
| p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљ |
| нда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.</p> <p>Стипан припали цигару фратру па се пои |
| анастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше |
| едва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама |
| ма.{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то |
| стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шап |
| , те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман из |
| S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јак |
| јењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц |
| у ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, |
| исници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S |
| ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде |
| } Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p> |
| не, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па |
| љање међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче |
| , кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, |
| исто.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између |
| овниче.</p> <p>— Јеси ли истреса тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да н |
| јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији |
| ром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену један часовник, |
| носећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес |
| који је, на махове, пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи |
| и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у и |
| рекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити сам |
| атре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p> |
| оје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку.... |
| е преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у |
| дмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — |
| одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија |
| ече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, исприча |
| з тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим из |
| дијан, устајући.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити доба |
| ица запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, |
| фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дув |
| да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише |
| не свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест |
| <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици ст |
| да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста |
| у онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, |
| ачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, |
| видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бак |
| ања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња за |
| с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на |
| мален, сух, читајући писмо, заковчаваше и отковчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи св |
| а тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем првијем колом опроштеника, |
| но, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се сити |
| аде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и поскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече: |
| ати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, ли |
| ијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци об |
| ти на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, |
| пет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није р |
| претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велимо: „као д |
| ну, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су манастирци |
| наваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> во |
| дговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго |
| чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо по |
| пници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити....</p> <p>Послије часова, пред по |
| рти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњ |
| Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Б |
| бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката ве |
| S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћ |
| и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичај |
| рио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак ок |
| новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да м |
| се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ив |
| даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то јед |
| ве до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву. |
| чко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S |
| Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред |
| >Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је муда |
| фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи јед |
| приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умија |
| знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутр |
| и преплива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад |
| ст.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Ба |
| вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђ |
| <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, доби |
| уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вел |
| покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О |
| ан сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, б |
| > <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгу |
| добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочише са столица.{S} Кењо их плахо погледа |
| е смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је |
| ајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, нам |
| , да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас |
| оји је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и |
| ову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у к |
| бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, |
| е би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најпр |
| његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хот |
| А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкрг |
| ву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан |
| ени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, магарчи |
| ! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњ |
| у предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза камене стуб |
| за бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите мој |
| махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, |
| ачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ ње |
| ело, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, и ако с |
| кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи и |
| вира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као |
| смо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око д |
| {S} Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи н |
| врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија |
| аве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се мог |
| дијана, и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог пог |
| адом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта |
| Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у |
| се нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сложише |
| жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловим |
| ји загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је |
| у! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, зн |
| да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче.... |
| учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па |
| тара сјеђаше по исповједницама.{S} Људи и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је п |
| и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те пос |
| љаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један |
| кове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зач |
| Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала кли |
| очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њој |
| вуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша донесе ка |
| ку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. |
| пре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу |
| , да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То ј |
| ш ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако |
| све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p |
| Не зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: токе, копоран с пуцима, за |
| те!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Нај |
| /p> <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми |
| та нама смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан |
| а, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста талира, са четрнајс |
| език, што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ |
| е: оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гва |
| крије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у про |
| сам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај |
| еси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш |
| вари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем тр |
| уно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, ка |
| е би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утеч |
| овјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његов |
| узе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше |
| је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не |
| о кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња п |
| ас би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше |
| ди се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик који је поду |
| је се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије бл |
| , што су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпурас |
| <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучи |
| ог трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Гов |
| раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали |
| у се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али с |
| узбуну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и |
| оња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабу |
| Од једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— |
| ао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у |
| рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се |
| м пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и у |
| голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, |
| врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n |
| .{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у |
| са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га |
| била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест г |
| д ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише |
| мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћвару се прекиде д |
| вардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже н |
| , те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде ди |
| е, да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се п |
| у трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то с |
| лада његов мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према |
| и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се да |
| наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разносија, |
| вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је ов |
| надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} |
| ње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испреметане.{S} Једин |
| рве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање |
| мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{ |
| у, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и го |
| ="53" /> <p>Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, О |
| они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и |
| „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти |
| и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је т |
| на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведр |
| </p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о б |
| и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у |
| е пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, |
| у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Боб |
| љу.{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Бук |
| на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— |
| 8"> <head>III.{S} УЖАС</head> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући |
| д кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така притворица, да се |
| е тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се |
| рце му је помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад |
| , а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>К |
| } Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} |
| ељацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мрт |
| почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштр |
| х и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и косм |
| стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вр |
| и Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш зд |
| и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, ка |
| стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па ље |
| а се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на то |
| „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав |
| му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</ |
| момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се |
| у опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу ш |
| ме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од м |
| кори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће |
| сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијетли лопар око |
| знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p> |
| } Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S |
| манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворен |
| јунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зу |
| м временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Ј |
| ?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза |
| и кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира |
| је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од |
| и! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скита |
| <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула |
| одстојати једну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опро |
| сно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, при |
| се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђа |
| /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, |
| о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп уз |
| p>Ови очекиваху, ко ће први проговорити и како ће.</p> <p>Први пробесједи слуга Стипан:</p> <p> |
| поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, |
| тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као |
| чи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш |
| чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког б |
| {S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије суру |
| Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те вр |
| ац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у ве |
| ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе |
| же!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту |
| у умјела одговорити само сузама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећ |
| бог витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече <pb n="253" /> много пријатеља и међ |
| каше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на полас |
| јернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, |
| сти, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свиј |
| плану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што з |
| ебу самртницима.{S} Осињача се прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделорице! па запа |
| ија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече |
| аљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него |
| Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? |
| а и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери полови |
| то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина |
| Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући један другога.{S} Тако их је црква крстила |
| овратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио |
| устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра |
| нуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и си |
| пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадо |
| е већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} |
| ку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре |
| ате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп |
| ита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, н |
| дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након подужег разговора с њом, |
| будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну |
| око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очи |
| ијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на |
| и на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, о |
| меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека |
| трину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на ње |
| .</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може |
| магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на |
| к их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Вра |
| /p> <pb n="119" /> <p>— О, Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се |
| S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Слуге промрмољише њешто изнутр |
| е о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем вре |
| и се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва чет |
| Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, ка |
| прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући про |
| ска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није при |
| мам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне |
| ом одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце з |
| е њих дођоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да оже |
| ју с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а при |
| пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и р |
| Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији сељ |
| крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у гр |
| <pb n="127" /> обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру свој |
| цу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к |
| налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но |
| } Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, н |
| се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се |
| <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, па је |
| се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а дру |
| .</p> <p>Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, |
| си ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} А |
| м заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би в |
| ага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их з |
| н из поп-Илијине парохије, младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се вео |
| дмах потражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n="226" /> < |
| стиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка |
| аспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не |
| зали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер |
| можете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромашт |
| дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезине, на којој се димљаше п |
| и стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознају |
| ml:id="SRP1892_C2"> <head>II.{S} КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ.</head> <p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Ку |
| гог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја |
| , чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистин |
| м начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалиц |
| Вазда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кући не зн |
| е најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ва |
| икну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеш |
| ! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша с |
| е учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су мо |
| .</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар цило |
| — Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус в |
| и мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми |
| и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује |
| ави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Бук |
| мем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина о |
| је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до с |
| ји би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} |
| су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— |
| и час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да с |
| и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, |
| и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сје |
| млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковачем, који увијек друговаху.{S} Вига |
| коли бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке кисе |
| а пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело.</p> <p>Како је ријека јед |
| у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је с |
| о:</p> <p>— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А |
| тији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњ |
| кона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им п |
| .{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!.. |
| ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} |
| о четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам л |
| збацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се |
| мо ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу |
| ка.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са |
| ницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се чин |
| ше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле |
| } На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, г |
| ато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого по |
| е мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, ко |
| пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше к |
| није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него... |
| Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита гвардија |
| ио озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с к |
| >— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чи |
| сијевати у кољенима, па.... леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати.{S} У |
| калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, |
| кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња |
| шице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црк |
| ом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По то |
| слагала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведр |
| шке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149" /> преч |
| ано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па |
| њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека |
| но моја....</p> <p>Бакоња одмахну руком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња с |
| а пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.< |
| с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Дв |
| , да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новац |
| а поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} |
| на „галијотство.“ Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем с |
| ачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну пр |
| има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћа |
| .</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да |
| рекори што није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине д |
| ко зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срда |
| ко већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој че |
| што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установље |
| знос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мир |
| а што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца |
| ји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљ |
| с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије њекакву жут |
| камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад с |
| } Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша п |
| грчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочи |
| рдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово |
| се вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, |
| са свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, |
| и.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико с |
| атовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} |
| о крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушм |
| , кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p |
| су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти р |
| зу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> |
| у прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, |
| >— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутл |
| Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, ко |
| ,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покри |
| шљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, |
| копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се проп |
| {S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у |
| за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, |
| пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну |
| тира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак п |
| ао што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („П |
| у најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји старишина, да не радим нијед |
| Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у |
| у зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође из |
| руго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотст |
| .</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски.{S} Тако хоћа |
| да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижм |
| ј не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је почетком септембр |
| о возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба |
| ипадало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} Факин од |
| ак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, |
| на непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илиј |
| држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргута зубма.</p> <p>— |
| предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече нај |
| је могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијах |
| а најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на д |
| афратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред |
| а дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара |
| се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије по |
| њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу |
| легану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало <pb n |
| ио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (в |
| на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не |
| обан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си нај |
| ркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је |
| јевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам |
| учинити?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте з |
| али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{ |
| опке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао, толико |
| ред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њ |
| у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, |
| ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао с |
| јепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Т |
| аде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња |
| пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванај |
| ест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! |
| је је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књ |
| незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која и |
| оња спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико г |
| недјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Преков |
| од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо |
| оташе један часовник, истога облика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пусти |
| ра, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћ |
| ђоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаш |
| } Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир |
| .</p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га |
| <p>Вечера је прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њи |
| не ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник |
| и, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну |
| /p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блес |
| Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Ба |
| , затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислит |
| о каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попе |
| с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око |
| реко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S |
| уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb |
| ијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате ка |
| дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно д |
| али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња |
| .{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину |
| внијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових |
| о Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гозба.{S} |
| љева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху |
| во што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој |
| псу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш |
| Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.</p> < |
| ?...</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе |
| а, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година |
| е, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— О |
| даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда |
| о одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се шт |
| ај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзо |
| речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба |
| ља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше сл |
| S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учвр |
| амо млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи |
| аси се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „ |
| дмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату |
| <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n="7" /> |
| враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и ста |
| ојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, |
| ше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро |
| јде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, |
| ого занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер |
| е њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још п |
| каже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је |
| наест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом |
| — Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и крав |
| наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се врати |
| ра с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада пор |
| овјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима.{S} Распита се за његово здравље и |
| а стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о манасти |
| икну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели |
| ући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спл |
| } У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „на |
| ожницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио д |
| лушана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња |
| S} Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је с |
| и ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња |
| наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угле |
| <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очи |
| Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наред |
| ..{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то моли |
| ако су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није срамота |
| са Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, т |
| к, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте |
| ића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им |
| е:{S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Крко |
| .{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на |
| изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му |
| ховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће |
| ијотство било и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несри |
| мој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну |
| ве.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фрата |
| во пресудити?{S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска в |
| е одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи и |
| у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> < |
| ијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истиј |
| ранице!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирит |
| м, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху к |
| на.</p> <p>— Па јест, прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши мимику. |
| А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то |
| је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу |
| запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присветога? запита шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, нес |
| S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, |
| трица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми каз |
| и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу преври, |
| Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којо |
| е по танко испричао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га пр |
| Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужују |
| , а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшет |
| ра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма |
| е, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не |
| не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, |
| ију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни с |
| ину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову м |
| Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију. |
| а сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу б |
| у на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет п |
| копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, |
| вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој камари...{S} Па како сврши са |
| нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече |
| м.{S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова |
| {S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли |
| сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне |
| ли <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ни |
| закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се |
| је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па |
| и гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла |
| .{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Бр |
| е ограну и недјеља.</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене |
| рдијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> |
| ажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све |
| у је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога |
| , а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предавање, |
| тка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се није нашло тр |
| таде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, какву никад пр |
| алеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати |
| само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} К |
| о шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Див |
| ку на гвардијанство, — писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта б |
| т била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем < |
| то вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, |
| нимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецим |
| ача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком и |
| вене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} А шта је то |
| да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се |
| та Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> |
| нити читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му ј |
| н, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — |
| аћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у је |
| у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком гово |
| омагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, ал |
| и се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који |
| ома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> <pb n="252" /> <p>— Шта у |
| а кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете |
| кељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред манастир.{S} Остали фра |
| енута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти |
| момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом |
| рекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми ли |
| а.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе. |
| и Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма |
| рпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњ |
| украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срда |
| ше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њ |
| су баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху |
| тиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху |
| ед малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачк |
| и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити |
| лије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се т |
| е, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према вод |
| ан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се |
| ака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинциј |
| путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, та |
| } Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једн |
| зуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за не |
| Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше коли |
| ежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Св |
| глав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Са |
| аревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, ф |
| овик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни поз |
| у име свију.</p> <p>— Тако! рече фратар и настави јести.</p> <p>Братственици извадише луле с кр |
| своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има |
| и било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</ |
| нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је |
| кој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка |
| ст иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакаж |
| све од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе трговчићи по да |
| ио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи д |
| отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Бли |
| пници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, |
| ше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— По |
| </p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Онај Срдарина!...</p> |
| ише прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари |
| апаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, |
| <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити |
| ца легоше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао |
| им приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За |
| прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена с |
| гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видје |
| ри сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p |
| ог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p> <p>— Сидајте, људи!. |
| рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особи |
| рењу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, п |
| , а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој |
| из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча пред д |
| огао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они п |
| буа на проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима.. |
| S} По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч.{S} Он је свакога јутра |
| азом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, |
| вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пив |
| е, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој су живото |
| у најнезнатнијег фратра.{S} Од двадесет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једв |
| а из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се и |
| е, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честито |
| , четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамд |
| -Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцу |
| еведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима о |
| о тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина м |
| ата дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; |
| тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, |
| , па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светом |
| /p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим:</p> <pb n="155" /> <quote xml:la |
| нији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да |
| о те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам |
| позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезари |
| га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стр |
| е у Котарима, кадно срдари:{S} Јанковић и Накић прогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигств |
| о дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао |
| ем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони |
| не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пре |
| се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гл |
| ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обе |
| новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиск |
| том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га вр |
| ћелије.</p> <p>Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно |
| а затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синов |
| себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте изгубили |
| мо међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у |
| де: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче |
| е сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја н |
| , па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на пр |
| ну се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} Старци сјеђаху п |
| ајпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупа |
| е излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као он |
| , па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и |
| ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удо |
| ле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зару |
| м и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, је |
| сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можем |
| ко? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а бо |
| ке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам |
| очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш! |
| његова немарност према уобичајеном реду и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих, упр |
| мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, |
| е.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, |
| чме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из бл |
| га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти сто |
| а, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{ |
| хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере |
| кроз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена ка |
| д, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} |
| пточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак растоке бијаше модар, а др |
| {S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива |
| бу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} |
| > <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратро |
| ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они ра |
| ама, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепе |
| о лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— |
| оји стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није н |
| ра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада к |
| Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и в |
| а долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјеш |
| рковну повпјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> < |
| ошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет та |
| ору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, св |
| ити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци |
| олу Пјевалицу и народну медицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи с |
| е Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а |
| би, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко др |
| Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бут |
| ају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p |
| <p>— Пољубићеш сваког редовника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко |
| пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра |
| говори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? |
| алмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези забранише наш |
| јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му |
| остеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Ба |
| е, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица |
| еш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно |
| извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом нам |
| , па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Шта...</p> <pb |
| , па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа |
| је израђивао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаш |
| не отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица д |
| је савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече |
| Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једни |
| <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p |
| , полегушим се, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, до |
| старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици проговорити на по се, у овој другој |
| кри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p |
| вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеше најмил |
| вардијан с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за |
| >— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Б |
| иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и недјеља.</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се црк |
| естве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђ |
| S} Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код о |
| бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</ |
| они.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не и |
| ши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, ре |
| не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подле |
| еобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} |
| у је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеро |
| {S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о |
| се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се |
| кочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „ |
| његовој парохији.{S} Па онда се елекну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кува |
| атаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се ис |
| ић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако |
| ву и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p |
| де га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам |
| <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n= |
| се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Т |
| брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач... |
| хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се пов |
| ећ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> |
| њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се |
| својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио |
| ино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све |
| т Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин |
| вши отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен |
| бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле |
| акије са линцуром.{S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута |
| а.{S} Такође научи „одговарати“ јутрењу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због |
| рицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ |
| паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на |
| остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} Дого |
| па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читају |
| ставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по |
| је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S |
| Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и |
| те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад |
| из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тет |
| за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслаг |
| отиде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још су |
| ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си |
| ша, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије овлашнијех разговора, поп Илија поч |
| дајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове прутасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а к |
| акоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише |
| е им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у |
| с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше з |
| у добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намаж |
| о изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским наличјем.{S} Иза |
| на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздра |
| ачичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му ј |
| шљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, |
| .</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ вод |
| А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" / |
| а им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињача кроз |
| ани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор!....</p> |
| си“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био доб |
| ек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви али, |
| и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као што давно не бј |
| ичани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> |
| рне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва р |
| иље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, |
| p>Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и |
| ећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Звр |
| ио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, |
| страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не |
| довао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разг |
| ти што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађ |
| ни змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија! |
| ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај! рече Стипан, и |
| -Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p |
| и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да |
| и мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на п |
| коња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врз |
| то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хла |
| "222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, |
| 31" /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да ј |
| ке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља |
| удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле |
| оножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Б |
| на сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, какву никад прије није смис |
| оздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде?</p> < |
| мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бак |
| и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њи |
| је с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад.{S} Најзад оста свак при своме мишљењу |
| и, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже |
| о дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удај |
| Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и с |
| рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чм |
| дзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве |
| ка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, ш |
| „катафалку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збил |
| и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече, пак се врати |
| у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запојаше с |
| из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси с |
| д потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Ви |
| измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, што му је брат био |
| ењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом одмарало се њеколико |
| ој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двоји |
| у педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од |
| дражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш |
| устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јак |
| шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетат |
| по многом чему од осталијех досељенијех и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су |
| декином четом.{S} Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко р |
| у!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети |
| још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, к |
| астао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и п |
| , гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.{S} Једно момче Кркотића, гледајућ |
| е поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики г |
| , и различито обојена.{S} Између једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше св |
| жбенога посла, пишући инвентар црквених и парохиских ствари.{S} Пакосни Пињата навлаш је одугов |
| жи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња |
| једности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом |
| астави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислит |
| Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт |
| амира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па на |
| рну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеш |
| во успостави ред међу млађима.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођани почеше долазит |
| ало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза ма |
| е се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p> |
| укара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Г |
| о ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, |
| млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За |
| етова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет св |
| </p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, |
| а лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је л |
| или очистити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> < |
| и из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се п |
| ши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предав |
| лиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило пред |
| > <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, |
| е ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А |
| ити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, нег |
| е, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца |
| зумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер п |
| е први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта |
| нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није м |
| по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину |
| } 107 минута и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше |
| га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Мла |
| Сиди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на |
| ваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они |
| одат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се с |
| али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да |
| адило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по мало, навикоше на настраности |
| рзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто за |
| и Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоњ |
| а и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код к |
| тра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>С |
| тварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узнос |
| ашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем на |
| испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ |
| >„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Б |
| l>„Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне |
| творена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} |
| ши на продавца, те попусти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гос |
| н због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући |
| и свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Тур |
| } Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго |
| на и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па |
| Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече б |
| S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к |
| вши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шт |
| лица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} Дакленка (настави, |
| а оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими |
| ас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да |
| е икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше |
| азведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити |
| моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну руком и отиде |
| е....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело |
| и? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! викну Кривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— |
| „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, |
| други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! до |
| са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде см |
| аше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и С |
| су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те |
| <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с |
| двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија |
| да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња |
| и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од |
| однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе. |
| е Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S |
| ча:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснул |
| ржи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најз |
| пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било ц |
| ија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с |
| дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није |
| одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, |
| спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано п |
| дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно бра |
| p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према |
| широка лица и спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се ра |
| /p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Носи те |
| ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с куп |
| ="206" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да |
| м се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И |
| е, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и |
| зао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, које |
| разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да |
| ља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Б |
| Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, од |
| е блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} |
| здахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> |
| ама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослобод |
| " /> се пред својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад |
| изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S} Тако је трајало до п |
| ="122" /> се пред својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S |
| ле.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Ди |
| , а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња |
| а највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка једин |
| што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је само мијена поднијело њег |
| ас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; |
| ређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе.</p> <pb n="225" /> <p>— |
| оња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се преп |
| има бјеше и људскијех стопа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни |
| У НОВИ ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фрат |
| ста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијала окупиш |
| о увијено златотканом крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртире |
| латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Блитва |
| а, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к |
| <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше |
| атара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? з |
| Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други ма |
| преми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</ |
| пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осиња |
| /p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.< |
| — Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присве |
| ав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато с |
| „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“</p> < |
| руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на врати |
| р.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запј |
| ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у кама |
| S} То! рекоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од с |
| а Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S |
| рди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи |
| у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, а |
| , Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збо |
| ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу |
| вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли |
| ок је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако |
| стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокат |
| /p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак |
| ута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се |
| тка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Р |
| и.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А |
| ар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, |
| о, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала радозналост Бакоњ |
| наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће |
| ма, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијев |
| ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} |
| трча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и |
| му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, д |
| оња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем вам часну <hi>р |
| е до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка г |
| Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртир |
| ло се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, как |
| а: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бакоња, из Зврљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, |
| нија.{S} На малој равни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти |
| </p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си ришћанин?</p> <p>— |
| врти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена....</p> <p |
| тријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бив |
| рјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, или попова (фратар ј |
| p> <p>— Прокаса!{S} Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фалило него још да |
| у се чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице пр |
| лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко т |
| , више од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће |
| у, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, и |
| су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био пр |
| што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у руча |
| у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркв |
| њакиња....</p> <p>Будионица зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скоч |
| нтији са бијелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне |
| је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе |
| и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би ди |
| S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} |
| и пођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балег |
| вима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помо |
| једну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, та |
| А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си ришћан |
| ни; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="169" /> су, поред све потјере и |
| ија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} Т |
| > <p>— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— |
| екоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне вру |
| се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, |
| остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p |
| р, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера ви |
| аре.{S} Кад стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне |
| посокољен исприча још њеколико одломака из житија, па изређа око двадесет кратких латинских реч |
| ељади, закачила у памети по која изрека из светога писма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у младијем г |
| му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија |
| II, (✝✝ 1519).{S} Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш ври |
| > <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пиј |
| а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да |
| црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведрије |
| са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти |
| за живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа ш |
| ноћентије Ловрић, — син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Б |
| ет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је |
| и и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али |
| и Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} |
| ни говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p |
| вица не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба др |
| све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјет |
| во ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да |
| бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричева живота, које као да потврђиваху т |
| ња, шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смут |
| ву, него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било |
| че Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{ |
| и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> <div |
| смијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повуко |
| и који су исповиједали, промолише главе из исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо деси |
| ни тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до м |
| Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу |
| ти у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари К |
| ратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли |
| да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} |
| ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишт |
| /p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, него о |
| тено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, т |
| кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Е |
| ијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија...{S} При сврси |
| дакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша |
| као савјета због њеке парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио д |
| га другог <pb n="201" /> јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дуванс |
| је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зат |
| људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша о |
| четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завр |
| , затресе мало раменима и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти |
| вак Крстова причања:</p> <p>— Ископа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је |
| с се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњ |
| а.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па онда послаше момка с писмом у г |
| допираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди |
| омисао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пре |
| ичања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар пр |
| p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкор |
| носног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" /> јут |
| чезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала, која га је једнако |
| тога облика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач <pb n="50" |
| он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад |
| {S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор суш |
| кад <pb n="218" /> изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалиш |
| <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарско |
| убе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{ |
| љење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срда |
| ли мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмуг |
| м, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојиц |
| иша једнако падаше.</p> <p>Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. |
| прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, реч |
| жише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад |
| >Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи |
| у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај а |
| јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати откл |
| амо торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <pb n="124" /> врх з |
| ка.{S} Разговарао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете ми покло |
| евалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поуч |
| уга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим б |
| рича шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S |
| уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њим |
| мичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} |
| иде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре |
| омисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па |
| вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{ |
| ело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сеља |
| ишто, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би |
| , јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, |
| е им ста потихо причати смијешне ствари из свога манастира, нарочно из онога времена, кад се ја |
| трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупн |
| еше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} |
| коња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бакоња, из |
| <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S |
| ву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он |
| {S} Човик се завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} |
| би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" / |
| ни, које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов к |
| ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? р |
| ему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и им |
| ити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити и |
| лушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву |
| ос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе б |
| знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до кра |
| у никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово |
| го почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго бол |
| е напрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљ |
| мо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бо |
| ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздра |
| оче опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди |
| ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита |
| ик Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двјеста <pb n="18 |
| етка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велеб |
| а виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер |
| .{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Богат ч |
| полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава жив |
| п узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, |
| имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главнијех ф |
| } Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик н |
| Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се сил |
| прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да |
| Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, младић висок и необичне снаге. |
| кву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> |
| е живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p |
| } Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се руков |
| ио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој т |
| ајбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћан |
| си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви пр |
| аше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваш |
| мачио њеку нејасну <pb n="182" /> мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао |
| конише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али |
| ава животиње, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да може бити народнијем глава |
| надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану по |
| ељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излаз |
| тојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> |
| да: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на с |
| ешне ствари из свога манастира, нарочно из онога времена, кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S |
| си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеш |
| з палаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред |
| в к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, миг |
| тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од к |
| одорина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!. |
| {S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> са својом женом.{S} Та |
| кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено |
| зађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пр |
| х замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто талијански фрат |
| јавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијевања.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стрицу да с |
| а до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јер |
| плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако |
| акоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њ |
| велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал н |
| да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој т |
| ју се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је за |
| ли би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из три |
| ари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види т |
| , као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла че |
| али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бје |
| во, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узро |
| вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која својом једром ми |
| орака, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилинс |
| Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, ко |
| а Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људ |
| дан дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уста цурица од петнаест шестнаест година, бје |
| слугу, међу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах те |
| стран врт, за манастирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном потки |
| дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништ |
| ца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и масл |
| , а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доруч |
| Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег ко |
| ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Б |
| дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи |
| У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чу |
| е!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао |
| ма с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</ |
| на и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше он |
| „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p> |
| ?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај |
| у пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао ј |
| оше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардијану.</p> < |
| огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, ч |
| е, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и много причати о све |
| рвашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо |
| иди јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван |
| говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ бл |
| јеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! с |
| ечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у куј |
| рије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који н |
| јене, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква ј |
| онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— |
| “ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога зна |
| еговијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше н |
| оге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите |
| {S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} |
| а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече још ве |
| ћи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} |
| се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске ск |
| ђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, н |
| обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече:</p> < |
| видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо св |
| ели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бак |
| ађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је пот |
| о му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повје |
| провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити |
| рдијан с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за к |
| ку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна, срце материно? пита Осињача, љ |
| } Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} |
| „крунице.“ Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет |
| нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како |
| , оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру м |
| ха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказ |
| еле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће |
| младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опре |
| тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оз |
| ца, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Бо |
| ђе Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали |
| гњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и |
| ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема, п |
| ра у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с |
| .</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Р |
| ну врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мач |
| „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на см |
| , болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеш |
| ештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— |
| е!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ |
| Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{ |
| >Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна, |
| рини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, он |
| је.</p> <p>Чимавица смигну раменима пак изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави сва |
| акоња уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њи |
| е!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа простран |
| ико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да ча |
| же бити, учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} За њим потече Тетка.</p> <p>Онда Мач |
| {S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите ун |
| дан напити прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да |
| у тијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако ј |
| и зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, ч |
| оме!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко |
| трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се |
| чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у |
| не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S} х |
| и се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те |
| } Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! (то јест ону звијезду, |
| Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Разумите ли?...{S} Коњу |
| де, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред манастир.{S} Остали фратри отид |
| их десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} |
| столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња з |
| во све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјест |
| о док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ни |
| ли својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причек |
| Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, шт |
| рбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозн |
| ећ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати |
| пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! рече |
| .</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтјед |
| и, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, |
| је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће л |
| S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћ |
| аспремати собу.{S} Једна неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А о |
| отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ре |
| са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и бацил |
| и јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о |
| адинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш пр |
| врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— Прикини о |
| о, па се спетљало у цривима, није могло изаћи.{S} Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а да |
| ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговар |
| 178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брн |
| ?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати |
| и ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава |
| то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка ве |
| > <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили |
| раздвајали јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, про |
| ве обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те поте |
| синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјерен |
| ерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а |
| каже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па |
| унце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше про |
| де?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац |
| њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламе |
| рала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуштајући лагано низ |
| једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште вис |
| лико пута запаљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће |
| ако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, или попова (фратар је више цијењ |
| : „Зафална писма Господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“. |
| е сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} Рекав |
| е, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! рече Р |
| и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и љ |
| рина је шкргутао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, |
| збор ради избора новога гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље |
| еници.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брн |
| одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <p |
| и ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како з |
| а до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да |
| е јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана.{S} Избор је био писменијем гл |
| еколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, |
| ).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара |
| ћни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двјеста <pb n="183" /> талијера, што главнога, |
| te> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те г |
| а.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у пр |
| шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а н |
| грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуд |
| Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио очи.</p> <p>— Пољубићеш сваког редовника у руку |
| Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљу |
| p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што нај |
| азмахујући рукама, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два п |
| у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.</p> <p> |
| и дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Ма |
| <p>— Камо торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <pb n="124" / |
| ије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете м |
| м са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брн |
| ена, слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>З |
| ом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта ј |
| ољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест |
| те!....</p> <p>— Покушај! рече Стипан, извадивши кубуру.</p> <p>Фратар угаси свијећу.</p> <p>Ч |
| одобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је му |
| иваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гл |
| , како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати.</p> <p>Чагљима прим |
| и штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p |
| е?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли т |
| ар и настави јести.</p> <p>Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише.</p> |
| ели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од сто |
| поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усн |
| јама прагове, па и’ заједно с причагама извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер |
| оња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Б |
| рашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, зла |
| ама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак |
| га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу, и увалише |
| ари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развук |
| криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у м |
| огодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми најмање |
| а дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фратар узе кам |
| ше.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да по |
| ар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Б |
| ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, ко |
| га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је п |
| истанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и син |
| да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p |
| и мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Б |
| кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, о |
| а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три четири године старији од њега.</p> |
| па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки |
| у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{ |
| мавица, измислила којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма |
| фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномања |
| вљене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од |
| ахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога |
| > <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се ј |
| Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати тишина, К |
| це, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се П |
| , овуда су ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетк |
| ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад ј |
| „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, |
| ношаше њешто о рамену објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и нас |
| а, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу са |
| држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка |
| .</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склоп |
| да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју о |
| о још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цест |
| њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, |
| ћи сав покор!{S} Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Буја |
| р је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, |
| се у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њи |
| ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!....{S} |
| о зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како |
| ашати у такијем приликама, прекрсти се, изговори полако „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: |
| она и пође натраг.</p> <p>— Фала! једва изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, ка |
| — Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двој |
| заћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди ј |
| 9" /> <p>Бакоња заврти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза ле |
| нио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} По |
| м“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n= |
| се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице изговори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти глав |
| р бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За |
| јестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је трајало за њеколико недјеља |
| а ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, |
| „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе |
| коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну |
| села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се |
| говлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи прим |
| р.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса! |
| губили? запита она најпослије.</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња дишући испрекидано.{S} Нисам ништ |
| коња дишући испрекидано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ниш |
| има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше |
| обом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи |
| оз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} С |
| очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте изгубили? запита она најпослије.</p> <p>— Изгубија? реч |
| м ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си |
| агљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, |
| сам ништа изгубија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па сидит |
| е с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад.{S} Најзад оста свак при своме мишљењу.< |
| руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повик |
| ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовника, или се п |
| јера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели |
| аху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> <div type="chapt |
| која завлада ушљед тога открића.{S} Сви изгубише свијест.{S} Новога гвардијана одмах забоље трб |
| лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се |
| мислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе слатк |
| ришта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислит |
| Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скитача служило ко |
| /p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардија |
| а?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињ |
| светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, бо |
| петљало у цривима, није могло изаћи.{S} Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, пос |
| љако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни |
| АПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМ |
| .{S} Један пут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави:</ |
| ем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, |
| дак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до |
| <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита |
| крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Б |
| ијем работама.{S} Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни, и за којом |
| , тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, п |
| ачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} |
| је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спо |
| откољенице кожне.{S} На ногама му поврх издртијех назувака, испријечане опанчине!{S} Колико је |
| бојена.{S} Између једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипо |
| лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устан |
| звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња |
| лека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <p |
| дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина |
| више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења Пј |
| .{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегл |
| оје је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{ |
| на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тет |
| који одавно имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо:</p> <p>— |
| и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бит |
| а се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробуди |
| в да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S |
| ини усталац <pb n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилаз |
| ња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч з |
| це, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, |
| ткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Ку |
| се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да |
| , који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав |
| бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они |
| фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то леж |
| укару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ дв |
| p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до |
| тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> < |
| и би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вриј |
| ја!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S |
| бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао |
| е сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде право пред њима.</p> <p>— Брав |
| ахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом |
| } Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш |
| јеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и погл |
| милице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце гран |
| Велебитом причаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну!</p> </div> <pb n="198" /> <div type= |
| врљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакл |
| га села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод је |
| ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се измакните, тако!</p> <pb n="188" /> <p>— Та-ако! рече н |
| с ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа- |
| послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, просто о |
| да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ |
| а му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнак |
| еби, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, |
| Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изост |
| ивотињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити, без |
| {S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Ни |
| .</p> <p>Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, |
| јеху неједнака, и различито обојена.{S} Између једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима |
| даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на мн |
| е, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај ма |
| а и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фр |
| оше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине.{S} Збиља јадни Шкоранца уко |
| , те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била |
| и бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њег |
| е.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p |
| ија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола |
| самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би дол |
| p>Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше |
| кад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше к |
| ом настојао да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху з |
| ама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{ |
| днаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} |
| ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу |
| она, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћ |
| " /> Бакоња, из Зврљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, је |
| и.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо, разгов |
| руго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и |
| и с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му сплас |
| усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек након њеколико залогаја проговори Осињ |
| припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи јед |
| на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њем |
| ма тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љуби |
| ру, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Т |
| ињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — п |
| њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разговорима заоминуше |
| али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како је то работа Милушана, како се његов син |
| је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах д |
| ше очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека |
| каше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе извит, како ће се проск |
| да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболи |
| p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је ф |
| итаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну м |
| чи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, и своја надања.{S} Једино ми |
| >Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му н |
| т погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чи |
| ривише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доп |
| а потону, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> |
| нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се |
| памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нању |
| онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смиј |
| вољнији.{S} Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка.{S} Разговарао се љубаз |
| шачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Гр |
| Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} То подјари његову бујну машт |
| шмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину |
| е у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га то |
| е ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, сво |
| сло, толико је засићен био промјенама и изненађењима.{S} Кад послије ручка отиде да <pb n="240" |
| се њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тиц |
| , гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу |
| к разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом.{S} За њима иђаш |
| о пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па онда послаше момка |
| т, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак п |
| зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али паст |
| ник, истога облика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач <pb |
| дјевена, растура гомилу сељанака, па му изнесе кутију свиленијех рубаца.{S} Жене се скркоше око |
| клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак разапе св |
| .</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена узд |
| роман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу држи чисто и господски, |
| бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћа |
| ј мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за вод |
| ању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, н |
| и....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми |
| ратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад с |
| <p>Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина.</p> <p>Кад мјесец |
| њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дош |
| очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро |
| Букара!</p> <p>Слуге промрмољише њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашњ |
| леган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. |
| ијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изобила, свечаником по мало мрса и по мало комињака, да |
| живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, |
| дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући талијерима, које је |
| едре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као ш |
| а, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађе.</ |
| је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњ |
| па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{S} |
| а разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још ка |
| прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном |
| е очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скроје |
| > се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, вид |
| е „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не р |
| затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја б |
| ове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ |
| нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата |
| ем гредом обиђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а |
| ича још њеколико одломака из житија, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је |
| p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговара |
| чи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{ |
| авици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и дале |
| рској чељади, закачила у памети по која изрека из светога писма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у мла |
| ледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су св |
| е, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп |
| .{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи. |
| ачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко |
| ширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња.{S} Небо |
| и си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој! |
| а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на |
| S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети отаца наши, госпо |
| а наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, п |
| а синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким би |
| <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да с |
| а са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу. |
| Таа-ко! рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зоро |
| </p> <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад з |
| , јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, ок |
| ...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни |
| вније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш |
| и не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутриц |
| опет поче забављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра |
| , писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> <pb n="142 |
| на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, иска |
| p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату по |
| синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триб |
| баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој мана |
| Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а |
| пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта |
| ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све |
| да, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, |
| ћ из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, бра |
| јевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу- |
| е Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буковичанин |
| а само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било |
| е икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Т |
| ..{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети дозва |
| ше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Б |
| десет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, |
| , иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} |
| нез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бешти |
| о, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех вр |
| однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаш |
| т, што ситнијих што крупнијих у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече друг |
| у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркот |
| </hi>, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као ка |
| о свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд |
| Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава! |
| ли ришпет, мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити |
| ђу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковал |
| <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који |
| кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити.</p> <p>Свима |
| ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго да |
| шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, ил |
| ни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> < |
| их, из којих је изашло толико фратара, или попова (фратар је више цијењен).</p> <p>Така се пле |
| би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глуп |
| дао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од двана |
| амијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала за |
| неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има т |
| ла коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан п |
| по парохијама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко в |
| {S} Даклен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на про |
| е ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вел |
| хове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би |
| и, праћени дугачким писменим сажаљењем, или црквене ствари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} |
| алко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није би |
| евет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добр |
| коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, са |
| Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> |
| јица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за |
| говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да |
| > <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку |
| сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си |
| ина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, |
| , Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па |
| одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им |
| а Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја са |
| кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вра |
| љег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком |
| тог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред уче |
| е га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зеленијех очију), мо |
| и, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ уд |
| мао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чага |
| з бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога |
| ју?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево и десн |
| {S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ |
| су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди зап |
| <pb n="149" /> прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, |
| и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> < |
| ио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} По |
| цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је н |
| ргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе ми је заклати...{ |
| ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћ |
| затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру ј |
| а одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по њ |
| ру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри |
| но у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} |
| о изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је бра |
| едаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих вр |
| (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, п |
| са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.{S} Тако |
| > <p>— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, дуовниче!</p> <p>— Т |
| милији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Ку |
| и.{S} Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака.{S} Каза д |
| p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} |
| рохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова д |
| а заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању. |
| остима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше колико ври |
| њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} |
| , која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отид |
| .{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост |
| јбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, младић висок и необичне снаге.{S} Бје |
| м, те је свакога оброка задивљавао попа Илију, који је могао судити о тијем работама.{S} Он и С |
| тили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се уп |
| На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n=" |
| едне православне цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли |
| Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека), него виша |
| Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка |
| та то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, |
| те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једин |
| >А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког вечер |
| надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> |
| ове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали.{S} |
| а, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили |
| ковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам |
| м увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан |
| ја! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, |
| аху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве м |
| авати, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, — писмо језг |
| тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она с |
| аром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S |
| ашин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и |
| > <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог |
| а обали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се н |
| Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брн |
| одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Ов |
| а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то с |
| да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквен |
| за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу изва |
| и пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> |
| , куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесм |
| и’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустај |
| помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бит |
| лико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— |
| е, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — |
| ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца |
| ке и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије |
| у са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари из свога манастир |
| очекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви о |
| ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда и |
| ћи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и до |
| ....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине |
| оше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „ |
| у дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота |
| вара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина |
| сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фра |
| и који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника триба |
| <p>— Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули |
| , те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо в |
| ру и њихове прутасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у прист |
| сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну <pb n="182 |
| о што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше т |
| чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} |
| утра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо |
| , којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика |
| ки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила |
| о правце, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S |
| притија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто заприт |
| слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не вели |
| има очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте до |
| Фелицијана Фелицијановића...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, |
| исане хартије.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колик |
| према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и дан |
| коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на |
| оза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казат |
| и мукајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!“ Одмах се промолише друге — бија |
| дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чага |
| , што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам |
| прдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ћ |
| тка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћ |
| ија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, н |
| че исповједник.</p> <pb n="193" /> <p>— Има управ дванајс година, одговори Пивалица, уздахнувши |
| ди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, |
| аголица Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шт |
| а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће. |
| триц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући доб |
| о смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дије |
| те крви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, |
| и је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој прип |
| ез замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и параст |
| и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина прет |
| . еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да н |
| n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у |
| слин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и друга |
| ру, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих |
| d>I.{S} СВЕТА ЛОЗА.</head> <p>Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптол |
| один!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека |
| а спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар |
| те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето разумим, |
| а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је |
| Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, к |
| о!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој ј |
| , ни правијем именом, него свако чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, на |
| А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све зв |
| ати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунавати к |
| умра један редовник, па, послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час друго |
| а, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну |
| 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује редо |
| а у пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</ |
| ајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не б |
| невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су у непрекидноме низу |
| манастирске чељади.</p> <p>У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; о |
| е брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да с |
| ску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи |
| вар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до к |
| вриједио знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је би |
| а...</p> <pb n="137" /> <p>— Ма, ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ј |
| и има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ков |
| дано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p |
| те; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне ст |
| ање пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувал |
| дара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, или попова ( |
| путство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита |
| Сваки нека остави половину од онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало |
| на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин</hi>, (1545. ✝ 1565. ✝ 163 |
| Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, |
| Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на |
| е могуће!</p> <p>— Није могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ ни |
| стиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јеркови |
| сугреба и урока....</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} |
| ви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијетли лопар око главе.{S} Пред том сл |
| „одговарати“ јутрењу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили ф |
| .</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз ку |
| и се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато пр |
| м слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсци научи цревљарски занат |
| и.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тро |
| витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два ча |
| p> <pb n="74" /> <p>Стипан, који одавно имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очи |
| е завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе пром |
| ="211" /> <p>—- Нема скуле! вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој ка |
| Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149" /> прече право на рибање, — или би Ду |
| , једри и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастије |
| кња и свилена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у ш |
| ле на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше гово |
| е било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{ |
| слу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли вели |
| упежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! ре |
| > <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар н |
| хну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По сво |
| „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор!....</p> <p>Другови се малко смијаху |
| } Материно питање: „на кога се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест |
| м Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеш |
| е не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље раз |
| } Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у |
| јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сеља |
| и, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо дого |
| најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји старишина, да не радим ниједне |
| оћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар |
| јице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао гл |
| се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се |
| тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се |
| сти Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечер |
| еверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијел |
| Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара изва |
| гајене ограде.</p> <p>Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије кра |
| зажмури и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња вид |
| старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар цркве |
| годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године |
| манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим об |
| , као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Бука |
| (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у |
| нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, |
| ко су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братов |
| Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У пр |
| е Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врат |
| род и постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само за |
| ините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брн |
| нијех бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} Он не показа превелике жал |
| да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпј |
| појаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из |
| .{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви за |
| улити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фрат |
| ..</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас |
| рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Ст |
| , а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра |
| ме се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам једнога ч |
| ло при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ста |
| ј мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чис |
| прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу |
| рат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама.{S} Право је |
| ову! пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову |
| , липи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан! |
| се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш |
| } Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу |
| а, и свијем сељацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда о |
| чву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија смет |
| „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питање: „на кога се |
| ини морало се штуцати, толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским х |
| и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше прив |
| или, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брн |
| чашицу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припо |
| чимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.</p> <p>— Тако! рече фратар и настави јести.< |
| , тако! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље |
| дић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше |
| чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо |
| S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш |
| а, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n="5" /> Још се приповида о њему |
| е зове правијем презименом, ни правијем именом, него свако чељаде има надимак.{S} Исти фратри, |
| .{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом:{S} Иноћентије Ловрић, — син једнога обућара из |
| , гвардијане, шта назвасте брата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав н |
| његових опуначких образа крстише одмах именом „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је прошла истије |
| а јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му к |
| ешто загајене ограде.</p> <p>Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, дв |
| ану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало на ф |
| Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, |
| ница у матере и прилично <pb n="228" /> имућна.{S} Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средин |
| је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте |
| се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двје |
| м да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники |
| који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: по |
| а окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, |
| Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p> |
| а добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одгово |
| труни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} |
| н, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазу |
| ољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се с |
| уруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и недјеља.</p> < |
| мао по вас дан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохиских ствари.{S} Пакосни Пињат |
| се, они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „<foreign xml:lang="la">somnum fuge m |
| отово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би |
| оменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други инокошњак, Срдарина, јегленисао је са Шкељом.{S} Није д |
| иви ђакон Шкоранца (правијем именом:{S} Иноћентије Ловрић, — син једнога обућара из града) поче |
| га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија |
| ио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости |
| врићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обукоше мртваца и |
| ви звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (је |
| о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти мог |
| слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би т |
| е признају „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, в |
| рина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући |
| су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — |
| ом масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поч |
| ља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар. |
| на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мис |
| ајљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране |
| S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се |
| з захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош и т |
| <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да м |
| и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ ра |
| ред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову |
| ом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у ју |
| ба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="16 |
| егове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече |
| би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бако |
| а, тражећи кога ће избити, те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</ |
| очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, кри |
| јан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се |
| ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљане, по поду: свијеће, књиге, палме...</p> <p>Тако |
| е тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је из далека нав |
| свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све п |
| алеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вин |
| рх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило |
| p> <p>Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p |
| шаше наставак Крстова причања:</p> <p>— Ископа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учи |
| , тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорина, <pb n="152" /> ја, Тодорина, б |
| не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера |
| а је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је |
| S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, ал |
| триц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Врт |
| је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше |
| мена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они |
| дић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше по |
| ојим послом!....</p> <p>За тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на н |
| он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још |
| цита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека ре |
| </p> <p>Киша једнако падаше.</p> <p>Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут |
| акла искрај злијех <pb n="121" /> људи, искрај нејакијех светаца, који нијесу кадри ни себе одб |
| у смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="121" /> људи, искрај нејакијех све |
| Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о |
| би свакога дана, послије подне, нестало искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд |
| је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поод |
| г витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече <pb n="253" /> много пријатеља и међу |
| а истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет кол |
| коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунавати колик |
| ке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за |
| и се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донес |
| е, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи |
| сти, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш к |
| одне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{ |
| .</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је почетком септембра.{S} Киша |
| г.</p> <p>— Фала! једва изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера |
| таро ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево види |
| S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Једнога в |
| печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обо |
| еданаестога, учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у |
| у тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову мје |
| га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта ј |
| е хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова, које Бакоња брзо н |
| у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јер |
| арохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сј |
| одину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Д |
| шаху китњасте завјесе, предмети великог испитивања и нагађања <pb n="244" /> женском „уву“.{S} |
| Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслиша |
| вијем по танко, управ досадно по танко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу |
| другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио св |
| а-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувал |
| од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни ова |
| награјисати.</p> <p>Гвардијан с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући |
| S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? питају сељаци.</p> <pb n="197" / |
| је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под |
| ?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сот |
| очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јес |
| ет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки |
| онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{ |
| и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне |
| .</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? поче исповједник.</p> <pb n="1 |
| т миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате |
| видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разг |
| исам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није |
| штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њ |
| та желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовник |
| <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тет |
| он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако |
| дија...{S} При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<h |
| Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пива |
| очањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из исповједница.{S} Свак |
| , слушај....“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоран |
| могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је та |
| <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта |
| „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та прва |
| кад си се исповидија послидњи пут? поче исповједник.</p> <pb n="193" /> <p>— Има управ дванајс |
| па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S} Пошто ј |
| оји су исповиједали, промолише главе из исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило. |
| чни метеж.{S} Већина фратара сјеђаше по исповједницама.{S} Људи и жене, подијељени на гомилице, |
| b n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би пр |
| словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „ |
| које се налажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“ |
| едите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдј |
| врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Б |
| едан сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Богат човик.{S} Можеш |
| Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S |
| оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Каж |
| му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за |
| есто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то? |
| ња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак |
| кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а |
| {S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на дру |
| ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на |
| велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета ошти |
| а слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, п |
| ог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Ос |
| мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о манастирској че |
| е прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару, да викне синов |
| мо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом |
| знаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне рич |
| јаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везу |
| у, коју <pb n="172" /> је Вра на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћва |
| ше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више но д |
| ливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p |
| ије већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша... |
| дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, а |
| иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! (то јест ону звијезду, у којој се |
| су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубиш |
| брве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мј |
| </p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложи |
| ој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у с |
| њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањај |
| ила.{S} Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубов |
| “ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацманским хаљина |
| мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.{S} До |
| од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним ст |
| н оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети отаца наши, господине Ис |
| ико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и с |
| , Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рор |
| а види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прође исти |
| >— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави |
| вијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони главу и п |
| би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама.{S} Т |
| а Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда |
| ном огарило му наусницу!{S} Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испо |
| н или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше и |
| отидоше у цркву.</p> <pb n="116" /> <p>Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега |
| .</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња дишући испрекидано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} Нисам има шта |
| а.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко |
| е ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљане, по поду: свијеће, књиге, палме. |
| твари и хаљина; скриње бијаху обијене и испреметане.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле |
| а и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак прековођана вуцијаху с |
| арчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче вра |
| На ногама му поврх издртијех назувака, испријечане опанчине!{S} Колико је хладно, није обукао |
| ан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, |
| ња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега л |
| .{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву истину, само прећута, да је оте |
| ичевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се |
| ор је најприје текао о похарама; судија исприча, како су оплијењене четири латинске цркве те зи |
| бија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А |
| је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па застаде, као очекујући шта ће |
| Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли |
| ило, тако на далеко, <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танк |
| е болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду |
| етка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио |
| у својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из житија, па изређа око |
| ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како |
| уо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, одниј |
| само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, и своја надања.{S |
| ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично <p |
| поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрин |
| о пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како је то |
| е спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десе |
| саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане несреће, што задесише дом св. Фране, те се ди |
| зговори мали Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило и радило преко воде.{S} Ба |
| о би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свакојаке боје и распадају с |
| нтија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан с |
| дајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом испросија је онај старији Јурићев....</p> <p>- Је ли Ши |
| братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића у вароши |
| удеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њих |
| Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи п |
| баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти зак |
| коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељ |
| јем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам |
| е њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја |
| амо што сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, |
| , кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан. |
| еном, него свако чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, н |
| уовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Ал |
| и образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече ду |
| кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Б |
| а ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика |
| вори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно п |
| асовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други час |
| штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди |
| вуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, т |
| подине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али |
| ћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на |
| рну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело.</p> <p>Како |
| hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет „штија жи |
| <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало д |
| ви и решета главом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а |
| {S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што је описано у глави шес |
| че тако чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу суру |
| о је чекнуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године |
| ече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S |
| ајприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? запита |
| тим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана |
| ас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачу |
| да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— |
| Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам осам година, али кога је |
| те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспремио што тр |
| бодом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви али, тек у тишми нал |
| Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то показује, да га она не |
| Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпенша |
| ирити, јер одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, а |
| ш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, па |
| а кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— З |
| </p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блит |
| езрени међу својим земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зв |
| раја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да |
| мота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путо |
| спред манастира могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвај |
| ундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкор |
| ма, да је тијем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне |
| те оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гр |
| воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ај |
| мо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зв |
| буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замирита ти |
| мо са Наћваром, исприча му по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет круна |
| ијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се р |
| к!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи све |
| аш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало |
| тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: |
| би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.< |
| ијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба споменути то је |
| је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху наговорили Ду |
| мње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би свој |
| оске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече м |
| нда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћу |
| <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! |
| дликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима,“ који су с |
| т сердара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, или поп |
| о појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом бу |
| чењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чу |
| ху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} А шта ј |
| стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише јед |
| ло, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а |
| ти буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи похара манастира, у к |
| у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и |
| — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку.{S} За њи |
| раћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чим |
| ио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на |
| х соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос |
| да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако се |
| аше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу исто |
| нављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на паме |
| којој такође клопоташе један часовник, истога облика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у |
| же крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S |
| у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 |
| би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три та |
| , те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда |
| ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то |
| Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“, који је служио за Шкоранцу и многе |
| од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој |
| <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Јеси ли истреса тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, дуовниче |
| учио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра т |
| иреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у |
| <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачв |
| {S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли |
| и, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци до |
| ко да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, |
| и у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фра |
| засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и дру |
| На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и ст |
| јој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио |
| <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше н |
| , па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Буја |
| че Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав сми |
| колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши |
| је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа ни |
| акоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвањ |
| а та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није |
| „Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па |
| а сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да г |
| ужбе, фратри одоше у трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те |
| иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.{S} С поч |
| рча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да уб |
| имета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива.. |
| </p> <p>Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми овога распела, дуовници, биј |
| па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сјед |
| вши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прост |
| ода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњ |
| многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и |
| д Јозефа праведнога!{S} По том, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка ју |
| Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени |
| ! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и |
| <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши |
| е усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у |
| , одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, дијаче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, |
| љав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</ |
| дговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</ |
| у, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, к |
| <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше.</p> |
| p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим шт |
| на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоњ |
| е да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Ис |
| ли се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти рад |
| >—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p> <p>— Сидајте, љ |
| !....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсиче |
| идите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{ |
| мену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па сними <pb n="54" /> капу, па тресну њом о кољ |
| ша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!{S} По том, како ј |
| !{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето |
| унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јопет пуши |
| да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце....</p> <p |
| ука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза |
| онтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу |
| нте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже |
| рању једног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљ |
| коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра- |
| вивши лист неписане хартије.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Ба |
| још пет талира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Бар |
| е црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на |
| о....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице причиста!{S} Јозефе праведни! к |
| екрсти руке и започе:</p> <quote> <l>„О Исусе, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се не одили! </l> |
| <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет година, ал |
| не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш |
| /p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова- |
| етка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика ос |
| вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва |
| ом Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је |
| .. сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашањ |
| етивши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим |
| се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, |
| рипијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и |
| кајући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а |
| тивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада б |
| али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаш |
| блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} |
| ешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени обла |
| се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив |
| p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, н |
| ао да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истин |
| ништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима.. |
| а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим перо |
| фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} |
| мјеста другој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Б |
| смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге св |
| S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мл |
| , барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, или попова (фрат |
| на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нарицања:</p> <p |
| увене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи их листовима |
| ечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове.{S} Послије тога, примивши јабу |
| дног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати но |
| ну објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Ф |
| зме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спр |
| p>Брне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле |
| д њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утира |
| гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дунд |
| ...{S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{ |
| ас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удови |
| к стадоше око свога главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен |
| умњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше |
| <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div |
| и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп... |
| } Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе |
| тој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и ј |
| атар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши ч |
| ладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очи |
| чао по кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна с |
| ова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се |
| , којим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, к |
| b n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од |
| о да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Т |
| кви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, ду |
| , па и њихови одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више пол |
| ићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је н |
| а то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би |
| а да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</p> |
| ђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „ја |
| вима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобан |
| бложи их листовима свјежега репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простра |
| а, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, |
| намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи их листовима свјежега репуха, уви их повојчићима, стопа |
| клињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући |
| трча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједј |
| и, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша |
| р није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша |
| 237" /> њене меке и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста... |
| амјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно от |
| рне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стоп |
| ила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још о |
| очу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред |
| реке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојиц |
| („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лис |
| ући и претјечући један другога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се:< |
| е трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцни |
| га старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срд |
| ајоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њ |
| з и Осињача скочише са столица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, н |
| уноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по ва |
| е, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чис |
| , упрегнута у господска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем |
| акоња зави рукав од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступ |
| га вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе |
| од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је дос |
| есритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да с |
| ардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка |
| рете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт |
| ше Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је в |
| но није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мје |
| вори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А |
| пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјев |
| , која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је т |
| за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и |
| стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не м |
| кије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, нека ишчати молитву! рече Бобан.</p> <p>— Какву молитву!? за |
| е и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се |
| на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љуб |
| p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи |
| ија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, |
| не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и |
| томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка окрете талијански.{S} За дуг |
| , да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа- |
| а сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти |
| е сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! рече пр |
| и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадош |
| њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак |
| г менека...</p> <pb n="137" /> <p>— Ма, ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобо |
| зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Ба |
| лиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се нећкати.</p> <p>— Оди, |
| Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија |
| че ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ П |
| и каза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођани“ него |
| ! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А |
| и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p>— Може б |
| S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балеган |
| на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му |
| , него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја |
| о, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, |
| е, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговара |
| зато одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне ок |
| и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија ме кова |
| {S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, нај |
| сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња |
| и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бак |
| рго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p> |
| знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће |
| е превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су |
| ти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p |
| лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, паме |
| ћ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада |
| икну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш |
| ли на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће ври |
| и га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а вр |
| “ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, ка |
| е, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у в |
| д? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви |
| и се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S |
| све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак |
| е добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји старишина, да |
| ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледају |
| ...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дре |
| p>Бакоња скочи.</p> <p>— Прикините,.... ја сам послом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убиј |
| .... ја....</p> <p>— Шта: ја.... ја.... ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога |
| коња бризну у плач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p>— Шта: ја.... ја.... ја....!? осијече се |
| .... ја.... ја....</p> <p>— Шта: ја.... ја.... ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, в |
| > <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p>— Шта: ја.... ја.... ја....!? осиј |
| али јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се с |
| о!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је што |
| је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је ве |
| .{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p>— Шта: ја.... ја.... ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Ф |
| ископа!....{S} Тодорина, <pb n="152" /> ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је |
| ба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, упра |
| ина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, п |
| и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби. |
| че Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па |
| p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— |
| у ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липо |
| и Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те!.... ако буд |
| вора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда б |
| ва душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијег |
| бог оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а |
| поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће |
| а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, ил |
| мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити жи |
| ра циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А не |
| у, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{ |
| на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} |
| на, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Бук |
| аре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p>— Шта: ја.... ја.... ја.... |
| ако ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем. |
| ке, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, т |
| ..{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> |
| ! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће |
| ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не в |
| д.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане |
| } Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се |
| а, збиља, шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Би |
| ево трагова од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризни |
| Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам с |
| а свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно |
| едам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— |
| овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко в |
| /p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има л |
| рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је |
| ље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди |
| уди из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем |
| да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја |
| коњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </div> <div type="chapter" x |
| не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе |
| авимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче |
| чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате |
| ве“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном до |
| викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако буд |
| дрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њеш |
| јана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим г |
| аље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, в |
| вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприповида шта је с т |
| <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спом |
| ишта каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> |
| ном у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим |
| ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у слу |
| — Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запе |
| ори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у в |
| кнез, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве |
| ајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; |
| ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, в |
| попи, старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако с |
| -ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и мој |
| те? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, к |
| , фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а как |
| добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда |
| у другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори |
| и? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша |
| ка за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану д |
| И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} |
| ја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али са |
| ен, па настави:</p> <pb n="163" /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с ја |
| а! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— |
| учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ниш |
| да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се |
| ричи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— П |
| убиш ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, п |
| ли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па ре |
| ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се |
| го ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који с |
| нашли смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— |
| час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши пр |
| очеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још д |
| куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Је |
| о си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти |
| у кметове, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је прип |
| ара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав |
| ну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике лати |
| пита фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а |
| х плахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестал |
| г пандура, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога пр |
| ас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се с |
| те да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар |
| мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти ш |
| ја тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како т |
| не, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем ника |
| кар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја т |
| , па скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> < |
| <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— |
| о прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вр |
| ече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као реко |
| х, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} |
| говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— К |
| ија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљ |
| ћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?< |
| .</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг |
| би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зеленграда....</p> <p> |
| !? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући |
| и), зар мораш све приповидати?</p> <p>— Ја нисам ништа каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хо |
| Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.< |
| оже питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Та |
| а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мно |
| ..</p> <p>— Ма ти си ришћанин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленгр |
| олико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да |
| >— Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив б |
| ићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фр |
| исник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми три |
| кова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> < |
| лађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма |
| изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој г |
| уде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воћ |
| и: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици |
| и други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништ |
| ћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо |
| Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! пр |
| мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лис |
| уј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњ |
| донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна |
| зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка |
| n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, |
| Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о |
| а гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, |
| тити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је |
| ако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово |
| ди помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, по |
| м му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који |
| а му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, т |
| је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— |
| блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да с |
| !{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао освети |
| ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно... |
| ити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и |
| а.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и |
| с, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бако |
| ну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем |
| устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</ |
| , дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код |
| ут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.< |
| еку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тет |
| триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све |
| држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, н |
| друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву.. |
| е с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срц |
| о молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то јо |
| Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говор |
| риме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам ш |
| Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва т |
| очеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај |
| дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчи |
| да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p |
| наша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа.< |
| кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо д |
| о.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина |
| на зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S |
| > <p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога? |
| га, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек |
| ?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помил |
| имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> < |
| прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а з |
| /p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвард |
| е може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? з |
| ане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капљ |
| јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће сп |
| је увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем о |
| ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њи |
| {S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{ |
| прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фр |
| а не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредит |
| змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“. |
| пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} И |
| м да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и г |
| њо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад |
| се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај |
| акоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљев |
| оји је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како |
| е свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али как |
| а прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> |
| ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је друг |
| кељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај |
| витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бешти |
| } Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта пи |
| ндак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смије |
| амио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ко |
| чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S |
| чим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ног |
| лонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</ |
| кочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и |
| рожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> |
| ругим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да м |
| па настави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни |
| иромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али мло |
| ћ, који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене поко |
| „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она |
| ачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекиде Осињ |
| новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од |
| акоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћ |
| ца.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она |
| ће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? |
| елили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од цркве, |
| ам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакн |
| плач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, раз |
| а у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика?{S} Заш |
| ћали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам |
| тно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, |
| ! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? ку |
| фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти |
| на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чима |
| еш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим! |
| Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> <p> |
| ако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брз |
| част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове сн |
| Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} |
| а....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови у |
| > <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n=" |
| мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина |
| учати синоћ! рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо |
| ! рекоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне |
| е.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне јо |
| а сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! реч |
| S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица |
| {S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прили |
| а се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, |
| прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти м |
| , одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ |
| здрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Је |
| дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима |
| од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пи |
| идати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гре |
| или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p |
| раг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду обра |
| жим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по ци |
| а искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече |
| Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи |
| путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, п |
| Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? |
| да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити б |
| то има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињ |
| е гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} |
| ри-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Д |
| в разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи |
| ...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — |
| мока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од де |
| заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! |
| {S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S |
| </p> <pb n="72" /> <p>— Он је при-ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... умра је!... |
| је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да и |
| усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си д |
| је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању |
| ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма расп |
| , с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не ј |
| е се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у зв |
| звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше |
| м дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Ра |
| и.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких обр |
| ања.{S} Најзад Балеган расјече њеколико јабука, и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, п |
| {S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени старјешина.</p> <p>— Ни |
| мени старјешина.</p> <p>— Није то збогу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути приково |
| и на листове.{S} Послије тога, примивши јабуку, по наговору Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брн |
| стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналиј |
| у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подб |
| е се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, |
| отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла |
| <p>Њеколико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сеља |
| ио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је м |
| атио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који у о |
| к се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупниц |
| чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да |
| звини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послиј |
| Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана |
| вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе |
| кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и К |
| ек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни |
| n="78" /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдаро |
| из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир |
| ну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Св |
| е његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на границ |
| е против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он |
| да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујућ |
| фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кула |
| те“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао |
| престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: |
| рад мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> < |
| ослинак, није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитујући свакога, да |
| стира, нарочно из онога времена, кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, |
| <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то к |
| е поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку заш |
| е платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, шт |
| е.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, укидоше јо |
| к вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије веч |
| рбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би |
| је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту. |
| се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до нај |
| еву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом је |
| остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто ври |
| p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! о |
| } Онај Срдарина!...</p> <p>— Остави сад јадиковање! — настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Б |
| роб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} |
| ника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Сви |
| ла између Наћвареве и Теткине.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кр |
| сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} |
| одмакоше.{S} Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога да |
| ему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што |
| н? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све |
| син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног ђакона, пак |
| прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, |
| ке, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца исп |
| а дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавш |
| е лоше! одговори Стипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да ск |
| е пастрмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу |
| тарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје |
| се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — викн |
| и човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин</hi>, (1545. ✝ 15 |
| </p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Па |
| му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погиб |
| А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, послин николико вриме |
| не; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бра |
| Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.</p> <pb n |
| си воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла годи |
| аше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише |
| за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет г |
| </hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) радије |
| о испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не с |
| ме, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прек |
| говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ј |
| ди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, промислите, шест година да ниса |
| образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тра |
| ена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p> |
| а стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p>— К |
| ам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Ба |
| Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чу |
| сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири годи |
| /p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?.... |
| ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за р |
| ени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под б |
| е Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бутру, |
| ј Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако с |
| {S} Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згл |
| сом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! |
| ура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну хара |
| е (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> <pb n="151" |
| ићима одојче, него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке мно |
| синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавиц |
| Наодија се у Котарима, кадно срдари:{S} Јанковић и Накић прогнаше Турке....{S} Млого је поднија |
| .</p> <p>Па дан св. Фране Салескога (29 јануара по римском) у зору, попрши мало снијега на остр |
| аху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“< |
| ло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви |
| до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како људи? како |
| Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помисл |
| о би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— |
| рекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка |
| ху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} О да м |
| ведар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну |
| пише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило се о похари |
| иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Бо |
| е, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} |
| ња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега |
| ред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом одмарало се њеколико путника.{S |
| ко дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се, као |
| ну, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{ |
| не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко |
| летје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изаш |
| Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p |
| <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и љ |
| ори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па |
| “, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако |
| и да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и д |
| е? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јет |
| же сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је п |
| јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви остали, |
| p>Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке. |
| зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био |
| ре чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, настави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} Шв |
| и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, п |
| лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто р |
| :</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особит |
| и Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли |
| д га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовоља |
| ије из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њ |
| а, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет мисеци може |
| тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим изви |
| гу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У пов |
| има од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од др |
| умјела одговорити само сузама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: |
| се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер |
| ни зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња |
| p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу |
| по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све |
| акога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је |
| , онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу |
| S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пре |
| ија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по |
| позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{ |
| те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Пр |
| пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p |
| е већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај колач бје |
| који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, а |
| о, изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на он |
| е још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као крпа. |
| ја је онај старији Јурићев....</p> <p>- Је ли Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} |
| рао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?... — Бако |
| его Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, д |
| ову дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десе |
| т ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати, колико треба да човјек има, па да бу |
| , и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из |
| же! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! |
| жи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати |
| Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесаст |
| ца?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у ман |
| Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра |
| едовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, |
| јана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од ва |
| S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него |
| р, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... о |
| пет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише св |
| онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, |
| ако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а к |
| вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> < |
| -Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p> |
| е намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта |
| рити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? |
| .</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти |
| <p>— Ма ти си ришћанин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а |
| и најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш |
| p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећ |
| воје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем |
| са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овд |
| јас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више там |
| млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чима |
| гну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p> <p>— О |
| ије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, |
| !{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц |
| , Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца |
| , а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молит |
| и најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а |
| гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко ј |
| га, Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси т |
| p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг |
| утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана |
| а, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар |
| ?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га ра |
| д, намргоди се и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај <hi>човјек</hi>....? медик нагну палцем врху |
| е разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И |
| ањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стој |
| тити још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Даклен |
| а Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашиј |
| ка, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S |
| S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</ |
| аа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар од |
| очеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бак |
| а, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекиде Осињача, питајући фратра.</p> <p>— |
| ш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb n= |
| јица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши на |
| <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговорити.</p> <pb n="216" /> <p>— Да ми учи |
| Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да |
| Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисл |
| рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву |
| запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, |
| о око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.{S} Зи |
| ајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране ста |
| да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може |
| 545. ✝ 1565. ✝ 1630.).</p> <p>Жупникова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} |
| ров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ |
| , јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружин |
| о вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт п |
| о радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{ |
| није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на пр |
| по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао |
| елике љубави са свијем предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са |
| S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило |
| Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што је о |
| тра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртире |
| Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „ |
| само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срд |
| ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети |
| оњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је |
| у које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз |
| дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> |
| та идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку |
| мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим |
| о наговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе |
| њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор |
| јем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опе |
| ајвише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, посл |
| мо што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово га |
| ше стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете |
| грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи К |
| евић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, |
| Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него (к |
| Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, |
| о дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија...{S} При св |
| p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећ |
| је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина дрва, па ниј |
| авати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p |
| ији од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће |
| фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху |
| ке, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по нев |
| тир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, с |
| колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично |
| се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, |
| а маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше мл |
| уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту. |
| ја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, |
| рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па |
| ека тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица бј |
| одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: у |
| и на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло |
| у по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му ј |
| } Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" /> |
| ра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} О |
| ="24" /> <p>Јерковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све |
| о у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци зати |
| <p>Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или тр |
| ађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну страну захв |
| ="8" /> <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најодабранија она грана, од које је |
| руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад |
| увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га ј |
| ковођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — ве |
| о говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је |
| Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да бу |
| разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од |
| ег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и |
| сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — ј |
| јаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав |
| јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи п |
| зађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија |
| све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити ко |
| утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, је |
| д слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себ |
| е не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе г |
| гоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије др |
| че Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са |
| воју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с вели |
| о могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати под |
| } То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје |
| емо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина д |
| то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: |
| чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-т |
| олест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш истину, |
| 89" /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни |
| , вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укр |
| инио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда |
| лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана него шта је дове |
| Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина |
| ана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одриц |
| рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојн |
| рохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина нами |
| могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тр |
| у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би би |
| н би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> |
| бра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдар |
| Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му ма |
| де по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чу |
| ко разголицала радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увј |
| докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, него што би |
| е, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко |
| пнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разгово |
| тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месо |
| ска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дак |
| је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика |
| се све око њега скроз измијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода |
| злудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, |
| p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дунд |
| о доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом нап |
| чај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света лоз |
| ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус |
| ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крв |
| и костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити с |
| {S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бо |
| нтом покајања!{S} Нема много вримена да је, напрасно, неспреман, умра један редовник, па, посли |
| огаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад |
| не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} |
| ало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а м |
| је да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваон |
| атки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бак |
| видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча |
| му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} |
| .</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! |
| ајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! ве |
| незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се ве |
| ретварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога |
| стави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло о |
| е кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, |
| премаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и он |
| о <pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говори |
| однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити чит |
| род разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{ |
| ="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље |
| </p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „прке |
| шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S |
| <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдил |
| мље.</p> <pb n="113" /> <p>Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с мали |
| пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је ј |
| наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра |
| вна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му |
| који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво б |
| кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јест, |
| ица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поруч |
| ти без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја са |
| е Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним пер |
| и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац ( |
| новатије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да мног |
| ле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натра |
| ни зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одон |
| веде у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче о |
| зад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо паме |
| чагама извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув. |
| коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидо |
| рдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запали |
| болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја |
| рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он |
| еднога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби |
| енисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Бож |
| Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не ч |
| Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње |
| пива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми ник |
| че он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загуш |
| мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у гла |
| — Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} Нем |
| вијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} |
| оња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки |
| се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... в |
| дговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну к |
| .</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, тако |
| т намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостр |
| ваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} Ре |
| стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон с |
| икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше |
| аци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац на |
| Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) |
| а је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S |
| е Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женети |
| , али сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?.. |
| немирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, бр |
| томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> < |
| „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто о |
| премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је ку |
| /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога |
| ља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p |
| ..{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, |
| о је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> |
| њи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не саче |
| ча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата. |
| дзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— |
| трбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему |
| и Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он |
| p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост |
| аше пред црквом оборене главе.{S} Можда је промишљао о свијем прошлијем свечаностима, при првој |
| <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше вео |
| ше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} |
| !{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, он |
| брнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, |
| ка је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено |
| он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; |
| дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} |
| репорађа.{S} Навалише успомене.{S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша |
| 630.).</p> <p>Жупникова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из |
| дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће м |
| му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за О |
| овник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} З |
| Фра-Брне</hi> II, (✝✝ 1519).{S} Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем |
| p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не зн |
| — Тако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило ти се |
| д Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од |
| те Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Ф |
| харамбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамб |
| А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамб |
| амо трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен. |
| 1835.).{S} Кад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечк |
| и миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша в |
| ињача одмах погоди шта му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, к |
| јасни му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавиј |
| прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру винограде, к |
| ђе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је |
| ново.</p> <p>— Јето са срићом испросија је онај старији Јурићев....</p> <p>- Је ли Шимета?{S} Ш |
| винцијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, |
| те, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мисли |
| се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојица устадоше, али се |
| је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово |
| озриво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим |
| лоза <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара. |
| ћ у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидат |
| цривима, није могло изаћи.{S} Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне |
| је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да и |
| </p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган |
| м мествама.{S} Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња |
| зову: <hi>свете лозе</hi>.</p> <p>Така је света лоза <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до |
| </p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.< |
| одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња и |
| а гледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу т |
| мињака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По то |
| ве потребе не бијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изобила, свечаником по мало мрса и по ма |
| арцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохва |
| умра?</p> <pb n="156" /> <p>— За менека је умра, одговори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ј |
| хаљине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је б |
| е пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Б |
| варена коња меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик |
| И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а |
| <p>— И провинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле |
| жја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, |
| арао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше д |
| твар поче закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Б |
| и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог |
| коња!...{S} Разумите ли?...{S} Коњушка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</ |
| ојима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше |
| рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта? |
| за три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је |
| од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а он |
| жила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} Преко в |
| S} ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV.</head> <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра |
| ди.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али м |
| ?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви |
| десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту ско |
| ва и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма? |
| ви чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умије |
| ознаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге |
| шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја поз |
| нуло трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно |
| ви остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад |
| на, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и |
| истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, |
| ода око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири |
| она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изоб |
| њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се |
| гљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише ж |
| нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово |
| анастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја |
| .{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око |
| {S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био г |
| чад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на ч |
| ..</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцка |
| а, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опе |
| одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц м |
| е и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, |
| ове узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би |
| но, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, |
| д тада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана |
| а излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што до |
| ојима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза |
| на бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n= |
| седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната. |
| ђе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S |
| ело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лије |
| е чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих стариј |
| ше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четири часа |
| не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупн |
| мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је м |
| исити какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вре |
| више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је |
| мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало у старој мађупни |
| али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га |
| се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S} У |
| раги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање по |
| без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — викну мајстор |
| его сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако за |
| } Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> |
| ром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад |
| помену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће |
| а је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе |
| д дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје |
| {S} У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фр |
| и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи б |
| те!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их ост |
| на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благови |
| , као за опкладу; <pb n="147" /> вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор |
| именом „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет |
| педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други |
| p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се |
| камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докле су они тако ра |
| иким вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачући лакат од земље.</p> <pb |
| и докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у ц |
| млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардијан умра!</p> <p>— Стант |
| отече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачући лакат од зем |
| ЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соби, као и уви |
| А шта си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А ни |
| те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, |
| јима су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много зани |
| вору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се |
| ије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговч |
| си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг |
| евисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још в |
| ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у |
| о, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели |
| од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу |
| ја си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло и |
| жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p |
| у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умр |
| — Шта је?....</p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а ост |
| буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ и |
| млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те |
| са.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— З |
| ... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, који одавно имађ |
| ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне |
| јештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манасти |
| кра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге |
| Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— |
| } Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га |
| ега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Шта...</p> <pb n="210" /> <p>— Ево шта је.{S} |
| одорина?...{S} Који Тодорина?...{S} Шта је тај Тодорина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г... |
| ојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из кам |
| ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об |
| го ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било |
| ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди ј |
| Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и |
| <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А сугранија се човик малика, рече |
| и шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теб |
| инак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко? |
| гољубнос може усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и ја |
| њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тог |
| а сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалиц |
| та поотвараше на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? |
| ном.{S} Срдар први допаде.</p> <p>— Шта је?....</p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води, сл |
| и час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се тучете?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоња му |
| пет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом. |
| чекаше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? вик |
| ви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је ве |
| е га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...< |
| видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у др |
| врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече |
| Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> |
| е стубице испред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволе |
| цу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, канда |
| Живили! заграјише млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гва |
| ње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте |
| ручија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да су |
| бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује чови |
| роклет човик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка |
| здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик |
| уда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и д |
| душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина |
| спавај послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? |
| и се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу |
| ај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик п |
| ече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, |
| и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван. |
| S} Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се ка |
| адра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он |
| њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> |
| ема: „Та излазите, излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дув |
| и у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="180" /> нас, и то п |
| поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начином д |
| е за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удри |
| тају.</p> <p>Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су |
| ета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја |
| е му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, ка |
| Шта...</p> <pb n="210" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — |
| заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли н |
| коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута |
| ога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо пок |
| о јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардијан умра!</ |
| <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, д |
| p>Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровал |
| Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни |
| начио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још о |
| ише, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав |
| и.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— |
| напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један м |
| мо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му |
| шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p |
| е, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <pb n="160" /> <p>— Та-а |
| ма, између катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изостајао, због болести.{S} Најзад би сио |
| , које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од ч |
| <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди |
| лача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћају |
| потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и пал |
| о све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.< |
| с Кушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зин |
| косо стричеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, који |
| те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и ср |
| лски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину, да је једва |
| {S} Било је почетком септембра.{S} Киша је била престала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Ср |
| о узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n |
| на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети сто |
| га устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И |
| , па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! прекиде Мач |
| му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе |
| руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си |
| шљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, с |
| /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у ц |
| ц, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љ |
| ак, гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му |
| pb n="19" /> <p>— Запали је јопет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка! реч |
| шњацима, него и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика |
| се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева |
| и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитри |
| заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и |
| /p> <p>— Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— |
| ји нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослоб |
| а срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вје |
| ка не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> |
| се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је |
| прије... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Буја |
| сна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!{S} Триба ми <pb n="164" /> најма |
| е особито разгласио послије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, |
| ене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и |
| зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиром |
| рибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „ |
| ✝✝ 1776.).{S} Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчк |
| мо друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да |
| прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас |
| ?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је кри |
| <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке |
| </hi>, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835.).{S} Кад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинс |
| ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода |
| у фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се |
| /p> <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Б |
| прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, |
| ма, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама |
| ребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест |
| све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли |
| а је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S |
| тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохв |
| ведар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не |
| , помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни п |
| амо мијена поднијело његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати |
| протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он |
| им ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, бл |
| у, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, |
| хијама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „ |
| ду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје |
| а?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? питају сељаци.</p> <pb n="197 |
| те вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче |
| у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. |
| > <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи мал |
| во је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи п |
| е, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи |
| у Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ак |
| чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га |
| а само убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сло |
| лато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад |
| ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакон |
| а трговчића у оближњој варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за |
| озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких мо |
| и мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а м |
| оред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није напун |
| о илика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n="83" /> Кожна му пашњача, сва начичкана |
| је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, |
| ом Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вех |
| /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија |
| о сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио д |
| ћу, недалеко од парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да |
| , понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутр |
| ти ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те |
| ји бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио св |
| морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маш |
| фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два |
| ица, да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на к |
| да бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху |
| равља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје |
| гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, г |
| од бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то п |
| ња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Буј |
| ган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратр |
| .{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њ |
| ађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је трајало три пуна |
| } Одмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ д |
| то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} |
| пама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне сно |
| н не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху на |
| <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача |
| пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! о |
| Он зажмури и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња |
| адесет кратких латинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је |
| рне поче своје најновије сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше: |
| , па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо, тражећи што за читање.</p> <pb n="2 |
| лузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34 |
| а, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се |
| па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питање |
| вићима најодабранија она грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), о |
| ћених великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже пом |
| вање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана |
| оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да с |
| да низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... |
| каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за |
| а.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући |
| ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} |
| {S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, одгов |
| Далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тет |
| на светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорина, <pb n="152" /> ја, Т |
| ај млади, липи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду |
| са, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га до |
| екоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, К |
| љо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, |
| о што свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и похара једне православне цркве у сусједств |
| цаше народ и постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка |
| ану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> |
| штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слат |
| о бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем ма |
| кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста јед |
| рдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од вели |
| , доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{ |
| устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад |
| уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар цр |
| заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је пријатељски сусретао свакојега и сваким начином наст |
| га распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири бр |
| че да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни дива |
| каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико |
| у.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двоји |
| а говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притир |
| тац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фрата |
| а распремати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху посматрао синовца.{S} На његову блиједом ли |
| гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се К |
| ="184" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и о |
| и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....</p> <p |
| , осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бу |
| , с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне |
| аш лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Ди |
| е мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S |
| што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче зака |
| љо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за |
| обом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћели |
| ци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, пол |
| вчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.< |
| увар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао попа Илију, који је могао |
| отијаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p |
| ачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа је |
| в гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памће |
| ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао |
| као тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољ |
| слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је |
| настир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којо |
| ме са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} А |
| мијешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разг |
| ачу!{S} Млинару!{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p |
| и скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> |
| ебека.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак |
| ица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бру |
| адима, упознајући се са људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој н |
| о што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му |
| од отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно пред |
| Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Говорило се |
| ко ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очу |
| пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу к |
| сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло |
| мо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi>богољ |
| у жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч |
| н је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је из далека |
| ва, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој по |
| ара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо |
| се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, |
| па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p> |
| нокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи |
| највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под |
| >— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она |
| Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од |
| з душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, |
| а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Куш |
| Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{ |
| краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво |
| пне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га |
| сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како с |
| {S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нема, |
| им...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p |
| <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш |
| није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говор |
| Канделорице! па запали свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од |
| јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар |
| раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може мак |
| у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње |
| ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се |
| оњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! зовну Срдарина, прекин |
| пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познај |
| гвардијан, на истоме „катафалку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза |
| направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима... </p> <pb n="248" /> <p>Посли |
| о је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима.{S} Рас |
| , али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад |
| акоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову |
| ојави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благо |
| иста како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, к |
| а гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу |
| тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре ј |
| оња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђош |
| не настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц д |
| њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче милова |
| ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на пола |
| <p>— Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p |
| ца су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и молио се, те онда р |
| ша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: токе |
| знутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у нај |
| ћа, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђ |
| ву годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове год |
| годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од |
| женском „уву“.{S} Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мије |
| њанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки ско |
| старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик |
| ше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у м |
| болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ |
| {S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мје |
| кну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ј |
| цима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале доб |
| ебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> < |
| ице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад |
| крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо |
| да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће |
| кога оброка задивљавао попа Илију, који је могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито |
| , који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који |
| дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња |
| е Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишп |
| одмахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија |
| !{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам осам година, али кога |
| а виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузна |
| у разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пош |
| догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вр |
| ћарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А сугра |
| дијали, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма |
| овићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех оч |
| атко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Гали |
| ријеђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијах |
| е, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави |
| е, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред вел |
| ли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија |
| се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} |
| усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>В |
| а бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла ж |
| } А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га |
| афе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људ |
| у стрицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је само мијена поднијело његово срце од кад је устао, з |
| ови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће вра |
| ад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, ко |
| вему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао! |
| његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш |
| ти манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим |
| аде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда ко |
| ло ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суновр |
| нту, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија |
| ковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше |
| дна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад |
| мијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах послије ј |
| е ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!... |
| враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијалов.{S |
| еко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> |
| камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и |
| каје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари д |
| и камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворници, |
| гови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим ств |
| како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив |
| а!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити. |
| 20" /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра још н |
| под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи |
| ајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији б |
| је учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до |
| мељ рече:</p> <pb n="19" /> <p>— Запали је јопет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, беш |
| према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, нег |
| ри: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> |
| та га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А |
| бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ |
| у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија |
| здушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је за |
| а и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (ст |
| а сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} Не |
| ва, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, б |
| о? рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, ко |
| Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А |
| то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити |
| .{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако до |
| <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија |
| ли <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја са |
| та други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! |
| доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Г |
| а! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у З |
| винцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, |
| ицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, |
| ани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријате |
| ш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити у |
| оји се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? пр |
| Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишт |
| > <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид |
| е настати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигу |
| то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме |
| за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу |
| ога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! ре |
| и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Је |
| !{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја |
| , па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она |
| спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба м |
| е прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, |
| отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, |
| а много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех проштења: |
| м возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слу |
| говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињали и што |
| често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискива |
| а коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и |
| амо на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути |
| раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, |
| с смо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и св |
| , валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пит |
| ога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ не |
| S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар |
| чешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, него д |
| буђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде |
| коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Не |
| Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одм |
| ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спа |
| аше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, з |
| г отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио |
| у, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна с |
| Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} М |
| рат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчи |
| да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учи |
| шло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да |
| да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску бого |
| и говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: и |
| у, рецимо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду! |
| ачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— |
| <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се уреди |
| оња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} Једноме |
| у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од |
| да се превали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињ |
| е одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али с |
| Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те |
| искао савјета због њеке парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жали |
| етао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се |
| ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, |
| њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем ду |
| гао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа о |
| очека фратре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша |
| о сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да се оп |
| Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p |
| арце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића |
| већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, него оне, којој је припадало село |
| ј је припадало Зврљево, него оне, којој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с њим је |
| тово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жм |
| чина Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, з |
| Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра |
| да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа |
| јети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим прича |
| вијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево т |
| о отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако.. |
| ка лица и спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидит |
| >Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху стар |
| пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица ус |
| ио и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>П |
| ге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјечка се један Ј |
| се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на |
| а истијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је пог |
| јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима ова |
| у, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше з |
| подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> <p>— |
| S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! пр |
| пана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</ |
| p>И сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{ |
| га чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S |
| шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили... |
| вирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан од |
| ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену с |
| еђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну <pb n="182" / |
| м би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тет |
| равце, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} О |
| од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, сас |
| и.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече м |
| лом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S |
| овити, онако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав р |
| e meridianum...</l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже |
| њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе св |
| ричац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорн |
| и пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули. |
| ина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Б |
| ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, |
| али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара |
| стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по з |
| се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је је |
| <pb n="245" /> нијесу питали!?{S} Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета |
| јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски о |
| ела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке |
| ..{S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купи |
| војим ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Те |
| коњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог ода |
| инија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то |
| ом назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава |
| зговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви |
| Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је предавао црко |
| те, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити |
| е зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да |
| азним особинама Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, т |
| алица му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну |
| ли се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта ми |
| р.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљани говоре, али никада |
| није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пут |
| т, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{ |
| .{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у |
| </p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћет |
| т и разносила свака његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вр |
| .</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће д |
| та гвардијан.</p> <pb n="72" /> <p>— Он је при-ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!... |
| сео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у тр |
| о, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, |
| у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уз |
| јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— С |
| у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије год |
| што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше п |
| о пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га |
| коња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, уч |
| шћанима и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам доб |
| овачем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидоше у н |
| Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{ |
| се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с |
| црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} Он не показа превелике |
| акама сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} По |
| утра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по в |
| ом дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића |
| отрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најпри |
| м у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази |
| фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат |
| ца, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зв |
| Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило |
| е ограде.</p> <p>Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, д |
| 9. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврље |
| ико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала радозна |
| вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Једнога вечера, засијала мјесечина кр |
| а и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, |
| p>Други инокошњак, Срдарина, јегленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздваја |
| Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се т |
| е зафратри и да добије парохију, постао је така притворица, да се човјеку не мили погледати на |
| но, што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољу |
| веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што |
| <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и много причати о свему, што му сад бијаше |
| има, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоњ |
| нога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и пом |
| оља, испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше |
| , ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет |
| чарапе у отворенијем мествама.{S} Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> < |
| /p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му ру |
| Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди |
| та, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једног |
| смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, п |
| му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} |
| те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по |
| мате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма кој |
| м кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обу |
| Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, |
| ко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ нашега ученога фра-Јероли |
| дите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта. |
| pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте |
| дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста картина! рече Бакоња развивши лист неписане х |
| гове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се об |
| нутка могаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра- |
| .{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће |
| оћ! рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну к |
| а и Чимавица....</p> <p>— Није то, него је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Ба |
| амрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пус |
| арицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је |
| вић и Накић прогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људ |
| Фра-Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више в |
| новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све |
| {S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али х |
| прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна |
| нда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заис |
| о уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. |
| , па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, био је Б |
| ећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> са |
| рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана.{S} |
| и сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може |
| анастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, увијек страх |
| шавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри |
| лац <pb n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио трије |
| да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомен |
| <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паству.{S} Од трену |
| ј подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свак |
| е те зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Примо |
| за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје |
| њи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви оста |
| , тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше у |
| ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста кар |
| им!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, |
| да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући |
| едан од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу |
| n="108" /> <p>— Спасте дите!....{S} Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> |
| } Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!< |
| и, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад пову |
| ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају |
| промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обз |
| тог човјека.</p> <pb n="189" /> <p>— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отисн |
| емом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свако |
| иђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је л |
| стави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, |
| аклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад |
| старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одгово |
| Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго с |
| помињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави к |
| ....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и |
| витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се |
| ма видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се |
| да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, |
| је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом св |
| е пуна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.{S} |
| а тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А ј |
| во ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, |
| закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад б |
| А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бак |
| слоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и |
| иваше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће к |
| о поучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет |
| к у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакш |
| у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је поко |
| е стриц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће м |
| и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дува |
| а крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, |
| Писар, одиста хотијаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу д |
| !...</p> <p>Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. |
| ве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с |
| а Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у |
| ођани припану, особито ове године, како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, |
| томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како |
| руговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како је то работа Милушана, како се његов син томе досјетио |
| врименом!</p> <p>Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљ |
| а ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали ре |
| Срдар вјешто забашури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је |
| , од Јозефа праведнога!{S} По том, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка |
| т стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра |
| о, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носи |
| лим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се по |
| овора с оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што ј |
| рипеци могао доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у с |
| ку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на с |
| ја, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p |
| у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоњ |
| се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас |
| јаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, |
| вље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева |
| едаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде рије |
| !{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и ста |
| , предавши коња Шкељу који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Б |
| што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На св |
| } Како је то могуће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годин |
| ко, <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну |
| о је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, |
| вља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сада и |
| говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза |
| прегљача.{S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукави |
| снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</ |
| ху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учи |
| а би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинц |
| де шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин |
| итна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зеленијех очију), могла карат |
| това, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјена |
| сли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш |
| ње о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао |
| инити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразо |
| коња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ник |
| шија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но |
| ер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуг |
| , но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања. |
| рењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пје |
| Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мал |
| да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да |
| окојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бј |
| итне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За |
| да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати |
| липос, крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредов |
| начином, отидоше на сијело.</p> <p>Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њек |
| орме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p> |
| Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брн |
| се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фр |
| са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} С |
| де кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> |
| и се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Буја |
| акога другог <pb n="201" /> јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дув |
| вати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин</hi>, (1545. ✝ |
| > <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкора |
| е као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не з |
| је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети со |
| м онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} |
| га и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра- |
| ало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и |
| иду ли, па опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, |
| мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље |
| на барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, |
| бртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет р |
| мио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, |
| граници...</p> <pb n="109" /> <p>— Тако је, вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седланика, р |
| но јутрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се п |
| сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем ку |
| не, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако! заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S |
| ни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да с |
| стири светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући |
| еког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца |
| свим другијем изговором...</p> <p>Тако је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврд |
| ри се превијаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звон |
| д више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху |
| и Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а т |
| ра сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим дру |
| њ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S |
| „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у ман |
| Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} |
| би пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше |
| га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше о |
| зувака, испријечане опанчине!{S} Колико је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њи |
| а Буковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> < |
| кога дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> |
| е се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив |
| ше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или чети |
| } О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мј |
| колина, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, |
| омаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове |
| видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви- |
| ему бијаше са свијем као турски, толико је могао разумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дува |
| та друго, ружне снове снијевати, толико је, са свију страна, клетава било управљено на његову в |
| шном Тодорини морало се штуцати, толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на |
| је.{S} Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало |
| десити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изненађењима.{S} Кад послиј |
| јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви см |
| , опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Д |
| је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свит |
| шо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном зат |
| е, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од ј |
| е ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од |
| аво да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, |
| ви половину од онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је... |
| . „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас |
| рино питање: „на кога се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година |
| вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Разумите ли?...{S} Коњушка је отворена, |
| су.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је још шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је г |
| набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико |
| ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, |
| натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може |
| нда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога |
| није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је пуно р |
| и.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправда |
| дак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могл |
| ткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је почетком септембра.{S} Киша је била престала, настал |
| још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скич |
| м и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p> |
| бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, један за дру |
| „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви |
| о, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико постриженика манастирских, али су се он |
| е врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да је |
| у.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и ма |
| еп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што је описано у глави |
| ио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} |
| ра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња |
| е се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ |
| јеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S |
| Како се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p |
| је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а |
| давно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три |
| , Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушм |
| ца? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те |
| атна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</ |
| о је онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен чови |
| д највише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{ |
| редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити |
| .{S} Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути |
| о сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину |
| {S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, |
| мо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мајсто |
| да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" /> су синоћке нагонили Букара, да п |
| Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми |
| с вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети |
| овик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рук |
| му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах |
| ам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> |
| ити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зр |
| са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос мож |
| јегленисања са Срдарем, много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра |
| у да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, б |
| ва, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату |
| ; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не виш |
| еда Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини! |
| особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први |
| ђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, |
| 21" /> <p>— Стипане, намири коња!{S} То је најглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу од |
| е, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек ист |
| пута, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисл |
| ве ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пак |
| чно почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и сти |
| кин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога им |
| ечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добр |
| никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрон |
| днога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у к |
| 2" /> је Вра на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све в |
| огу измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, ал |
| ега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један |
| ш да има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не б |
| .{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми пла |
| та ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био |
| је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраш |
| ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјесни |
| чић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и он |
| дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p> |
| ..{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! |
| ак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Б |
| то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још д |
| напридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак боравија.< |
| да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрост |
| анастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртир |
| и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И |
| S} Јерковић!{S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући р |
| и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <p |
| бе.</p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста |
| огао претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да ниј |
| да је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити који други слуга, од онијех, што су пр |
| овници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који он |
| , те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дит |
| <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишт |
| како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе д |
| па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога |
| би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Оси |
| ар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код биск |
| ине, <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра- |
| ађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ств |
| с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; |
| Е КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соб |
| њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко |
| шмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Ку |
| што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили |
| ти, он се страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом к |
| ње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> < |
| не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p |
| ставише погледе, на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценц |
| S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све |
| све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и д |
| е се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буковича |
| паљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне иск |
| че да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни љ |
| ио о манастирској чељади, с онијем, што је сад знао...</p> <p>Њеколико капљица кише падоше му н |
| харамбаша.</p> <p>— Сметењак један, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало о |
| па однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, |
| пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и поче |
| ло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштениј |
| е доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о манастирској чељади, с онијем, што је |
| ко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се |
| че Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприча шт |
| ко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје с |
| не.“ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мисли |
| кше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је пра |
| еган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он с |
| о кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин |
| веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је |
| зином; сад се дешава у минутама, за што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се з |
| сли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с |
| попару, одговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа |
| м, нити се могао претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљава |
| чи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености остали |
| ала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разг |
| Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се |
| е дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак укло |
| нпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне |
| је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиља |
| , несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља ба |
| се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!.. |
| т у свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави |
| е“, узме благослов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани |
| ћом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест моти |
| че обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самртницима!{S} Фра-Т |
| кло је истијем редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у нау |
| у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Брне</hi> II, (✝✝ |
| .{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле |
| че Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отиско |
| што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} |
| ти и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева о |
| мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да |
| рћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! |
| ци.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати ман |
| ке, јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi> |
| че?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ |
| „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фра-Пињата пов |
| оде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра |
| н, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разб |
| мо Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово ни |
| и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да |
| тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>К |
| оји дихаше као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а |
| „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чимавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да |
| а га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хти |
| /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња |
| , он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске ра |
| Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш р |
| је водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је предавао црковну повпјест, догматику, ерменеутику и. |
| ца морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе к |
| е, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често о |
| ви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} М |
| } Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p |
| марицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђав |
| ре ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> < |
| у око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди с |
| !?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња |
| ас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта |
| „оштија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар н |
| нији су у томе пуке незналице.{S} Љекар је најприје порицао потребу тога <pb n="127" /> обавјеш |
| оворија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли |
| и глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у |
| <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?.. |
| ашло толико фратара, или попова (фратар је више цијењен).</p> <p>Така се племена зову: <hi>свет |
| имљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачат |
| ја, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом колину</hi>“...</p> <p |
| е кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" /> |
| ка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могл |
| олдате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „Оног |
| се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.< |
| <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p> |
| ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо уст |
| трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако! |
| з то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачуд |
| и, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и |
| вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гварди |
| } Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је вел |
| у пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја |
| ке Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бако |
| . на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... ли |
| и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз |
| — Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служ |
| ијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, |
| е му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткуј |
| а било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, с |
| ради избора новога гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и про |
| дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарама; судија исприча, како су о |
| добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> < |
| вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! галијот |
| е би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао |
| сна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само |
| у писму, о несрићном догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне по |
| јте: „Зафална писма Господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манасти |
| поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? ре |
| о за све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради |
| више.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, укидоше |
| пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме с |
| ен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња |
| Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је доч |
| у прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" / |
| емда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p |
| и фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi> |
| згоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, |
| а? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— |
| то за читање.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу |
| , а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет |
| анда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Б |
| !{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част |
| а као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је |
| ати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота |
| на јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па |
| и: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непокварени |
| је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно тр |
| одама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет |
| ица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме |
| >Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</ |
| ши поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха кр |
| з сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат об |
| да, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Как |
| а оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливш |
| х опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке дола |
| тулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обукоше мрт |
| и кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле напи |
| осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p> <p>— Ј |
| ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а |
| ко познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардиј |
| свјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони |
| авши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Оси |
| је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p |
| еневреци му панули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види му |
| <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лаган |
| м!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици |
| собито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило и радило преко |
| ијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душе |
| инара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, |
| ропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Нај |
| нчити.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пир |
| а!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорук |
| јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, |
| римену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p> |
| бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p> |
| азити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоњ |
| огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи |
| пицу међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <pb n="39" /> |
| а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</ |
| вши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња н |
| ши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу једа |
| уљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе с |
| ристаде, — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не пл |
| коња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђа |
| о.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, |
| алијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се |
| стима, све што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или с |
| у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтјед |
| својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и ме |
| стрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Ник |
| <p>— Не говори тако, кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Кри |
| а, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те с |
| покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је |
| , он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву та |
| у и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех |
| роведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је |
| ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>На |
| твила, које за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од ње |
| ијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и са |
| задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица |
| пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала |
| и претјечући један другога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> |
| штрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих. |
| и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, или попова (фратар је више ци |
| е, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> |
| учић од стричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови ф |
| Каку књигу? запита кнез.</p> <p>— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти пода |
| ....</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је понија Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардија |
| крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака ј |
| и, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћ |
| лом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић |
| хиских ствари.{S} Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби ст |
| догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије с |
| дујо, нику ришћанску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи |
| ми најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> |
| с!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавање.< |
| а Цонтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p |
| укова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравц |
| ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „ |
| римаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, |
| њетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра |
| ели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у |
| се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде |
| у подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му |
| х очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољубиви, слаткохрани, и врло |
| педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма- |
| тужно лице.</p> <pb n="166" /> <p>— На, јево ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта гов |
| Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа |
| о....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све д |
| е! тако! заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле п |
| p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку |
| <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући |
| S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика |
| онови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш |
| се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма ре |
| о! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавш |
| што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!.. |
| -Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега му |
| ја, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо |
| вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.< |
| знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка м |
| /p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама |
| су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то г |
| а, Кљако, Цонтрона, Жландра...</p> <p>— Јево пуно наши! рече Бакоња престрављен, и прије него ш |
| ашу, и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањск |
| све, пак се усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро |
| у), те хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, к |
| ма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако л |
| , да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас св |
| ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокар |
| е: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{ |
| ти Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се п |
| е боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Бр |
| <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, пр |
| Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме б |
| м то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани |
| ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја са |
| ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица |
| аку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је |
| к, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је |
| га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст |
| , а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, много читао, то је својим питањ |
| репа.</p> <p>Други инокошњак, Срдарина, јегленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака |
| оња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Б |
| ратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком б |
| кове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче н |
| , него оне, којој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велик |
| рмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> |
| ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, д |
| њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њ |
| руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три четири године старији од њега |
| на клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле |
| и, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па |
| /hi>.{S} Први број значи годину рођења; један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакл |
| ма и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} Послије њеколико, она |
| ечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар |
| стир....{S} Па има још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђа |
| се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} |
| а све <pb n="245" /> нијесу питали!?{S} Један је тражио лијека њекој болести, други је искао са |
| а скочи као опарен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше |
| анин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није бра |
| лату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетк |
| >— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А к |
| ио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан |
| својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је |
| и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите |
| остује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме ни |
| опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се |
| оња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од |
| је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни ва |
| у.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вел |
| рла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика |
| оња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} |
| {S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што |
| римена да је, напрасно, неспреман, умра један редовник, па, послинак, није има мира у гребу, не |
| и још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, |
| ели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра к |
| он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушују |
| епсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Је |
| змеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="1 |
| варати сам собом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су |
| кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчи |
| у му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така |
| нило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило |
| .{S} Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом.{S} Јерковић се наша |
| ара — Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 — |
| љан, говедар, <pb n="90" /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре закл |
| прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани прутић, па га лагано удјене стриц |
| поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, ј |
| — Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се |
| p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођанин, који у тај мах изађе, те бје |
| } Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и |
| арева ложница, у којој такође клопоташе један часовник, истога облика као и први.{S} Кувар изне |
| гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљ |
| уговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама |
| , диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела |
| инио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо попр |
| > ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође |
| е.{S} Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да |
| вати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> < |
| > <p>— Оно је једна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува |
| а, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру |
| нуше разговор, прекидајући и претјечући један другога.{S} Тако их је црква крстила, али по наро |
| ећином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом |
| {S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме за |
| укар? пита харамбаша.</p> <p>— Сметењак један, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па г |
| поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чуј |
| село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} Факин одмах отид |
| и се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, т |
| и, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га п |
| ијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— |
| и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога |
| ри Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа |
| истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је испов |
| се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уст |
| е горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућност |
| ђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна новост.{S} |
| <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једнако |
| е.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу... |
| а досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Трој |
| {S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима |
| ли да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у души |
| и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па |
| !...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све ч |
| бо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi>Фра-Јер |
| е од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година с |
| калина и Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољу |
| ичани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако |
| ак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестога, учинио би шеснаест шетња и испио другу по |
| плива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друг |
| и лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој часовн |
| што је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула“.{ |
| ред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се у |
| рече она и пође натраг.</p> <p>— Фала! једва изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, |
| обоје постидјеше.</p> <p>— Заповидајте! једва рече она и пође натраг.</p> <p>— Фала! једва изго |
| p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Он |
| ика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица |
| ко, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p> |
| м:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка к |
| уке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> |
| .</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговорити.</p> <pb n="216" /> <p>— Да |
| и је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер ч |
| ерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бако |
| ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" |
| , Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарскога стола. |
| из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем ис |
| ника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пр |
| b n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је |
| о од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију |
| </p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прат |
| разголицала радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјера |
| лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{ |
| -Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, |
| , који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада малакса срчаност војни |
| а Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му |
| вару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару, да викне |
| ! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Биж |
| о му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{ |
| траха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не п |
| те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!. |
| > <p>— О, Боже...{S} Боже!... проговори једва једвице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, |
| звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнут |
| оду да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четири часа послиј |
| па, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице изговори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку |
| О, Боже...{S} Боже!... проговори једва једвице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме |
| косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице изговори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и зав |
| коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покрив |
| а лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка, једини усталац <pb n="69" /> од све браће, излазио је н |
| скриње бијаху обијене и испреметане.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене ре |
| твога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p> |
| , с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жен |
| сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фрата |
| не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак н |
| ћану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" /> имућна.{S} |
| Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ |
| не, које ће настати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а |
| ате.{S} И сељаци одлажаху задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу п |
| угачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца |
| иса два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може приплив |
| је, учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улиц |
| друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, л |
| рубаца.{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља о |
| коња, намрштен, ста распремати собу.{S} Једна неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас з |
| му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} |
| у В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића д |
| запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те из |
| била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина |
| ила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сеља |
| е; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена при |
| ем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба.</p> <p |
| > <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, са |
| триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} П |
| тиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази магарчино!</p |
| p>У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а |
| један други манастир....{S} Па има још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића |
| ога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мис |
| комади опека.{S} Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртаст |
| сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, |
| е би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходни |
| о сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, поно |
| и из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, погледајући синовца, па кад и томе до |
| тидоше на сијело.</p> <p>Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи |
| м мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} |
| као да се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако падаше.</p> <p>Сви искочише из манастира.{S} Фр |
| hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето све једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њем |
| ке љубави са свијем предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са св |
| асторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....</p> <p>Ст |
| ђу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, св |
| и пастира.{S} Најзад, Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ затече их |
| нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“< |
| — К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, по наредби фратровој, Ст |
| а отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете говор |
| ја, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне.{S} Двојица само бјеху |
| типану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато |
| изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гом |
| епов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне о |
| , свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријан |
| х, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и |
| тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, |
| >— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб л |
| нац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицо |
| а манастира, у коме је Бакоња, и похара једне православне цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бако |
| о друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, |
| ж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу стр |
| а Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Б |
| у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јо |
| жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука |
| стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге |
| Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него |
| два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за |
| ио њеку нејасну <pb n="182" /> мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао об |
| проговорити....</p> <p>— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— М |
| чан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе |
| ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На |
| {S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ћ |
| ресудити?{S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт |
| и се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, п |
| јем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не |
| светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p |
| опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} |
| ош с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле |
| рска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те мал |
| >Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у тр |
| мрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="121" /> људи, |
| колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је |
| Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одмах.</p> |
| се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не |
| прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђак |
| p>Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо:</p> |
| S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна |
| ушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић |
| једнака, и различито обојена.{S} Између једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахо |
| ровинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити час |
| тина овнујских и свињских поребрина.{S} Једно момче Кркотића, гледајући то, шапну најближем: „Г |
| и може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим |
| лим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они |
| ета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека ни |
| у, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говор |
| аког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављаху и |
| тајући писмо, заковчаваше и отковчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежањ хартија, |
| а.</p> <p>У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице за |
| кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шт |
| ико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је до |
| па да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарно |
| велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве |
| оме су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи по |
| јаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијел |
| а нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Бука |
| а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чу |
| изао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатин |
| тину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица |
| Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћа Жмирко Рорин.{S |
| /p> <p>Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом.</p> <p>— Ја |
| опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењ |
| све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је |
| „Ником шаље ружне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, другог муња пара“...</l> </quote> <p>— По |
| аћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка.{S} |
| p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко |
| Р.</head> <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ |
| часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одре |
| ог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом |
| у промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела |
| јао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му пов |
| ш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, |
| из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само зви |
| али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{ |
| ње и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијала окупише се гвар |
| ети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те |
| ај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу о |
| -Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по на |
| у се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже |
| гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бј |
| отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави ст |
| ина.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</ |
| се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка |
| /p> <p>— Прије дванајс година убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, |
| ола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијетли лопар око главе.{S} Пр |
| азно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда с |
| највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распр |
| оњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> < |
| јем именом:{S} Иноћентије Ловрић, — син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу. |
| ра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и |
| ању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, р |
| олицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и |
| ја дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, па потрч |
| оварнога коња, па га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви |
| једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.{S} Узећеш једног |
| и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, у коме нема лукавства, коме |
| и видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, к |
| м по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Једнога вечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: |
| но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевство т |
| сињача.{S} Једноме брату:{S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{S} Кривица.{S} Најмла |
| ије био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, вра |
| а бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на |
| кима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци |
| старији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, кој |
| попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о будућности |
| по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар |
| } Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се |
| } То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрек |
| нда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски.{S} Тако хоћаше трајати до |
| Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше |
| се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... |
| м кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ће |
| е свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише пит |
| Тада тек видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете т |
| пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња |
| зу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и |
| у имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја |
| њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила с |
| о је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од |
| > да кришом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Ш |
| о нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од једном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостриј |
| и прилично <pb n="228" /> имућна.{S} Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху |
| е непомичан, заковрнутијем очима, па од једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао |
| “ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, н |
| ам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро |
| е.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „Здр |
| а, при првој миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ п |
| ти! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразом н |
| он петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше ње |
| је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стоп |
| ан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, какву никад прије није смислио.</p> < |
| да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и п |
| огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви саче |
| исну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од |
| чаху по кметови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћел |
| весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с |
| /> често крадом погледали.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним р |
| спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узел |
| у „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="169" |
| {S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> <p> |
| но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња изађе |
| ак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} Једноме брату:{S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, |
| овораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p>Слушајући те разговоре, Бакоња ч |
| озе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне |
| даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Б |
| је има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде |
| уках, који онда биснише страовито.{S} У једноме сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво |
| а је манастир озидан на лик творила.{S} Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бје |
| а, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине |
| уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па |
| ао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово зав |
| стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху т |
| р-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској тр |
| >— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта |
| .</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погле |
| Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се к |
| три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани вика |
| p> <pb n="231" /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући |
| ки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi> |
| , одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир. |
| ћи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пијаниц |
| постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња мен |
| p>— Лудо дите, како не помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, |
| ји од њега.</p> <p>— Немојте тирати све једну те једну комендију са дитетом! рече високи, болеш |
| него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бак |
| доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини д |
| а.</p> <p>— Немојте тирати све једну те једну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђако |
| и му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се о |
| аше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу. |
| /p> <p>Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те |
| е забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова |
| дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, |
| рва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити и на другој се миси приче |
| но!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном догађају, који нас ј |
| ући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одговори фратар.{ |
| едан приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође |
| м овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га |
| Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо |
| равославну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова цркв |
| бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто |
| ст, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску, па |
| устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седа |
| ви.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач <pb n="50" /> и кожни подглавач |
| {S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талог |
| ући руке опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живије |
| це,</l> <l>Срдарева душице,</l> <l>Наша једра кметице....</l> </quote> <p>— Муч! викну млинар.< |
| атвори врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомил |
| коте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе |
| него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!“....</p> <p>Још нед |
| дне међе, пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња |
| ако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли |
| м ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} Сад г |
| кеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох |
| ање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има пос |
| у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад с |
| "148" /> у желуцу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи |
| а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога др |
| , докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n |
| своју оставку на гвардијанство, — писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не зн |
| цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода |
| да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, |
| врати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми све |
| најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргут |
| ља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго |
| ! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} |
| е пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и њим говоре с |
| и река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња |
| > <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и |
| одај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p |
| свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех боло |
| ледали.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, так |
| е видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бак |
| врђивао главом.{S} Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјен |
| нову мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри сагр |
| она баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не пото |
| ош смо се чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с т |
| врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, д |
| рдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња |
| а?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S} Јел |
| да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас пр |
| Тијо, лако, кметице,</l> <l>Тијо, лако, Јелице,</l> <l>Срдарева душице,</l> <l>Наша једра кмети |
| јеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће бити сметња |
| главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на |
| и се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!“....</p> <p>Још недјељу да |
| е у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке кој |
| 214" /> не могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да ра |
| Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше заклонила очи |
| а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта |
| у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији. |
| аспитивале женске, а највише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога |
| је његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина |
| а, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња |
| тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије |
| преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у о |
| о да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што пос |
| нак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева п |
| ибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мора |
| аговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој |
| начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети д |
| рвијем знацима мужевности напомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром |
| ећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња б |
| рином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уз |
| , али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да с |
| шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, как |
| прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу. |
| жаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брн |
| у мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кр |
| на не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кро |
| стир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваш |
| уно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прекиде своје јутрење ше |
| тави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет талије |
| и на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</ |
| у ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! |
| , губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— |
| А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, |
| {S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S |
| о.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жу |
| а покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Гово |
| и клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, |
| се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у |
| жалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом колину</hi>“...</p |
| ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" |
| зворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје |
| ори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођо |
| "95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“< |
| >— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, о |
| екад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподоп |
| очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет разв |
| ворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу за |
| , да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</ |
| и у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из м |
| ш имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријеше |
| вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чаши |
| } Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Врти |
| диље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опан |
| У солдате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „ |
| ине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поруж |
| ви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад |
| олијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и |
| иду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.{S} Сад извукоше љес |
| ћима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће ужи |
| </p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> |
| киде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо |
| рам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су |
| аностима, при првој миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад б |
| при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргута зубма.</p> <p>— Таа-ако!... |
| ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та- |
| још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у ч |
| а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се з |
| то видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кул |
| да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а прито |
| не главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p>Послиј |
| о.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, шта се осамио, онај поче својим в |
| м да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се |
| вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а теб |
| ="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што |
| е ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој |
| елико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} |
| е кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и у |
| на увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост |
| ије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по и |
| је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром. |
| алина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкор |
| д цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се гов |
| пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онд |
| аго савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на |
| тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! |
| им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може |
| кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија послушат |
| . шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а ру |
| а.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, |
| варна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице |
| а на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати.</p> <p>Гвардијан с мјеста |
| у име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> |
| р сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, |
| агословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, |
| /p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би |
| коња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дан |
| .{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико |
| елком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница тр |
| ..{S} На онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и |
| у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци много заносе такијем работама!...</p> |
| , реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од |
| о да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца |
| кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или |
| а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гв |
| дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је |
| , опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе |
| а не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не |
| двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} |
| ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! |
| дговорити: „Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, ве |
| рзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} С |
| у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она од |
| оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени ст |
| ијех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! |
| уље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да вид |
| му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На он |
| вији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини |
| шли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами |
| и.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је |
| ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти |
| врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња |
| ни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, |
| аког корака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који |
| добро учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпо |
| да не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они с |
| утрење.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекор |
| и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „ди |
| Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.{S} |
| ај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било.. |
| а, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити |
| ужи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> < |
| к би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знам |
| ашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше |
| е и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у ариј |
| регледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало |
| вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право има |
| ије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, |
| ако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче |
| ко, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђош |
| } И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, |
| чина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они ј |
| стриц премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошт |
| е најзад да превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и |
| То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ у |
| благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао пр |
| јена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са |
| стира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало |
| то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у ман |
| >— Натраг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоњ |
| једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на вел |
| .</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање десет |
| трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! |
| мам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувш |
| <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по |
| идити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св |
| твори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален |
| једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два |
| нуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјева |
| дјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се повр |
| ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— |
| зари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг |
| м, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да |
| </p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погач |
| недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замирита ти десет талира... |
| .{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, а |
| прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа |
| овање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и |
| ити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скитача служило код нас, па посли разметн |
| е из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра- |
| омињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испуниш |
| ји буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ј |
| губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанст |
| ојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} |
| подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну м |
| литве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, богољубнос, скрушен |
| ивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку |
| рихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда |
| па и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бако |
| ажују болове <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га |
| им ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се по |
| че тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се у |
| м земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме н |
| , отправи опћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад |
| и си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чут |
| дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла |
| ад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћ |
| Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би др |
| , који је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборен |
| а, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше стар |
| а, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјест |
| ичана било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мог |
| l>„Пославши нам званога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да ма |
| варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан |
| рљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега м |
| да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чу |
| којуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по д |
| и.</p> <p>Брна стаде помагање.</p> <p>— Јере!...{S} Јуре!...{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли |
| !{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој |
| вши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши к |
| ко је трајало све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, ј |
| ad>II.{S} КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ.</head> <p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, в |
| те око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер |
| ћи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“</p> |
| секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi>Фра-Јерица</hi>, (1631. ✝ 1652. ✝✝ 1710.).{S} Наодија се у |
| ући зашто, сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега стри |
| и, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, магарчино, заспа? |
| стубе.</p> <pb n="225" /> <p>— Како!{S} Јерковић!{S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Б |
| један Јерковић са њекијем сусједом.{S} Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај има |
| p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је понија Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} А |
| УШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ.</head> <p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у |
| ћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, |
| S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дити |
| ве питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми ј |
| је, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић |
| Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све кика рас |
| ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| рије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом.{S} Јерковић се нашао прзн |
| его и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је са |
| xml:id="SRP1892_C12"> <head>XII.{S} ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV.</head> <p>Протекла је година дана од смрт |
| ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који је преда |
| >До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда.{S} За |
| авицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окрен |
| ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света лоза, томе |
| - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, |
| вцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.< |
| мисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то |
| је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Б |
| ерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећ |
| рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо |
| у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак уш |
| тнијег фратра.{S} Од двадесет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих т |
| а књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројиц |
| није податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да чит |
| озе</hi>.</p> <p>Така је света лоза <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манаст |
| тешка и деветом колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се сој разликује по многом чему од осталијех |
| он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли ј |
| ше свакога причајући о разним особинама Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше |
| ници; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен |
| а слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри... |
| и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? |
| ма.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред в |
| ни вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, м |
| лога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало раз |
| . али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их почаст |
| рили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није срамота никоме, а на |
| вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи с |
| о, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то није ист |
| тар, мало мирнији.</p> <pb n="32" /> <p>Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграја |
| ру па се поизмаче.</p> <pb n="24" /> <p>Јерковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се |
| о каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, него ли другоме коме овцу јаловицу, |
| путу, не можеш заборавити.</p> <p>Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека.</p> <pb |
| и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене?< |
| <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најодабранија она грана, од које је живи фр |
| <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мен |
| сти Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу |
| дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљ |
| пути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздра |
| говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се зглед |
| </p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ н |
| који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p |
| сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дош |
| пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори |
| т светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! зовну Срдарина, прекинувши штиоца.</p> <p>— |
| па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге тр |
| а би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S |
| доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра |
| Кршћански’ Крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и но |
| } Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, него ново... ни |
| : „Лако је тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај. |
| заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а |
| тиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста |
| оња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад |
| осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Хр |
| цркву.</p> <pb n="116" /> <p>Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху л |
| ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати к |
| , јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, та |
| {S} Овај пошљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Куш |
| коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на кој |
| к ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући г |
| ачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је гу |
| ика у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и с |
| и давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} |
| гледаше.{S} Бакоња се уздрхта.</p> <p>— Јес разумија шта сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, д |
| љу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на |
| о зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо |
| p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прс |
| а отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одво |
| им ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта |
| а муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта |
| , ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Јеси ли истреса тапиће и праш |
| и, како то тек пренерази ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мен |
| коња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче |
| истреса тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавул |
| на.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, |
| Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски.{S} Так |
| Киша је била престала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ |
| је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво народ |
| , и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако да се ра |
| а нисам зна то!</p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чага |
| тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то |
| II.{S} И3БОР.</head> <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунчаном смира |
| ху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и постриженици.{S} Те |
| маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све |
| талијем.</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих пр |
| јуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну |
| /p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам д |
| а ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељ |
| таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани бол |
| p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали све потанко.{S} Каза ти |
| у, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме тур |
| b n="51" /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, мага |
| > <p>- Бог с тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли |
| — хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оче, одгово |
| рати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли затворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, |
| еља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали све потанко.{S} Ка |
| Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S |
| ена.</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Јеси ли истреса тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, |
| ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ |
| ад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А је |
| опире из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто |
| и сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и |
| > <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чав |
| есте ли вечерали, људи?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— В |
| ..{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> |
| /p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде капу, па потече да |
| нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и |
| но (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи |
| заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратар |
| .</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче |
| чи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копљ |
| и су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> |
| питају сељаци.</p> <pb n="197" /> <p>— Јест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима. |
| а, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага |
| анас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> |
| ино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни |
| говорим.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гл |
| груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као крпа.</p> <p>— Тодори |
| се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле |
| ељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} |
| што прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или |
| заповједни празник народу, али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имат |
| ик нагну палцем врху усана.</p> <p>— Па јест, прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговори Т |
| та то може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се. |
| г, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, |
| иде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p> |
| је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораш |
| лим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па |
| онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду. |
| „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о с |
| и, изађите да испратите присветога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <pb n |
| ми велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је десе |
| и наочари с носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољу |
| и ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} При |
| го поче тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“ |
| .{S} Јуре!...{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, |
| ћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p> |
| вица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуасто |
| лен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин |
| е, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног |
| извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му шта је |
| њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем првијем колом опроштеника, наиђе дру |
| у.</p> <p>— Тако! рече фратар и настави јести.</p> <p>Братственици извадише луле с кратким ками |
| оквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ет |
| а зар нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, п |
| имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртир |
| скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> |
| менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка |
| А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ у |
| барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сид |
| нама смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан м |
| тријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе |
| ни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише ти |
| ашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> |
| рб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу |
| апатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето све једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, д |
| лим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко |
| ијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb |
| а чини? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико |
| а шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ће |
| светога и све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало к |
| Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! |
| ате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разум |
| а Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели |
| од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тр |
| "33" /> <p>— Јето, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше |
| <p>— Ти си јопет пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> < |
| ма посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и д |
| у сриду!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припас |
| н липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одма |
| а тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста |
| е Чагљина, звјерајући очима по соби.{S} Јето, здрав си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне |
| м да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни види |
| > <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи |
| ека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река? |
| .{S} Па онда, наду образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћ |
| ога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из м |
| Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка |
| ....</p> <pb n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд |
| {S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p> |
| говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па |
| <p>— Кључ је понија Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па дон |
| оји се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађош |
| д и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се |
| о то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би о |
| ече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом испросија је онај старији Јурићев....</p |
| гнувши наочари с носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња |
| оцвилити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> |
| Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужи |
| вечано предаде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријат |
| {S} На растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а |
| па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> |
| ита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо нам |
| уна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да н |
| а је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пуш |
| , зато шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S |
| Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ н |
| је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто з |
| учина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак |
| оклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb n="118" /> < |
| во на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... о |
| А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и с |
| о сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кн |
| мо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале! |
| ргаторију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да |
| де, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећ |
| то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг но |
| “ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави |
| о заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознат |
| бацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па поступајући три пута, паде |
| њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко |
| се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!...</p> <p>— Н |
| ња, застадоше сви.</p> <p>— Останите... јо... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет |
| оји вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{ |
| сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује човику! ка шта је јоп |
| Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путни |
| довца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фра |
| менитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“...</p> <p> |
| чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, ш |
| еби? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за на |
| ћи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде |
| т од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!{S} По том, како је Исус сакрушија бо |
| О Исусе слатки!{S} Дивице причиста!{S} Јозефе праведни! кличе Барица уставши.</p> <p>— Немој с |
| ез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одрије |
| ељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздише |
| > <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питање: „на кога се увргао,“ имало |
| се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше |
| .{S} КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ.</head> <p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата |
| оја бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче |
| се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, |
| а се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припреме и |
| клони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче брија |
| </p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, |
| јем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њеку |
| е.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан саставио ру |
| ини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одмах живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу |
| ица, живијех црнијех очију.{S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрће |
| , увијек страхујући од смрти.{S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица син |
| о напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румења |
| м се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то |
| p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима. |
| а Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде |
| рећу најезду сачињаваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божић |
| ега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома |
| ешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут |
| остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега |
| една слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге к |
| ића није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а |
| ма.</p> <p>— Таа-ако!....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнкон |
| мин монжемо слонмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну ф |
| а, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам |
| и по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Б |
| мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— |
| мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, б |
| ија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с вримен |
| али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, |
| Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, им |
| ам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине повр села.{S} Па |
| кнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, к |
| ладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја |
| и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта м |
| S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи |
| ули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к ц |
| лет човик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта |
| гу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га |
| равица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад од |
| рече:</p> <pb n="19" /> <p>— Запали је јопет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештиј |
| о залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисл |
| шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" |
| >— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је сви |
| исли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ј |
| , вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докле су |
| утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он ре |
| .. ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по година |
| /></p> <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> |
| .{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јопет пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а |
| нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, |
| и, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред |
| > <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, |
| д, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је г |
| ен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом р |
| кине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј н |
| ен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, т |
| } Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те!.... ако буде боље во |
| а:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видиће |
| p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо |
| о учености осталијех фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога |
| , која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којо |
| прости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар н |
| p>— Останите... јо... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А |
| ој Миси имена тих људих... <pb n="5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гу |
| а).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране |
| редуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> |
| упље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде |
| али смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више |
| , пошто му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима ка |
| акше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — |
| а је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу држи чисто и госп |
| мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још о |
| Букар предуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше ми |
| те добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скид |
| ик се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодн |
| ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> <p> |
| ке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше |
| већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изнена |
| ина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> |
| Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињ |
| кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу |
| јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи |
| !“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани посли |
| е, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда д |
| руги с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из манасти |
| ити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грг |
| ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој |
| угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себ |
| био одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S |
| <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} Т |
| ис у један други манастир....{S} Па има још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је син |
| 2 на глагољскоме часослову, на коме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује редовниц |
| рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али к |
| дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви |
| лидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису з |
| оћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се х |
| ац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по л |
| и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушме |
| рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из житија, па изређа око двадесет |
| тар надувајући образе.</p> <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану |
| > доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко |
| штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Дру |
| па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, у коме нема лукавства, |
| град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Ба |
| репастише видећи сав покор!{S} Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, ко |
| .{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, |
| е се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше |
| е народ и постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка сам |
| {S} Са страна, осим домаћих, клечало је још шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је глед |
| Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико постриженика манастирских, али су се они н |
| тије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у мана |
| дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушт |
| к.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није мога |
| О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добр |
| <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и г |
| , како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар |
| десет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, б |
| ји“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња из |
| ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па б |
| учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га о |
| јеше зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље долико |
| еше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Ј |
| зе који, почетком овога вијека, укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, дек |
| да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одм |
| ет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао |
| S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако м |
| фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукопис |
| зеће ми најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...< |
| ли се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} |
| м шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, |
| , — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, шт |
| е то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и веч |
| аметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ру |
| јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеш |
| о ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала |
| артије.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је би |
| рдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p |
| Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педесет к |
| ди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чисти |
| ку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ј |
| еде оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси пор |
| ом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А |
| али! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим |
| а да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње |
| таријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> <pb n="15" /> <d |
| ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема |
| > <p>— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а |
| штовати ка свога старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш |
| та догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми нај |
| Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оче, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те о |
| ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, је |
| /> <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се по |
| пеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb n="131" /> <p>— Од |
| града...</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! рече талијанск |
| ад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, |
| {S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја ј |
| стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи |
| м с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање |
| дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, |
| лио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка |
| а, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, |
| и га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, |
| Како шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња |
| подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Диви |
| Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — |
| часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одмори |
| } Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му нау |
| днаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна |
| ило пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је пуно реферто |
| доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се жестока богословска п |
| елици, нашој липој кметици!“....</p> <p>Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су пр |
| фра-Фелицијана Фелицијановића...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Беља |
| слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} Прије њеколико годи |
| стир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, увијек страхују |
| ијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је |
| говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, |
| н се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи |
| рк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек |
| Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко |
| ко се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, |
| , да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!...</p> <p |
| стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима... </p> <pb n="248 |
| а Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња |
| многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању |
| да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бак |
| магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта |
| ћма ражестише и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: |
| се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце њего |
| пници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да прип |
| д је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту |
| ма и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је |
| ра у руку, па посједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{ |
| наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p> <p |
| на стаде помагање.</p> <p>— Јере!...{S} Јуре!...{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S |
| ату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ |
| трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза ле |
| м настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је п |
| а да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све |
| година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покр |
| ним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села |
| „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно при |
| и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињ |
| пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукописна предавања и једну к |
| ко њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био ст |
| женио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души |
| старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијев |
| је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су |
| 0" /> Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Ку |
| цу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да |
| ето са срићом испросија је онај старији Јурићев....</p> <p>- Је ли Шимета?{S} Шимета Ошкопица? |
| Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп ка |
| е поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали з |
| урић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спив |
| ај пошљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</ |
| а богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуја отр |
| {S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоњ |
| ке бријао свакога другог <pb n="201" /> јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресућ |
| у, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бј |
| Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" /> првиј |
| ла свака његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме најве |
| p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек |
| сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и |
| говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико |
| ота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет |
| стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у |
| ода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим к |
| г.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па б |
| поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије доручка, фра |
| оња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље н |
| ађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гва |
| {S} И постаде настран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред к |
| глаголица.{S} Такође научи „одговарати“ јутрењу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан гла |
| у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне |
| и пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао |
| У прасказорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу |
| обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свог |
| и нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња |
| звонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Разум |
| утре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу |
| вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о |
| аде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кул |
| Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брн |
| свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваљ |
| много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је ус |
| буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо |
| > <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка |
| оњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само с |
| с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих дв |
| тву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас |
| ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово |
| >Њих двојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Ба |
| но, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вра |
| а обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприча што је било, |
| и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, |
| удим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња |
| бија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастир |
| то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Ј |
| љивији разговор <pb n="229" /> него оно јутрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаш |
| ко се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну |
| } Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега < |
| ли смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој |
| а ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија.</p> |
| о, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> < |
| <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се с |
| видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше к |
| се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мисли |
| од себека.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Д |
| погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закаш |
| .{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што |
| “</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарни |
| вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</ |
| >Брне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први |
| усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба |
| мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} |
| је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими! |
| прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, та |
| манастирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Ду |
| м, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија ск |
| а си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда не чу |
| <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево т |
| зван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели |
| жу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како мл |
| е?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем ва |
| штијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи |
| вар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="1 |
| ном! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвој |
| ак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе |
| у зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ б |
| сте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, |
| е им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанст |
| јешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у |
| Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврну |
| . Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{ |
| дите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо мо |
| јелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Б |
| кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову п |
| разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и |
| то не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну с |
| {S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чав |
| Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопад |
| — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и недјеља.</p> <p>Све, |
| ..</p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри |
| етрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ |
| ан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{ |
| мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр |
| немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли м |
| да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања ф |
| ва свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, |
| и привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била вла |
| ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти д |
| м странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p> |
| , и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да |
| нчању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва |
| ише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у |
| Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки б |
| ти на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак |
| ело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гле |
| опита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <pb n="98" /> куљу.{S |
| дија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, |
| ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар д |
| ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} |
| да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковче |
| извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Б |
| љево, него оне, којој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи в |
| да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Б |
| и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш |
| служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.{ |
| фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Б |
| здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p> |
| лико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову |
| n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто та |
| а и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене |
| еше и људскијех стопа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на ли |
| а-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет |
| Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет човик који виру |
| а Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас ман |
| вај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} А |
| б.{S} Проклет човик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чи |
| , је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до то |
| лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, дост |
| како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаље |
| Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пу |
| ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња |
| о истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујући ковачу |
| ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми ж |
| и је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по |
| а претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, д |
| палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелицијану.</p> <pb n="119" /> <p>— О, |
| е, убојице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуј |
| да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у |
| с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возар |
| е и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стри |
| живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, |
| и не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не в |
| кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је |
| боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвунданда |
| ај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни ф |
| ватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, |
| е да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то |
| а душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока |
| и сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида ни |
| лим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуш |
| удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утр |
| е утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није д |
| те дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врат |
| и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разносија, долика до |
| а, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у |
| ити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавиц |
| ..</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</ |
| ш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за |
| <p>- У здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер он |
| ћи: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госп |
| {S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни з |
| буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S |
| ка се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Д |
| шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста у |
| ети, зато шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару |
| а-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија ст |
| ак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута н |
| гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам ва |
| се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и |
| чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него |
| посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и |
| уди <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У |
| довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелиј |
| цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана. |
| а.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да |
| S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де |
| гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да ј |
| ну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! |
| .{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, |
| ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира ва |
| ревести, него га отправи <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.</p> |
| ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се в |
| ћа, а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три |
| борме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, |
| <p>— Ископа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет т |
| ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Ч |
| бразе.</p> <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> |
| исар, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица |
| А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22" /> честито |
| Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода |
| речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кр |
| то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, |
| Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад |
| а. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, до |
| бро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, ш |
| ругови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћ |
| питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се |
| p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг но |
| си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то м |
| оридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази |
| ца дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа н |
| ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам ни |
| кале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говор |
| е у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S |
| а њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, |
| аки примира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била пок |
| човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, |
| д Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон об |
| не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— О |
| та рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разгов |
| „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работам |
| его ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> |
| па у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} |
| је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од |
| вници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а |
| љи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи с |
| очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— |
| !{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не |
| ра путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од |
| трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се |
| Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након подужег |
| и га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговорити.</p> <pb n |
| ече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с |
| опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјест |
| исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, |
| “ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синова |
| шине излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, кој |
| сао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.</p> < |
| е није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, |
| гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му опр |
| е трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоњ |
| јех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, г |
| стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну |
| Обоје заводњело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Т |
| да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у |
| е Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаше иза њега.</p> |
| он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се |
| је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати |
| ица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача |
| избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрн |
| у три четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па с |
| Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше грај |
| ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, и |
| бјеше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња |
| три, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђ |
| р, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко вр |
| ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн |
| пред манастир.{S} Остали фратри отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— |
| чини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка.{S} На |
| авише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> < |
| манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут |
| ша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси |
| на, који се једнако „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невј |
| раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и |
| рло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и |
| вему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> |
| е, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут рака |
| да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав |
| Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским налич |
| ији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно |
| рати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који |
| ћемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме з |
| е у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећ |
| остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала са пет ш |
| корака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} |
| је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије овлашнијех разговора, поп |
| >— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди |
| икнуше Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он |
| листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... д |
| ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са сви |
| {S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Врт |
| Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Ба |
| } Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о |
| p> <pb n="29" /> <p>— Немој тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! |
| .{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били гла |
| главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца, који |
| А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв раз |
| лаву међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узб |
| } Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је |
| љан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити да је т |
| ом код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер |
| послин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у |
| на би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи преко воде, з |
| је долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца |
| дио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, |
| на у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде |
| нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, |
| и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме обра |
| и Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би т |
| о осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за |
| је срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дуј |
| ш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је |
| рдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — д |
| аборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи н |
| њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, |
| тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! рече загушено ф |
| с, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благослов |
| Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја уто |
| она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, |
| дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће |
| нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У |
| тиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</ |
| е се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! е |
| дма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, |
| кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом до цркве.</p> <p>Три најмл |
| стира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> <p>— Шта је?....</p> |
| кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, |
| а и по старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чима |
| че говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А з |
| p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред |
| се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо с |
| о вршњацима, него и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седлан |
| .{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n |
| ћао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стрич |
| ипреме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и постриженици.{S} Те године је ј |
| ицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и х |
| акога пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који |
| спомињеш шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Дост |
| сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се на |
| је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колик |
| <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бако |
| са друкчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром |
| р“.</p> <p>— Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> |
| и је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас ј |
| био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. » |
| н дубоко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Б |
| стир своју нову паству.{S} Од тренутка, кад својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, ка |
| онким гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не |
| ну руком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа |
| , који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је о |
| /p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку у |
| ћ, како то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће дана |
| Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој је при |
| Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се уч |
| ндака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а |
| га манастира, нарочно из онога времена, кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно с |
| бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, |
| ке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> |
| : „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је ви |
| и и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да отка |
| кле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њи |
| ди и уста...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они |
| а дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, него ка |
| у тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она |
| рив, за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb |
| и да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, |
| кле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не |
| ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, |
| ! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти иска |
| њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?< |
| лужбама уз пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као |
| ова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека трпија!{S} Али је |
| анеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слу |
| прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Мари |
| ајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да ст |
| боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови |
| чинило ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не х |
| — Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему. |
| вником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да |
| које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој |
| у дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ј |
| шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођо |
| најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече |
| „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа |
| азумјеше, — јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претеж |
| клопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? поче исповједник.</p |
| ушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику |
| о, овако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <p |
| рдијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као ш |
| Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!{S} Триба ми <pb n="164" /> н |
| војом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше ос |
| да се особито разгласио послије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослобо |
| приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја |
| ржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— |
| цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, д |
| да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да |
| за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на св |
| а, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се ње |
| се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота |
| ошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми |
| и тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колона |
| {S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправи |
| и се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагов |
| во мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе св |
| , опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто бр |
| , не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n="7" /> обично се дод |
| агљина се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не помож |
| реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, |
| е се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голи |
| Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми с |
| цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што ник |
| то прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше с |
| ући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осморици |
| проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, |
| беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се игра |
| 729. ✝✝ 1776.).{S} Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из |
| ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!.. |
| да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се по |
| /p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S |
| извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоњ |
| е, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња.{S} Небо је било |
| да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њеком |
| ле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога |
| кај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ |
| ијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али |
| пе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{ |
| не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста |
| Ми смо друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче |
| чка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојаг |
| је добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге р |
| > <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> |
| p> <p>— Питам те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p> |
| p> <p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Б |
| {S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Пос |
| па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бу |
| лан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је |
| /p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, м |
| анчине устравице, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише пот |
| ашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p> |
| кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само |
| еки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни <pb |
| н, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун |
| Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова кори |
| ољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>К |
| </p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти р |
| изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} З |
| тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак |
| т мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p |
| о јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и по |
| на да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би и |
| тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја он |
| ст према такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ |
| ма у млину приковођана... <pb n="89" /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад |
| у одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња |
| ратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак |
| енцо</hi>, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835.).{S} Кад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далма |
| мија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и пр |
| кажу да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} |
| те враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} А |
| Прида мном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једно |
| базријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског п |
| вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар с |
| е, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчат |
| рине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срд |
| сићен био промјенама и изненађењима.{S} Кад послије ручка отиде да <pb n="240" /> захвали биску |
| арош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једн |
| <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети к |
| S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} П |
| познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с раме |
| који се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик |
| је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, послин николико вримена, ћутиш се л |
| ди.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пр |
| ело, у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка кр |
| е и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао |
| е по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њо |
| оше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Б |
| дијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовц |
| игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворници, стаде га дрека, пак |
| крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притег |
| човјек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка |
| јелијем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда |
| ве исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођ |
| такав смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од си |
| ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена к |
| S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на |
| њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p |
| а за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срда |
| ривен његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у кут |
| има је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно л |
| иже, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и |
| а од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гд |
| ази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прион |
| ијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо м |
| р дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, ал |
| Ђацима и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} |
| еран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, он |
| да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно муч |
| н говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу |
| е надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.< |
| оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у |
| како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.< |
| /p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати... |
| ...</p> <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостив |
| .{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас |
| олан, притиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим |
| и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу |
| вицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види <p |
| сте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи к |
| у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир |
| актиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао |
| е, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима, |
| гао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па про |
| је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио ус |
| небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој тр |
| је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дув |
| рији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p |
| међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за |
| </p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, |
| три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Бр |
| а је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњај |
| pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, |
| ачином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и заг |
| учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест |
| ао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одист |
| кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> < |
| 7" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њ |
| перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загр |
| уштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада м |
| и љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило |
| оме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љет |
| } Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, |
| топама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим но |
| те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петн |
| оше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како |
| ач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разуми |
| вле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.< |
| чеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала изле |
| сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти зна |
| а шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! рекоше св |
| } У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он |
| вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког из |
| днако пркелаше, погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} |
| водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је м |
| ="168" /> често крадом погледали.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла уви |
| лако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ј |
| ја на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да иш |
| жаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се |
| ња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вр |
| ји је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Бр |
| а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот |
| а-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треб |
| одржавали попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и н |
| им од себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му |
| е говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже |
| мјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парох |
| ијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима |
| ња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице с |
| о је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, по |
| та длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, |
| .</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за једа |
| S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли с |
| </p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвај |
| је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да |
| расцвитала“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом в |
| едаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати њ |
| је само мијена поднијело његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађи |
| ачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од |
| а је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се |
| си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубно |
| кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога |
| дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, кој |
| ослин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Б |
| а разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше ј |
| ошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра би |
| сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изаш |
| p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши |
| сприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах |
| тка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан ниј |
| се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња |
| ш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, ст |
| се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи једном руком |
| о, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз |
| х очију, лијепо скројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бак |
| пртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше.</p> <p>— Запо |
| слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од они |
| S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева |
| о Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид |
| ири часа.{S} Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднес |
| манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с |
| а, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркв |
| е, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шиј |
| , машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Б |
| S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојан |
| радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’ |
| {S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он пл |
| ху молитве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда |
| зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> |
| -Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш ом |
| у и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни |
| е дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву |
| енуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјет |
| злијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, |
| ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му |
| парохијама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко врије |
| Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученије |
| {S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али |
| ан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њеки |
| аквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, |
| уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не |
| и невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дија |
| у воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} О |
| је, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благ |
| уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> изгуби пошљедње куће из вида и тек т |
| ице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац |
| >— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам |
| што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не |
| ан ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? питају сељаци.</p> <pb n= |
| да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим д |
| он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му |
| разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, |
| сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог слу |
| ли „у тековини“, по парохијама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, д |
| ћи, ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити ње |
| Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се |
| ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита п |
| ати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је б |
| еван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жу |
| ко ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, |
| истовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ |
| " /> карте...., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те |
| ијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p> |
| о тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу |
| е јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега к |
| јерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? |
| ло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и з |
| само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пра |
| ече у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут цркве |
| етка прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та |
| оћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и п |
| ного заносе такијем работама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, |
| а изађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика |
| драви мају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само |
| ну, Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше |
| , да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж |
| тра зазвечаше, пак наста тишина.</p> <p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелиј |
| дрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говор |
| м се учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у |
| .</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи |
| .{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне |
| так.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење. |
| одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, |
| какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> <p>А рка |
| Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас з |
| l>„Тешко теби, Тодорино клети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ Фране свети!“</l> </quote> <p>Тијем |
| не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијес |
| уне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манас |
| дно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову о |
| сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик проб |
| ртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу |
| .</p> <p>— То није кадар!...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p |
| не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} Причекајм |
| дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једн |
| 2. ✝✝ 1710.).{S} Наодија се у Котарима, кадно срдари:{S} Јанковић и Накић прогнаше Турке....{S} |
| , искрај нејакијех светаца, који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p> |
| отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља |
| “ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту ни |
| уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда б |
| е долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земљ |
| ими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без ик |
| и.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у во |
| , прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се |
| Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека |
| да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједн |
| колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека ка |
| адека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!.. |
| ити записује двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповид |
| а није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња |
| <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.</p> |
| S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир у |
| ла навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та тво |
| p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори мали Бу |
| и за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо |
| p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви |
| кле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га н |
| , људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јерковићима одојч |
| из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску потковиц |
| идиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ић |
| показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то р |
| лом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p |
| е сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастиру? |
| па настави:</p> <pb n="163" /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспр |
| је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви |
| Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије се |
| оде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган лип |
| пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра си |
| /p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је ж |
| ћати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве ми |
| <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, кој |
| станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... т |
| им ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем |
| једа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шт |
| <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе ост |
| Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пивалица, спустивши ру |
| нтица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са |
| до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за |
| <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га д |
| прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држ |
| да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и д |
| млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу |
| нделорица придаје врагу </p> <p>— Право кажеш, невисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свић |
| ком слузи?...</p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је с |
| <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја |
| ришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија |
| а просочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу |
| те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шт |
| Немој тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p> |
| та липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим:</p> <pb n="155" /> <quo |
| ху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача ре |
| > <p>Манастирци се згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша. |
| кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очист |
| повист!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиск |
| та, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ ко |
| <p>— Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Те |
| орин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни с |
| вди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду над |
| } Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а |
| је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар |
| p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{ |
| алегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше к |
| година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шт |
| ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да р |
| ру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајун |
| из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да |
| е говорити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости |
| } Јесенас смо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће |
| ку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца, и каза |
| а слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мир |
| нити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ |
| ве приповидати?</p> <p>— Ја нисам ништа каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим о |
| три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, |
| } Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у се |
| си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да |
| и, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ј |
| Фелицијановића...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и гов |
| ри и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком с |
| ји је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле о |
| руги; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина |
| ногом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје |
| у манастир, предавши коња Шкељу који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дунда |
| </p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кља |
| а није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па |
| {S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није по |
| нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и |
| навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, |
| че испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа |
| , ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам з |
| звонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне |
| Барица уставши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо |
| омендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову пр |
| ми свете крви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријат |
| мијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му ј |
| ре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на „изу |
| тро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво м |
| зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па д |
| тка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Њеколико <pb n="185" /> пута промоли |
| вора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, ко |
| та је то, запита Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак |
| осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен |
| утише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејаснијех осјећања, и о |
| дари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у |
| ли крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамоти |
| мо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватра |
| о, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и с |
| p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијан |
| не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи |
| окора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, |
| или кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> <pb n="179" /> |
| кар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> < |
| ирци се згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <pb n= |
| нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! преки |
| и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је |
| једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Ода |
| S} Он!...{S} Он! вичу пандури.</p> <p>— Какав Тодорина?...{S} Који Тодорина?...{S} Шта је тај Т |
| а садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p>— Липо!{S} Човик се |
| е домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, бр |
| да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на |
| де у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоњ |
| и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп |
| рне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је па |
| ="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетља |
| о капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и |
| ао какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вар |
| } Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу |
| прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су бил |
| !</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју ри |
| го тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато |
| а.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" |
| о.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не при |
| а нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body> </text> |
| кање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је једн |
| губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш |
| /p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка н |
| S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови |
| !“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада |
| еколико илика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n="83" /> Кожна му пашњача, сва нач |
| приведете нике латинске верше!</p> <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада |
| научише на памет те разговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</p> < |
| апита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је |
| разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</ |
| извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, с |
| реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из ба |
| /> <p>— Јето, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осиња |
| етку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потв |
| е рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— |
| .</head> <p>Протекоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вриј |
| до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида |
| се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише |
| и коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече |
| послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти |
| ајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући |
| тавља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рек |
| и.{S} Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и |
| а.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> |
| лан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из |
| ију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </p> </div> <div type="chap |
| д се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, |
| : пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} К |
| смете Вицу и званице једном здравицом, какву никад прије није смислио.</p> <p>Трећу најезду са |
| ка ишчати молитву! рече Бобан.</p> <p>— Какву молитву!? запита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, ни |
| ред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и |
| S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</ |
| е би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онаки |
| ините,.... ја сам послом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем |
| капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у ком |
| ику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак биј |
| као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и |
| а неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива з |
| ње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунц |
| ељ измисли, како је то работа Милушана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, как |
| це од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да у |
| а дјеци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са св |
| ија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани го |
| прије текао о похарама; судија исприча, како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у њего |
| о осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p> |
| оња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} Т |
| а.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше ч |
| кар!!!...</p> <p>Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући |
| едва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да ј |
| жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је мал |
| и), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња па |
| риковођани припану, особито ове године, како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разг |
| начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Б |
| а, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајућ |
| ена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш само на једну ствар, како не видиш да |
| ра нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и |
| /p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните |
| в син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} |
| — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се |
| покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеш |
| ћи му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад по |
| се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већм |
| , бијеле коже и питома лица.{S} Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи јед |
| смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и стар |
| чај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како је то работа Милушана, како се његов син томе досј |
| че и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ |
| Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није |
| “</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, |
| а, а пристав поцрвење, па поче причати, како су сви православни у опће слабо обавијештени у ств |
| , — па доста!{S} По томе можете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Ј |
| ња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет |
| сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренерази ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, |
| мо с врименом!</p> <p>Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по |
| , и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви оста |
| {S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар х |
| е у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада |
| опет Срдар вјешто забашури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, п |
| јеше покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле |
| како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.< |
| ткога, од Јозефа праведнога!{S} По том, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја |
| } На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак |
| Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најст |
| уо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати д |
| коња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А к |
| рат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све |
| {S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист |
| <pb n="31" /> <p>— Натраг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се ору |
| ога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепа |
| , како не помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, |
| .{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да |
| њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти изв |
| чак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до с |
| измислила којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сри |
| овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни ј |
| д јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише |
| отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским д |
| Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија |
| а су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> <p>— О |
| ер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} Сирома |
| и је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина |
| леда.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим ист |
| Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још ду |
| се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша.</p> <p>— См |
| chapter" xml:id="SRP1892_C10"> <head>X. КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ.</head> <p>Фра-Тетка живо успоста |
| га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћ |
| во писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкор |
| .</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну!</p> </div> <pb |
| пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те |
| ; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb |
| у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном од |
| аху лице рукама.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, |
| шта ће.</p> <pb n="16" /> <p>— Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, |
| вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из да |
| пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одговори њеки.</p> |
| менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, |
| мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, |
| измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће |
| водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа н |
| ше бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S |
| угој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се ви |
| е?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, с |
| разговора с оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, |
| њача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и |
| још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада |
| њој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошани |
| т доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица |
| о хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше |
| н одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез достојанствено оде гор |
| та, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да че |
| бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} |
| ироку, <pb n="220" /> убијену цесту.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њ |
| уре?{S} Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала |
| ну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, |
| </p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Бр |
| , па посједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како с |
| то?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа за |
| Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће |
| <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељ |
| а камене стубе.</p> <pb n="225" /> <p>— Како!{S} Јерковић!{S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслид |
| /> <p>— Даклен, овуда су ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! |
| четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви? |
| е, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецим |
| е због замјерака братственика.</p> <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не с |
| чве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Ма |
| је, за Бога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, д |
| боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <p |
| и фратра у руку, па посједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Ви |
| ој, болан, тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по |
| шта је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардија |
| акоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Ма |
| ечење.</p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> |
| етога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са лин |
| и тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпез |
| ти, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није ср |
| е трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала пер |
| же Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срда |
| здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да сни |
| доше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њек |
| који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовиј |
| од, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помил |
| >Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде |
| ојима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како < |
| их распрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да |
| Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе |
| Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а |
| ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} |
| данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ |
| пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми |
| драв бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све |
| ту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их п |
| гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољ |
| астир, предавши коња Шкељу који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова. |
| а, за што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p> |
| ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S |
| тић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је годи |
| а нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали ца |
| ’ свију у гвардијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{ |
| ајући шта ће.</p> <pb n="16" /> <p>— Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Д |
| д је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра |
| јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, |
| ду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту |
| ника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред |
| азан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бакоња |
| ву кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се п |
| далеко, <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он о |
| S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, |
| ме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утј |
| .</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби. |
| уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је с |
| а дивану огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, ка |
| гоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња |
| ици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.</p> <p>— Так |
| ена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем р |
| се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао |
| гли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана по |
| утио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велик |
| а ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнин |
| p> <p>Фратар угаси свијећу.</p> <p>Чуше како крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помагање.< |
| тство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати, колико треба да чо |
| p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге |
| {S} А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи д |
| дар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године од кад ни |
| ђацима најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се |
| Ови очекиваху, ко ће први проговорити и како ће.</p> <p>Први пробесједи слуга Стипан:</p> <p>— |
| вијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће би |
| агађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је т |
| и, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пу |
| да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} П |
| себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и пр |
| М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је риш |
| вој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви |
| свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање ку |
| томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихват |
| је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зеленијех очију), могла |
| је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чагаља</ |
| е свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у при |
| ја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо |
| мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро д |
| стина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, које не при |
| ар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим и |
| пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише успомене.{S} Туда је пош |
| S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p> |
| навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту |
| нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много виш |
| не изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се д |
| ли? помисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога. |
| ли, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и там |
| ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђако |
| рече се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те зами |
| а јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад г |
| <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па с |
| слити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је бисниј |
| шапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, |
| и о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима |
| е послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога ви |
| а намрштено...{S} Казујте чисто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бор |
| е и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S |
| воме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима обро |
| евирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав ј |
| ити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити нат |
| ве мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, в |
| манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, прекрсти се |
| започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од сми |
| бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> |
| ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш |
| кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, |
| ујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; пр |
| и се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због |
| идје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:< |
| <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка |
| ојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разгов |
| о реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекош |
| би, Тодорино клети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ Фране свети!“</l> </quote> <p>Тијем начином Бак |
| p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да |
| руго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јер |
| „кланчаху по кметови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили |
| аху „липос, крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо нап |
| ем и начином, отидоше на сијело.</p> <p>Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивал |
| ишали („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута о |
| као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви |
| ромоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, п |
| одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? запита кнез.</p> <p>— Стриц је овако запови |
| и ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олт |
| евим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, фра |
| а сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да свршим, ре |
| вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, ка |
| Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то п |
| уће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, |
| јица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пи |
| јде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вин |
| разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим |
| Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} |
| је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Так |
| Човик се завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} За |
| да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим |
| њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнув |
| иде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од ф |
| станак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сјед |
| тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, |
| о добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима при |
| ишија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, кол |
| најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај с |
| очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Зд |
| аћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о те |
| а легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као |
| ош мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Буја |
| кију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} Дакленка (настави, пошто затвори <pb n="1 |
| да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга |
| река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јев |
| ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, < |
| Липа ми његова душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема прију |
| сто, који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бје |
| е.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што |
| о гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чудноватије, |
| д се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, |
| тале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе.</p> <pb n="225" /> <p>— Како!{S} Јерковић |
| м је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех камено |
| ађена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђен |
| њу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка |
| и замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка.{S} На њо |
| година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљет |
| убе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћ |
| пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика г |
| те прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однес |
| увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао |
| заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриле и комади опека.{S} Мален |
| на у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} |
| <p>Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише.</p> <p>Пошто се нагледаше „ |
| .</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тра |
| петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила |
| рне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољ |
| вори Тетка, разумјевши мимику.</p> <p>— Камо торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку з |
| ли Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикав |
| свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником |
| ишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка ш |
| који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкч |
| мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а кам |
| е диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод |
| ко је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</ |
| о и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигн |
| сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода |
| Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несре |
| јем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S |
| ли да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пу |
| еђу фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Прист |
| , несритни синко?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} |
| астојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје |
| поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире |
| у са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много |
| чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио послије похаре, кад је препл |
| еби.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говор |
| и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и уз |
| близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје п |
| жа, особито планинског ркаћа!</p> <p>То канда заголица Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, бра |
| .{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и |
| ијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица придаје врагу </p> <p>— Право кажеш, невист |
| рсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је у чашу жита.< |
| една воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{ |
| м стубовима, свијећњацима, криволетима, кандилима, према сликама и киповима, што плијењаху погл |
| ни га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посла све, |
| велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека |
| ницу!{S} Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутиј |
| стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцат |
| онжемо слонмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар |
| у.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веом |
| е дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „в |
| пет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> |
| оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако падаше.< |
| га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, |
| о.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се р |
| соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пр |
| под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њешто сра |
| ом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb n="78 |
| ијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа! |
| љу, ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици |
| рњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вечера је увијек била ло |
| се „обуче“, узме благослов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоњ |
| на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га |
| ђега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распрем |
| бичајеном реду и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те |
| е лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{ |
| ИЧНОСТИ.</head> <p>Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} Брне је десета |
| ш шта, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти |
| га, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb |
| о да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? |
| због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих друг |
| и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Ба |
| S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> |
| аде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испи |
| сам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дв |
| ; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петна |
| есет талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толик |
| амнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} |
| јечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чу |
| оња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па он |
| , гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орма |
| о своје другове, који чаврљаху молитве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут |
| алица исприча то на претрг, па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као |
| Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, к |
| у код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну <pb n="182" /> ми |
| арију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе.</p> <pb n="211" |
| да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срда |
| рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје во |
| а три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{S} Поврх сије |
| очима, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, до |
| во утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком |
| другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, |
| ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по ко |
| Тада поче обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самртницима!{ |
| да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче вика |
| готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд |
| <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећ |
| } Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови жив |
| Бакоња спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толи |
| ли Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда с |
| ости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жељ |
| елом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стр |
| који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спр |
| вали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манас |
| ци у манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>С |
| асу и још ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и |
| у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху |
| он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он |
| ура до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа- |
| ј, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја |
| застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| и ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би пр |
| било, текло је истијем редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Буја |
| Овај му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срд |
| о и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња ск |
| сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за по |
| така, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, |
| и су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Ниј |
| они будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесм |
| нај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— |
| у, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и |
| снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придава |
| ину, а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први |
| ра је један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манасти |
| ојску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Ст |
| а и звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Крко |
| творио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Нем |
| и фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и |
| ма, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли пристати на њешто.{S |
| о су се слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Ба |
| ице, у којој је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар |
| ескок, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао н |
| лике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Пр |
| и су се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> кој |
| да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио из |
| 3" /> <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучи |
| оче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ у |
| већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо |
| али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро |
| д као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз т |
| клопоташе један часовник, истога облика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну п |
| о и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки д |
| фратра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} |
| према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од они |
| собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради |
| он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика |
| а је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљ |
| кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабра |
| > <p>— Иве мој! викну Кривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, дијаче! називају:{S} |
| олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Ш |
| је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ри |
| му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем |
| прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову м |
| Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом |
| се испред манастира могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, о |
| ис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се |
| агрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких |
| давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, сн |
| </p> <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодорина!... |
| >Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва јед |
| /p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{ |
| ма, све што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скоч |
| ница из скорашњег стричева живота, које као да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му мил |
| дбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми ј |
| ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, |
| !{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљени |
| ко да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а |
| воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— |
| и за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли пристати |
| -Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све те новости учинише д |
| <p>Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј |
| акле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Св |
| лијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши м |
| Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Његов лиј |
| а шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, |
| и шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико тренута |
| лико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цес |
| , тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би |
| лорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, ш |
| <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништ |
| чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглуш |
| е, не, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке |
| (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у сво |
| у, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога |
| , хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за |
| изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Б |
| р.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у мана |
| таје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као |
| лога по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли до |
| ве, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи |
| акоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање зво |
| n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракит |
| ракије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоњ |
| а оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} В |
| биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Брне</hi> |
| говоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је могао разумјети.{S} Гвардијана би |
| а налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачк |
| авом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да б |
| /p> <p>Вечера је прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе |
| сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се |
| уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак је |
| а, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут |
| >Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часов |
| као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете л |
| момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту с |
| вима, као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би |
| ојим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је с |
| ин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, др |
| ешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, |
| Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, |
| а запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем |
| ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е |
| е годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевач |
| ијека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, док |
| о је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то |
| у.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју |
| по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије |
| } Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, с |
| т нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p |
| о је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну |
| и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немил |
| с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да с |
| <p>На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Ба |
| њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и |
| ри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако |
| аљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S |
| в, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кр |
| њача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се |
| и претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов |
| јеца научише на памет те разговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</ |
| стир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете зами |
| — кревет намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса |
| hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцег |
| било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су |
| атски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јеглениса |
| ко ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар да |
| капеланија, манастира и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племена поносе својим |
| нији међу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да |
| о браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео |
| еде браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух |
| ламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умј |
| мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не |
| капу.</p> <p>Сви поустајаше и поскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече:</p> <pb n=" |
| иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити још два |
| е све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе |
| од поздравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти |
| толицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћани |
| аптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава.</p> <p>Као год што се м |
| ет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око дви |
| до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.{S} По читаве часове сј |
| Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи је |
| е, па онда шарени појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе трговчићи по далматинскијем вар |
| , што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „ш |
| ак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Бр |
| ту мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке ју |
| аз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да |
| ме размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, јопет |
| то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву с |
| о претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан |
| јем, што је сад знао...</p> <p>Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије |
| нда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца што ублажују |
| млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти гла |
| пу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!. |
| ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање. |
| укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, ма |
| бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет дек |
| вши назва Исуса, па сними <pb n="54" /> капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на св |
| , кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукав |
| лија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи н |
| а блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илиј |
| вши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и поскидаше капе.</p> <p>Фр |
| че Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Ви |
| >— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, |
| валица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка.</p> |
| о гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, |
| г! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досиз |
| заковчаваше и отковчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежањ хартија, узе клобук и о |
| су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> |
| климане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка |
| едипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше,</l> <l>„Је |
| ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се уреди, што триба уредити! рече ф |
| <pb n="141" /> <p>Није могуће описати „карабулину“, која завлада ушљед тога открића.{S} Сви из |
| ти за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и |
| „Осињача“ (због зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље |
| досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да |
| јан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога уте |
| ја сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти са |
| ратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид |
| , ако су на тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, к |
| есам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, ду |
| иса тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста картина! рече Бакоња развивши лист неписане хартије.</p |
| претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну |
| ци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у такв |
| може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за |
| и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе.</p> <p |
| н.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку |
| е; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> < |
| , жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— А |
| Станите, липи господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мје |
| </p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} |
| д њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад |
| ркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге пр |
| ци, који сједијаху на столицама, између катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изостајао, з |
| ле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња |
| па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би до |
| азања, који се, као што је познато, код католика врши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем |
| .{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однес |
| астирске чељади.</p> <p>У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; она ј |
| S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена |
| ривеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} |
| је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим |
| утра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi |
| Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} З |
| ришта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са |
| топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да т |
| .{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј с |
| {S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим |
| pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те од |
| <p>Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом |
| и већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је само мије |
| о питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, |
| е дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близ |
| могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, наслонивши му руку на рам |
| {S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ва |
| Фала! једва изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза ко |
| мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} П |
| н и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додад |
| n="231" /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као |
| ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, криж |
| јем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тије |
| ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпа |
| чинити?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте зна |
| д ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, |
| о!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година |
| ! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута оном вод |
| сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис. |
| и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} |
| се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силн |
| .</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p |
| е прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — |
| ј, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} |
| ељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да |
| сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао др |
| /p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бј |
| извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше |
| ар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника ве |
| p>Кнез и Осињача скочише са столица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире |
| S} Сад највише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој кр |
| ежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="22 |
| ви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја ј |
| га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим раздани, |
| <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и заш |
| игу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бит |
| нувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама |
| и то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губав |
| ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! б |
| коња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, а |
| p> <p>— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је |
| ....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро |
| у коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покр |
| , а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</p> <p>— У солдате, разумиш ли, настави |
| ?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Каже |
| ратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца пре |
| „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити |
| аса доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као |
| а весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај кру |
| чка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али с |
| 5" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, ск |
| <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајде п |
| > <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његов |
| и баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим |
| уриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, |
| амока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p |
| } А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“ |
| у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило п |
| сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} |
| ви Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послати при |
| нин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да |
| а гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес |
| ћ, што онако липо пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико одобровољи, |
| знам, прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p |
| ени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дан |
| а, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се |
| а, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање |
| у, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манаст |
| а Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а Тетк |
| мени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњи |
| ише но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, |
| његе, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тр |
| криволетима, кандилима, према сликама и киповима, што плијењаху поглед са свију страна!{S} На к |
| и волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Лича |
| лу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бес |
| шарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господ |
| и је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сес |
| своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости |
| жда сам па пољу, по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни |
| Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастири |
| отворенијех прозора, на којима лепршаху китњасте завјесе, предмети великог испитивања и нагађањ |
| ију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што |
| арамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Б |
| ва прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни |
| ешан.{S} Било је почетком септембра.{S} Киша је била престала, настала похладна јесен.{S} Тетка |
| тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима продире до костију.</p> <p>Чмањак, |
| ма бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ват |
| ијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се б |
| ца, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „к |
| њава, као да се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако падаше.</p> <p>Сви искочише из манастира.{ |
| је сад знао...</p> <p>Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погле |
| цу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Ису |
| ...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао |
| Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мал |
| фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У |
| а; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба насуш |
| .{S} Најзад, Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами |
| што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка обаћетни паси“ (како једном рече |
| помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимав |
| Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око |
| ћа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баб |
| се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну о |
| та Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје с |
| оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Бал |
| било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то |
| сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер колико је он |
| оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, |
| звуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад с |
| е се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који |
| нове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета, чатећи молит |
| ијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и |
| г стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, |
| ега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је у повра |
| бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричевима |
| штију, одакле на скоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присв |
| снијевати, толико је, са свију страна, клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим |
| рављено на његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на пом |
| е:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Тодорино клети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ Фране свети!“</l> </ |
| >Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спава ноћас, кад н |
| лужио мису.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је још шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бак |
| са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у сти |
| <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет кру |
| Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, |
| ко огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и б |
| д, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раш |
| е Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника....</p> |
| гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с у |
| Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше но |
| {S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, реч |
| и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} |
| ...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма |
| ече фра-Брне.</p> <p>Осињача прострије „кличано“ ракно.</p> <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми |
| S} Дивице причиста!{S} Јозефе праведни! кличе Барица уставши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све |
| ју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p> |
| у, па одмах потражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n="22 |
| њине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а |
| ла се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часовник, истога облика као и први.{S} |
| {S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим. |
| једијаху на столицама, између катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изостајао, због болест |
| рата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, |
| ес ракију, дите!...</p> <p>Посједаше на клупе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себ |
| бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> |
| сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фрат |
| ти!</p> <p>Седам фратара извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Пе |
| е — у ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Види |
| мра, одговори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да |
| јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, |
| би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Л |
| , па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконима Чимави |
| убише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.{S} Са свак |
| ца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чуд |
| ештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светог |
| у сачињаваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоњ |
| аче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра...</p> <p>— Јево пуно наши! ре |
| бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише момчад К |
| адија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета |
| ед Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како |
| и уђоше:{S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пе |
| шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљина свак |
| бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин |
| отанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све се |
| дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <pb n="28" /> <p>— А њем |
| нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми |
| , па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> < |
| муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!.. |
| епале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Е |
| манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Т |
| pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред под |
| .</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе нас |
| зи, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога причајући о раз |
| >Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се |
| у, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове ри |
| у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све |
| ранце....</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је понија Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гва |
| а више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежи |
| стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађ |
| закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву |
| Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p |
| чавам дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S |
| , брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му др |
| не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи |
| он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог |
| ге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и како Бр |
| ва поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, лако, кметице,</l> <l>Тијо, лако, Јелице,</l> <l>Срдарева душ |
| > <l>Срдарева душице,</l> <l>Наша једра кметице....</l> </quote> <p>— Муч! викну млинар.</p> <p |
| ле пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!“....</p> <p>Још недјељу дана трајаше врдање по |
| идној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити, без руке помоћи |
| и <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија с |
| , Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се уч |
| рака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), н |
| иноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше њего |
| ногом, па и њихови одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће виш |
| " /> коју ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и |
| а би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му покл |
| ерковићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас |
| а“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и д |
| и.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, |
| ика код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно |
| пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају па |
| чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> |
| о, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Говорил |
| се маличак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру к |
| то кршћани толико заостају.</p> <p>Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним ст |
| и Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом |
| чеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? запита кнез.</p> <p>— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не |
| ите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, |
| — Не говори тако, кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Кривет |
| на добро управити! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог |
| ћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек након њеколико залогаја проговори |
| ста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не |
| оришту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — са |
| сем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талир |
| — Кутлача је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па наст |
| мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода |
| да?</p> <p>— Како: па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне |
| и нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у |
| <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу К |
| Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанс |
| увши непознатог.</p> <p>— Не знам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, и |
| како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем два |
| .</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> < |
| е, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало сукна н |
| лад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије |
| p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи |
| ... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замј |
| еузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али |
| ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на да |
| ом!</p> <p>Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</ |
| ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад |
| е сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, н |
| ра!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе правед |
| ијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може би |
| у, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па |
| ћи га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочише са столица.{S} Кењо их плахо пог |
| видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— |
| ма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} П |
| све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Бог |
| S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија т |
| , брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, |
| } И постави <pb n="11" /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: |
| тама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагаз |
| ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија |
| ! викну Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па |
| рне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко в |
| купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, |
| ени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто, че |
| ше у град... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући чита |
| вадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до поло |
| дена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица |
| сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању |
| Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике |
| фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико |
| н нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту |
| да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење.{S} Врти |
| ига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала и тако д |
| преметане и искаљане, по поду: свијеће, књиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло видјети само у |
| b n="182" /> мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом |
| тавише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове зам |
| тно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може |
| и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо, тражећи што за |
| оже се зађаконити, само нека прионе око књиге!....{S} Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је и т |
| она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— |
| па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обој |
| о књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!.. |
| ило као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије п |
| <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом:{S} |
| ро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама веч |
| Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Б |
| его да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} |
| коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? запита кнез.</p> <p>— Стриц |
| Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лак |
| дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? запита кнез.</p> <p>— Стриц је овако заповидија: |
| >Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те годин |
| ет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње испи |
| Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом |
| ont> <div type="titlepage"> <p>4 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО |
| ого доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти, синко, ови |
| и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје б |
| књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад.{S} Најзад оста свак при свом |
| о са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу и изгу |
| овору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Брне</hi> II, (✝✝ 1519).{S} Прив |
| се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки |
| ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у ј |
| ли од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Бо |
| је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста |
| помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав м |
| овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</ |
| ислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до са |
| за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удар |
| рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, моли |
| и још многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјер |
| , па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{ |
| ало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледају |
| рица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уз |
| , Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ак |
| >— Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату ду |
| е Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.< |
| е један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гр |
| а једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра- |
| па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} |
| и Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у |
| ија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— |
| да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први проговорити и како ће.</p> <p>Први пробесјед |
| Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гоми |
| мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се т |
| ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнез |
| уди скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{ |
| те, излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, |
| <pb n="108" /> <p>— Спасте дите!....{S} Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.< |
| ше на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Врт |
| е би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не и |
| дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може б |
| !{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боб |
| и ти, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад п |
| ите ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у р |
| те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не |
| .</p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад с |
| оватог човјека.</p> <pb n="189" /> <p>— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, от |
| м, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо |
| <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе г |
| ријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, св |
| — Живија! узвикнуше Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p |
| , риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То ј |
| састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупе |
| у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, к |
| р!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на њ |
| p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> |
| слија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шке |
| дласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је к |
| овјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам го |
| и је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, |
| ијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамб |
| > <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Ду |
| не старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одг |
| ће Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дја |
| гула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да с |
| елу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи |
| тје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху |
| ита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грг |
| , након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би св |
| године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, те пром |
| напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остав |
| ак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, |
| у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада |
| кајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и |
| тране свијета, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господ |
| , пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Бр |
| <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А |
| е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а н |
| адост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} |
| ушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћ |
| ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека |
| авши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко |
| ика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што р |
| i> и <hi>Кркоте</hi>...</p> <p>Могао би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи през |
| е чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета |
| пташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он на |
| х почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, су |
| опе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? ре |
| о стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за припов |
| ма је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом |
| шли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} |
| ан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, кој |
| > <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, пос |
| не губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неб |
| јеше пуна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.{ |
| је.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је била в |
| ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, кој |
| утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, д |
| ?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушм |
| ан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јест |
| има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви |
| ногим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћ |
| Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би прист |
| о!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехањ |
| <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магаре |
| о терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас |
| рећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фра |
| емба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би мо |
| } Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој магар |
| знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљ |
| јаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, м |
| се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме |
| >— Боже сачувај, дуовниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би изређа |
| ндиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако |
| те осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p> |
| ја је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав? |
| ер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брн |
| е, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, |
| одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јен |
| чка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дуј |
| е чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посл |
| ратар говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаро |
| е и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p |
| да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ри |
| је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себ |
| свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! |
| рица, те му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста засп |
| прострије „кличано“ ракно.</p> <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу |
| ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А за |
| огао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелиј |
| ом, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неук |
| лен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и |
| о на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p> |
| е — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не ос |
| поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики гре |
| {S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, |
| тка живо успостави ред међу млађима.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођани почеше д |
| е примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску потковицу!...{S} Па за |
| ач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, н |
| ан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од.... |
| Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и |
| Шкељо, заборавија закључати синоћ! рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заборавија....< |
| <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о кон |
| , нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали |
| сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} |
| риба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се |
| S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у |
| авија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили син |
| коња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковачем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеко |
| суд, пак отрча пред мађупницу.</p> <p>— Ковачу!{S} Млинару!{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{ |
| ледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац в |
| јни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија в |
| м рукама, па се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра ј |
| па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима. |
| дећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутрења, Б |
| пле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ |
| а шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Ш |
| шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана моћ |
| Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека раз |
| очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S |
| носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ п |
| ао узгред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се зга |
| ајзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.{S} Најз |
| ечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом |
| ње.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех |
| у споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу |
| ао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на |
| који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина дрва, п |
| мо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</ |
| на, <pb n="152" /> ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка гов |
| да Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, к |
| анимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало искрај пос |
| викну млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— |
| запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p> |
| ече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стип |
| Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде према њему.</p> <p |
| га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јет |
| оња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p |
| по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је |
| /p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајућ |
| који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> |
| ав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb n="250" /> <p>Послије пр |
| </p> <p>— Сакррр — викну мајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година лом |
| а посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— |
| теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех |
| а!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, валај, реч |
| једе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балеган |
| ше:{S} -Јозица.{S} Материно питање: „на кога се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је б |
| е морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра |
| S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он поми |
| ?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А он |
| ажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: токе, копо |
| очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпо |
| љани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже |
| дар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.{S} Најзад Балеган |
| аше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња г |
| старији од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} Из то |
| {S} Срдарина је шкргутао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад искалио ријечима на новоме |
| о је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они н |
| p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, |
| жи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примич |
| на бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стије |
| ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p |
| ш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на |
| баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи к |
| его да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик п |
| е из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли |
| е исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни |
| S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Ку |
| опомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза |
| S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да свршим |
| латко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гу |
| } Нисам пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у од |
| и.</p> <p>Тада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке |
| Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Фран |
| га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми ли |
| за Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Ба |
| ра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да |
| хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта |
| м!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, загра |
| изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чи |
| Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фрат |
| угога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би ве |
| е.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питај |
| аспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А т |
| намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће бити см |
| а.</p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и моли |
| знати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> <pb n="116" /> |
| на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам |
| посли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у |
| приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у |
| ла да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. |
| — Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке |
| био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне |
| ="110" /> јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове свуда!{S} Осим тог |
| е-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог |
| на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта |
| њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један |
| охладна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет |
| баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати |
| се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли. |
| косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је п |
| тричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Остали, како који, већином стари |
| ње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња с |
| Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњиш |
| спознати, какве је масти. <pb n="83" /> Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо |
| реци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.{S} На ногама му поврх издртијех назувака, исприј |
| једну пустину, покривач <pb n="50" /> и кожни подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то ради |
| од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе |
| а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, при |
| ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни ко |
| и, и за тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{ |
| ци, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а изм |
| је опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправи |
| да талира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажене св |
| то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту разм |
| <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал |
| окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас п |
| поче попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, |
| та си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није |
| није ништа украо, осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору пок |
| еп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чин |
| сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици |
| /> <p>Није могуће описати „карабулину“, која завлада ушљед тога открића.{S} Сви изгубише свијес |
| , али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојица устадоше, ал |
| еља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Св |
| се из велике љубави са свијем предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао рат |
| е са једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} |
| S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Раде |
| се, да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</p> <p>У |
| озна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости заблијештише ђ |
| да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало п |
| едан не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: |
| Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с |
| у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Буја |
| 247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отид |
| вну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздр |
| е похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да |
| нтересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, направи се нејаса |
| Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Бо |
| .{S} Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко ос |
| аше како ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала, која га |
| бласти.{S} Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се стануј |
| вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не |
| улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улиц |
| једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсци научи цревљарски |
| о, зажели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="12 |
| .</p> <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се м |
| по ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} |
| </p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине.{S} Збиља ј |
| идје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца |
| и нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико |
| , да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, го |
| у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет |
| анца, да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то |
| дна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p |
| здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p |
| скрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дан |
| рошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна |
| о (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, д |
| е подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити до |
| настирској чељади, закачила у памети по која изрека из светога писма.</p> <p>Мајстора Ловрића, |
| света лоза <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фра |
| те исписа њеколико латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјо |
| аоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике с |
| p>Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у |
| зађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од остал |
| ше му залиха за четири мјесеца мртвила, које за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана |
| штаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ |
| изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња |
| .{S} Он зажмури и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Ба |
| војих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извад |
| S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово |
| х ситница из скорашњег стричева живота, које као да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто м |
| селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“...</p> <p>— Шта је |
| ко двадесет кратких латинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душ |
| пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за |
| тајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјева |
| зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па ј |
| су нелогичне све оне вјере хришћанске, које не признају „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се м |
| ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p> |
| се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци</hi> и |
| нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљак |
| ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, и своја надања.{S} Једино ми је за мис |
| — И Брне поче своје најновије сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, и које се почи |
| х сијена, слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> |
| еђе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше |
| је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је при |
| писменим сажаљењем, или црквене ствари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише |
| овчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо, тражећи што за читање.</p> <pb |
| значи годину рођења; један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за |
| ше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоњ |
| ар особито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} П |
| ијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а о |
| ити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb |
| Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек након њеколико залогаја прог |
| још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Посли |
| појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше д |
| богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, т |
| сти, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са п |
| кривач <pb n="50" /> и кожни подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар го |
| и проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли к |
| али има причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стр |
| ву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лије |
| еби.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини |
| Јерковићима најодабранија она грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 183 |
| арева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком |
| , то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове паро |
| уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у јед |
| јеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало |
| у очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана |
| е је било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржб |
| реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло |
| бе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе |
| } Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по ле |
| дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жалио за слободом, т |
| ра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува |
| и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу ум |
| губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а в |
| алегану, више него обично, причајући му којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледах |
| мртви гвардијан, на истоме „катафалку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} |
| јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бако |
| {S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> <p>— хоће се Тодорина светити, тако м |
| оња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, |
| твараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљ |
| урете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима... </p> <pb n="248" /> <p> |
| на дивану, стрецајући од сваког корака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p |
| Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима.{S |
| жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n= |
| аног оца гвардијана, и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског |
| Чудне мудрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарч |
| раг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могли прије, о |
| то, говораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и сву |
| а бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја |
| тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, |
| а привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, видите |
| сусједа и пастира.{S} Најзад, Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ з |
| бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше |
| и пизма и притворство младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с м |
| ="129" /> Тада поче обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самр |
| вом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртире |
| о“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин |
| ита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом |
| наводећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем |
| е Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} |
| <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђ |
| најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка окрете тал |
| ?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча |
| учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! |
| ви му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зелен |
| овори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бу |
| те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објеше |
| , Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат |
| S} Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је ст |
| за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река |
| ра.{S} Од двадесет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуов |
| > <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо |
| 121" /> људи, искрај нејакијех светаца, који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега! |
| че учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га |
| /p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњ |
| те ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче м |
| коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије |
| одина ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на |
| </p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</ |
| том, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли бр |
| соке планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прег |
| у, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као обично, зијехајући; али кад |
| 177" /> ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром |
| pb n="6" /> крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вић |
| Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, о |
| че, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете |
| а Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш |
| Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и молио се, те о |
| у најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица |
| це.{S} Особито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило и ради |
| олонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: |
| томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па |
| сту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, изв |
| сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се осна |
| се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, |
| опоштенише се постриженици манастирски, који се налажаху по парохијама.{S} Њих седам поревенаше |
| глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више |
| рковића, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели |
| бјеше потресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесј |
| ски двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио очи.</p> <p>— По |
| ка гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олта |
| за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви али, тек у тиш |
| се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред |
| ена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се ист |
| му се ништави сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир |
| ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у |
| поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре и клупа.{S} |
| на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нов |
| у распореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> пр |
| аесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корак |
| <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, |
| 4" /> женском „уву“.{S} Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често |
| као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузн |
| Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачк |
| као очекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеко |
| , једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, |
| на са млинарем и <pb n="48" /> ковачем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико кора |
| путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та м |
| јазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше |
| Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом.{S} За њима |
| имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ног |
| тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149" /> прече право на |
| же десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који |
| рина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли |
| о вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ћ |
| ји од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас ради |
| и не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођен |
| рго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног |
| је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, који одавно имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи, простр |
| дијака? рече један напити прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње рије |
| дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке |
| њина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је т |
| а! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, |
| > <p>То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> |
| смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шк |
| ледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шал |
| а.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме о |
| е а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.< |
| Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, т |
| коња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза |
| Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то заузело |
| нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, |
| ти је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је с |
| генишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин те |
| и’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него |
| чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоњ |
| само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли д |
| моју нову писму, о несрићном догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — |
| е свакога оброка задивљавао попа Илију, који је могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар ос |
| обровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како |
| а из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да |
| , што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, |
| шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се |
| акоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, |
| кленка чујте: „Зафална писма Господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поара |
| > врата, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни |
| а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати |
| исли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љ |
| видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} Испред |
| му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у |
| разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с |
| S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дивану у пре |
| аше.{S} Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати т |
| та!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама светог Фране, кад се |
| егово остати једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат припов |
| “ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: |
| коња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањ |
| ијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам осам година, али |
| притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.{S} У једноме сусриту речен |
| у, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и пе |
| > <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шт |
| > <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуриват |
| пандури.</p> <p>— Какав Тодорина?...{S} Који Тодорина?...{S} Шта је тај Тодорина?...</p> <p>— Т |
| бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p> |
| ем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше н |
| аше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Б |
| бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекош |
| та се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш би |
| ар се снеби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра |
| нога племена поносе својим „мисницима,“ који су се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што |
| и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше |
| } Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде ме |
| разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Б |
| днога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отво |
| ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} |
| измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А |
| ћања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов м |
| шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дође Шкељо. |
| у тековини“, по парохијама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи |
| се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} |
| Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, укидоше још толико бискупи |
| ађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било! |
| који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом |
| } Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за |
| рљив призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на к |
| де, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не |
| ао обично, шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} С |
| јана, и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог погла |
| , којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзоку |
| а с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару |
| и је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S |
| Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја |
| Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из исповједница.{ |
| .</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он |
| р ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитанске скуле“...{ |
| водно хајдуке, него то је могао учинити који други слуга, од онијех, што су прије Стипана служи |
| у, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Та |
| ра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога |
| роштудијали, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет |
| је река праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко |
| воришту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему |
| е назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, викнувш |
| еле коже и питома лица.{S} Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један зд |
| и, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Бук |
| о и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутств |
| Носи те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бешт |
| амо звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S |
| <pb n="159" /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Про |
| писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се |
| ечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражит |
| хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, |
| и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му каза како је стрица страшно поразила ненадна см |
| ре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи |
| ама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два |
| Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Н |
| јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне |
| <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршава |
| птала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда |
| о се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега т |
| Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.</p> <p>Стипан пр |
| руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом |
| и момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био у |
| пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ош |
| жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — |
| ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи |
| а коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, |
| јети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се |
| ави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, |
| и, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чм |
| и, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му |
| о и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху китњасте завјесе, предмети великог испи |
| ога „билца“ па пролети преко прљуша, на којима чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не познаде. |
| сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да ј |
| ="SRP1892_C11"> <head>XI.{S} ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S |
| , најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p> <p>Послије руч |
| и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> |
| хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе |
| пше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега н |
| поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка нагово |
| бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијел |
| Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила се л |
| } Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијих што крупнијих у |
| у врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зач |
| е, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране н |
| а.{S} На малој равни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти се |
| ктара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, или попова (фратар је в |
| па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себ |
| а дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, него оне, којој је припадал |
| , којој је припадало Зврљево, него оне, којој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с |
| ка, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бак |
| виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закари |
| ррр!... па потону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва |
| <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из ку |
| ељ и његови окупили се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је ја |
| ици! викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> |
| ...{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p> |
| било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, све |
| а врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часовник, истога облика ка |
| .{S} Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим |
| зумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика бог |
| на запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој т |
| те присветога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је |
| диста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требах |
| онима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бје |
| и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле ово |
| па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску п |
| о за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p |
| морском рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ |
| S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да |
| тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око |
| је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} |
| е био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на |
| г босанскога краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест |
| Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да б |
| су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растан |
| акоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет намјештен, све обрисан |
| бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, |
| оворећи на изуст његову дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на махове исправљао.{S} То ј |
| <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и жи |
| Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани, и гдје се такођ |
| , ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „И |
| син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину. |
| аше око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прос |
| то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И св |
| евој страни чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли |
| и Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али н |
| р угаси свијећу.</p> <p>Чуше како крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помагање.</p> <p>— Је |
| месо, или очистити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу. |
| и укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из куји |
| оњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазриј |
| притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> |
| но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одговори фратар.{S} Јес |
| летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше поред њег |
| ју варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њекол |
| говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— |
| подска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сједијаше |
| есте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! а |
| ...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „бла |
| Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службова |
| роза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да |
| ак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ з |
| ра натоварена коња меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњ |
| и га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{ |
| , чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно |
| ђе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са с |
| и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гроб |
| а је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да с |
| } Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупе |
| о га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом |
| .{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до иж |
| и како <pb n="9" /> је вриједио знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зв |
| им путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна ж |
| </p> <p>За тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за |
| Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не |
| о, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљ |
| у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, |
| цу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одлик |
| мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докле су они тако разговарали, д |
| а?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! |
| а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не н |
| кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и О |
| ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, |
| 85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цр |
| ијех назувака, испријечане опанчине!{S} Колико је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се ог |
| ико дана Буковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња |
| икну, те је могао и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао |
| ово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче |
| е Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Рад |
| а како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити паст |
| ити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{ |
| обрћући капицу међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <pb |
| И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличин |
| ознаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтједоше пр |
| син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збоји |
| ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Ке |
| понесе кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је само мијена поднијело његово срце од кад ј |
| .</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње мо |
| горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста |
| отство било и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритн |
| а гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три и |
| ало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном ж |
| љекара на одмет.{S} И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и |
| па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређен |
| Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе |
| кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на с |
| екли на колина, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, ораз |
| и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло |
| али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер |
| а будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва п |
| и истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми с |
| >, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се сој разликује по мн |
| дака, те размахну рукама.{S} Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по |
| подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узе |
| аше и почеше јести.{S} За тијем првијем колом опроштеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уг |
| привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо |
| идајте!...</p> <p>Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, |
| иским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаш |
| /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> <p |
| шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, п |
| и фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од ког |
| ло дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајду |
| фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати |
| е њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стр |
| потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми овога распела, |
| поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака.</p> |
| /p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торби |
| се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за ј |
| промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао |
| а нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену об |
| кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.{S} На ногама му повр |
| бузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па.... леже логом и не могаше копорнути ногам |
| ими <pb n="54" /> капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране....</p> <p>— |
| у!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шт |
| њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало по |
| Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувар |
| же заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кроз пр |
| е угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па |
| ртасто камење, округло, плоче, шкриле и комади опека.{S} Малени прозори нити су једнаки нити у |
| з камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепасти |
| обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хит |
| вога Далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару |
| а остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу |
| нући се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита са |
| оворење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим“ ....{ |
| одорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорина, <pb n="152" /> |
| у главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бак |
| и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће пр |
| то си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у пам |
| јеха.{S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, |
| /p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</ |
| е „онај млади, липи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме |
| ва часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц |
| убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на в |
| ици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је ла |
| е</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?....{S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљ |
| повидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, ко |
| о ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црве |
| .. —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се |
| е и испреметане.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше р |
| ав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), |
| вету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвардијан разабр |
| одине 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује |
| ама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кућ |
| оучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и |
| ти“ Јерковићима одојче, него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића |
| ем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како |
| ало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти |
| сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурете. |
| е <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквинск |
| и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу куј |
| вијем манастирима и саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане несреће, што задесише дом |
| у, као што свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и похара једне православне цркве у сусј |
| знаде још једнога правога Далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше |
| један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме час |
| езе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној ст |
| овићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умук |
| p>— Шта може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, |
| Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат |
| гдје би се <pb n="67" /> обично завргла комендија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња пр |
| Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Ш |
| <p>— Немојте тирати све једну те једну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, кој |
| аде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{ |
| сињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те |
| им комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не |
| била, свечаником по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, |
| устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и код кућ |
| риба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродов |
| је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb n="131" |
| ње.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња и |
| незнатан младић.</p> <p>Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка |
| </p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фра |
| е дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма који: |
| но, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија чо |
| даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи |
| е могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, |
| же страншити!{S} И мин монжемо слонмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p |
| Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице причиста!{S} |
| ога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера |
| евера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеш |
| ањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гук |
| еде Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рек |
| луге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, од |
| тише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— |
| о њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те |
| у!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— |
| , четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер ј |
| тву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му |
| који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он |
| е-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише |
| , кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, т |
| новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још |
| !{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпље |
| , а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он ар |
| мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S |
| помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, могло би се лако |
| к даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, прири |
| нуја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{ |
| p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко |
| је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од гу |
| зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ |
| ..</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— |
| >— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш су |
| овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како т |
| Нисмо могли прије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и у |
| кар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <pb n="98" /> куљу.{S} Па онда побј |
| ћ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, |
| бор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће |
| е заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изна |
| ти: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек о |
| ан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж рије |
| ио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чуд |
| болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио |
| и помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској гра |
| p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Је |
| ј продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Ф |
| ојком његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докл |
| огли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слуз |
| > <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа св |
| кату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те пр |
| ку, и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље |
| ли?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} |
| бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко и |
| е стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем |
| ру, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату |
| о стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем |
| ем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњак |
| о као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} |
| е ли?...{S} Коњушка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али |
| пирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдар |
| 17" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљ |
| јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се |
| и, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „пле |
| о, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Звр |
| ва пушкомета човика, ди тира натоварена коња меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачал |
| онога, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Ме |
| е („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не прист |
| анца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, шт |
| који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, |
| а с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана него шта је довеја сина |
| уђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука |
| фратри.{S} Четири лацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како с |
| ао од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити поткови |
| ошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боло |
| е око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за |
| иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу |
| заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, ко |
| губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељић |
| м јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Разумите ли?...{S} Коњушка је отворена, а н |
| ену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Ч |
| ме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најм |
| ку, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па |
| огом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче |
| {S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „ |
| и.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али вид |
| д једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изглед |
| натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, син |
| је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то |
| једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!.. |
| м ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоњ |
| </p> <pb n="21" /> <p>— Стипане, намири коња!{S} То је најглавније.{S} За тим се побрини за мој |
| еда у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеш |
| иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љека |
| а он се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при |
| ти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му каза како је стрица страшно поразила |
| >— Знаш шта, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све ш |
| Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и |
| ке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Ду |
| е! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и запли |
| ан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фра |
| му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера с |
| ет!{S} Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и ли |
| ад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бј |
| ио глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му |
| азумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли |
| S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n="230" / |
| ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се нај |
| омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима |
| оња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шк |
| рати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су д |
| окрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.< |
| огне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијеп |
| та:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иск |
| ...</p> <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме |
| S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђа |
| ен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p> < |
| авној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се св |
| > <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> < |
| уда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ |
| ...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к во |
| S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуш |
| рати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ |
| вак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога |
| {S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувш |
| ли поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те је |
| и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на з |
| ого народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, |
| к трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се ут |
| , кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а види |
| танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— |
| е трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи з |
| се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Трагови иђ |
| каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Буковичани змаје |
| 2" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовни |
| њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рек |
| али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} К |
| сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара и |
| рав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати |
| ише човик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!.. |
| ст и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо |
| себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћ |
| Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} |
| тира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} |
| али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и |
| м честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад гов |
| и:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, к |
| шта друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} |
| замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он |
| е, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! как |
| стало је коња!...{S} Разумите ли?...{S} Коњушка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше з |
| рало се њеколико путника.{S} У сјени од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза ко |
| о наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и он |
| Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави |
| Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се |
| рса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати сп |
| учка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у ш |
| коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био праза |
| ха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, прос |
| лата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и чети |
| S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојит |
| а уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да |
| рне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби |
| ви јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Трагови иђаху к <p |
| , наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, |
| о даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву |
| оходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би |
| чно у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимс |
| днији и стаситији!{S} На свакоме: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о |
| кољенима, па.... леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати.{S} У страшнијем м |
| ети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају |
| на!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити |
| ма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија о |
| еживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купу |
| сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода |
| учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. < |
| друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову мађупницу.</p> |
| се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе г |
| намахну, и гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чиј |
| ена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони |
| рка по ледини.{S} Након њекијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда в |
| при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледајући низове кућа, варошане |
| часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до друго |
| се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службам |
| зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бако |
| } То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени. |
| изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} А |
| Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпенша |
| лина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни |
| рокијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у |
| чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало |
| .{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>К |
| да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш д |
| јетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милост |
| S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, н |
| рдијан му даде њекаку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоци |
| фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из ко |
| едном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} |
| уше, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред |
| аје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице изговор |
| p>Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дај |
| е није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми.{S} |
| хом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, ј |
| ди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијетли ло |
| па се раскорачио пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала |
| ра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије |
| њати она киша, што пастирима продире до костију.</p> <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се т |
| а видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се поврати срчаност војводи, те ви |
| , а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда |
| то увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а |
| рио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским |
| 631. ✝ 1652. ✝✝ 1710.).{S} Наодија се у Котарима, кадно срдари:{S} Јанковић и Накић прогнаше Ту |
| е бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се |
| манин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То |
| из, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за у |
| а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у |
| јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде |
| то би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачи |
| е чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо |
| и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, мал |
| ијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну |
| е бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама им |
| рави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па, смијући се, |
| д димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На |
| прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање пол |
| Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> нов |
| е јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p |
| Браво Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-п |
| а разврнута.{S} Уљегоше сви заједно.{S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.< |
| и му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња уп |
| ет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шез |
| у Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за по |
| м поревенаше се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Са |
| трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говед |
| ?“.... — Зато што су приковођани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нис |
| м по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!. |
| чак је читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на <hi>провинцијалу</hi>, у зачељу.{S} |
| говорили, него се <pb n="168" /> често крадом погледали.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела |
| вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка она |
| његовијем широкијем леђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјорентинска мједена лампа са чет |
| ревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија.{S} Х |
| исли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, |
| апита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозо |
| ара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зо |
| погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе |
| ло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде оне ве |
| >Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да |
| е прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвар |
| ивија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међ |
| и ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па |
| те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> |
| се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин пр |
| е оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача |
| >Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потре |
| дје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан.{S} Ал |
| краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно |
| и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав |
| S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?.. |
| те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па.. |
| каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу д |
| к му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се |
| а врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше манастир.{S} |
| Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, п |
| рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то |
| акијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, гор |
| Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то |
| е Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познај |
| ат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брат |
| лећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Бу |
| по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и |
| плијењаху поглед са свију страна!{S} На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S |
| а њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово |
| ко се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не б |
| мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако падаше.</p> <p>Сви |
| арица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме |
| добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30 |
| једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза |
| оја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не с |
| м биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p |
| љење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, |
| здала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, маг |
| ди да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве |
| десет корака, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави |
| S} Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу |
| Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како се |
| ратстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, |
| у чашу, сву од злата, прилог босанскога краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад од туда |
| .{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фра |
| ДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <gap unit="TOC" |
| ногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву |
| тни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „<foreign xml:lang="la">somnum fuge meridianum</ |
| па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мана |
| е грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тиј |
| S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога з |
| ијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најбл |
| ом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летија |
| овато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гуда |
| ли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребро, оц |
| дну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Р |
| ом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце.{S} Подаље су разбацане хаљ |
| ти.</p> <p>Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише.</p> <p>Пошто се наг |
| омака из житија, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је преводио на „нашки“ |
| е га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не ум |
| ако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда о |
| лије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb |
| отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, о |
| <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се |
| >— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди сп |
| укрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, |
| садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе |
| а на проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима.... |
| е?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зуби |
| река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а |
| ли не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом |
| а, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија |
| :</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет годин |
| да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видиће |
| .{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекар |
| — Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га |
| ине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то н |
| н ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице пр |
| во не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Ј |
| душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога |
| к на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива |
| ако се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека |
| немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi> |
| едали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.{S} |
| обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пива |
| {S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хо |
| млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе бра |
| анову ћелију, коју затече распремљену — кревет намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пир |
| га, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајду |
| није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим с |
| сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица н |
| Тако! понови он, спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их на |
| његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвард |
| ћи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекир |
| жић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично |
| а, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио те |
| опет клекоше, а редовници се збише око кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прст |
| а укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на |
| ихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бако |
| еде Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави.</p> <p> |
| побацане врх покривача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше |
| и око Божића.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Ње |
| њи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад |
| > <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо |
| , прођи се предикања! прекиде Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам |
| ише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коње |
| ину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} |
| се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на |
| тво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не |
| а Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред својима на дивове.{S} Иду, |
| Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прион |
| ду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара ни |
| > <p>Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А к |
| ући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{ |
| змаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви |
| стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град... —</p> <p>Требала би читава књига да с |
| би фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, с |
| /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Б |
| поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Ба |
| ја чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљивији разговор <pb n="229" / |
| јерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брн |
| рада и њешто загајене ограде.</p> <p>Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије к |
| лиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p |
| !{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге о |
| и да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те |
| ече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука |
| грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чимавиц |
| и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу |
| ан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити |
| и оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p |
| Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од прв |
| Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било пр |
| искуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар |
| ити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и |
| сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па до |
| > </quote> <p>— Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту ко |
| /p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва д |
| а, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан |
| напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је |
| е људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> |
| " /> <p>Послије њих дођоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} Како Осињачина намјер |
| {S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио |
| јом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галица тка |
| е за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ |
| ви жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли |
| у, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр!... |
| хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, ист |
| намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како с |
| клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пе |
| {S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на |
| <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико |
| ла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</ |
| о Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p |
| ипи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и |
| S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{S} Кривица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве т |
| брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега с |
| </p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! викну Кривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, ди |
| да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ |
| нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S |
| суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме |
| уше, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p |
| ема позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетима, кандилима, према сликама и киповима, што п |
| а вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се |
| а доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан |
| Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након подужег разговора с њом, врати се |
| Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, |
| .{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Анти |
| же.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста.{S} Куће неједнаке.{S} Пред њекима бијаху дв |
| ?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, в |
| нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Ср |
| ма ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, надн |
| право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, |
| жна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећ |
| е ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</ |
| о.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“... |
| лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом свето |
| ашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити |
| кле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на |
| трашне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада малакса с |
| ни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, |
| су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па из |
| има, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на доб |
| Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити! |
| с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред сви |
| } То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и в |
| двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно ни |
| 22" /> честитос, богољубнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби |
| у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Ч |
| крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi>богољубнос</hi>...</p> <pb n= |
| агоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатовића.{S} Шти |
| бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужн |
| „гришчић“ може накнадити богословским „крипостима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљ |
| n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира дома |
| мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, |
| јеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи маличак при |
| ди мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, доз |
| му, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шире в |
| си за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици |
| него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама |
| што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда |
| вај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али |
| на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Д |
| ци сјеђаху пред фратровим двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиж |
| о из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога причајући о разним особинама |
| ла! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су би |
| поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха кроза |
| S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије |
| с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а примљ |
| стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући |
| је лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се три |
| } А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји по |
| Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелог |
| ти, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голоп |
| S} Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.</p> <p>Стипан припали цигару фратру па |
| i>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „< |
| ше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син |
| hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци</hi> и <hi>Кркоте</hi>...</p> <p>Могао би ко, због тијех надимака, |
| иде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брн |
| још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „А |
| их и свињских поребрина.{S} Једно момче Кркотића, гледајући то, шапну најближем: „Гледај, молим |
| глу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Бр |
| двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина.</p> <p>Ј |
| Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењ |
| пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и мате |
| дина, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти И |
| себика: нису, борме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на ув |
| ку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога |
| убазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>К |
| Ајд’ улази! викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљу |
| нсрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} И |
| S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука д |
| јег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај |
| овани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то |
| како гдје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио |
| , плочама, опеком, како гдје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мје |
| гли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, |
| арод!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S |
| ојаше постарији фратар, љевајући чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да |
| ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали каме |
| о слика и један часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој |
| Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у букович |
| , на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он пролази, у |
| рањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили свак |
| > <p>Једнога вечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, поп |
| појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињача кроз плач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а м |
| од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и у |
| се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два |
| из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за два |
| ећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, |
| и отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен И |
| и, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— |
| овратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Б |
| трењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнути кабанима, протрч |
| у.</p> <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али |
| /p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олт |
| правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба.</ |
| hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у гран |
| Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} |
| ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргу |
| иш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатк |
| о крупнијих у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најп |
| рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу.</p> <p>Бр |
| пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини |
| ство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к в |
| ана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протиц |
| те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима м |
| жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкин |
| ва врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, |
| оведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, при |
| ак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразг |
| па наишавши отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назв |
| орио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, |
| бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто п |
| Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савј |
| ј човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је има |
| би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана |
| S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији изр |
| светитељских кипова, полупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његд |
| касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо каје |
| <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодорина!....{S} |
| ед те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице |
| <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Б |
| ха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да |
| , који изнесе њешто увијено златотканом крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога |
| ндака, да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна п |
| рао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпојине, ја |
| , а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља |
| о опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај м |
| а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свим |
| S} Први број значи годину рођења; један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад |
| ио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као ш |
| ком, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манасти |
| .</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи |
| p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме ј |
| же! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> |
| јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек |
| — Може ли се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли |
| калина плану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, |
| !“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед ка |
| чући један другога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> <p>Пириј |
| ркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војни |
| како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти с |
| ица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је |
| ња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:</p> <p>— Ископа ме из темеља, бездушни |
| вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и пр |
| ринске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђоше у кујину.</p> <pb |
| ј ношњи.{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све о |
| ову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у ба |
| ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S |
| ријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да |
| нако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако д |
| мо прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које |
| >А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез |
| тације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези |
| осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху |
| говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, |
| у пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, |
| дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну руком и отиде.</p> |
| p> <p>Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} П |
| коња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S |
| ао добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, |
| од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути. |
| оћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чаг |
| де слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је кр |
| сто питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину |
| души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастирске ствари.{S} Сад, к |
| сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубањ |
| х бјеше, зар, педесет, што ситнијих што крупнијих у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у |
| нца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Б |
| аћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, ба |
| дина, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух му уто |
| поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској трпезари |
| >Фратар угаси свијећу.</p> <p>Чуше како крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помагање.</p> < |
| емена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око |
| п и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="222" /> |
| е дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то припов |
| ст Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још мл |
| оломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голор |
| .{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Ба |
| ељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерит |
| нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жлан |
| затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше ру |
| рк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљивији р |
| арији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Ба |
| ед њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под ор |
| е штовани, не могу измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки зао обича |
| ко их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар |
| рате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш |
| светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!....</p> <pb n="106" /> <p>— Полако, ти мали! о |
| ви! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.</p> <p>Тада кнез поче причати |
| > <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ај |
| је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам |
| клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? поче испо |
| црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се зачу лупање. |
| } Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљу |
| лом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, |
| оди својим парохијанима, не само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због витешке свој |
| рав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се |
| — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „ |
| ер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке |
| ев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушн |
| али, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатов |
| су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе!{S} Жив |
| оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад |
| кивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p>— Је |
| сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите |
| имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради |
| ше љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов |
| младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гле |
| е да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, т |
| о момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допа |
| е: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана. |
| а.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Ба |
| p> <p>— Покушај! рече Стипан, извадивши кубуру.</p> <p>Фратар угаси свијећу.</p> <p>Чуше како к |
| , сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, |
| њем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и т |
| манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби зат |
| у.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога обр |
| аци пред малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука |
| часовник, истога облика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покрива |
| А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му |
| >— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поч |
| сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу поса |
| гу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних ре |
| .</p> <pb n="113" /> <p>Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех |
| можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дан |
| што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђ |
| а си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си ум |
| ос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} |
| воју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кљ |
| ах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога |
| о да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазн |
| иј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будал |
| им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте д |
| <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{ |
| цаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— |
| ано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак |
| р!{S} Па одгура <pb n="114" /> фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред |
| p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад |
| а њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар С |
| а сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме с |
| а.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати ко |
| дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и |
| све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.< |
| , и сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан ч |
| а кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки |
| како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђ |
| аљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима! |
| видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</ |
| арце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајду |
| то му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето |
| а га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слу |
| ника, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о ј |
| а ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сје |
| Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види |
| не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши синовца |
| ијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, липи господине!“ Ба |
| воласто погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, |
| у пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем диј |
| таше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и |
| ртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворе |
| и ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковље |
| ушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђе |
| кну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, |
| јих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба |
| се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај...</ |
| (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не сл |
| оје је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год |
| вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> |
| пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вриме |
| да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад |
| ити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И |
| >— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држат |
| право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што |
| Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, |
| суса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Лип |
| вићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не устављајући |
| у се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни ку |
| прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би |
| а гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n= |
| лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ри |
| лаговоније,“ које допире из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га ј |
| мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо |
| ише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, к |
| е шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“, н |
| прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} З |
| , што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас уст |
| p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} |
| а се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће рак |
| молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> |
| р....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич |
| вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> <p>Међу фратрима наста врдањ |
| ијатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Бале |
| кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђоше у кујину.</p> <pb n="43" /> <p>Пред високим огњиштем стој |
| да, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око |
| в?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Ш |
| та сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко тебе крив |
| hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз н |
| ама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питај |
| сијаше од студени.{S} Поред свега тога, кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући |
| лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зачаврљаш |
| и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако |
| че и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Б |
| ји са бијелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мач |
| „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва |
| ијеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему |
| преко прљуша, на којима чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред |
| иру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка пр |
| рао у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек након њеко |
| вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом |
| > <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n |
| идјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, |
| ло другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до |
| раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастир |
| њи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опанцима, гли |
| , кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи ч |
| и сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза виде |
| } Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња г |
| Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођан |
| .{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вр |
| Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p> <pb n="97" /> |
| пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манасти |
| ече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече:</p |
| рнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} |
| даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шће |
| акви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једн |
| утра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једн |
| те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало прек |
| чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу |
| <p>Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови, што бјеше путем научио од С |
| и видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па г |
| разби коњ своме господару <pb n="98" /> куљу.{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмак |
| Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио |
| се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад |
| на, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири ис |
| рави.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се |
| е, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше слу |
| Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони |
| ла на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра, коме би манти |
| стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и с |
| а дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да зн |
| бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш пол |
| он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не заборав |
| ару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, т |
| дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="8 |
| рошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} Ив |
| лико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p |
| продавца, те попусти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, |
| о.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних |
| жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру виног |
| жљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу |
| е зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је ње |
| свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> при уласку, г |
| бодио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако |
| ику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p |
| да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи |
| } На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ а |
| то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, нека ишчати |
| охијама.{S} Њих седам поревенаше се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два |
| рне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, |
| ароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А |
| допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> |
| ркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има са |
| великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балега |
| јун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p |
| д њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n= |
| било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп. |
| екавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:</p> <p>— Иско |
| та уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уста цурица од петнаест шестнаес |
| , растура гомилу сељанака, па му изнесе кутију свиленијех рубаца.{S} Жене се скркоше око њега.{ |
| ући рукама, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста цр |
| а се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а т |
| три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело ст |
| крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом осталијех пет фрат |
| S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, пр |
| ора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жари |
| е!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не |
| а, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, прод |
| есет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље |
| другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласку, |
| е здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства |
| иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пру |
| сели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуст |
| ечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио ј |
| распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али ј |
| 25" /> <p>— Како!{S} Јерковић!{S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић! |
| играва кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} М |
| е!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге пр |
| ораком главном улицом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која по |
| , ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света лоза, |
| ући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фра-Пињата повољи |
| брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, — манастир |
| ијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше новом мађупницом.{S} У старој мађупници у ма |
| .“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гр |
| и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и свр |
| ђу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је риј |
| зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали |
| пирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{ |
| чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за бр |
| бијаше тијесна, прљава, кривудаста.{S} Куће неједнаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге п |
| о смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, |
| p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заграјаше |
| а.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечера |
| и, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у вар |
| стави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше паро |
| тек кад <pb n="218" /> изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} На |
| ше ружнија.{S} На малој равни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак пр |
| мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али см |
| рине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на |
| икако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово на |
| адно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравим |
| дао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу |
| е, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред |
| дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти з |
| зва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.< |
| али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прек |
| /p> <p>— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно |
| не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима о |
| не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаг |
| Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањ |
| остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиј |
| .{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благ |
| е, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика |
| стајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин |
| апали свићу!</p> <p>У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење |
| астир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода тава |
| акоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан д |
| у.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се о |
| канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније преприје |
| њача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> <pb n="16" /> <p>— Па како? |
| шло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра |
| ивиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само ш |
| на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача се прекрсти и |
| ње било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној години |
| откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} |
| им напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као шт |
| кло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесн |
| да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године |
| ак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта с |
| тнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља |
| непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; |
| Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољ |
| ћу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као |
| авца, те попусти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако |
| атри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, поди |
| у оближњој варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријем |
| ци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим пр |
| драви <pb n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Гото |
| их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892_C4 |
| ојник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p |
| био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен И |
| није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на |
| нда се елекну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} |
| му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи н |
| ицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохиског дома.{S} Све је село знало |
| пи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештен |
| га, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и |
| грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и г |
| долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешав |
| трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање, то га |
| .</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукоб |
| Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, |
| а другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од страха, те се ј |
| } Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите р |
| е вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, в |
| би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га м |
| ржим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова вољ |
| к од смијеха.{S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— |
| због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, |
| ом!...</p> <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за |
| /head> <p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе окр |
| раднога дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезине, на којој се ди |
| тала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не |
| фратрити.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олт |
| Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, у |
| ану му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња |
| “ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика изме |
| тем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је |
| ра за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око |
| pter" xml:id="SRP1892_C2"> <head>II.{S} КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ.</head> <p>Јере Јозов Јерковић, Брзо |
| ћи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} Једноме брату:{S} Чмањ |
| на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Јеса |
| >Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Фра |
| о њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће |
| ли? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шун |
| ћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавниј |
| његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу |
| а и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! ре |
| м, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња з |
| аде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одм |
| } Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешт |
| ушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало |
| ти докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, |
| ити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си ис |
| етенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му по |
| завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу |
| ицом <pb n="135" /> и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен вид |
| ху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече:</p> <pb n="19" /> <p>— Запали је јопет, вр |
| p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне |
| ња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем је |
| Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред с |
| увикарце....</p> <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, |
| е! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој добри дивере!{ |
| истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са П |
| p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кућ |
| и походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и |
| болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало сукна на сто |
| S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, как |
| ије баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака |
| Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не з |
| овољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па разв |
| , што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} |
| ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо н |
| утем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако |
| е свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбу |
| прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио |
| кну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Ба |
| те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, |
| — Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најз |
| а из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе прав |
| .</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! викну Кривица, |
| свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од |
| и обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Она се обрне ка сл |
| , <hi>Чагаља</hi> и <hi>Шунду</hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi |
| а свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему |
| , пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што |
| ај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али |
| а не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши отвор |
| ми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху. |
| у), могла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијеље |
| чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се п |
| еђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацим |
| та је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како је то работа Милушана, како се њег |
| у, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде |
| ипан оседла коња, те се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, |
| ђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да |
| нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуг |
| сну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Ла |
| бро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, |
| лија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога |
| ов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{ |
| едај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је ш |
| ма не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p>— Јеси, јеси! |
| е ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> <p>— Не знам! вели к |
| бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која приказ |
| е Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! ш |
| иостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије до |
| што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћа |
| новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетк |
| ако се говорило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушм |
| он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању.{S} Најзад, н |
| лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је |
| варом.{S} И постави <pb n="11" /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици |
| Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чагаља</hi> и <hi>Шунду</hi>. <hi>Куш |
| а! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи |
| нинског ркаћа!</p> <p>То канда заголица Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански |
| > <p>Иве, или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напред |
| е, те трескаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјец |
| а, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник |
| ло на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној години.{S} |
| је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао |
| ма, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p>— Прикините,.... |
| n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) |
| заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузино, га п |
| ко једнијем гредом обиђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет с |
| учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су мора |
| е до костију.</p> <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући |
| а двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</ |
| жио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, |
| n="42" /> <p>— Име ми је Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи сми |
| ћ.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуна |
| ога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње ве |
| е у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој г |
| :id="SRP1892_C2"> <head>II.{S} КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ.</head> <p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушм |
| } А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бакоња, из Зврљева!{S} О тавол |
| а.{S} Од једном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те |
| тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљубазније с |
| Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо бра |
| и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а О |
| S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се |
| е по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магаре |
| ли изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одуж |
| </p> <p>— Не, не, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже об |
| служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, с |
| ајмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма |
| ь-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да |
| кама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, |
| Бакоња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом н |
| </p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе г |
| {S} Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n="237" /> њен |
| ице један танки, одјељани прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{ |
| питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Њеколико <p |
| играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n="237 |
| ича што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна |
| учи, несритно дите! одговори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може д |
| врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Ду |
| Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуш |
| ста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој с |
| помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећ |
| а њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утопија! мисли Пириј |
| а љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе.</p> <pb n="225" /> <p>— Како!{ |
| и.</p> <p>— Тако! понови он, спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опр |
| њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре. |
| ала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица н |
| „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа |
| ени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр |
| S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — |
| Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу |
| Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, доб |
| м у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га |
| руг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, доб |
| ра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једно |
| гоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла руком.</p> <p>— |
| ло много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стри |
| и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињача кроз плач.</p> <p>— Мучи, жено, муч |
| је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја |
| вницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћах |
| диш.... овај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије.... ја би т |
| до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета, |
| зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође изме |
| {S} Умра је!“ па ста звонити, одскачући лакат од земље.</p> <pb n="113" /> <p>Помислише да је к |
| авише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се |
| ељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак да |
| запјева поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, лако, кметице,</l> <l>Тијо, лако, Јелице,</l> <l>Срдаре |
| e> <l>Тијо, лако, кметице,</l> <l>Тијо, лако, Јелице,</l> <l>Срдарева душице,</l> <l>Наша једра |
| па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p |
| ијеља га очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право |
| савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и дру |
| ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине при |
| је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено нов |
| чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, |
| тац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио ми |
| ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој |
| је руке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фра |
| по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} О |
| браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и пра |
| потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дуг |
| објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} |
| {S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фр |
| јући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, ве |
| } С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши отворену трпезарију, прође |
| његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на ли |
| га, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би за |
| А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, |
| з дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчуднова |
| разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наред |
| лазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из |
| припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта |
| то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ћ |
| ј главе, налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом |
| ре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, |
| едјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођ |
| ати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиба, в |
| гло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не в |
| , како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га |
| зрно, послин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и о |
| доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га с |
| орило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињали и што су |
| да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје и |
| , па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у по |
| ете нике латинске верше!</p> <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада |
| олија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p>— Какве латинске верше! рече Срд |
| дија исприча, како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.{S} Говорио је |
| .{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, ви |
| а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеко |
| ави једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи....</p> <p> |
| житија, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које |
| ад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје право |
| ви глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тро |
| заврже се жив разговор између фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се ч |
| риц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се с |
| јој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} |
| дје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— |
| а испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо |
| Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупеж |
| ....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око |
| огледа се младићско здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишиц |
| одне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаш |
| ао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листов |
| лати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоњ |
| ватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом најста |
| едине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако м |
| аваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто в |
| и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће раки |
| помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S |
| пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осје |
| као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођоше мучећи |
| бух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готов |
| ији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? пита |
| тарој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педесет корака, пуче тратина, |
| ац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{ |
| сам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шт |
| , баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који наста |
| ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а |
| он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, |
| ош присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјев |
| ликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише |
| ве прутасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он |
| о што није узак под његовијем широкијем леђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјорентинска |
| ња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да |
| манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ к |
| ја триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им по |
| ић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од мага |
| .“</p> <p>Чимавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{ |
| не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чеш |
| еки разговор између двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је |
| трти црнијем завјесама.{S} Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“, који је |
| њеколико путника.{S} У сјени од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за ом |
| то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Сви изгубише свијест |
| па му поче сијевати у кољенима, па.... леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше зас |
| играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде о |
| дили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше |
| ао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они пов |
| Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше с |
| му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем ши |
| лазите, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут |
| — Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље |
| десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и |
| н ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једн |
| а свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, кон |
| n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте ко |
| нез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста картина! рече Бакоња ра |
| дало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху китњасте завјесе, предмети великог испитивања |
| своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Т |
| ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му каж |
| тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи њег |
| се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} |
| рла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} |
| долини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Фратар |
| јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању јед |
| зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болеш |
| ина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може д |
| брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погуре |
| — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} Сти |
| S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесм |
| амари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="180" /> нас, и то потврђ |
| и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља |
| ци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, |
| трану и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише |
| коња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и |
| Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве |
| тању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад чо |
| себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред |
| трепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он |
| мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пир |
| и је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Бале |
| е хартије.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је |
| а цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће ск |
| утка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба |
| оји се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску! |
| бла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> < |
| и хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и го |
| исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка |
| другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још д |
| ћу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непоз |
| ш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњс |
| сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик |
| е могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} |
| зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња зав |
| Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, ј |
| га тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мо |
| нај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, т |
| Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуд |
| јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по ти |
| ајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} |
| зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Прока |
| не руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> < |
| ећ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај колач бјеше |
| и је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али |
| изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога |
| ош руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као крпа.</p |
| је онај старији Јурићев....</p> <p>- Је ли Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па |
| с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи |
| истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зел |
| вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! про |
| јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, у |
| дар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.< |
| {S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манаст |
| днога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Те |
| вник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, ма |
| а испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{ |
| Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, к |
| па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... оста |
| , сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише сви.< |
| ај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а т |
| ровати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— |
| не, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Ј |
| амика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је |
| и коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пи |
| p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си |
| — Ма ти си ришћанин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у З |
| ајма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и |
| <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећају |
| е луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по |
| два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?< |
| загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, |
| ђи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавиц |
| оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно |
| требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брз |
| } Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћ |
| рдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им |
| ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве |
| ну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је д |
| , Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти о |
| А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бе |
| а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S |
| .{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта |
| намргоди се и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај <hi>човјек</hi>....? медик нагну палцем врху ус |
| азговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви |
| м) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?. |
| Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> |
| ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлеж |
| ја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња |
| те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекиде Осињача, питајући фратра.</p> <p>— Вир |
| та је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb n="13 |
| а само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши наоча |
| етак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скориц |
| и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} |
| онтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> < |
| ва?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравци ц |
| Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је |
| аче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, по |
| ина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћу |
| Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у см |
| осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка |
| И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S |
| ри фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо в |
| е њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, |
| ли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли штогод?</p> <pb n="231" /> <p>— Молија би вас за јед |
| да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к на |
| то један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, |
| когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штр |
| зађите, нестало је коња!...{S} Разумите ли?...{S} Коњушка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви |
| уре!...{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не да |
| дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа- |
| ез дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јови |
| ?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо с |
| аљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знак |
| шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли пристати на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут ње |
| реосталој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им |
| ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не |
| фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја |
| му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли пристати на њешто.{S} Најзад, |
| шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко у |
| ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, д |
| намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, |
| по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} |
| же мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје зл |
| а за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикл |
| .{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да |
| S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад |
| и ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...< |
| лизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да |
| сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у |
| - Бог с тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти з |
| е ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оче, одговори Гр |
| са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли затворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, и ље |
| /p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Јеси ли истреса тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, дуовн |
| ди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли т |
| из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташ |
| јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и изма |
| — Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати |
| и се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога п |
| сталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ни |
| немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце....</p> <p>— Дико наша |
| ољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ по |
| — Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не |
| љући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило м |
| се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво |
| мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му |
| рислонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар |
| Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на ов |
| се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани |
| ој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске к |
| укара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на |
| а, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да |
| ће „приватити“ Јерковићима одојче, него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо о |
| прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави р |
| вако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу |
| Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за дос |
| м, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећ |
| ви пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те |
| n="31" /> <p>— Натраг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.< |
| и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека |
| тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада гове |
| } Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђен |
| о, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</ |
| искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} П |
| кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је само мијена поднијело његово срце од кад је устао |
| ћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! |
| у грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> |
| стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је |
| нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија о |
| воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли |
| е у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на к |
| , боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</p> <p |
| учак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бак |
| Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли |
| ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да |
| ђе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред |
| браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, а |
| ија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— |
| ка.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слуга |
| пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пре |
| ла, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједр |
| више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! ви |
| {S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у |
| ако: па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелиј |
| е, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> < |
| , кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редов |
| n="189" /> <p>— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> |
| им оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови |
| ати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још се |
| ш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија |
| воју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети |
| рстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и з |
| ву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви |
| Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одг |
| ш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога с |
| ку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ј |
| } Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме зако |
| и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћ |
| ову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), за |
| ити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, |
| га Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовника, или се побијеш с |
| ци....</l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке |
| екама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не |
| груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђе |
| оје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом оч |
| Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од ред |
| ирскога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак раза |
| -Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали с |
| озе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега |
| — настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сил |
| поблиједи.</p> <p>— У солдате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван. |
| ам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној зем |
| е да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим не |
| нас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не прип |
| рилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слегну раменима и изађ |
| ао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим |
| ираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? з |
| га фра-Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спас |
| е, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао |
| Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на д |
| није, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те бо |
| , залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад |
| у њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу |
| /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p |
| љевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и ка |
| и рођак?...</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака и |
| сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрчен |
| алакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој страни чела утонула му браздица, у коју се Буја |
| илну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, |
| рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући |
| с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам |
| ицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, по обич |
| " /> нијесу питали!?{S} Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке |
| ет иљад ајдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Прем |
| кла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рс |
| рве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не треб |
| аше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију.{S} Најљепш |
| p>Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа |
| ет година од њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој нал |
| 42" /> гост у парохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз |
| оба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} |
| и!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи |
| е хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себ |
| е опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црниј |
| и, али господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, растура гомилу сељанака, па му изнесе |
| наест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па остави |
| <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад у |
| ознајући се са људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној |
| сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи с |
| трица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра кољ |
| како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити |
| допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомен |
| једијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила |
| Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „беду |
| Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 год |
| ревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратрима, с тога му и |
| коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он пролази, устају жене |
| оњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угле |
| жи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете.</p> <p>— Шта |
| донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, до |
| е фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима.{S} Распит |
| , а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле |
| жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога н |
| дначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки р |
| говој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступ |
| ="SRP1892_C10"> <head>X. КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ.</head> <p>Фра-Тетка живо успостави ред међу мла |
| нтрону пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И т |
| а, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, ј |
| у, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну страну захваташе црква, а испред |
| овјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога |
| одине млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје в |
| } Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажене свеце.</p> <p> |
| трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам |
| ? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.< |
| о, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичв |
| сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а |
| њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је |
| . Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њ |
| један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јоп |
| ошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, нич |
| ри Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за с |
| <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да нађе доб |
| а дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би вр |
| ваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестога, учинио би шеснаест ше |
| почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S} О |
| {S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то д |
| киде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липо |
| забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће |
| <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро |
| } А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад одире људе каматом!{S} Ја |
| м, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{ |
| ашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, |
| ом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ |
| За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу |
| лике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало |
| дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шканда |
| м: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што |
| ика и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} |
| кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да свој |
| те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња погна |
| чи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си све, па с |
| утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се |
| {S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да |
| ња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узе |
| опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — рече Осињача — здрављица се наносија, а |
| огради уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него п |
| } Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти |
| ољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и Гали |
| пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог с |
| гурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина б |
| исам редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по годинама мога |
| витине, па... ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што приј |
| то и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје |
| го нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А |
| покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и маг |
| >— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће излазити из камаре |
| ну и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Не |
| црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И |
| коран, припоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га |
| е!....{S} Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што на |
| у у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка |
| да <hi>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?....{S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, |
| иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, с |
| Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога до |
| >?</p> <p>— Шта липо стоји?....{S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{ |
| е Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не |
| друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а |
| ћи другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{ |
| видим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди в |
| Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је б |
| рисјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благ |
| Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један |
| обом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за |
| ају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао |
| урну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?....{S} Коме л |
| ко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви |
| нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> |
| пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!“....</p> <p>Још недјељу дана трајаше врд |
| еститос, богољубнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у |
| а даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио |
| {S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити! |
| Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољу |
| бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, наслонивши му руку на раме.{S} |
| p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питам |
| јаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... доб |
| ’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, другог муња пара“...</l> < |
| бојица легоше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргу |
| > неће ли пристати на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Б |
| За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} |
| и послужујући око фратарскога стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпе |
| сетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p |
| ари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна ново |
| тишина.</p> <p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе |
| p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подрж |
| кони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари |
| p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше раз |
| таве заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</ |
| ља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{S} А |
| p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више |
| p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, па једв |
| ици, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њ |
| пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поар |
| аљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, о |
| > <p>— Остави сад јадиковање! — настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета го |
| >— Дајте му одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачо |
| те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се |
| сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња |
| а, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица |
| <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљај |
| зађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S} То није кадар!... ве |
| овођани припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је понија Јерковић!</p> <p> |
| а-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од м |
| јице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би |
| валоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жва |
| и ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се |
| акоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену |
| путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиј |
| не сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудноват |
| иче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати.</p> <p>Чагљима примивши од снахе |
| је проста картина! рече Бакоња развивши лист неписане хартије.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли |
| торје“ (писарницу), те хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга лика |
| ши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове.{S} Послије то |
| де га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:< |
| ти два листа репуха, па их привијати на листове.{S} Послије тога, примивши јабуку, по наговору |
| х је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако л |
| ваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па.... леже ло |
| е сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе б |
| , Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и па |
| да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња нећ |
| рбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако ду |
| аза жутом машћу Пјеваличином, обложи их листовима свјежега репуха, уви их повојчићима, стопала |
| иће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти |
| к измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни сас |
| Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па |
| .</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло д |
| у руку, рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му д |
| ра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију.{S} Најљепша јој бијаху уст |
| к малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{ |
| му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњ |
| итвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајнос |
| ина, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака у |
| сан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах |
| А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у један |
| , да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном приви |
| ујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони |
| гну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и у |
| лужи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, кој |
| егоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p |
| Меника је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— |
| до, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је з |
| !</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него |
| ле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите |
| је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p |
| и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињућ |
| х.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онд |
| и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} |
| аха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које |
| луге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p> <pb n="166" /> <p>— На, јево ти пет талира и. |
| јаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи ч |
| {S} Бакоња склопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те ућута.</p> <p> |
| на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пи |
| же високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе |
| дну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца |
| ање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указ |
| Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је и |
| або поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, |
| коња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро ј |
| а ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb n= |
| мах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затвори |
| и је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово дос |
| цијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта |
| кара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја к |
| <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужни |
| а погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје |
| осматрао синовца.{S} На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удов |
| коња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред |
| овлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} |
| е ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ј |
| под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијељеним прочељем прилијепље |
| удо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рам |
| дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави |
| } Како то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: |
| њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је покојни |
| дак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, |
| ли ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ни |
| е мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два |
| м у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја |
| мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виор |
| он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бак |
| кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се завадија |
| уши ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и |
| клонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако ј |
| синовац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарк |
| p> <p>— Останите... јо... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{ |
| но и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем вода |
| } Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у |
| длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме |
| це (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун запо |
| коранца (правијем именом:{S} Иноћентије Ловрић, — син једнога обућара из града) поче му показив |
| крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који |
| мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, |
| акленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p>— А за здр |
| зрека из светога писма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у |
| и! заграјише млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардија |
| у не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо ка |
| и главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита гвардијан.</p> <pb n="72" /> <p>— Он је |
| момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо нена |
| а ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу |
| у поче сијевати у кољенима, па.... леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати. |
| } Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часовник, истог |
| би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај |
| јглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p |
| xml:id="SRP1892_C1"> <head>I.{S} СВЕТА ЛОЗА.</head> <p>Далмација има: шест бискупа, четири мит |
| i>свете лозе</hi>.</p> <p>Така је света лоза <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, да |
| овића заиста у пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само дв |
| то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјек |
| </p> <p>Така се племена зову: <hi>свете лозе</hi>.</p> <p>Така је света лоза <hi>Јерковића</hi> |
| а није срамота никоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?</p> <pb n="10" |
| ако богатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати, колико тре |
| ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенско |
| е му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико склени |
| осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада ње |
| не се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и пе |
| ао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу |
| таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> |
| се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек нако |
| Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Звр |
| нахођаше светитељских кипова, полупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покри |
| , осим једнога, имадијаху њеки свијетли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на |
| и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у м |
| у; <pb n="147" /> вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче траж |
| питајући фратра.</p> <p>— Вире ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Та |
| ви, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Ш |
| никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетк |
| ула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао д |
| очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; нај |
| ..{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га друго |
| ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам ти |
| м предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нити с |
| хотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} |
| вати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш само на једну ствар, како н |
| гледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно за |
| ој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p> |
| вике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> |
| /hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту |
| {S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} |
| о Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту го |
| ио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! |
| гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, |
| једнога правога Далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити |
| Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Ни |
| се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично накресан, викну:</p> |
| , пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онд |
| а пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја |
| ави јести.</p> <p>Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише.</p> <p>Пошто |
| ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Једнога вечера, заси |
| сута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце.{S} Подаље су раз |
| било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Шта...</p |
| че и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се по |
| м пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распрема |
| p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши чо |
| смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда јо |
| ац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на сто |
| укар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако с |
| е! опомену је кнез.</p> <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг |
| тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка, једини усталац <p |
| тка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња бр |
| луду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа!</p> <p>То канда загол |
| ијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, |
| те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће |
| а је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега створа, |
| ако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, него |
| гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те в |
| је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А пл |
| нард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртир |
| ти! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи ве |
| Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прик |
| а вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} |
| оље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} С |
| такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, |
| све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, |
| рицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Дивице причиста |
| рђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" /> су синоћке нагонили |
| одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста вик |
| жића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако м |
| ало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћемо раније |
| ра добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће от |
| вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, ко |
| овце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека ос |
| оким огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учи |
| а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будалаштине и п |
| разованији су у томе пуке незналице.{S} Љекар је најприје порицао потребу тога <pb n="127" /> о |
| ијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова да може умријети на скоро |
| о, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гле |
| ишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у |
| твар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, о |
| с....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече при |
| ња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— Ето, тако |
| у, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бак |
| ође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="126" /> <p>— Није то тако, мој дотуре |
| јевши мимику.</p> <p>— Камо торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, ко |
| " /> из палаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, |
| да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, |
| епадоше за живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, пр |
| ко да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунавати колико ће трошит |
| рај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија.{S} Хаљине му побацане врх покривача.{S} Према |
| ешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мрт |
| } Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је |
| ..</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био |
| p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили |
| друму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим |
| отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља |
| шапућући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— |
| ешто о рамену објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на |
| зима, али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— |
| .{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, н |
| оја зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" /> планинама, |
| а!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворк |
| понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена |
| а издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{ |
| најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина изд |
| творили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је |
| гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је сеља |
| Е СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричево |
| дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који |
| на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се |
| седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је в |
| ости, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пу |
| им ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта т |
| акоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе |
| ражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала, која га је једнако љубила до |
| ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка п |
| те, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чуди |
| } Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чака |
| ја лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар |
| н браћу послије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак.</p> <p> |
| наде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!.. |
| угој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и |
| главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог |
| рица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>С |
| м грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те вик |
| материна, срце материно? пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <p |
| сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина п |
| жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уз |
| у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза камене |
| ичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам три |
| чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Кри |
| и са свијем предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срц |
| еља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је п |
| ушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као кр |
| S} Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину т |
| у.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је |
| ли Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела |
| ерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Бортул</hi>, (1709. ✝1729. ✝ |
| ту.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S |
| ре ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, послин николико вримена, ћ |
| -Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу |
| ишта.{S} При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма |
| ине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, |
| <p>— Липа ми његова душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема |
| ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши стари подигл |
| ом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по |
| кару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати стрица, г |
| а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше др |
| отпоздрављају фратри.</p> <p>— Сидајте, људи!...{S} Донес ракију, дите!...</p> <p>Посједаше на |
| ака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! (то јест ону зви |
| а сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па д |
| епана</hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) р |
| ахом макла искрај злијех <pb n="121" /> људи, искрај нејакијех светаца, који нијесу кадри ни се |
| творити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, |
| а фратара сјеђаше по исповједницама.{S} Људи и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер |
| ницу.{S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је т |
| “</p> <p>Пред подне се народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман |
| и старо и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, |
| >Први пробесједи слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми |
| маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претеч |
| леган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, т |
| те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се прима |
| је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили то |
| и у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавањ |
| е!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{ |
| иждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јасп |
| кора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то |
| ругога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима |
| ошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да с |
| иче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад с |
| бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| о воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић |
| јане усне.{S} Двојица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајста |
| аци одлажаху задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, б |
| е се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: |
| ори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим р |
| , а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чуве |
| е примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измак |
| заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није |
| лас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни вик |
| стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку |
| head>XI.{S} ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у |
| лату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бј |
| страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер б |
| прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</ |
| готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што |
| е храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретн |
| биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} Први број значи год |
| којникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња с |
| а дана по виноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак |
| ретежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљ |
| аћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с нами |
| бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта |
| ебе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n="5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву |
| остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бако |
| а: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— |
| десет талијера, отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зр |
| ваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> води |
| пнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она ње |
| је.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како |
| Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добр |
| Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђ |
| алила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече |
| јевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, прек |
| ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.</p> <p>Тада кнез |
| еш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже |
| ите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна |
| кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.</p> <p>— Како то? — |
| бави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавај |
| зивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, к |
| изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа п |
| ва и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, си |
| То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, који је |
| ори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} Нај |
| дина, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе бра |
| аше Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!... |
| одитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше ник |
| ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати бра |
| енутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога ву |
| а.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> |
| ко, ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда! |
| ако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је |
| рца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ства |
| ковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сл |
| жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од зл |
| исли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p> |
| су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се прика |
| би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад |
| и ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије |
| тама, за што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> |
| због менека...</p> <pb n="137" /> <p>— Ма, ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с |
| тиру у беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за |
| јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, |
| до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту |
| је зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S |
| реп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка |
| нез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n |
| ијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У |
| S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и |
| Из Буковице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си ришћанин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни |
| д сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Ниј |
| би те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући |
| кве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чис |
| Ја сам немоћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала мог |
| ниси поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак дого |
| ћа; не спавај послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Ису |
| дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита |
| не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p> |
| ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из б |
| м кључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} У |
| е, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочи |
| тавио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове |
| > <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на мо |
| сто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде г |
| ву молитву!? запита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, нику ришћанску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Ф |
| , па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> < |
| ичи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Т |
| Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тј |
| виту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" |
| ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако |
| тњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један |
| сјећаху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду траж |
| прило, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мал |
| Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се нећкати.</p> <p>— О |
| а коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p |
| де кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар |
| <p>— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду би |
| ће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпо |
| , оче, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура |
| > <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људ |
| >Тада кнеза остави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим |
| е му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обр |
| се поврати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић |
| а се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! ч |
| ке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаш |
| до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш |
| стоји?....{S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се |
| ош ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада |
| ет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте |
| оћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} |
| а ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, |
| по пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико одобровољи, да се из далек |
| <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Боба |
| , оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида он |
| адоше сви.</p> <p>— Останите... јо... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p |
| ? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а |
| епа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја |
| утроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — реч |
| ење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, |
| двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушм |
| да.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други г |
| у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| -ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначи |
| еђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{ |
| се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што |
| а му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да сми |
| навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| жјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, |
| им га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ј |
| удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг н |
| ава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да с |
| који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{ |
| ернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свиј |
| ињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чеш |
| о добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јако |
| не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да |
| зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом дов |
| запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази маг |
| в глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до |
| <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те ди |
| е, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата |
| лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једн |
| дна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назва |
| њина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна ма |
| долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду |
| S} Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју гла |
| да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он ј |
| ечеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом |
| доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили |
| едар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажил |
| пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак прековођана вуцијаху сплату ( |
| демо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од |
| тири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла |
| у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио |
| аци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше др |
| тран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче т |
| х, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb n="158" /> <p>— Ха-ха-ха-ха, <foreig |
| предикања! прекиде Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да б |
| питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он с |
| Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево |
| слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који л |
| коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што ник |
| ућа зваше новом мађупницом.{S} У старој мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, као год |
| у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима пр |
| S} Духовници, попосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели |
| Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Ба |
| али на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас из |
| али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — |
| врати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води |
| од.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом <pb n="135" /> и ману му руком, те Кушмељ по |
| и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше новом мађупницом.{S} У старој мађупници у манастиру, зими се |
| дем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.</p> <p>— Ковачу!{S} Млинару!{S} Дижите се!{S |
| та!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике |
| ндаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> |
| та.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани, и гд |
| корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али |
| преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{S} Тетк |
| рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, д |
| итву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и |
| болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Људи нагађ |
| га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири |
| ај, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад |
| Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то показује, |
| убити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да |
| (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, би |
| ицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бик |
| ој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу би |
| љевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) ср |
| цес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па |
| S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па изв |
| е прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је у чашу |
| кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо |
| ри своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и о |
| од студени....</p> <p>— Сакррр — викну мајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двад |
| по која изрека из светога писма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина н |
| јем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{ |
| ест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора |
| , мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Ку |
| p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је |
| S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве.. |
| нас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати |
| ове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну.... |
| се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} Једноме брату:{S} Чмањак.{S} Једн |
| па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дођ |
| срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од пл |
| траг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај ког |
| те опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице |
| се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а в |
| вина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, |
| видовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="121" /> људи, искрај нејакиј |
| угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p |
| један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— |
| лопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се В |
| е.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> < |
| кву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко пад |
| чи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њекакве си |
| нијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се х |
| оћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава прек |
| тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та |
| е, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око дворишта.</p> < |
| ша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, |
| игањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлиј |
| у своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p |
| овори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, |
| да се једва могаху прегледати.{S} Тада малакса срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и |
| >— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају |
| ом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то |
| пнијих у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје |
| онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до |
| и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> < |
| нка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њо |
| ругло, плоче, шкриле и комади опека.{S} Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те |
| јекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај от |
| е сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дј |
| гану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Г |
| синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор |
| Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја |
| живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! зовну Срдарина, прекинувши штиоца.</p> |
| нише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље дру |
| се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ |
| Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нема, кад |
| Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљев |
| х корица, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Кри |
| рољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упр |
| о озебао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао све што се гов |
| ....</p> <pb n="106" /> <p>— Полако, ти мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да зап |
| !{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му кон |
| ињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Куш |
| га, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb |
| вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} Те ства |
| .{S} Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све кик |
| р бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењ |
| гор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше н |
| прасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, кој |
| њемукаре?</p> <p>— А сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пића.{S} Пос |
| вардијану.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Бук |
| >Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Га |
| p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако! заграјаше сви.</p> <p> |
| и.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па |
| еси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те |
| одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увј |
| заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози |
| жљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, одшкрину |
| али своји’, шјор!....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и |
| до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гр |
| ад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечк |
| могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с м |
| д сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у |
| мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и |
| рамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једно |
| ало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па |
| коме ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по мало, навикоше на настраности новога гвардијана |
| дите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у говор |
| — Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, жив |
| иц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир |
| е, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, |
| цима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, р |
| најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се иш |
| р приказиваше женски свијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свје |
| а нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.</p> <pb n="32" /> <p>Јерковићи почеше гур |
| у усана.</p> <p>— Па јест, прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши ми |
| S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне |
| ше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу |
| ио свакијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Врт |
| бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по с |
| осте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче |
| о дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с К |
| ојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да пр |
| трче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета чови |
| ина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.< |
| ао да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бед |
| вица.</p> <p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, |
| њу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} Бакоња приону својск |
| та је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у сли |
| ка: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим село |
| јер се често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љека |
| љив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једног |
| ћи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију |
| све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> < |
| орија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете. |
| S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја |
| рицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије |
| слиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја |
| > <p>Сахранише несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, али |
| ња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила п |
| у пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје из тиха слагати уз опће п |
| оји једнако грајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бако |
| у лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кућ |
| о давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладо |
| 22" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, и |
| не, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовн |
| љетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Буј |
| та и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} |
| товао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотак |
| з Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача пр |
| рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у |
| свезак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не |
| (29 јануара по римском) у зору, попрши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат |
| дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима.{S} Н |
| длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онд |
| еша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, „второр |
| ошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болов |
| чев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем црквенијем вратима. |
| > <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик |
| бред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> |
| одмахну главом.</p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>П |
| магао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах |
| тече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> |
| ци ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на во |
| ачењу), мирољубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се по себи |
| е.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, |
| n="29" /> <p>— Немој тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фр |
| е могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је |
| е његову претјерану страху, сваки се по мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни |
| е изобила, свечаником по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је мркад |
| а је свагда пуре изобила, свечаником по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај |
| >Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесил |
| авити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? пр |
| грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S |
| ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по мало, навикоше на настраности новога гвардијана, али ње |
| рид, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су |
| мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од по |
| иваше женски свијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина њег |
| ранише несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у и |
| ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко |
| арам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, госпо |
| брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имал |
| рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога |
| ва би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p |
| Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> често крадом погл |
| а великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а |
| <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се |
| ати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! реч |
| Останите... јо... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А как |
| ар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ј |
| — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно |
| ла са пет шест старијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога сино |
| остави половину од онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало |
| а!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући |
| космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерковићи има |
| поручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који ј |
| Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што он одлети као стријела, |
| ирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена |
| твори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, |
| ем, сјем тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати ла |
| то је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле се куће, из којих стрше два три звон |
| редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n="5" /> Још се припо |
| крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} |
| > <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} О |
| .</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> < |
| а и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе |
| огло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати подруг |
| </p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велик |
| ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада |
| орену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, |
| неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, на |
| :</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бак |
| е, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по де |
| уче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, |
| и фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш наше |
| у којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он замол |
| ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени |
| ијека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, папри |
| рке зидине, са гвозденијем пречагама, — манастир <pb n="224" /> дакле.{S} Бакоња закуца алком.{ |
| ободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда свемог |
| е у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> <q |
| га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он није размишљао, него осјећао.</p> <p>Су |
| Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред манастир.{S} Остали фратри отидоше ка гвардијану.</p> < |
| еме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и |
| екати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда |
| а-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацм |
| се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну страну захвата |
| све око њега скроз измијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода ок |
| е хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху најве |
| светога Врану и његове ране, покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо |
| , обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава |
| ога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опро |
| ја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити ок |
| же.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграјаше:</p |
| оли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити |
| е, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S |
| упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна новост.{S} Један фра-Т |
| зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брн |
| св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадес |
| .{S} Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење би |
| ија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослободија, кад је с |
| пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми |
| <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека |
| икну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрх |
| тога, Чагљина, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушме |
| ђи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расијан |
| <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му каза како је стри |
| сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро |
| е, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвард |
| томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!</p |
| сједјели, па се истим начином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му с |
| обријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде |
| /p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоњ |
| од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест м |
| /p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најпр |
| } хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! од |
| од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња за |
| шар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си? |
| ртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекав |
| дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb n="114" /> фратре и кувара у |
| еништа, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава.</p> <p>Као год што се многа далмати |
| потихо причати смијешне ствари из свога манастира, нарочно из онога времена, кад се јављала Шко |
| сто за ркаћску, као што свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и похара једне православне |
| Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Б |
| к, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија...{S} При сврси би |
| S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град |
| <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранц |
| једнако падаше.</p> <p>Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} |
| о, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би ле |
| доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунц |
| мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога |
| с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор! |
| есет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манасти |
| чки, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мањ |
| дје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није ра |
| поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, не |
| а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио |
| на састављао циркулар, намијењен свијем манастирима и саборним црквама, у коме бјеху по танко и |
| о данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кн |
| овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну синовцу сједа |
| Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка |
| ше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни др |
| а и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Далмацији има католичког н |
| то ситне, што крупне стоке, и још многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пре |
| ираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? з |
| е био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је предавао црковну повпј |
| емо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угл |
| ним прочељем прилијепљена уза њ.{S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто |
| {S} До душе, опоштенише се постриженици манастирски, који се налажаху по парохијама.{S} Њих сед |
| тва јесен и настави се једнолични живот манастирски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, |
| ице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му |
| пи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих зг |
| ак година, фратри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа |
| p> <p>Било је још њеколико постриженика манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по п |
| стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа дв |
| а га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирскога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја |
| на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеск |
| воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека и |
| испоређивати оно, што је њекад мислио о манастирској чељади, с онијем, што је сад знао...</p> < |
| бу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, ка |
| аћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад.{S} Најзад оста с |
| акоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове прутасте плаве пантале, пак |
| купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф. |
| ан.{S} Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не |
| м?</p> <p>— А зар све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, ба |
| је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се рук |
| а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси биј |
| </hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна к |
| p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава |
| рва корист, што би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрч |
| сред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба п |
| није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоњ |
| > <p>Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, |
| ијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој син |
| пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз к |
| ађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Сл |
| але би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити.... |
| идио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад |
| {S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на је |
| е године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па |
| ити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фран |
| у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зиди |
| ало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>ж |
| а синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали |
| ишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по лис |
| ађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише з |
| дар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, |
| м јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пу |
| аше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере Наћв |
| двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто приложили:{S} |
| ије се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фратарској трп |
| вом мађупницом.{S} У старој мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљ |
| Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Б |
| ези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах |
| <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос |
| ио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских и |
| пштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постан |
| , толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје |
| о вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је |
| ило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по мало, навикоше на настраности но |
| уш фратар зврљевски (За чудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег ф |
| ли у нас нема тога презимена....</p> <p>Манастирци се згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бје |
| иновац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ће |
| > <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.< |
| е“...</p> <p>— Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли |
| букоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и пре |
| </p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад |
| ми?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— |
| не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може љу |
| јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n= |
| да није видјела младога фратра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да п |
| ....</p> <p>Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њ |
| а крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њ |
| Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, пр |
| а друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} |
| искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> <p>— |
| {S} Разговарао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонит |
| гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чи |
| ти, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјера |
| и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благослов од стрица п |
| пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, п |
| бући се, у њихову говору, значи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвар |
| , Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унгарију об |
| ријему пред мађупницом <pb n="135" /> и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би приј |
| и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се |
| S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.{S} Најзад Балеган расј |
| помиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не |
| ипо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права б |
| таје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} Догово |
| све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста каз |
| тијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, кој |
| вци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се |
| а пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице |
| кроз измијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка |
| и брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оче, одговори Грго |
| <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске |
| од једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Т |
| три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц |
| он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гр |
| рага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена ста |
| ласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети |
| сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Т |
| вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p> <p>— Сидајте, људи!... |
| ћи.{S} Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— |
| а, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!{S} По |
| , можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта |
| мо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, |
| !...{S} Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућући мол |
| о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разуми |
| В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио в |
| ојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у ст |
| гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је м |
| тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин</hi>, (1545. ✝ 1565. ✝ 1630.).</p> <p>Жупникова |
| се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, |
| у, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни в |
| агала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром |
| ађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или ч |
| лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p> |
| ха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је |
| лика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n="83" /> Кожна му пашњача, сва начичкана пу |
| алици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пиј |
| ЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТ |
| чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би |
| вори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p> |
| њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, |
| а му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" /> имућна.{S} Од једном Б |
| од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} За |
| </p> <p>Послије Бакоње, најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четир |
| Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече, пак се врати у |
| па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... — Па онда: цмок |
| .</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна, срце материно? пита Осињача, љубећи Бакоњу по |
| јетету, право име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питање: „на кога се увргао,“ имало је заиста с |
| п, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! и |
| е те нису изагнали, душо материна, срце материно? пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по |
| Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка |
| ице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како се привука, да слуша |
| мањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко! |
| Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> <pb n="18" /> < |
| ...{S} Боже!... проговори једва једвице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако ка |
| е триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— |
| бице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањко |
| Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаш |
| смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, а |
| даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак при |
| укла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде д |
| а, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех годи |
| или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека |
| гаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивн |
| ајзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> < |
| ик на десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник |
| , Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пив |
| врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли |
| е?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађ |
| уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и трепер |
| ружићима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, |
| те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацма |
| ви иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче |
| у.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бј |
| е, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полег |
| .{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је |
| е један напити прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p> |
| егледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну тр |
| нте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb n="11 |
| к и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви.</p> <p>— |
| и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком |
| де! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули вр |
| ина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућности, кој |
| изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једнако звоња |
| оњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за ш |
| па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде о |
| стима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице |
| тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.< |
| ода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Пр |
| ону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није |
| их двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду изашл |
| и Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ |
| ?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вра |
| застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p |
| руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојиц |
| /p> <p>Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, о |
| једјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и молио се, те онда разговар |
| у пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, |
| ле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, п |
| ожише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев в |
| сиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} К |
| ку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="121" /> људи, искрај н |
| ијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, |
| У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фра |
| S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар |
| ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављ |
| крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао |
| у старој мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући |
| о мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p |
| изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешт |
| прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне |
| честитку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од |
| посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богосло |
| ћи.{S} За њим потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми о |
| <p>— Ајде, прођи се предикања! прекиде Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижа |
| јем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Н |
| и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лис |
| а-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из мој |
| тиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близ |
| <p>— Није то, него је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја стр |
| ене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вук |
| свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, ње |
| двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, к |
| него отидоше.</p> <p>— Он, он — настави Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи |
| ије кадар!...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид |
| у Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да до |
| уљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински к |
| им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, |
| а.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, |
| на, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач |
| га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, а |
| же бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао |
| , отвори зажето око, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; |
| ше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије. |
| водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем вратима, да стражари, а он |
| у клупу, иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.< |
| назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече |
| ="179" /> <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна ср |
| ила је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај |
| !{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као сни |
| упише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи.{S} Са Тетком о |
| чку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај...</p> <p>— Ти, онај, остани |
| е очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах |
| какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим |
| ћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијалов.{S} П |
| прекорно због тога закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бак |
| у Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћ |
| S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука |
| конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доб |
| уч!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p |
| ао ’но <pb n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо |
| крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога |
| уста...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се |
| рема такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ чов |
| и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухв |
| речим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја при |
| шта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Че |
| !“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забрин |
| .</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли штогод?</p> <pb n="231" /> <p>— |
| <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједајући до њега, — а |
| царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у кам |
| Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем поглед |
| заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он |
| челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, |
| тра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и з |
| оња.{S} Кад се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти и |
| ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стип |
| једнијем погледом видио, зато одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} |
| подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, ј |
| У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па ј |
| једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први по |
| се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у |
| . —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех |
| рад.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} |
| био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих т |
| трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к |
| екијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући талијерима, к |
| ного више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех проштења: пр |
| , јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза |
| руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, |
| е замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> < |
| та нагађања.{S} То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричева |
| Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи их листовима свјежега репуха |
| <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му ње |
| м избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| {S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на.. |
| олико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка |
| р држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова |
| прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи |
| и...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми |
| ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобо |
| на живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако |
| Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, |
| да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Ба |
| аријега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја са |
| ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без нож |
| {S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје к |
| S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите! |
| држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој трпезарији г |
| ?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати |
| моран.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од. |
| него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! |
| уват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, |
| утка вримена.{S} Прид реферторијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је |
| ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ ка |
| ставак Крстова причања:</p> <p>— Ископа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми |
| .</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је |
| почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели г |
| се чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Ј |
| ију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} |
| те доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... |
| кајте да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ј |
| ричао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе |
| > <p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби к |
| е, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</ |
| то сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли дав |
| у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он |
| се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „закл |
| привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дит |
| воје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти још |
| ош ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> |
| >— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{ |
| ени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваш |
| о ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триб |
| : „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема |
| каршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може |
| а иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје рук |
| е знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми |
| »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.< |
| кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да ш |
| у те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте |
| Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, неср |
| утин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јут |
| >— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S |
| ијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи |
| мо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одго |
| ј липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твој |
| него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњуш |
| илцато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући |
| а они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сре |
| у.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима |
| гану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било.. |
| и! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{ |
| .</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашали |
| ш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и |
| у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стаја |
| вардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Прокаса!{S} Грго |
| зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити ш |
| одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „вра |
| шмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар |
| ите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучи |
| ијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред својима на диво |
| Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све ос |
| а ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долаз |
| — То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка ма |
| p> <p>— Је ли овај <hi>човјек</hi>....? медик нагну палцем врху усана.</p> <p>— Па јест, прилич |
| не предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав |
| једе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеш |
| сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S |
| варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеш |
| очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка н |
| весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше од |
| p> <pb n="226" /> <p>У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова бр |
| .{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила |
| д онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити |
| воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа з |
| а за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онак |
| ноштво народа, свећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, < |
| зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки |
| ројица смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p |
| Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод р |
| атаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које г |
| ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше г |
| приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и |
| ти о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су |
| ише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> |
| сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљ |
| рске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попов |
| </head> <p>Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те пре |
| мељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p> |
| и кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} |
| " /> <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најодабранија она грана, од које је жи |
| назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме |
| воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како бог |
| .</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј т |
| стече <pb n="253" /> много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак с |
| и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и ка |
| јека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима.{S} Распита се за његово здравље и з |
| на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, н |
| нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да на |
| > <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер н |
| , те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Траго |
| е разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му ша |
| ху пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парох |
| ога уставити, да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да |
| .</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вр |
| ака, помислити, е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то није истина.{S} Не само по |
| ва има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— |
| да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим |
| јеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу |
| аљ, Шунда и Ркалина, шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па ку |
| камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је н |
| .</p> <p>Међу тијем разгласи се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвар |
| S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још |
| lle graves...</foreign> понављаше Срдар међу наступима силнога смијеха.</p> <p>Фра-Тетка стрча |
| трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд с |
| роди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, |
| рисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, |
| а, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка.</p> <p>— |
| рати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> |
| одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> <p>Међу фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, |
| та, него за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не само међу прековођанима, него |
| се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и |
| , но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} К |
| руке, а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима, он их привуче, те им се у трену |
| за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке к |
| бри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам |
| сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина |
| а, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не |
| како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> <p>— Чеговић?</p> < |
| азумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна |
| зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза о |
| а је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико вод |
| ма:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који бу |
| е знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</p> <p>— Није то, |
| <l>„О Исусе, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> <pb |
| е до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! ту |
| чеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, |
| /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зн |
| се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из |
| <pb n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и до |
| као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим пу |
| пак се усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} |
| S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо в |
| } Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте |
| p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} С |
| а није умра?</p> <pb n="156" /> <p>— За менека је умра, одговори Бакоња, строваливши се на клуп |
| аслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра |
| шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека...</p> <pb n="137" /> <p>— Ма, ја сам има пуно р |
| твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Д |
| алину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанс |
| ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале |
| у прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два ко |
| , да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће ж |
| алиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, о |
| другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дит |
| а шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{ |
| p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немој |
| руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, |
| атеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша |
| е!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од |
| ни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова ј |
| сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода ј |
| а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу |
| к до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не тр |
| боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати с |
| ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде |
| шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је |
| зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!...</p> |
| ја очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!...</p> <pb n="80" /> |
| {S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, ост |
| > <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, |
| и заједно.{S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај м |
| сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у д |
| <pb n="78" /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи С |
| а-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Да |
| је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики г |
| да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће |
| најближе приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ во |
| и?...</p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S |
| ак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он |
| </p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купу |
| лед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига |
| Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али по |
| /p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на њего |
| о нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепо |
| 02" /> смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било |
| p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајап |
| шкомета човика, ди тира натоварена коња меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија |
| свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, г |
| да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отић |
| да те задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а |
| десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! реч |
| е на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми при |
| а, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао |
| месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак ј |
| пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p> |
| вати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{ |
| х очију.{S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раз |
| е коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге |
| лности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош и тако даљ |
| љом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а под коље |
| иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} То |
| ри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш ниј |
| огама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама.{S} Право је рекао поп: така је морала бити Ма |
| и три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута, шапућући њешто, па прекрсти руке на |
| најближих прековођана.{S} Наста обични метеж.{S} Већина фратара сјеђаше по исповједницама.{S} |
| слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А |
| вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје д |
| иста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест к |
| пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Лада |
| ли кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињ |
| и чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш |
| ови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе |
| ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!< |
| је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{ |
| хте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па |
| и за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сил |
| ном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјеве |
| љубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуја отров!{S} |
| аље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се б |
| е Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је т |
| кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе |
| , да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n="144" / |
| затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад пост |
| — Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" |
| викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа!</p |
| еја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: |
| ипу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја в |
| рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па и |
| S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, свом |
| </p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и д |
| ра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, кад је био паро |
| е благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а |
| он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили |
| едено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мисле |
| ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а |
| тубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Ц |
| упници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шкоранчине, кад |
| како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисм |
| Па онда још ништо, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо у |
| нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали |
| ушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици проговорити на по се, |
| унду и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове ( |
| ао света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, н |
| Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вир |
| млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} |
| стивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта |
| ње, кад је немам чим опремити!{S} Триба ми <pb n="164" /> најмање двадесет талира готови’, осим |
| пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</ |
| pb n="152" /> ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија |
| се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришп |
| .. ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што. |
| астави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стр |
| јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>м |
| ати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја б |
| умиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупн |
| ве, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам |
| > <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p>— Какве латинс |
| ?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а |
| овори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</ |
| па.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? г |
| /p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући г |
| , да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па |
| "216" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришо |
| .{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— х |
| проговорити.</p> <pb n="216" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стри |
| , „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако с |
| , ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ај |
| {S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгле |
| зару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не н |
| пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} |
| , збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугача |
| Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељ |
| ш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш |
| <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па пот |
| ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин |
| ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити! |
| м и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, ш |
| дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши |
| алијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p> |
| Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> |
| чве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је б |
| бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је |
| а, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе |
| шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам нави |
| ? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, |
| к рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи |
| ом! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и |
| ић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опреми |
| инко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извади |
| рова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге |
| ра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам |
| да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити |
| ! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајд |
| м.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да |
| и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајм |
| е за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} |
| бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, ко |
| драва, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим |
| та талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја н |
| ад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с |
| си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, |
| >— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Ми |
| о то? рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, |
| S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S |
| ако то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас би |
| ....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако |
| обро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи! |
| но.</p> <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, са |
| , и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је боли |
| жао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казива има дваде |
| мару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо. |
| вници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбу |
| а се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња |
| велите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборави |
| ж или <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја |
| — Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се нам |
| Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, ш |
| азила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} |
| ржи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> <p>Харамбаша |
| — Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у ма |
| и...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка д |
| то то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижал |
| ећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад у |
| и!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш м |
| пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бако |
| ама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јев |
| Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњ |
| S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели м |
| } Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167 |
| <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Не |
| те са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам |
| сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави половину од онога што има!“... |
| вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— |
| то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прожд |
| ет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и |
| огледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вр |
| шкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жал |
| .</p> <pb n="109" /> <p>— Тако је, вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седланика, рачунај, п |
| ла сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити |
| А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> |
| Осињача, питајући фратра.</p> <p>— Вире ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јаја.</p |
| ако се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! од |
| ије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спи |
| настирци се згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <p |
| орећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио |
| ландаре и парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, моли |
| ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{ |
| е не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај у |
| е сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ ди |
| навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А |
| адања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, з |
| ам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопет |
| себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе |
| лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а- |
| будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута пол |
| сповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се исповид |
| моли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а |
| и руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало |
| јте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p |
| а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташ |
| којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору |
| и ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него |
| шта дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Б |
| у.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар доз |
| о би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер ко |
| ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га пове |
| ам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понов |
| ји једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро |
| > <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира |
| е!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза ст |
| p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Ост |
| !...{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте |
| оћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце....</p> <p>— Дико наша, — |
| главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопић |
| ина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија |
| Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа |
| че фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p |
| оље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан с |
| сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта |
| п.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију |
| огу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па |
| за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам насто |
| , да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, |
| и Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинит |
| Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш |
| ширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одгов |
| е ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци |
| "213" /> за разговор.{S} Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме |
| му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди |
| криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој |
| рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „ |
| e meridianum</foreign>“.</p> <p>— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S |
| истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја |
| муња пара“...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући |
| је дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о! |
| какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу |
| наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обик |
| ијан, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи п |
| та, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у једа |
| 62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стр |
| провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак пита |
| а лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у гра |
| Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка приј |
| ниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми |
| /p> <p>— хоће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорин |
| баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинит |
| нати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S |
| на кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоран |
| , који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? |
| <p>— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „н |
| огу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита |
| {S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а бл |
| Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} За њим потече |
| </p> <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала пр |
| > <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стри |
| !</p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар. |
| инак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да |
| за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој |
| е ће настати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће ц |
| ем!</p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!{S} Триба ми <pb |
| нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, з |
| ра, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи |
| ан се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вр |
| е би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> |
| да за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући гла |
| ија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манас |
| ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прек |
| ну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику |
| уде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја ни |
| афалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни |
| није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је |
| один, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије |
| /p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Т |
| } Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> <p>Харамбаша поче:</p> <p>— Чусмо, |
| уди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! реч |
| та си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пивалица, спустивши руке низ |
| докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати |
| ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти г |
| ме....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Б |
| танку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, је |
| и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> <p>— Па |
| дијан.</p> <pb n="72" /> <p>— Он је при-ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... умра |
| томе разговарати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стран |
| ево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачк |
| .{S} Идући, помишљаше колико ли је само мијена поднијело његово срце од кад је устао, за непуна |
| >Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који |
| га тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасл |
| рошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико ј |
| самнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.{S} Можда |
| о исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико тренутака, настави и |
| рго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио да ни |
| пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Иван |
| свршило предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је |
| ност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мачак, гледајући |
| дору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S |
| да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разуми |
| му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге до |
| (због зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу своји |
| апоче:</p> <quote> <l>„О Исусе, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја |
| обана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Кота |
| ећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, г |
| ао је така притворица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријем |
| на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бако |
| ђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану пок |
| Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу. |
| рате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> <p>Харамбаша поче:</p> < |
| дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, |
| ао што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање |
| За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паству.{S} Од тренутка |
| духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња при |
| вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљука! кљук |
| људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли |
| и ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дан |
| наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје |
| ца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три, чет |
| еше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крст |
| а упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прил |
| име растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он с |
| , богољубнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи! |
| примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi>богољубнос</ |
| рипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца и |
| Бакоња по ново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њ |
| учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, |
| ење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, ка |
| и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима....{S} А питаш за стри |
| Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули.... |
| ам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем б |
| и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад |
| : „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне |
| p> <p>Кушмељ измисли, како је то работа Милушана, како се његов син томе досјетио и дошао да му |
| херцега Шћепана</hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за |
| меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се му |
| ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши мимику.</p> <p>— Камо торба? рече љекар Бакоњи, па изва |
| о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати стри |
| и, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у |
| јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да з |
| !“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вин |
| во мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Т |
| н!{S} Овдин нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо слонмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} |
| рујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шунда. |
| ричешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими |
| у, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао сва |
| е.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} |
| Маше већ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику |
| аконима.{S} То је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша о |
| ађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије требало година! — Ма како је |
| , мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Дос |
| да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи... |
| ајзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира.</p> <pb n="81" /> <p>Дундака срете Шкоранца усред |
| један редовник, па, послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, |
| „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након петнаест годи |
| поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја с |
| ку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разу |
| залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева ми |
| <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, |
| ова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак са |
| ку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: |
| таде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјер |
| ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најг |
| Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изр |
| ш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разносија, до |
| ам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.</p> <pb n="32" /> <p>Јерковићи почеше гуркати |
| И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— |
| ... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја |
| — Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то |
| нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нис |
| то је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, |
| слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или |
| а ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви.“</p> |
| ијанову. <pb n="129" /> Тада поче обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика |
| и све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви |
| е припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к |
| ао поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоњ |
| утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обр |
| оња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико |
| ати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вр |
| јаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојат |
| ине.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истр |
| „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непокварени се |
| {S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих мис |
| > <p>— Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико во |
| к.{S} Можеш замислити записује двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али ж |
| ка краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте |
| близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука |
| пет тумачио њеку нејасну <pb n="182" /> мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а |
| ста распремати собу.{S} Једна неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{ |
| познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану |
| еде неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је так |
| свану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} Наста обични |
| оје би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе и |
| првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, |
| ше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у |
| цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц.... |
| на!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учи |
| г Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћа Жм |
| чинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће |
| е.</p> <p>— Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеос |
| мису, па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опроштеника нареди |
| вијем прошлијем свечаностима, при првој миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е |
| ницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n="5" /> Још се приповида о |
| а, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а |
| да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поч |
| унцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајућ |
| очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али |
| а мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни |
| но за њима...</p> <p>— Нико се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му м |
| па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S |
| риворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонт |
| , „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда гово |
| и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заиста до |
| о река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Б |
| гу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а која му ј |
| тито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тад |
| инут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники |
| и себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- |
| у да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачу |
| о прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први проговорити и к |
| ору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица испр |
| то сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако |
| је могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома кој |
| .{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш |
| , сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњев |
| Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} |
| воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кро |
| у на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња о |
| ва, — објасни му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је |
| ишта, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам |
| за онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, как |
| аше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени пр |
| Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат |
| м ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај на |
| !“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чини |
| стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је |
| гу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова |
| пита га Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или п |
| коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је |
| говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити |
| а понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата |
| м ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Ка |
| слиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта |
| љо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> |
| враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{ |
| из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, него мислим и најб |
| ви он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти са |
| слим само ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе приковођане!...{S} Вирујте ви мени, д |
| него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња |
| и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о манастирској чељади, с онијем, што је сад знао |
| ма бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њи |
| , па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо |
| ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не |
| ренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га јо |
| ељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, |
| ива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> < |
| да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} М |
| ник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати он |
| е да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Капци |
| ренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица |
| аше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Доб |
| вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зн |
| са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога р |
| би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак до |
| ицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијају |
| манастирскога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се сад |
| за разговор.{S} Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ.. |
| зазвијука и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— |
| а пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у ман |
| се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та |
| р је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово до |
| је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми |
| и мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се попримач |
| ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо ј |
| Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека |
| .{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!.. |
| мо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мис |
| тров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{ |
| ко се исто многа племена поносе својим „мисницима,“ који су се борили противу „невирни ркаћа;“ |
| , па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву |
| } Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели ф |
| ни!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема раш |
| а у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А б |
| че: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бис |
| {S} Такође научи „одговарати“ јутрењу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због че |
| тле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је још шест с |
| с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се |
| , али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фра |
| .{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — ок |
| жност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити. |
| реди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић |
| запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Бука |
| <p>Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сј |
| оња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома |
| ра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме |
| > <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру |
| и га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комиња |
| велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, |
| , те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од кори |
| распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да г |
| е, пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе к |
| смијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњак |
| ужбу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичан |
| а га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} |
| се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него |
| тивно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Свак |
| акоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њ |
| тир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој ј |
| наш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и м |
| књига, којима би могао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешт |
| подне се народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив пр |
| па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски |
| о опклад.{S} Најзад оста свак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Б |
| десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не |
| ико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, |
| .{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона пандура, што |
| оду, крај главе, налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута |
| чашице ракије са линцуром.{S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 10 |
| } Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан саставио руке н |
| Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, п |
| ребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поч |
| зазвечаше, пак наста тишина.</p> <p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, п |
| бљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке |
| ти.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ст |
| а, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи оч |
| та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које за тијем настаде.{S} Стрицу је би |
| Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује позив да |
| бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, присног, заносног састанка, Бак |
| посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак се спустио више |
| о како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Пр |
| p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, увијек страхујући од смрт |
| обично.</p> <p>Једнога вечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духо |
| о редова бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саставише погледе, на најновији гро |
| ко ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели. |
| у гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у со |
| ундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одм |
| ђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његов |
| трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазн |
| јема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камен |
| рије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке |
| кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} |
| ти, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа |
| дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, |
| ваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад |
| ад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — настави С |
| та ћаше награјисати.</p> <p>Гвардијан с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, |
| камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци |
| га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се поклонити |
| се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстима.</p> <p>— А колико |
| љуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.< |
| <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се |
| <p>Кљако отури Шунду и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али |
| унда одгурну брата, па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан во |
| тву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскал |
| био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гд |
| ије, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се памет п |
| Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p>Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отв |
| се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најз |
| кола стадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо |
| ије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око С |
| прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да расто |
| прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше |
| ругом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; |
| е га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бе |
| р.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире м |
| едну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко |
| дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ по |
| што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође |
| ја.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, послин николик |
| стави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је ве |
| еме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пуш |
| да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ при |
| женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свратит |
| ше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака |
| а замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохис |
| оме, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У почетку берб |
| n="143" /> из палаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али на |
| га путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сада име вра-Бр |
| бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковић |
| од смрти.{S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али |
| етога писма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију, |
| њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{ |
| чме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у ва |
| њима иђаше писар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, |
| га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липота, |
| долијевати, али господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, растура гомилу сељанака, па м |
| ма, осјењенијем првом длаком, огледа се младићско здравље; око усана лебди му осмијак, а како ј |
| икаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња погна касо |
| ограну и недјеља.</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене с |
| 70" /> у руку, рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардија |
| ристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Б |
| скаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако доликовала као Бак |
| су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, |
| му се препадоше за живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљ |
| ја је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је |
| , јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне |
| дравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> |
| звикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, ка |
| p>Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали |
| и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша |
| се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</ |
| њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми ка |
| у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лиј |
| и Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио п |
| радише за наличјем манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељена н |
| и <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, Срдарин |
| > <p>— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, |
| p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Ба |
| тиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</ |
| оше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шиме |
| !{S} Живили!</p> <p>— Живили! заграјише млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко кав |
| атворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Бр |
| {S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је три |
| врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p |
| И сељаци одлажаху задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило |
| Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— |
| ражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред манастир.{S} Остали фратри отидоше ка гвар |
| о он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено прије десет година |
| или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, |
| d> <p>Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођ |
| по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p |
| ви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па |
| } Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше |
| е, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, састављене од незгр |
| ослије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру |
| ај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато што с |
| p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато што су приковођани повели краве, шјо |
| те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћу |
| дар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта не |
| лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У пот |
| у само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је б |
| за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> |
| н прими дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Б |
| не.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је гвардијан...< |
| шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p> <p>— То!{S} То! р |
| изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А |
| Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?. |
| успостави ред међу млађима.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођани почеше долазити. |
| о би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађу |
| учи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онак |
| за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче |
| е за својим послом!....</p> <p>За тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— |
| > <p>— Полако, ти мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, н |
| метице....</l> </quote> <p>— Муч! викну млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> |
| е удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас |
| не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} Натраг! |
| обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковачем, који увијек друговаху |
| ачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> |
| рча пред мађупницу.</p> <p>— Ковачу!{S} Млинару!{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S |
| си вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, а |
| анчине, кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <pb n="89" /> Кад смо оно најприје |
| јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један гов |
| </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притвар |
| Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</ |
| Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јо |
| Јанковић и Накић прогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварн |
| с за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар |
| јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и мл |
| по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовит |
| ик, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато |
| послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ |
| p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, ш |
| ада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од |
| е, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди |
| за С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра па |
| граде бијаху двије клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше новом мађупницом.{S} У |
| ми се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко |
| настира и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прош |
| вали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима,“ који су се бор |
| pter" xml:id="SRP1892_C9"> <head>IX.{S} МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ.</head> <p>Наста велика тишина, као ш |
| за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} |
| атафалку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило |
| рла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао пра |
| нуле очи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! |
| >— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили |
| дар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јач |
| подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричева живота, које као д |
| ега ашиковања и јегленисања са Срдарем, много читао, то је својим питањима често доводио у забу |
| ности и искрености стече <pb n="253" /> много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима.< |
| .{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога |
| равље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвен |
| е народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела. |
| о због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој поја |
| ла благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво пре |
| мо светим сакраментом покајања!{S} Нема много вримена да је, напрасно, неспреман, умра један ре |
| од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје |
| змишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му |
| испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио |
| аља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се |
| ан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} Наста обични метеж.{S} |
| га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S |
| S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магар |
| увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један |
| једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то |
| , ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани |
| , прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунд |
| улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фр |
| аше иза фратра.{S} Слушао је он много и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, ал |
| е народ чисто помами, јер се Далматинци много заносе такијем работама!...</p> <p>Кад се Бакоња |
| оња стојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и много причати о свему, што му сад бијаше пред о |
| те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурет |
| оречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино |
| њега скроз измијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва |
| дио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, |
| е, ударајући јако петама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вр |
| глагољскоме часослову, на коме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује редовницима, |
| Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером |
| вратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његов |
| ..</p> <p>Јерковића се сој разликује по многом чему од осталијех досељенијех и старосиоцких бра |
| а алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и к |
| , да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кул |
| запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, р |
| прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три |
| ардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња |
| Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њим |
| јеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изги |
| тенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача |
| то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас |
| љеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>С |
| дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју зд |
| сен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и варошана.{S} Међу овијема б |
| видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да и |
| „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тиј |
| ни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, |
| врљево, јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, |
| {S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S |
| екок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је |
| Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија мла |
| <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си с |
| Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добр |
| вати старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! в |
| S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, св |
| } Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу собом, па |
| ња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг н |
| бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче |
| а уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак |
| и је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би г |
| ин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочит |
| „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеј |
| шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин... |
| ридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак боравија.</p> |
| ене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од нара |
| у.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Би |
| ије посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тиј |
| би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се ди |
| вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како ј |
| > <p>— Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом |
| итам те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... л |
| е, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не |
| р:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би < |
| једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Јето синоћ уватија га ог |
| > <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица. |
| /p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје и |
| , да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јоп |
| у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахат |
| могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побиј |
| јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} |
| а не знађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> |
| чкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} Он не показа прев |
| у, а шакама сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао. |
| нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!< |
| о превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буковичанин угод |
| Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има ис |
| Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговорити.</p> <pb n="216" /> <p>— Да ми учинит |
| дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затиски |
| оста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напина |
| ћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао, т |
| а оброка задивљавао попа Илију, који је могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се |
| уна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опћ |
| он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од д |
| е мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S |
| бијаше са свијем као турски, толико је могао разумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, |
| је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити који други слуга, од онијех, што су прије |
| нити се могао претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{ |
| Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, |
| о му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако |
| је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања к |
| а је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нити се могао претварат |
| али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи |
| парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреб |
| учини.{S} Срдар поста немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову м |
| ебо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије |
| јех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га |
| а разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али њекак |
| могао ратовати са својим срцем, нити се могао претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљ |
| то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, са |
| јех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио с |
| бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те |
| и хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простор |
| е на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајн |
| у и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да |
| манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјеривало и с је |
| вога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то |
| појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је си |
| и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у о |
| бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то мил |
| Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Д |
| а таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два |
| } То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави |
| Зубаци</hi> и <hi>Кркоте</hi>...</p> <p>Могао би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерко |
| с, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарскога стола.{S} Ли |
| бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада малакса срчаност војницима, |
| дознало посматраху.{S} Свакога тренутка могаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша и |
| највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића |
| з своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказива |
| огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнути каба |
| у ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу |
| ом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих. |
| Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Ке |
| аху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Б |
| .{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка окрете талијански.{S} |
| логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне предаваше |
| вати у кољенима, па.... леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати.{S} У страш |
| ева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дош |
| великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— Пр |
| мијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уп |
| ко му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да и |
| е фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима |
| а лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије овлашни |
| осјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до П |
| ваху: „Осињача“ (због зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше пона |
| потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма |
| а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је |
| ате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да |
| свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва с |
| ици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> к |
| и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијати.{ |
| чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако х |
| лугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешн |
| > <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушме |
| њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S |
| пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода |
| ећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па на |
| па, између наши кметова, то нису никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „ |
| оји живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могли прије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађ |
| етка.{S} Промислите само ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали |
| Даклен, овуда су ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фр |
| } Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, |
| ној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешета |
| конце у своје руке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па |
| ве то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер к |
| — А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћ |
| јој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, |
| еће, књиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пус |
| но зрно, па се спетљало у цривима, није могло изаћи.{S} Издануја је синоћке посли Здраве Марије |
| у Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, |
| ав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима в |
| ! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је дома |
| прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида |
| зарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манаст |
| фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Јед |
| нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко |
| три у трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху в |
| т, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен |
| за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пук |
| њаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога |
| је могао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Р |
| е ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, шт |
| крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њег |
| тив њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Врт |
| и натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду |
| у, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Б |
| ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво б |
| е никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, к |
| и сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам |
| да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од врат |
| ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме н |
| о су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, про |
| чима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка |
| да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало... |
| оздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уста |
| римена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид |
| } хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине? |
| помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је |
| рне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква |
| хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото мој |
| рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом. |
| — Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с вриме |
| ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} |
| , Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша |
| миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемири |
| да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђак |
| оворим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за никол |
| строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p> |
| е и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда |
| , од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани б |
| оша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} |
| ше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и поквари |
| ="39" /> <p>— Шалиш се, човиче!{S} Није могуће!</p> <p>— Није могуће! више му има! поновише сви |
| , човиче!{S} Није могуће!</p> <p>— Није могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма в |
| бија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће описати „карабулину“, која завлада ушљед тога от |
| ошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, кој |
| је то могуће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, кој |
| свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, |
| не ширину.{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши |
| p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у |
| им перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па к |
| , сјеђаше пред црквом оборене главе.{S} Можда је промишљао о свијем прошлијем свечаностима, при |
| смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапт |
| трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? зап |
| пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се од |
| у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би |
| н је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар |
| стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> < |
| се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости |
| ице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па пр |
| има.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа |
| {S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад ви |
| о све једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти и |
| е! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало |
| ема њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, псујућ |
| е ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је |
| вик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нис |
| ! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој г |
| та је? пита Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срд |
| кле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге!....{S} |
| е није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар |
| да ће учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! ве |
| али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипостима“...</p> <p>Те г |
| } Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне о |
| м гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња д |
| ритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је |
| едно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћуј |
| ар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар |
| сти.{S} Љекар, по обичају, пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвар |
| ије прешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="11" |
| Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад по |
| малом душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како |
| Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" / |
| и Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несри |
| ла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као |
| болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пит |
| е:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да н |
| е јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n="83" /> Кожна |
| ћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи с |
| ри.{S} О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо докле |
| казиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало |
| у о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предад |
| му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Н |
| и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} О |
| калина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> |
| ест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о поко |
| и, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор |
| скога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb n="68" /> <p>У осталом |
| дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју |
| ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мисли |
| алеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовника, зато не ваља д |
| да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим с |
| онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки рум |
| о „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера |
| траг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну |
| добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, |
| два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} Договорише се да с |
| је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка ш |
| ј стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је |
| е ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње шетње |
| на суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па д |
| <p>— Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите |
| и причати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити трупачк |
| Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу |
| ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе |
| вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелицијану.</p> <pb |
| p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — |
| И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер с |
| инко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао зват |
| шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шт |
| виленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-П |
| р, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповјерљиво |
| — Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p |
| наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита Бакоња нам |
| Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас |
| ного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску потковицу!...{S} Па зар нису |
| шљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог с |
| ко ћемо им забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд |
| бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чуј |
| !{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами примеш |
| и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умисити |
| 91" /> приковођанин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог |
| сто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаће |
| са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.</p> <p>— Тако! ре |
| и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне |
| тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како |
| та крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренерази ђаке.</p> <p>— |
| } Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и |
| {S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и |
| а, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби са |
| је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш види |
| n="190" /> Велебита.{S} Богат човик.{S} Можеш замислити записује двадесет миса!{S} Дакленка каж |
| међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити.</p> <p>Свима Јерковићима прионуше очи |
| бом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам |
| p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n="173 |
| искајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па |
| не руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него |
| ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани |
| оде коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бакоња, из Зврљева! |
| му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се ра |
| > <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци на путу, с |
| бу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику |
| ира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да |
| бро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити |
| и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> глас, т |
| тем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си при |
| Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, |
| љуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — рече Осињача — здрављица се наносиј |
| каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има пед |
| .</p> <pb n="126" /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прим |
| лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по г |
| ивати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона пандура, што увика шета там |
| ше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још в |
| ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бак |
| <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћ |
| скуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, ма |
| у ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљ |
| мљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и |
| побједнички оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не |
| цу, огради уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, не |
| с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ ос |
| — Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој |
| у у беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за ни |
| ели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! викну Кривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљ |
| логаја проговори Осињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром к |
| а, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико го |
| рида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Ив |
| едног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши о |
| оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „ |
| е поче превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ак |
| е, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди о |
| то је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог д |
| сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој ма |
| нити мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „З |
| те к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти д |
| у Балеганову, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, раз |
| јех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S |
| е.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јев |
| ем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, |
| покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта са |
| о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чу |
| <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не ужив |
| о да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза |
| мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада |
| заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам |
| .. али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну руком и отиде.</p> <p>По |
| а си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цје |
| љи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си |
| црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам испо |
| ...{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез |
| н први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се за |
| олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољуб |
| азно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то |
| .</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, |
| ђе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија |
| </p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је врат |
| А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, ал |
| зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Ив |
| запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкале и п |
| спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада с |
| примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очистити ри |
| p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем |
| ћи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио у |
| ив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори |
| ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сес |
| зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је л |
| ија! викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја. |
| по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо |
| нак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нам |
| се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.< |
| он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли |
| је најглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоњ |
| блијед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина глав |
| ? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио |
| а сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А |
| а, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ај |
| Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном догађају, који нас је заде |
| р зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чин |
| ју „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћан |
| е да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.< |
| се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, б |
| враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко |
| иба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{ |
| се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу |
| је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијун |
| то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер |
| дате ли штогод?</p> <pb n="231" /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоњ |
| 45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па |
| ик, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш |
| јо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S |
| езите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примак |
| стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше |
| об, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одје |
| че фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја |
| аре и парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве |
| гледајући то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да н |
| — На, јево ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! д |
| лико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се |
| смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к во |
| вом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бако |
| pb n="214" /> не могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш |
| им!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добр |
| ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ м |
| бори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче |
| оји је, на махове, пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, |
| удо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе |
| ни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони пр |
| и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј |
| ас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не |
| другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{ |
| ше на памет те разговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</p> <p>— Чм |
| ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, < |
| редовници се збише око кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје |
| ?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни на |
| оња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар ок |
| пет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња |
| фратарској трпезарији.{S} Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецка |
| з наздравице.</p> <p>— Сад, нека ишчати молитву! рече Бобан.</p> <p>— Какву молитву!? запита фр |
| егов покој!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, п |
| м ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џино |
| ати молитву! рече Бобан.</p> <p>— Какву молитву!? запита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, нику риш |
| етка.</p> <p>— Ма, дујо, нику ришћанску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратри се згледаше смијући |
| укоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, г |
| па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му |
| а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, |
| а.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с |
| палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога |
| дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше ра |
| дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастир |
| ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша |
| и <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зач |
| з којих стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На |
| се побрини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накаш |
| њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са с |
| а име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне |
| пе из манастира.</p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, |
| ња угледа подаље њекога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} |
| вик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на |
| му поднесе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегн |
| па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привре |
| сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријем |
| вори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!</p> |
| е шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука |
| озјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не ста |
| и фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго б |
| Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.</p> <p>Стипан припали цигару фр |
| на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љуба |
| внујских и свињских поребрина.{S} Једно момче Кркотића, гледајући то, шапну најближем: „Гледај, |
| е у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина.{S} |
| из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачо |
| } Овдин нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо слонмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алву |
| а, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ бор |
| е од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Ср |
| к боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те пр |
| чело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, п |
| е слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, |
| Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пиј |
| се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{ |
| о је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, |
| река: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, |
| о, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под |
| ље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="126" /> <p>— Није |
| а сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилиберг |
| амницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мје |
| охађати скулу.{S} Дувало <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи |
| ако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани |
| очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и си |
| немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у с |
| и.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље пазио сток |
| ају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с карт |
| ествама.{S} Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња јед |
| који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те |
| игоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манасти |
| p> <pb n="142" /> <p>Бездушном Тодорини морало се штуцати, толико је његово име било спомињато |
| а с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би о |
| је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је |
| оћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу н |
| је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори |
| а и’ заједно с причагама извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне ст |
| своју <pb n="138" /> болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.</p> |
| ртијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толик |
| о, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два |
| /p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у |
| д је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што |
| ри у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb n="158" /> |
| је мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који с |
| се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p |
| јеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њихову |
| издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> |
| ужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти још ово: ч |
| ка?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> <p>— Ја нисам ништа каза, од |
| ончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дођ |
| ика, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати по г |
| послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брн |
| та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што |
| црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивов |
| шао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ рије |
| ад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња х |
| окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, <hi>што ј |
| ма.{S} Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако сл |
| ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну простра |
| бише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, в |
| није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало посматраху.{S} Сва |
| УЖАС</head> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.</p |
| а у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.</p> <p>Од кре |
| <p>Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он |
| {S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пијаницо, реч |
| ем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S |
| уживала се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање зв |
| га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празн |
| ње да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло |
| оњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје |
| бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар |
| и“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> < |
| .{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити да је то н |
| а маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде |
| цу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо с |
| ако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече |
| о је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка оба |
| не и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} А шта је то пр |
| /p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се д |
| отивном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојиц |
| бе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозорима бијаху |
| у га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и |
| са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардија |
| јаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До |
| т.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, као да |
| то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све зн |
| руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођа |
| и залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двај |
| {S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} |
| м овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb n="232" /> Маше |
| оглава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, |
| двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје једа |
| јој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, с |
| сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси |
| посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S |
| ли, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од цркве, ал |
| међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и |
| ака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе |
| е оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, — манастир <pb n |
| азивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаш |
| лице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје |
| љуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра да |
| p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb |
| руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје |
| ; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругал |
| свагда пуре изобила, свечаником по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нек |
| отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан |
| погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекива |
| видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут раканце |
| ду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио про |
| Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад ј |
| м годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је противно тврдио.{S} Пи |
| равија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не б |
| па св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски.{ |
| онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о сва |
| о четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен. |
| нцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше |
| љи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом |
| илиште“ (пургаторију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не ви |
| о онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко |
| ако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашије |
| а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p |
| нијем завјесама.{S} Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“, који је служио |
| дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало сва |
| ликим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од виноград |
| за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Те |
| а само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако с |
| е, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога ве |
| ваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан |
| деш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му |
| „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, п |
| ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</ |
| би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту |
| а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га к |
| етка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Блитвар одведе „комишијун |
| ио обријане усне.{S} Двојица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће п |
| шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је с |
| ковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк д |
| ци је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све ост |
| је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: |
| ући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И |
| нски: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непоквар |
| ко је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно |
| Он је израђивао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не би |
| Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и |
| .. — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети |
| ана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и учини |
| м водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па оп |
| акога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изне |
| ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „па |
| есту, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртир |
| од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста |
| тупише му руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки |
| ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарет |
| гама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, прино |
| стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онакв |
| <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало |
| ост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови |
| могну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p |
| десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Бон |
| Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи своје, |
| ри да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и т |
| е чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, од |
| Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојиц |
| .. „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би |
| души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха |
| цало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у ст |
| дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што б |
| је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклон |
| и из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат |
| ред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека |
| у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива |
| се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, |
| него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и да а |
| извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је на |
| зговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, |
| Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне |
| успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како |
| дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоњ |
| сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} |
| Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похвал |
| на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладова |
| мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке д |
| ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} |
| а осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} |
| јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и при |
| .{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеш |
| о се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на гра |
| куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, |
| парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и так |
| зда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осу |
| Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обукоше |
| хну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из сниј |
| и оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер |
| кле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те послаше по младога љекара |
| ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољуј |
| ра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет |
| бра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано пред |
| дина, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда се чула велика гра |
| а, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мора |
| јући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле н |
| ако ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала, која га је је |
| , пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корак |
| е, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p> <p> |
| о, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта |
| шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне |
| ега репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и помож |
| н.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине |
| тиле.{S} На лијевој страни чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти ј |
| стегао поткољенице кожне.{S} На ногама му поврх издртијех назувака, испријечане опанчине!{S} К |
| ође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај с |
| види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољени |
| е је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не свр |
| еше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, |
| а, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зеленијех очију) |
| човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако |
| ти, какве је масти. <pb n="83" /> Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубур |
| жена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом ду |
| рској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се из |
| ло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим |
| го само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, и своја надања |
| <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву соб |
| а окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави |
| у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најпри |
| ога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се |
| а што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је бил |
| се тучете?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му |
| достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? р |
| о одјевена, растура гомилу сељанака, па му изнесе кутију свиленијех рубаца.{S} Жене се скркоше |
| остријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, п |
| од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па.... леже логом и не мог |
| ата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти |
| ика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога м |
| му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад в |
| лакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш ред |
| од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио |
| воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, |
| око, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за |
| } Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто |
| S} Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, за |
| екако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвар |
| а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ. |
| је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично |
| неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад |
| зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и напр |
| несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтр |
| или, те раде против њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако с |
| S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, |
| .{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежн |
| кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кењ |
| сповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад |
| проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима....</p> |
| Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="19 |
| а комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову |
| на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у |
| ва три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати ок |
| лака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бак |
| ом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад |
| .{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп |
| родавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, |
| часа.{S} Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе пе |
| бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазвони |
| запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ |
| ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобн |
| ишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, је |
| ј стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, |
| ка.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спава но |
| } Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на стран |
| о који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са велико |
| сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим |
| /p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{ |
| , Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, н |
| обухватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пу |
| азу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и |
| три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одм |
| скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ос |
| укоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је л |
| ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му с |
| кву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне рук |
| еђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S |
| Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђа |
| ина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p |
| а.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p>У три |
| } Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо |
| егово готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за |
| Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем так |
| те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> |
| јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} |
| , њеколико скленица љекарија.{S} Хаљине му побацане врх покривача.{S} Према његову кревету, уз |
| ратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, о |
| то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, д |
| очно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је |
| капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, |
| опаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице изговори:</p |
| } Беневреци му панули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види |
| арасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао в |
| ом и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме |
| аном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те |
| Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здра |
| ада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред |
| де то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдј |
| ише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај |
| ово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p |
| ар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се склопи чим маче п |
| <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече |
| а ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трај |
| а опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, ни |
| азумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће б |
| ашом, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари |
| /p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па ла |
| p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за чови |
| и догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу з |
| <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођ |
| ушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шт |
| поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, је |
| а му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бит |
| /p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ва |
| ћ, — син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: |
| ријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се |
| > првијем знацима мужевности напомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јут |
| ше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које за тијем наст |
| младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бје |
| а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он прог |
| чји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак п |
| Није могуће!</p> <p>— Није могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ |
| стору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па об |
| пет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет |
| помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} |
| њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућности, који су га дотл |
| уку.</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпе |
| тући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у м |
| ...</p> <p>Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут исток |
| ене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро |
| вори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква б |
| номе сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> < |
| обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога |
| А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, д |
| звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S |
| би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправ |
| рекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим привиј |
| ичије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? р |
| ошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари при |
| оњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави. |
| похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку с |
| ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно |
| старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак |
| о Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом |
| и, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише двије палиц |
| њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевал |
| а се младићско здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, при |
| ивен само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневре |
| нијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не биј |
| могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зуби |
| оји клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало |
| ио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак се спустио више но прије, на шији |
| вољак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци и |
| ма нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" |
| т сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијеп |
| } Особито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило и радило пр |
| увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, д |
| фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а |
| закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко ј |
| дити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти |
| млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јес |
| де у манастир, предавши коња Шкељу који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Ду |
| е пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} |
| а јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срд |
| коња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би |
| илога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скром |
| </p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, |
| ека дошле <pb n="227" /> карте...., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери о |
| ијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоњ |
| .{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, к |
| кве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувај |
| ораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало |
| и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше |
| опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале |
| Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се |
| слон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} |
| шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нит |
| а ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} |
| е би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје |
| у свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита |
| а свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из кам |
| ло обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, |
| а бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше д |
| } Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако |
| ану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, |
| ?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, |
| , очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво |
| </p> <p>— Мучи, несритно дите! одговори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да ник |
| акле.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бак |
| атраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђ |
| и ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта |
| загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кн |
| ћи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се |
| иступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше |
| ро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети оч |
| и Балегану, више него обично, причајући му којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погле |
| Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи |
| <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да т |
| задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је трбух покривен само к |
| блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувш |
| {S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је је |
| једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варал |
| а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола |
| што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријегл |
| јде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му |
| зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се |
| .</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона |
| афу, липото моја! рече Маша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је с |
| , гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати |
| ко се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну |
| ћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња. |
| /p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дунда |
| ислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли |
| отенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „ |
| бија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и д |
| каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> |
| служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по |
| те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио |
| и као опарен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још ру |
| дитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем прав |
| ј Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево |
| адра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препо |
| .{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му |
| тада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S |
| сељачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих |
| пежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, |
| и, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјец |
| н је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у |
| ре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину талијер |
| , који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он није размишљао, него осјећао.< |
| будионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, |
| м вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> |
| тегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист |
| ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> |
| на, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравић |
| ацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прош |
| оња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грг |
| Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} |
| излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Ба |
| <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Б |
| ану огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бој |
| како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> < |
| а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчудноватије, осјећаше |
| капицу међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <pb n="39" |
| је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се |
| <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је |
| тило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијело испред њега велико кандило |
| о.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколи |
| а.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вел |
| вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су |
| /p> <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки. |
| ада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, |
| је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништ |
| се два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика |
| доше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном стол |
| жу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки |
| ше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са р |
| те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у |
| уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бу |
| ичавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоњ |
| и израз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, шта се |
| нувши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу ј |
| p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зо |
| и и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, ка |
| а куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнес |
| и пристаде, — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не |
| е он много и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчиј |
| лони оцу и матери половину од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стари фр |
| утрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему ист |
| у, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, |
| ме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике |
| Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме |
| коњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" / |
| тврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану |
| , али да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у д |
| ише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о пра |
| захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта |
| га бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога |
| ор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је у |
| кочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и по |
| а му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S |
| учи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма |
| } На онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да |
| ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до п |
| се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда с |
| едао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врт |
| јзад да превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјет |
| епати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увије |
| та му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! |
| <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљи |
| аво векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, |
| !</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлос |
| год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — п |
| } А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, |
| води љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како |
| а талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те |
| војчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у насл |
| људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама нап |
| коња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолаз |
| лакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе |
| у пред мађупницом <pb n="135" /> и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно |
| че кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја с |
| а се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло |
| ро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди д |
| да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашк |
| те, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, јер поми |
| вом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p> |
| нија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиром |
| у, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, за |
| се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуштајући |
| та не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који |
| ске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се |
| иказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра |
| а.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ћ |
| <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој страни чела утонула му бразд |
| арога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у |
| говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нит |
| ачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зачаврљаше размах |
| ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудно |
| запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" |
| атраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...< |
| оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега |
| према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и про |
| али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прс |
| врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака, који |
| Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по |
| се пренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, |
| е Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад |
| а гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?....{S} Ком |
| трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране! |
| шмељ и Осињача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> <pb n="16" /> <p> |
| и.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим ствари |
| рајцару.{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а |
| има, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија т |
| на.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели |
| је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави |
| </p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвор |
| дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, нег |
| али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!< |
| ижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је в |
| у твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе к |
| , пак се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши |
| болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од т |
| е диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, богољубнос, скрушенос, |
| <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река... |
| оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, руж |
| стати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на |
| говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p |
| <p>Трећу најезду сачињаваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Б |
| .</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не |
| ревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, да |
| а је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ак |
| те“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо поприј |
| руке са <pb n="199" /> првијем знацима мужевности напомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би |
| ђаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} |
| прснуше у смијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} С |
| рго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна с |
| скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, ни |
| и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има ко коња придр |
| ма и не могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медиц |
| одине, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив |
| хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад |
| отово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопот |
| то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на друг |
| аш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ј |
| што талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће... |
| виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и |
| огли чути. „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{ |
| ка стрча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли |
| {S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв прол |
| ше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао зад |
| а себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде до |
| ком липше,</l> <l>„Једног болес, другог муња пара“...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не свиђа! |
| оњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи |
| реком, кад с поља, испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срд |
| ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за што је п |
| толица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш! |
| Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и |
| аша једра кметице....</l> </quote> <p>— Муч! викну млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се |
| е да се Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Ње |
| <p>— Муч! викну млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки. |
| да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је |
| засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све чудновато, |
| аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, |
| Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше |
| д ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древа |
| дне ричи, збогу који....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкрин |
| Осињача кроз плач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S |
| у Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они |
| , него је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А н |
| е погрдне ричи, збогу који....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да |
| ветога? запита шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, несритно дите! одговори му, такође лагано, Балега |
| рича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} |
| азује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика ј |
| Лажеш! рече Осињача кроз плач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари и |
| Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму.{ |
| , од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта н |
| Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.</p |
| нија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица придаје |
| олази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто |
| учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да се чи |
| Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех |
| , а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту |
| Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртир |
| на, блијед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина г |
| град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми па |
| поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија.{S} Хаљине му по |
| у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака |
| којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Куш |
| нова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо |
| ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! |
| било спомињато у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; мо |
| — хоћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам: |
| .{S} Четири лацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте мог |
| де шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето све једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бит |
| } До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска ц |
| кало и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху китњасте завјесе, предмети великог и |
| ш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај! рече Сти |
| p> <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из |
| да... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па |
| амнога „билца“ па пролети преко прљуша, на којима чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не позна |
| а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> < |
| аче, и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред |
| оња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" /> <p>— Тако је, |
| ва од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Дв |
| мјесечином, па онда саставише погледе, на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Ј |
| љо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....< |
| у сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и молио се, те онда разго |
| сли, подвољак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му ш |
| ушмељ и његови окупили се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је |
| ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојад |
| га начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{ |
| запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико н |
| ја шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се р |
| .{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло т |
| је се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранц |
| рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb n="250" /> <p>Послије |
| во син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јерети |
| , гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличн |
| јене и испреметане.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаш |
| мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак |
| овори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато |
| рико мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете |
| се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дође Шке |
| S} Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“, који је служио за Шкоранцу и мно |
| лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој н |
| гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p |
| стаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, |
| кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвардијан раз |
| д године 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоруч |
| Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, д |
| е дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре п |
| е мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио ч |
| овници! викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</ |
| ека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона панду |
| жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, б |
| аграјаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви |
| домисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свити |
| у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још много записах |
| ни приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је го |
| то плијењаху поглед са свију страна!{S} На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке |
| је од кога прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура |
| е исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, т |
| тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да с |
| ичека, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, к |
| лије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ов |
| о што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле се куће, из којих стрше два три з |
| има читаво руно заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не мож |
| стубама, низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{ |
| гледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с |
| , као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље |
| узак под његовијем широкијем леђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјорентинска мједена лам |
| ни га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опе |
| ти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било дост |
| >Брне је у страху посматрао синовца.{S} На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови |
| те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то |
| али, па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на би |
| и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој страни чела утонула му браздица, у коју се Б |
| д кољенима стегао поткољенице кожне.{S} На ногама му поврх издртијех назувака, испријечане опан |
| алце.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем пр |
| ег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на див |
| икаре.</p> <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратн |
| акоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробуше |
| ачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и |
| иге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их п |
| анца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, |
| оза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стег |
| ...</p> <p>— Сакррр — викну мајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година |
| ини тужно лице.</p> <pb n="166" /> <p>— На, јево ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта |
| ате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та |
| одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, валај, рече Дувало.</p> < |
| села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за ш |
| њекијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигл |
| абури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и |
| не бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијев |
| до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној ошт |
| </p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше |
| ан мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одатле |
| {S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи обр |
| лиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- К |
| <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјеш |
| д га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb |
| , испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактил |
| С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зачавр |
| </p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима |
| м, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим |
| е бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије |
| није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, с |
| е његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регу |
| , бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који кл |
| ући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покра |
| ти, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред ва |
| пежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до к |
| би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдје |
| не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четири звона оглас |
| <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле м |
| по римском) у зору, попрши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, а |
| има бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у с |
| ешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиков |
| ак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња |
| рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу имати м |
| ви разговори на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје ј |
| а, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се о |
| јете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дора |
| на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} |
| ом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелицијановића...</p> < |
| рага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући |
| оче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, |
| агослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, г |
| ога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад |
| ај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће |
| ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам! |
| каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцо |
| орише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{ |
| лашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„< |
| е, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који ус |
| хао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поигра |
| човика, ди тира натоварена коња меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{ |
| рећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како |
| осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на потк |
| те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгур |
| !</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез К |
| оку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рда |
| Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није |
| мојте се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потав |
| о је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бако |
| авала.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју п |
| гледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије догађаја са Пјева |
| во теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тиј |
| долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— З |
| p>Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слег |
| лио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Б |
| вић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро! |
| рне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару.... |
| дје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерк |
| али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, |
| и крену <pb n="122" /> се пред својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто по |
| у се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише |
| е избити, те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се п |
| авица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дох |
| с ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше из ћел |
| а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест д |
| дим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше н |
| е то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну |
| ђе у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до са |
| у мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута.</p> <p>И |
| налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употреб |
| есриће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће |
| у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то на |
| жећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуч |
| и николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну |
| ћа, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од |
| p> <p>— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача прострије „кл |
| ила твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека вр |
| ш?....{S} Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити. |
| 12" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, |
| и је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га |
| његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он |
| нила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која ле |
| ли ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак |
| рона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње м |
| муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, со |
| о, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да |
| ареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, |
| ли, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар |
| раво у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак |
| ом сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у ф |
| нуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонт |
| де у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунавати колико ће трошити за се |
| ачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак ноћ |
| бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар н |
| мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема |
| оћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... шт |
| е понајстарији, дигнувши наочари с носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужн |
| > <p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше гл |
| у и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјаха |
| аклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „ |
| м, не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поче:</p> <p>— Мој л |
| ћа, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на |
| а се — у ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— В |
| у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху |
| острла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Вел |
| не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламт |
| Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кр |
| ча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, па |
| у другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према о |
| пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— М |
| о би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети час.{S} Тада би оп |
| сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом <pb n="135" /> и ману му рук |
| љан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кр |
| е кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на |
| мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше. |
| чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па |
| > прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их о |
| " /> <p>Стипан, који одавно имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече |
| ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали |
| } Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, укидоше још то |
| ђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет |
| ="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редо |
| лупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочо |
| не међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја |
| , докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, након дуго |
| сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада м |
| настави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! |
| јатацима судија, настави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине крај |
| педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: |
| цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи св |
| 171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем пра |
| им потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми овога распел |
| одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затв |
| ијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду |
| овида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, нити мо |
| био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фратар узе камен, па |
| и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Т |
| ном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, |
| рви дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — |
| ати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Бр |
| сти није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чи |
| је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је |
| та своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и |
| и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суновр |
| оња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манаст |
| корака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из црк |
| овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом стран |
| које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане |
| а ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} |
| А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додад |
| у, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, |
| нијем правцем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло с |
| а запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с пр |
| , и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, |
| е у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од п |
| } Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда. |
| него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим з |
| ада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза |
| аве.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се р |
| из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљ |
| е Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} |
| панцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <pb n |
| њак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, |
| ешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бак |
| иновац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и С |
| ен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито г |
| ељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је врије |
| охараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак за |
| му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она с |
| S} Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући |
| и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити |
| даше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко |
| ко, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, |
| и Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или он |
| ! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече: |
| пута, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „ |
| } Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту, као во |
| дебљину.{S} Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта |
| Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све |
| еднога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} То је било |
| 151" /> <p>Тако су се слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјет |
| ерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi> |
| рем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће |
| ве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n="205" /> |
| ше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, |
| светаца, папа, провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика |
| д болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимал |
| ачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пија |
| уме брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p>Слуша |
| ивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи ру |
| од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези забра |
| p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се |
| ета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше |
| ени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост и |
| много народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и ту |
| таниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру |
| орство младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки |
| који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово |
| !{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на |
| јерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на |
| нин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим п |
| а помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред |
| 06" /> <p>— Полако, ти мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да брект |
| ало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14 |
| нуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да д |
| рћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав н |
| е очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, д |
| <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода |
| > <p>— Не знам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се о |
| бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p |
| — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p>Слушајући те разговоре, Бакоњ |
| отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра- |
| а да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену |
| е умра, одговори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било |
| нима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!{S} |
| дјети!</p> <p>Седам фратара извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} |
| мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад |
| лија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, валај, |
| пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди г |
| ћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјер |
| дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, дуовниче |
| вију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе б |
| и фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би С |
| ретрг, па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S} П |
| јема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје |
| ата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зе |
| ресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!... прого |
| јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце |
| мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га прене |
| ставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћ |
| о, заковчаваше и отковчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежањ хартија, узе клобук |
| Донес ракију, дите!...</p> <p>Посједаше на клупе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у |
| пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и |
| ити самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у ка |
| ње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака, који би затутњи |
| кога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу |
| , болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну нај |
| ти, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби |
| о воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, ко |
| ајпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, да му с |
| од оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђако |
| и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако зами |
| у-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то виче тако?.. |
| Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор |
| с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро |
| Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{ |
| есет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву истину, са |
| е Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом п |
| мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} |
| ијаху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! |
| утио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је мо |
| и, настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота пос |
| а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посје |
| ше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! р |
| се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, |
| куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варош |
| преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се зауст |
| ви варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и |
| ни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По |
| } Сидајте!...</p> <p>Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељ |
| није, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардија |
| етири, истијем путем и начином, отидоше на сијело.</p> <p>Како је ријека једнако набрекнута бил |
| ијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара |
| {S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак |
| на.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, ч |
| а.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи с |
| амјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест |
| ћина јутрење.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро |
| И манастирци се, мало по мало, навикоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност |
| еђу млађима.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођани почеше долазити.{S} Возарима сва |
| } Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фели |
| лице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић |
| тишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бак |
| га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што ње |
| капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?. |
| а великијем маљем, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у мл |
| аве.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговим |
| S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!< |
| омка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се ви |
| стојати једну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опрошт |
| .{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго |
| </p> <p>— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А ш |
| луђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, б |
| , провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе |
| ица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао |
| а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њ |
| се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њ |
| је би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао |
| , па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану |
| ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би |
| штран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „как |
| ије излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био |
| тигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p |
| е би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, |
| “ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> |
| е дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Б |
| обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из ц |
| 0" /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> |
| рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их |
| ијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести |
| удалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него |
| ст, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, |
| з варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>З |
| а и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак |
| , али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са с |
| едни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— |
| рно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на су |
| икојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на |
| .{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом: |
| у Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу ко |
| тири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, м |
| ао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да ј |
| ије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос< |
| </p> <p>Послије ручка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се |
| е, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</ |
| е, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мор |
| .{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку |
| а сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Бале |
| али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма |
| 05" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда. |
| <p>Тада тек видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свет |
| ти, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посл |
| ике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никак |
| овједницама.{S} Људи и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан |
| Осињача залелека.{S} Фратар се укочањи на стоцу.</p> <p>— Натраг! повикаше сва тројица.</p> <p |
| наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта |
| Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је |
| размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му с |
| д стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и ба |
| кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломиј |
| ући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, ми |
| .. „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ припла |
| “ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чује |
| минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци к |
| ра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и- |
| се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити ви |
| ар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, не |
| ворица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица зави |
| азати два листа репуха, па их привијати на листове.{S} Послије тога, примивши јабуку, по нагово |
| ку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстима.</p> <p |
| хоће ли, <pb n="87" /> неће ли пристати на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, као из п |
| .{S} Дувало <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} |
| и гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња у |
| по обичају, пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бак |
| ак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас |
| има знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чек |
| вијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а и |
| рише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал?</p> |
| ла, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех г |
| крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете з |
| а рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми.... |
| мим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилич |
| се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S |
| о о њему и његовој породици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> <div type="ch |
| и нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које |
| </p> <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу |
| S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} |
| речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико |
| рни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га |
| повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто |
| . <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те |
| а од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуља.{S} С |
| ле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима |
| е извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а- |
| ња опет поче забављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је |
| ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, |
| оста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натр |
| та, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи једа |
| ла се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, |
| ита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{ |
| рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„Пославши нам званога Букара |
| се почињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу допушти. < |
| p>— Ајд’ улази! викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на |
| отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку.</ |
| ји га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али посли |
| пе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше |
| атри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завр |
| те ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, |
| е штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка, једи |
| } Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам ум |
| .</p> <p>Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека.</p> <pb n="189" /> <p>— Ко је ов |
| огну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, т |
| Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, |
| још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с |
| епа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> <pb n=" |
| ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп |
| а, па се и нехотице облизну, погледавши на печење.</p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зов |
| .</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћ |
| мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио ви |
| нда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а |
| то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p |
| да Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} П |
| <p>Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће |
| како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S |
| збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и старијима од |
| њ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и |
| к што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси се канди |
| ајући, шетукаше по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже гла |
| иже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам |
| парохијанима, не само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, зб |
| и Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије ш |
| оја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> сми |
| само сузама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да |
| евачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фран |
| хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чу |
| , пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чује |
| а, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, |
| ј се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће |
| сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња |
| аће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb |
| Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња |
| Шта то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужн |
| ожића.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бако |
| ншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш ш |
| Букара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуј |
| /p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја ду |
| и стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда биј |
| ле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p>— Која добр |
| свакога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, |
| редњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у |
| се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима |
| ема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> < |
| рију фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бако |
| ишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну страну захваташе црква, а испр |
| и је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхрани |
| који бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита жити |
| га тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? п |
| {S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако позн |
| паваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га о |
| у, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелиц |
| олико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са |
| будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, г |
| роза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, об |
| дарише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом |
| ријима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад |
| своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде.. |
| уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави.</p> |
| ачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се в |
| аштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, диж |
| пио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на руча |
| ишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се |
| ла“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обу |
| ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће ј |
| или да имају <pb n="149" /> прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили |
| т Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од |
| који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову мађ |
| ле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта ј |
| је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, |
| обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије. |
| их латинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило |
| један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго |
| помрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он п |
| но завргла комендија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како ид |
| етири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би |
| рема Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају драж |
| главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је |
| ња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n="221" /> али исприча све како је било. |
| Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ |
| наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња |
| ке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, п |
| о лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редов |
| на.{S} Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да прими к |
| ијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави прем |
| Фране.</p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест р |
| {S} Он одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце. |
| а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како |
| кала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој састаја |
| свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци. |
| p> <pb n="136" /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пирија се н |
| > <p>— Лудо дите, како не помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вик |
| , јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда с |
| не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и |
| р је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити |
| под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се равн |
| католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пило |
| са свију страна, клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена |
| уги убија...</p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па застаде, као очекујући шта ће на то испов |
| S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов п |
| , због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брн |
| еким биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита: |
| а друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Дом |
| сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас Кушмеље |
| <p>Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем ру |
| } Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, шта се осамио, онај поче својим вјечи |
| ловљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да т |
| вишала!....</p> <p>Преметнуше разговор на болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о |
| о отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па |
| је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, та |
| ји оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опе |
| и свијећу.</p> <p>Чуше како крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помагање.</p> <p>— Јере!... |
| ице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједи |
| т зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах мл |
| олико <pb n="185" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је |
| ише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару м |
| љајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу |
| овоме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакрам |
| сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба насушнога, па |
| да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стри |
| њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, — писмо језгровито и добро смишљено, |
| е, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> |
| на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми |
| ало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куц |
| се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичу |
| ото моја! рече Маша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S |
| име.</p> <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: |
| види вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му |
| јелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазвони.{S |
| </p> <p>Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, |
| Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро до |
| ос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто т |
| него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је |
| еданак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај |
| Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није доз |
| коња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплато |
| } А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку! |
| то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче и |
| лавара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође |
| ке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се поврати ка |
| ужичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху о |
| ује редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n="5" /> Још се пр |
| да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то |
| обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отид |
| удили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те |
| сно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па кл |
| тају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и |
| -Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му се пре |
| ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех г |
| и његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један |
| рсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си п |
| незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других с |
| оданимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у па |
| аљењем, или црквене ствари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се пострижен |
| о било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.{S} Ф |
| има Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре и клупа.{S} Шкоранца је вр |
| к не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњиниј |
| м ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању једног стабл |
| је.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на <hi>провинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазн |
| незакачени капци на прозорима лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка, једини усталац <pb n="69" |
| ња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најп |
| ече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој |
| и Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, |
| по кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца |
| ини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, н |
| трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пр |
| чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак |
| лажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се |
| Овди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ај |
| а“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није укр |
| Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, к |
| пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка |
| т пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одго |
| {S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече ј |
| иш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити.</p> <p>Свима Јерковићима |
| ајприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лак |
| ше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш |
| ати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим. |
| ивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, а |
| Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање кри |
| на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина дрва, па није никада |
| о једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницим |
| е!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p |
| Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се з |
| ран и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на с |
| који је имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе |
| ут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјев |
| акоња увијек једнако одговараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвар |
| тино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед |
| акав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Переј |
| а?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону |
| је баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.</p> <p> |
| бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питање: „на кога се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици ј |
| рдијана <pb n="70" /> у руку, рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много дожи |
| ј води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољују задуху, и |
| S} Дијете у.... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“ |
| нали су....</p> <p>— Није трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без д |
| устио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> |
| лажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњића није имала |
| се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика? пита Тетка |
| а сијело.</p> <p>Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке |
| пао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико |
| ће ли пристати на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоњ |
| тири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега с |
| н у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} Иван куп |
| Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама н |
| већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао сми |
| и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише успомене.{S} Туда је пошљедњи пут прошао с оце |
| Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни |
| о се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака |
| м очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се |
| у тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба д |
| ипи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја м |
| јенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без |
| ињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тије |
| ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели |
| се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> < |
| не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Б |
| дијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, заже |
| г <pb n="201" /> јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео |
| астанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" /> јутра, тако |
| .</p> <p>Будионица зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њек |
| за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу |
| д кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али |
| Разуми се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— М |
| ало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Колико се с |
| .</p> <p>И манастирци се, мало по мало, навикоше на настраности новога гвардијана, али његова н |
| а се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех |
| и парохиских ствари.{S} Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не из |
| а и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао |
| ра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју <pb n="138" /> болест у палцима, морао с |
| а због њеке парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар |
| емена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добр |
| што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук |
| е знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад |
| зор.{S} Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клеч |
| S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „млад |
| } Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, |
| ело знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа |
| ујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} То подјари његову бујну машту, те се сјети |
| завјесе, предмети великог испитивања и нагађања <pb n="244" /> женском „уву“.{S} Стари црквења |
| гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и |
| {S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то мог |
| ђи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез |
| на.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљ |
| ђе.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на с |
| Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мен |
| ова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, |
| шићима, те закурњавише.</p> <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погле |
| сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчи |
| је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, |
| о, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} С |
| полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетј |
| аше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостин |
| пањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у |
| .</p> <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче |
| {S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од ман |
| p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На |
| — Је ли овај <hi>човјек</hi>....? медик нагну палцем врху усана.</p> <p>— Па јест, прилично.... |
| зумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше по |
| зујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се зг |
| ше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сј |
| ој неопрезности.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње |
| одаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p |
| едан имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у |
| дина, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше |
| а се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија.</p> <p> |
| о му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, |
| , а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина |
| а даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварила.{S} Чу |
| еше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртир |
| тјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаљеном кр |
| е.{S} Послије тога, примивши јабуку, по наговору Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није изла |
| е, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани |
| да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико го |
| а, то је, што <pb n="111" /> су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар |
| лекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори он |
| игну раменима пак изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз свак |
| рећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати.</p> <p>Гвардијан с мјеста исплати најам Ст |
| ћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истар |
| однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је |
| „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти |
| е и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу.{S} Мо |
| кона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио |
| </p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа!</p> <p>То |
| >— Јест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Са |
| јеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, јер м |
| , као што је познато, код католика врши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове в |
| — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од |
| клекоше.{S} Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом |
| рошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим! |
| а чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му |
| га, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугиј |
| е, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванај |
| ас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и |
| и триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто приложили:{S} Блитвар, |
| вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити |
| иде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад д |
| а све измјене, које ће настати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови г |
| о, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи поврат |
| мељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера гово |
| ин, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изглед |
| , он је пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у |
| ху толико, колико њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им |
| дина.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стуб |
| т, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини |
| правијем именом, него свако чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највиш |
| ! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} Једноме бр |
| жи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то |
| ра-Пирију коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то |
| о се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје |
| </hi>...</p> <p>Могао би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи презрени међу своји |
| да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по поли |
| е с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући |
| једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава |
| <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S} Т |
| мет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран ј |
| носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајунови и варау |
| вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стип |
| ше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно |
| у масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они је |
| брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је |
| , како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.{S} |
| рицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице ј |
| и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то |
| {S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} |
| отово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Осињ |
| прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто п |
| че најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да |
| а су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, |
| о опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лул |
| <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, |
| понови он, спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жу |
| су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако п |
| у се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кож |
| ли кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-В |
| попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ сл |
| што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} |
| ојницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара |
| {S} Даклем, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град? |
| ва Чимавица, измислила којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! |
| нам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крс |
| кота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише |
| с.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> |
| <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је наг |
| ође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир оз |
| кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „ |
| p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{ |
| и под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једнако задри |
| еха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је |
| ао и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p> |
| } И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завр |
| кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> |
| три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па п |
| а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па сними <pb n="54" /> капу, па тресну њом |
| да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да м |
| {S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и |
| </p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срда |
| ђе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи |
| опаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто смет |
| нуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} |
| е на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардијану.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, малич |
| час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, нека ишчати молитву! рече Боб |
| невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, дијаче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жла |
| до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око свога главара. |
| на, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго с |
| да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> |
| низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За |
| ковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече |
| их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у |
| кожне.{S} На ногама му поврх издртијех назувака, испријечане опанчине!{S} Колико је хладно, ни |
| олико корака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} |
| {S} За тијем првијем колом опроштеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у ман |
| нити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом |
| едене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале |
| Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код ова |
| зговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Е |
| ушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз мал |
| даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођи |
| .</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијевања. |
| <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стрицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ |
| сати.</p> <p>Гвардијан с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако |
| ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу он |
| </p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присвет |
| овинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину |
| дно момче Кркотића, гледајући то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога К |
| е било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се мукти |
| ењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} Наста обични метеж.{S} Већина |
| колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.</p> < |
| литварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне |
| .{S} Он не показа превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио ок |
| ундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља |
| ере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, так |
| Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломит |
| а, па пошто се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци |
| уга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесаније |
| зе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парох |
| гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се |
| ега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечаци |
| ленграду бише човик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве |
| на!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p>Бак |
| послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с нас |
| анио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико |
| пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче не |
| ога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, п |
| јући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у к |
| /p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна |
| S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада го |
| S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крштењу.{ |
| S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијева |
| дар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али к |
| ојски приватимо, збогу млого разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај |
| и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је сл |
| } Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца нек |
| > <p>Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стип |
| колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; |
| ти.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Ш |
| бо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долазио н |
| ва мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у |
| коња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад |
| да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на |
| вући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке рије |
| мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пусто |
| то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, |
| се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с луп |
| јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> |
| ћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</ |
| ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То ј |
| ра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брн |
| азумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу гали |
| Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, |
| /> <p>— Стипане, намири коња!{S} То је најглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу одма! |
| љ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушме |
| не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се |
| тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама |
| ом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе о |
| што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њ |
| ију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а |
| мо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до б |
| о спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако |
| рије до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из |
| ом насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако! |
| а другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки |
| а пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, записа свач |
| никад прије није смислио.</p> <p>Трећу најезду сачињаваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и |
| не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригори |
| ргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало, за |
| ако је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне |
| к би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам говори |
| ти за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај |
| е чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ва |
| ога мање, према годинама службовања.{S} Најзад Балеган расјече њеколико јабука, и пошто понуди |
| млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови к |
| настирску књижницу и изгубио опклад.{S} Најзад оста свак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан до |
| ањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге |
| Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира.</p> <pb |
| оћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ру |
| грија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леже потрбуш, те га сино |
| вијести, увијек страхујући од смрти.{S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стр |
| врло често изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, и |
| Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град... —</p> <p>Требал |
| би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом об |
| n="87" /> неће ли пристати на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на |
| у како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке |
| које као да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц иза |
| а и Осињаче, и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше с |
| е, изреке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пиш |
| мисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, |
| а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет год |
| ар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога |
| тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у |
| S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њ |
| ао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Ш |
| <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека |
| ио разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се |
| ораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш |
| о!</p> <pb n="188" /> <p>— Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па |
| p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду образе и наст |
| сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос, јер му се учини и |
| ћа.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина |
| >— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не мога |
| — Ајде клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење |
| ти.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада тек видјеше |
| ј ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, |
| збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да |
| н једнако звоњаше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похаран |
| цврчаху, али ниједан не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, |
| — Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи |
| ошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чи |
| „чиста“ лица, живијех црнијех очију.{S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њеш |
| ушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цон |
| ..</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче |
| им опремити!{S} Триба ми <pb n="164" /> најмање двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{ |
| Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?< |
| есен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник нагну |
| устравице, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује |
| ер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но к |
| љу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовника, то бј |
| етка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па |
| бекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе да |
| , куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S |
| учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Ве |
| ипе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде поку |
| А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал?</p> <p>— И п |
| је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S |
| јбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто |
| ши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, он |
| ине пријекоре...</p> <p>Послије Бакоње, најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), д |
| протрчаше тријемом до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба |
| би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три г |
| е понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дот |
| стри:{S} Галица, другој:{S} Кривица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Ч |
| да редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега т |
| је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? |
| оста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је |
| ти најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дак |
| p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди ви |
| манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра.{S} Од двадесет и три фра-Јеркови |
| ри пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се |
| и научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које је било у њеколико стотина сти |
| есечином, па онда саставише погледе, на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадн |
| :</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тре |
| бавијештени у стварима своје вјере: — и најобразованији су у томе пуке незналице.{S} Љекар је н |
| о себи разумије, да је међу Јерковићима најодабранија она грана, од које је живи фратар.{S} Фра |
| ом Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слаг |
| ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће биј |
| манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак прек |
| ако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за |
| мо! рече Тетка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манаст |
| е прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Ба |
| то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгур |
| о би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у |
| ло и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека с |
| поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше науч |
| те раде против њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се |
| ос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан с |
| а отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата |
| у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере х |
| .</p> <p>— Шта сте изгубили? запита она најпослије.</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња дишући испре |
| да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком.</p> <p>— За њеколи |
| Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да |
| азио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и недјеља.</p> <p>Све, и старо и млад |
| а ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ово је |
| излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки п |
| „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија послушати, знај |
| бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, он |
| ада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{ |
| кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наш |
| имичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, |
| девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не |
| ље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замирита ти десет талира...</p> |
| ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјест |
| опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а |
| ретежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велимо: „као да |
| а, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој |
| суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А |
| а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачам |
| ети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онд |
| речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет |
| е пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „об |
| {S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у |
| о је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди |
| и су у томе пуке незналице.{S} Љекар је најприје порицао потребу тога <pb n="127" /> обавјештењ |
| аше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарама; судија исприча, како су опли |
| а зажмури, затресе мало раменима и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јач |
| вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, |
| вери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па о |
| .{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распрост |
| а, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с но |
| .</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако:</p> <p>— Ба |
| јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем |
| изађоше из гробља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој м |
| риковођана... <pb n="89" /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан до |
| стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, |
| ица, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивиј |
| злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: приста |
| него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, ње |
| тине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па |
| тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помо |
| окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио! |
| > <p>Тако је за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се |
| рима продире до костију.</p> <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудар |
| огли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S} И <pb n="123" /> сви се фратри томе чуд |
| слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће ку |
| рне настави да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Б |
| и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња |
| ома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, |
| ше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се го |
| .{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право |
| у се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Он |
| изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доруч |
| е, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чи |
| одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— Оди |
| м!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по |
| мо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројиц |
| у Котарима, кадно срдари:{S} Јанковић и Накић прогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигству, |
| а Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипостима“...</p> <p>Те године |
| >Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ с |
| е Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се п |
| која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога високог зида, наиђе |
| ођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер б |
| ако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, присног, заносног с |
| аде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабу |
| бро управити! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прих |
| ди, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину |
| а зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се ве |
| ници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} |
| вима.{S} Па онда сила пође зорније; али након помањег размака, угледаше високе планине и под њи |
| узно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек након њеколико залогаја проговори Осињача:</p> <p>— Бож |
| да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је дока |
| преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезар |
| иј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</ |
| а мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њено |
| ртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа |
| туче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} |
| ирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које ку |
| забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он с |
| Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице изговори:</p> <p>— |
| оме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> |
| гову лукавству.{S} Дундак, већ прилично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра |
| ку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надим |
| есет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на |
| ражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“ |
| ше се постриженици манастирски, који се налажаху по парохијама.{S} Њих седам поревенаше се, те |
| о море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви |
| аре свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, |
| ли бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке кисели |
| у много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећи иза |
| рокијем леђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, р |
| може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте |
| свићу!</p> <p>У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на К |
| аву, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Што се тиче зл |
| Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине.{S} Збиља јадни Шко |
| остриженика манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} Само кад који |
| У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о ко |
| то га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му каз |
| о сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој страни |
| сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселости, ко |
| олико јабука, и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, |
| ије десетак година, фратри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста |
| и угледа простран врт, за манастирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред |
| па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла б |
| е бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху |
| га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> < |
| и јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности. |
| ар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим |
| ице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопо |
| аче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} Послије њеко |
| ст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта каж |
| ад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњ |
| кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу |
| моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто.“</p> <p> |
| на ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш |
| д, познаје тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p> <p>Послије ручка, Врт |
| ности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тоб |
| Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настав |
| , знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу |
| Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да |
| кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали од |
| ћи на нас сржбу пушти </l> <l>„Пославши нам званога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу допушти |
| p> <p>И сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Ли |
| ругога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господин |
| а, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и Дун |
| ш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Чагљима.</p> <p |
| /p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за служ |
| тави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> |
| Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш д |
| ече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина заг |
| де, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камар |
| па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да |
| душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас про |
| се, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’ |
| тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду |
| не ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи их листовима св |
| Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове.{ |
| би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приг |
| и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корака, дуж једн |
| ртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили |
| реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртире |
| да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке |
| да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност |
| ј надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам ку |
| , ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} О |
| г подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и |
| рне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем манастирима и саборним црквама, у коме |
| шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне ду |
| — Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли ни |
| <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се н |
| Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није м |
| а!{S} Али је ово послидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и д |
| отону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући ј |
| ен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше |
| , рече:</p> <pb n="21" /> <p>— Стипане, намири коња!{S} То је најглавније.{S} За тим се побрини |
| у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.</p> <p |
| ом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно р |
| сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе |
| > <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводе |
| и, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио |
| ња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову увр |
| ањак и стриц Чагљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше в |
| ожећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} У |
| на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он |
| руку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поче:< |
| орњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах <pb n= |
| елију, коју затече распремљену — кревет намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија иза |
| >— Ја нисам ништа каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу |
| ло, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај <hi>чов |
| ви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољ |
| чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, намрштен, ста распремати собу.{S} Једна неугодна мисао |
| андала могла излећи из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави |
| ирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, такијем нач |
| и“...</p> <p>— Шта је то, запита Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и јасно како то да разуми |
| раше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{ |
| авјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине |
| ћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимал |
| о је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне пос |
| да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четири з |
| ..{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, как |
| томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупч |
| а?“</p> <p>Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори с |
| Стипане, — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер |
| <p>— Таа-ако!....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, д |
| нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...< |
| ио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ на |
| рица</hi>, (1631. ✝ 1652. ✝✝ 1710.).{S} Наодија се у Котарима, кадно срдари:{S} Јанковић и Наки |
| нај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S} А, |
| широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свец |
| ак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне цркве |
| у Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb n="114" /> фратре |
| гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! |
| , држећи обуће у рукама, прођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну манд |
| вори Пивалица, уздахнувши.</p> <p>— Шта наопако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида |
| Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не |
| бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је |
| иновац? запитаће понајстарији, дигнувши наочари с носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ у |
| ћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвал |
| више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан б |
| пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да |
| му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снаго |
| <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата |
| е, — јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој п |
| с, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па |
| налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за т |
| истија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, |
| оре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста картина! реч |
| ирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а |
| /p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p> |
| ја! узвикнуше Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Ник |
| — А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо |
| је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју з |
| у, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино. |
| ој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх јед |
| ци виде заслуге тијех људи.</p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} Први број значи годину рођења; један |
| ао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљошт |
| клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у |
| b n="199" /> првијем знацима мужевности напомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отво |
| .{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тра |
| , која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> < |
| осоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са тр |
| светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчин |
| о озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама.{S} Осим тога ста уређив |
| {S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило |
| покајања!{S} Нема много вримена да је, напрасно, неспреман, умра један редовник, па, послинак, |
| <pb n="113" /> <p>Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата |
| бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, |
| говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је кр |
| /quote> <p>Тијем начином Бакоња по ново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, д |
| остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књига |
| S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> < |
| аспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Так |
| та! — Зашта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста |
| мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити |
| у уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне |
| наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а |
| p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кља |
| рати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, от |
| рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без ј |
| уду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто |
| ла четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господ |
| о да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добр |
| и, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi>Фра-Јерица</hi>, (1631. ✝ 165 |
| тиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} На ра |
| но изненађен видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— |
| оме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше р |
| расти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S |
| , докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужн |
| е врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састај |
| ењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.</ |
| „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То |
| рије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом |
| у, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</ |
| дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У ва |
| честити.{S} Та прва најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пи |
| ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p> |
| ад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спра |
| Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ај |
| ? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну |
| це на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред цркве |
| аром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу, да пазе неће ли они |
| и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наи |
| ше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешкајући се п |
| е.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоћ |
| памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и дру |
| си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени же слишав то |
| уздрхта.</p> <p>— Јес разумија шта сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија! прихва |
| у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S} У ис |
| о фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замијени |
| иц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утир |
| атим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p> |
| вари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отид |
| ари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докле су они тако разго |
| номе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити у оч |
| ас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте |
| на му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша |
| ли прије смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <pb n="89" /> К |
| их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нарицања:</p> <pb n="159" /> <p>— Проклет бија дан, у к |
| дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене |
| те са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Бр |
| једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави, а |
| а, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но дру |
| ну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци много заносе таки |
| е трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар |
| ш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан, ж |
| ркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већи |
| етога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и постриженици.{S} Те године је још имао да буде |
| латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота поха |
| клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико о |
| ир могао смјестити готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика вр |
| уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око |
| {S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то ч |
| љади.</p> <p>У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна |
| у“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња |
| Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и |
| о бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њ |
| ћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ |
| из граница честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="11" /> власт К |
| га.{S} Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар |
| кама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњ |
| а, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки |
| д бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{ |
| га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао. |
| скога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у |
| м тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скриве |
| е рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу. |
| војица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од једном забрујаше |
| ати смијешне ствари из свога манастира, нарочно из онога времена, кад се јављала Шкоранчина пуд |
| тра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкра |
| !...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше и |
| ицом око паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се ч |
| акленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно.{S} Д |
| ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е |
| п, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди |
| лецијунима прионуја око <pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако о |
| шнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим |
| ож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S} А |
| е говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! в |
| бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <pb n="2 |
| д Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S |
| е кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на ко |
| нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који |
| ин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше |
| е цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Тетки |
| е Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„Пославши нам званога Букара,</ |
| почињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу допушти. </l> |
| ија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос ре |
| ожемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рд |
| Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој И |
| .</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штед |
| ривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нек |
| и наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> < |
| 0" /> јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога го |
| S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у |
| оведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ак |
| било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> |
| р десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је |
| нову писму, о несрићном догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брн |
| а чујте: „Зафална писма Господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран ман |
| Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је |
| .{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да т |
| !{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!.. |
| Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се с |
| отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике |
| А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој |
| ама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш ч |
| бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице |
| га, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове године, ка |
| су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо св |
| расмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ |
| баша.</p> <p>— Сметењак један, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од при |
| Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена....</p> <p>Манастирци се згледа |
| о ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манас |
| рнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници |
| Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима |
| увши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немар |
| м.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из |
| ање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати ст |
| Јерковић!{S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редо |
| решетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба |
| че му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти |
| бав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, |
| д плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што ј |
| и, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима |
| <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} |
| <p>— Он, он — настави Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајм |
| великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} |
| ећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео п |
| тве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђац |
| тницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња забор |
| редњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један |
| смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад д |
| е свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као как |
| >— Тако! вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!< |
| од њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, златна часовн |
| су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, како су с |
| наговијести, те се прво намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине настраности пр |
| ра бијаху застрти црнијем завјесама.{S} Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафал |
| ! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупи |
| ма маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, |
| >Шест недјеља послије одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, |
| </p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан |
| ка дугачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једн |
| се дође много најближих прековођана.{S} Наста обични метеж.{S} Већина фратара сјеђаше по исповј |
| ну.</p> <pb n="174" /> <p>Међу фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо: |
| ворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина.</p> <p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкр |
| ио, поведоше се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња ско |
| од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манасти |
| х знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салес |
| гра осмијак око усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је л |
| ead>IX.{S} МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ.</head> <p>Наста велика тишина, као што бива послије великих потре |
| ека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:</p> <p>— Ископа ме из темеља, |
| <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиов |
| границе.{S} Говорећи о јатацима судија, настави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а др |
| {S} Пошто је чекнуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Ист |
| да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мр |
| лиједи.</p> <p>— У солдате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} |
| p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи |
| <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгуби |
| а шта онда?</p> <p>— Како: па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнут |
| /p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb n="131" /> <p>— Однија и’ враг |
| а!...</p> <p>— Остави сад јадиковање! — настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је |
| учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у подне, п |
| и даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он — настави Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељ |
| еси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на з |
| оња плакаху.</p> <p>Немилостиви Ркалина настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не виру |
| се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не |
| епташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави:</p> <pb n="163" /> <p>— Ја кажем: отвори добро |
| су, прихваћајући понуђену му букару, па настави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ништа |
| <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња зна |
| фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи дио богосло |
| ’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, ј |
| ња, устајући.{S} Па онда, наду образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет |
| /p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски.{S} Тако хоћаше |
| име свију.</p> <p>— Тако! рече фратар и настави јести.</p> <p>Братственици извадише луле с крат |
| тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> <p>— хоће се Тодорина светити, тако ми све |
| .{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, ник |
| " /> <p>Али Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— |
| , да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Ба |
| атвори стричеву камару....{S} Дакленка (настави, пошто затвори <pb n="196" /> врата, те претече |
| , али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Вр |
| већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљивији разговор <pb n="229" /> него оно ј |
| их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике који |
| а, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изј |
| а четири мјесеца мртвила, које за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се м |
| ом септембра.{S} Киша је била престала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Бр |
| е за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, ка |
| иљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молит |
| ило те!....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, |
| е да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У |
| Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав |
| , шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, т |
| ски сусретао свакојега и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику између њега и сухо |
| ођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио ку |
| већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и |
| анастирци се, мало по мало, навикоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност пре |
| асмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распрострије |
| ије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно |
| raves...</foreign> понављаше Срдар међу наступима силнога смијеха.</p> <p>Фра-Тетка стрча низа |
| а све четири стране свијета, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе ви |
| опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипц |
| ди вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им |
| авити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте |
| .{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га |
| тима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко |
| и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја |
| у!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тиј |
| доваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве. |
| је, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осморици.{S} Ови, дакл |
| на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња меника на сусрит.{S} Колика је врућина, |
| доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се сми |
| ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут ва |
| звикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се у |
| ва, натегну је и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, не |
| екипје те викну:</p> <pb n="31" /> <p>— Натраг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пр |
| оробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити |
| S} Фратар се укочањи на стоцу.</p> <p>— Натраг! повикаше сва тројица.</p> <p>Ркалина погледа пр |
| изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте |
| <p>— Заповидајте! једва рече она и пође натраг.</p> <p>— Фала! једва изговори он.{S} Испи врелу |
| исли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" /> обиђе опет сав тријем, завири у |
| анула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече нај |
| ! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.</p> <p |
| се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, сп |
| вију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! р |
| према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, за |
| обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могли прије, оче!{S} Помамија се |
| ало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзавици, |
| крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> < |
| -ко!</p> <p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнак |
| о звоњаше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђ |
| пути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, |
| лом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је предавао црковну повпјест, догматику, ерменеу |
| јас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу сам |
| цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су г |
| га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у в |
| три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше ј |
| а се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце |
| — Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...< |
| рдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула“.{S} А на |
| одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{ |
| е, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а |
| а око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест |
| змисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ру |
| више него памет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите |
| егне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Уст |
| {S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад, једнога свечан |
| -Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз |
| и.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад |
| ки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „п |
| та Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, к |
| р, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, д |
| есет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Д |
| > <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив |
| е; па га нестало од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Биј |
| , што је добија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде |
| p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коњ |
| се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јал |
| р сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p |
| у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта |
| у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати.</p |
| вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма |
| наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере зав |
| отекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију |
| /p> <p>Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, |
| и братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се један лијеп |
| рњавише.</p> <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекош |
| S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ан |
| ели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је ј |
| утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часов |
| „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрање |
| аконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио с |
| кајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! |
| рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А сугранија се |
| воје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога |
| ра соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву истину, само прећута, |
| Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој пр |
| рани и други часовник преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправ |
| прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Измирење ј |
| а, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде |
| ично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он |
| свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш б |
| њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примит |
| еп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књ |
| гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа....</p> </div> <div type="chapter" |
| инуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Сви изгубише свијест, сви г |
| толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкиј |
| оњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смија |
| ришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, к |
| ца и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно пред врата, да вид |
| путове, о којима нам говори богословска наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп предложи да погреб |
| предаје ђацима најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, так |
| ше. <pb n="206" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, с |
| д друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу би |
| о ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијело испред њега велико кандило и т |
| глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега аши |
| више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве |
| дје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову |
| Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> < |
| рпије, што се зову глаголица.{S} Такође научи „одговарати“ јутрењу и мису.{S} Бакоња имадијаше |
| , која имађаше њешто свога.{S} У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{ |
| о латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништа нов |
| авно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „вра,“ |
| p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите.. |
| ди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из |
| у учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> |
| поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред |
| и, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи редовн |
| hi>неподопштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, |
| шу отворено, па понови, што бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран, припоштова |
| ају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачињењ |
| истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве молитве.</ |
| и се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете.</p> |
| угих бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лонаца, крпа и |
| и ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, прови |
| али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му |
| д једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.{S} |
| е задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљ |
| оме говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{ |
| ио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али н |
| сте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није мог |
| ђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебе |
| ла комендија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говор |
| е заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, посли |
| јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поч |
| сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запи |
| /p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем |
| бину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога с |
| е од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те |
| ад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p> <pb n="166" /> <p>— На, јево ти |
| ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.{S} Тетка их пр |
| е собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све |
| прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, вез |
| пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело.</p> <p>Како је ријека једна |
| ад га је било, текло је истијем редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња с |
| оњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што с |
| дара.{S} Овај му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња уст |
| Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Ју |
| ина, па је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху нагов |
| с’ Фране свети!“</l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња по ново напредоваше у стричевој милости, |
| </hi>“.</p> <p>Вечера је прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, п |
| се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држ |
| о осветити, и сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим |
| пријатељски сусретао свакојега и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику између њег |
| > <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се |
| иону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем |
| е га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уста цурица од петнаест |
| ти. <pb n="83" /> Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Б |
| онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одл |
| е, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и |
| </p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копиц |
| би су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што |
| уовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковић |
| сињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли ки |
| ћеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Ба |
| да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бак |
| се с Њом...{S} Када Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редов |
| љују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, |
| а си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта |
| , кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S |
| обро!...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређаш |
| овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да о |
| озе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до ру |
| ме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и кр |
| о, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцан |
| вима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти б |
| {S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Ку |
| и Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти |
| е ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а |
| и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од И |
| !{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљу |
| лике чините, увикарце....</p> <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{ |
| дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бо |
| Јелице,</l> <l>Срдарева душице,</l> <l>Наша једра кметице....</l> </quote> <p>— Муч! викну мли |
| д је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, |
| и одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си до |
| вић са њекијем сусједом.{S} Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сје |
| ао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет тали |
| воре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од |
| г Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у ра |
| иколико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се |
| ем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су ј |
| ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се |
| атим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“. |
| и окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило се о п |
| наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међ |
| .</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркив |
| ле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и наш |
| је од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, т |
| без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поо |
| Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оца гвардијана, и свију редовника, |
| р.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либ |
| м селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећ |
| , да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у |
| а из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија. |
| у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и |
| к чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{ |
| будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођанин, који у т |
| > <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умри |
| вно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} В |
| одговори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, о |
| че испред врата: „Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговор |
| е од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} |
| ањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по |
| светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живиј |
| д вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе приковођане |
| пет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> <p>Харамбаша поче:</p> <p>— Чусмо, дуовниц |
| одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли уч |
| Цонтрона, Жландра...</p> <p>— Јево пуно наши! рече Бакоња престрављен, и прије него што је мога |
| на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити, без руке по |
| ну, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад |
| е људе одовлен, ово је комунско, ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита |
| разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине |
| ше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p |
| ре људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не |
| ти се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је |
| ра, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеш |
| о можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Че |
| и синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе гласове з |
| атинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} |
| сваки извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борм |
| са, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друг |
| о, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се рад |
| о доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!“....</p> <p>Још недјељу дана траја |
| став, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те |
| им тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, борм |
| сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi |
| обропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришн |
| веја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у |
| стом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али |
| ј грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пун |
| н се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака |
| а ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад с |
| руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од |
| >— Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да ј |
| не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него зб |
| сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи |
| игу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би т |
| грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шап |
| </p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али до |
| ву, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слуша |
| ст, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од в |
| о ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још к |
| ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цви |
| зеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо |
| какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зат |
| ње.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још че |
| рова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, кој |
| ако острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{ |
| пунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа |
| е испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко за |
| илу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако м |
| ће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела уп |
| вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих предака: фра-Јерице, |
| и стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! |
| да и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Бр |
| ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, |
| „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате са |
| ње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њек |
| ња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засу |
| е ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тр |
| у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слу |
| су двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољ |
| ом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огра |
| е у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два тал |
| } Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње ново |
| ти само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича |
| , ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђе |
| Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало |
| стотина талира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад |
| јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви |
| акоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гв |
| а! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те ни |
| и очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми в |
| е се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази пре |
| дгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради |
| тајаше и поскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече:</p> <pb n="21" /> <p>— Стипане, |
| е.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно зб |
| дне, нестало искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то |
| ек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако необ |
| а!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо! |
| о прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица |
| и“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме |
| више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p>У тријему наста тут |
| му, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити.</p> <p>Свима Јерковићима прионуше |
| никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратим |
| ње.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поч |
| ан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш |
| ио, зато одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдн |
| p>— Поради никог дуга манастирскога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари |
| ујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитв |
| Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у оно |
| амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— |
| јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</h |
| пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та та |
| ја, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало |
| ач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати ов |
| , ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши |
| р отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на ч |
| триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирн |
| у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим с |
| при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> < |
| — Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти зн |
| двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} |
| својим земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико |
| рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару |
| зашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља к |
| по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па а |
| аха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузел |
| р, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се и |
| она, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, ста |
| је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? |
| би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако |
| о се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> |
| чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Д |
| а говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, |
| ећ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S |
| Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорј |
| зору, попрши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то нео |
| !{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је би |
| , зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар |
| >— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пивалица, спустивши |
| и тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље р |
| {S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— |
| ш шта је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} |
| отворено у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, чес |
| Како су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрст |
| } Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} У |
| о вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Пр |
| а не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси |
| ва!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{ |
| ш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Б |
| пане, Стипане, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропи |
| тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја |
| рокаса, знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у |
| и да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћа |
| одне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта |
| д куће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчел |
| и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Дост |
| ељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— |
| Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> <p>— Не знам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако |
| отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни луба |
| о, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет |
| унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Х |
| .</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви |
| p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а ч |
| ве коње повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу |
| помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро д |
| шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица |
| бранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице!</p |
| S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, |
| ћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, него мислим и н |
| јеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n="83" /> Ко |
| Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чин |
| а је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру на |
| кобио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и |
| се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није бил |
| ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледај |
| столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S} |
| ко је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је |
| змећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари |
| може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb n= |
| ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико |
| и да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи н |
| на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше заз |
| ицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у гла |
| из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш л |
| а и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, как |
| ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољуби |
| том не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чо |
| .{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике виси |
| јеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава |
| ењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} С |
| , али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање |
| то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} |
| цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како би м |
| ма чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Ку |
| у те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори |
| има бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали |
| ране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, ни правијем именом, него с |
| , све је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} |
| ве то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Ви |
| о дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Врти |
| авши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито бр |
| ш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоњ |
| имам ослобођење од своји старишина, да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки |
| шљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да |
| в хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци кап |
| их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на |
| те, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше |
| Цонтрону пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p> |
| је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мал |
| Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи. |
| жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад |
| често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, |
| м.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, |
| далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стад |
| ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је |
| ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде друг |
| на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свима и |
| } Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајемо м |
| њици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војс |
| </l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Госпо |
| изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужин |
| сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који ј |
| а, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био |
| мо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако |
| дње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све м |
| ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, најпослинак, |
| кад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до |
| тајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> <div type="ch |
| p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи бр |
| воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли |
| зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, погледај |
| у Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш как |
| уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ г |
| а, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото |
| маћете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или д |
| онови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти |
| а би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја |
| а! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим глав |
| {S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам у |
| с преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво |
| а скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> <p>С |
| ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о то |
| ледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <p |
| тајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> |
| ба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све то |
| га.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....< |
| олити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још н |
| се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> < |
| /p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина шкр |
| ељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер т |
| иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита |
| огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћу |
| омаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупеж |
| а Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка обаћетни |
| ђоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, ос |
| и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него о |
| е могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакл |
| т ури.{S} О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо до |
| </p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— |
| додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Ал |
| е Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето |
| доказиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дув |
| ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затвори |
| памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покора |
| оше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни п |
| баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не |
| а и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани |
| оше при својој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљ |
| га, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је |
| p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак: |
| учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда |
| аљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то сп |
| ђоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — најви |
| цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му испри |
| дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га |
| е кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити |
| а га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, ј |
| о су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан пре |
| ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађега ђак |
| ужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетк |
| даваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фр |
| ај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се скл |
| разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само што се к |
| е.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољен |
| људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно ти |
| рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стип |
| вац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху в |
| ла велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у инт |
| љака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међ |
| жић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица до |
| <p>— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с вр |
| а — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита млад |
| сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S |
| ма живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему |
| ти старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Т |
| рибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: |
| ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца |
| свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је з |
| хвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу |
| оља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами при |
| де Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово д |
| дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, |
| ра ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити н |
| ажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ће |
| трпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; |
| вно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, него кад бј |
| ста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хо |
| ће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, ка |
| ићева соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек гра |
| тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колик |
| у сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задо |
| Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилиц |
| а!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити посл |
| е?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се уреди, што триба уреди |
| шљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стад |
| ало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са сви |
| одној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изобила, св |
| е жива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си |
| допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фрат |
| рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пож |
| мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошт |
| ђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се уко |
| лази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> |
| о си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма |
| р ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако |
| мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше за ђ |
| чуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три п |
| Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затеч |
| не с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче преви |
| цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијел |
| елогичне све оне вјере хришћанске, које не признају „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се моле з |
| па, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један ма |
| , пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица раст |
| цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! река |
| али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бут |
| вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да при |
| очнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу |
| в народ поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанств |
| Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то св |
| ци, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст н |
| ити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уст |
| о иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, |
| ато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb |
| нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!{S} Нема мног |
| ра ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“.... |
| ак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S |
| е!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разгова |
| одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи п |
| ду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта мл |
| еби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти |
| ети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би иза |
| не: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће |
| синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си |
| Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте ви |
| По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза |
| Прије свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати |
| искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испр |
| окуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> <pb n="15" /> <div type="ch |
| ко би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње. |
| и Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!< |
| о јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о п |
| {S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за ра |
| ња, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то п |
| а Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгуби |
| ја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одгов |
| стити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они раз |
| дећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се проз |
| пи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се |
| човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још из |
| коња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се |
| Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити |
| м варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити м |
| сусе, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> <pb n="154" |
| разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би зн |
| рне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка окрете талијански. |
| : „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шк |
| аву! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата б |
| ара“...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на на |
| паше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.{S |
| ном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако |
| е године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да |
| винскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb n="68" /> <p>У остал |
| {S} Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачи |
| њине очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— |
| сам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, ка |
| дан.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси глед |
| Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Т |
| , или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покор |
| тудени.{S} Поред свега тога, кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} |
| тња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, |
| рећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је К |
| туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, |
| знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, триб |
| м се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, пр |
| оса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гур |
| на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнем |
| Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порук |
| осједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ |
| ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао б |
| е људи чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, кад је пр |
| да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Госп |
| укло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућан |
| не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, прекрсти руке |
| рицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже с |
| >— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у ко |
| ијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Б |
| а и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад б |
| ели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> |
| же логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне предава |
| та.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља з |
| и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра д |
| е.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без |
| еђу двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје ј |
| ако се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ј |
| се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четир |
| ијевати у кољенима, па.... леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати.{S} У ст |
| озив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију |
| лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли |
| /p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви |
| вљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те |
| енијем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, |
| p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама светог Фране, кад се напи |
| и ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста! |
| р.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вел |
| је ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, |
| е.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га п |
| ме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Ј |
| навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње з |
| е главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подит |
| врљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи |
| .{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други ино |
| ед великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— |
| ђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад мога |
| устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња |
| је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се оп |
| кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он |
| љус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слуш |
| мо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узмо |
| /p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми д |
| p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из |
| /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу |
| и постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p |
| нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега приста |
| држати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рор |
| дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак проб |
| } Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S |
| свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке ријечи, но |
| мо да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови |
| Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за |
| особито уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је лика |
| ађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те |
| огу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече |
| чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— А |
| е говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за ни |
| : чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </div |
| стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она |
| S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{ |
| {S} Она збуњена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> <pb n="16" /> <p>— Па како? како |
| на, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то о |
| раћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепас |
| ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S |
| тка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде |
| ине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="177" /> ка н |
| и, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки |
| у коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, |
| га вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и на |
| тно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на св |
| осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их |
| али, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Буја |
| укар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза па |
| n="207" /> се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Врт |
| повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Б |
| — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звон |
| а, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> |
| е се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од ку |
| о, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Бр |
| га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше гл |
| да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они |
| ра.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате н |
| огао је имати око педесет година.{S} Он не показа превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дунда |
| их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена |
| мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ј |
| Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али |
| о воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке |
| Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} К |
| линари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла |
| шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, |
| оћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</p> <pb n="157" /> |
| Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојак |
| т, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то ми |
| изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлаз |
| >— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p |
| у људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је |
| ажити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S |
| — Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p |
| ешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, |
| поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је |
| p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! |
| о не помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутр |
| ти нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он. |
| ар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, д |
| поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и К |
| , Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовника, зато не ваљ |
| ма, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ |
| : „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ст |
| , и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спрдњу.{S} Ка |
| рне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је би |
| бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, к |
| њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као |
| >— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма |
| едан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина не |
| .{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} |
| оодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то |
| трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да |
| за драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, |
| о, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли да |
| и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије |
| да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети о |
| тати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез |
| {S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљ |
| дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња с |
| хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фрата |
| о га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) |
| е, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чи |
| ну стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ надао. |
| игнути присветога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни |
| се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен д |
| ш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не в |
| ше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки |
| о уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.< |
| талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} О |
| те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући го |
| на на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а |
| кини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче гово |
| , претјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побил |
| а, брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> < |
| ом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и нај |
| .. или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер |
| улаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару |
| а!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, т |
| а сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> < |
| е обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> |
| да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче |
| вар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умиси |
| мљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није |
| вијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, |
| шмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S} То |
| ико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у пам |
| е главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p |
| ном буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој |
| орите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није м |
| згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке |
| чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше сам |
| е причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах пр |
| ијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због |
| а није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, |
| рило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога веч |
| јерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прекиде |
| ад се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме д |
| змет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој куј |
| њине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано |
| ајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ |
| хао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. |
| и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине |
| е његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку ре |
| остао је така притворица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње ври |
| ао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на |
| у бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачк |
| је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало |
| Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га |
| сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Нег |
| нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> |
| и до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти сто |
| ћеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! з |
| ше сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије по |
| се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне б |
| ше на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је мо |
| ше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испремет |
| тиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бје |
| и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нареди д |
| а, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док |
| Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, нате |
| акоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером п |
| р не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу |
| родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на ког |
| p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} |
| јеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би |
| прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распрем |
| то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p |
| ес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p> |
| теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и |
| и одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остав |
| шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња дове |
| а раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, него оне, којој је |
| прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према |
| су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не с |
| Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговар |
| ке скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта |
| јде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је н |
| кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга но |
| ети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и |
| д с поља, испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згл |
| обуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} |
| ан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, |
| а отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле ј |
| евери и указа се маличак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњ |
| мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> |
| ио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друго |
| гу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај |
| „мисницима,“ који су се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, |
| S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на паро |
| отари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p |
| ца придаје врагу </p> <p>— Право кажеш, невисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдит |
| } Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, а њ |
| >— Иве мој! викну Кривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, дијаче! називају:{S} Чаг |
| ак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором... |
| му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Д |
| иш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ з |
| пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје |
| да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је против |
| арошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у п |
| > <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите |
| му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет в |
| мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка |
| јдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше ра |
| им друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка |
| ћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар |
| p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја |
| акоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све до |
| амо, што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се ве |
| <p>— Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па је |
| не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара |
| Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приково |
| Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар |
| И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} К |
| и синоћ! рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! ви |
| це зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој рав |
| ња отварајући прозоре.{S} Нисам пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, |
| ко твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћан |
| крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне |
| разгласи се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излуд |
| он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на до |
| Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнут |
| је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p |
| и.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи карт |
| селости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, а |
| е вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира. |
| књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи |
| вјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарил |
| се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча св |
| е у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, је |
| p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а |
| S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара! |
| > <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! реч |
| p>Од тада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху |
| Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез К |
| ленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је |
| скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде д |
| ава ноћас, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети |
| очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља к |
| си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајду |
| рјешина.</p> <p>— Није то збогу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути приковођанима, |
| ероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити који други слуга, од онијех, ш |
| и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он — настави Мачак ђацима.{S |
| рећни Чимавица не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у |
| карце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За л |
| дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи с |
| ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређ |
| истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем през |
| орити....</p> <p>— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани |
| није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и ј |
| неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S |
| 26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој добро |
| евој.{S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже п |
| дије ће „приватити“ Јерковићима одојче, него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је м |
| у му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а |
| а да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разу |
| <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бу |
| Поред свега тога, кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога |
| познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> често крадом погледали.{S} Па ка |
| е боговјетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им д |
| носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се поп |
| ота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Та |
| се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S |
| дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пр |
| <p>— Немој тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p |
| воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у к |
| и! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није |
| </p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта с |
| > <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се пре |
| и с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али |
| нили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то с |
| S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије.... ја |
| што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрено |
| ?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се |
| ат.{S} Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Ме |
| равијем презименом, ни правијем именом, него свако чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су |
| данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао |
| дар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добр |
| Знам, знам, прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили? |
| у поста манастир.{S} Он није размишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, к |
| це (не оне, којој је припадало Зврљево, него оне, којој је припадало село К.) један дебељко лац |
| не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, н |
| е шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне |
| Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вј |
| а одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угас |
| а све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, |
| оранца и Чимавица....</p> <p>— Није то, него је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! вик |
| p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву |
| Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ће |
| шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим |
| /p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко |
| .{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну |
| к, па, послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитујући свак |
| </p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n=" |
| не мислим само ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе приковођане!...{S} Вирујте ви ме |
| но!“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе висок |
| Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њем |
| то начуо, не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причу |
| ти да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад |
| то те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну |
| си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна |
| и ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За тијем млинар |
| де повјерљивији разговор <pb n="229" /> него оно јутрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на |
| и примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жи |
| исмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани |
| а.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо посл |
| да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S |
| га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он |
| не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би г |
| .{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а ј |
| ко у себика: нису, борме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то |
| и знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разло |
| је укра коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња |
| Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље к |
| и, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез |
| рије пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, као што је |
| уша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Р |
| одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најприте |
| ван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунаци |
| > <p>— Однија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило били су у цркви и запис |
| наши! рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани |
| едали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смет |
| и се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога |
| а!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не плати |
| ахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта, и смијући се.{S} Дру |
| а добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Балеган |
| ћи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик |
| послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рам |
| ли јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> <p>Харамбаша поче:</p> <p>— Чусмо, ду |
| шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бу |
| же отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца |
| ше могло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гур |
| оста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак саст |
| акон дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви л |
| Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! рече тали |
| пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није |
| рат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохиског дома.{S} Све је село знало, да ј |
| Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу д |
| ан, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одговори Наћвар.</p |
| мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први |
| ај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинак |
| наче к њему.</p> <p>Најпослије ограну и недјеља.</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се цркви |
| м...</p> <p>Тако је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb |
| у се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру је било к |
| head>V.{S} ПРВИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Шест недјеља послије одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у |
| (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића |
| кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, ал |
| замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролет |
| ранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима оми |
| о бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да ста |
| и, нашој липој кметици!“....</p> <p>Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су преков |
| ти, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ разиђе.{S} Људ |
| а и одмахну руком.</p> <p>— За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја |
| осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто |
| есе!{S} Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране.{S |
| тругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија в |
| је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се |
| p> <p>Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем.{S} Д |
| ере: — и најобразованији су у томе пуке незналице.{S} Љекар је најприје порицао потребу тога <p |
| /p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Блитвар одведе „комишијун“ у тр |
| њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастир |
| крај злијех <pb n="121" /> људи, искрај нејакијех светаца, који нијесу кадри ни себе одбранити, |
| и могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подн |
| зе стид, кајање, срџба и мноштво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— |
| новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварил |
| Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну <pb n="182" /> мисао из једне богословске књиге |
| ече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p |
| рата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{S} Између једних и друг |
| ше тијесна, прљава, кривудаста.{S} Куће неједнаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте. |
| каза руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на в |
| стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p |
| а ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двоји |
| ца ракије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, нека ишчати молитву! рече Бобан.</p> <p>— Какву молитву |
| p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше с |
| а Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му ја |
| н, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брн |
| можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак прековођана ву |
| пање.</p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бак |
| још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бор |
| е одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа |
| тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бак |
| јетрва гледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па |
| ло комињака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} |
| /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> |
| ремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> |
| е Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвард |
| њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изобила, свечаником по мало мрса и |
| а:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испрат |
| {S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој |
| ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ |
| има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</ |
| е уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Ант |
| исли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам д |
| , да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Б |
| це, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, из |
| тина!... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио |
| укрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њ |
| ути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави половину од онога што има!“... „Мало је, ар |
| а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отид |
| ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађ |
| ез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разум |
| ше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на |
| а обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на |
| јдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге!....{S} Хоће, прионуће својски.{S |
| , а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, |
| пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо |
| нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и |
| пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! |
| и разговор међу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за ре |
| главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило с |
| квинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, које не признају „ч |
| али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љ |
| акресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског р |
| ичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати б |
| дно.{S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву |
| нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш |
| <p>Бујас уђе.</p> <pb n="211" /> <p>—- Нема скуле! вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ |
| ерковић, како то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ћ |
| бро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаво |
| крипимо светим сакраментом покајања!{S} Нема много вримена да је, напрасно, неспреман, умра јед |
| е: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато |
| ...</p> <p>Посједаше на клупе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево ов |
| а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја б |
| и чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија ја |
| а?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— |
| енграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два с |
| зумите ли?...{S} Коњушка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема |
| пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде |
| рнута.{S} Уљегоше сви заједно.{S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.</p> <p |
| амо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ |
| нско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и |
| а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун са |
| о пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејас |
| се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, к |
| ом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники |
| /p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, |
| /p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато што су приковођани повели краве |
| питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем |
| још једнога правога Далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибр |
| Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а |
| ти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <pb n="89" /> Кад смо оно н |
| Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, гот |
| рдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завит |
| p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у |
| рате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за лич |
| не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb n="118" /> <p>— П |
| {S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира.</p> <pb n="81" /> <p>Дундака срете Шкоранца |
| , оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то |
| сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена....</p> <p>Манастирци се згледаше.< |
| ..</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија рад |
| крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете |
| него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n= |
| то лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и |
| се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и |
| ети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати са |
| триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је |
| на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након петнае |
| кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе |
| е скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, ка је |
| а кроз плач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакл |
| ори се!</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферторијом чека ме |
| ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!{S} Триба ми <pb n="164" /> најмање |
| е, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Ба |
| о шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>мило |
| ... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— |
| прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у ј |
| очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта онда? на |
| иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молиј |
| а запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће |
| жени; али <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека, кога |
| страности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду и према опћим пословим |
| ну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати с |
| вик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, |
| ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам |
| , момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> <p> |
| а, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</p> <p |
| Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да |
| лада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху св |
| це тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали сми |
| жи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} |
| во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилостиви Ркалина настави:</p> <p>— То си ти све зна, |
| у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити |
| n="93" /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад |
| ћности, који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он није размишљао, него осј |
| Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се |
| вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће |
| осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Ср |
| јме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити |
| >...</p> <pb n="29" /> <p>— Немој тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта |
| ... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушме |
| Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} |
| аћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека...</p> <pb n="137" /> <p>— Ма, ја са |
| ?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Ср |
| ати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мра |
| оји свети отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— |
| /> <p>— На, јево ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи за |
| мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја |
| гољубнос</hi>...</p> <pb n="29" /> <p>— Немој тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и |
| м пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису гр |
| е и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устају |
| , ово нису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, |
| um fuge meridianum</foreign>“.</p> <p>— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Б |
| S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!. |
| Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се |
| раведни! кличе Барица уставши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва |
| Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коњ |
| на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} |
| ка.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије ври |
| ну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сут |
| о би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сиди |
| Па причекајте да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју! |
| четири године старији од њега.</p> <p>— Немојте тирати све једну те једну комендију са дитетом! |
| онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би |
| жали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна |
| ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више! |
| Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа |
| ! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји старишина, да не рад |
| о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти |
| ар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике |
| ече Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денл |
| ши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо слонмити конме |
| му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоња |
| ашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину |
| ст, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обо |
| ћару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обукоше мртваца и пренијеше |
| јесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-к |
| из поп-Илијине парохије, младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома |
| } Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бако |
| ђа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у |
| и колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и |
| о приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљ |
| , а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену један часовник, а Тетка други.{S} Брн |
| едрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога |
| у наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе р |
| ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти п |
| толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште |
| оста картина! рече Бакоња развивши лист неписане хартије.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли још к |
| е разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба |
| а те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао |
| же и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио у манастиру |
| махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему, што је до |
| едао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову мађупниц |
| није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сијед |
| ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> <p>— Не знам! вели кнез, тискајући се н |
| угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по |
| иса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га оп |
| у, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, |
| {S} За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, заковрнутијем очима, па од једном удари у та |
| дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом |
| добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би |
| и има братстава, <pb n="4" /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, |
| што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље пр |
| што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од |
| Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} |
| а загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце....</p> <p>— Дико наша, — по |
| днијело његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је |
| глобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги |
| } Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагазија |
| .{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице уд |
| {S} Нема много вримена да је, напрасно, неспреман, умра један редовник, па, послинак, није има |
| ли већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од |
| рквама, у коме бјеху по танко испричане несреће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим риј |
| свога јаднога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати с |
| и био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их зате |
| Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје изла |
| S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији) |
| ато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се не |
| је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, канда си годину д |
| рочисти црива, — објасни му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то подн |
| ча одмах погоди шта му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која |
| , стењући:</p> <p>— Ти си јопет пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам о |
| се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!.. |
| есједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, м |
| ели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с т |
| ? запита шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, несритно дите! одговори му, такође лагано, Балеган.{S} |
| и је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, ка |
| а леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> |
| ишћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</p> <pb n="13" /> < |
| и по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</ |
| ута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа |
| иташ за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу од де |
| ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти |
| га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је |
| це затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новог |
| рај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, н |
| готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савла |
| да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, г |
| у, кога би свакога дана, послије подне, нестало искрај посленика, — а већ, не само што свак зна |
| але, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Разумите ли?...{S} Коњушка је от |
| ас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакл |
| ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— |
| воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним ц |
| ахну руком.</p> <p>— За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и |
| ешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих старијих |
| Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те в |
| та замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, |
| , да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју |
| а, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, |
| а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како |
| } Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до но |
| загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Та |
| ећи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— |
| је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека |
| е као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли пристати на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста п |
| !{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једн |
| како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо... |
| иколани, и за тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} |
| десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, |
| та да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би |
| привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и |
| /p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, |
| и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{ |
| аза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не |
| што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће |
| телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, ј |
| } И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спрем |
| иба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков |
| ја“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни п |
| еди преосталој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, не |
| сињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а |
| итање умио тачно одговорити: „Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.{S} Исти |
| јке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} |
| ад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се |
| авље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка шт |
| кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта |
| </p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Нен бо |
| , а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике.{S} Оштар |
| питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда још |
| да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђ |
| окле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то |
| О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су |
| <p>— Па, ајдемо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и |
| , што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прав |
| бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Н |
| Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш по |
| њу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунд |
| ди како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен! |
| и да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Н |
| зми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p |
| лан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на |
| вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То г |
| p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с на |
| јде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сје |
| е за нико вриме!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, |
| и се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтје |
| нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с поч |
| ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} |
| -Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја са |
| до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.</p> <pb n="32" /> |
| а, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже ви |
| се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред |
| ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја |
| и приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</ |
| ан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без |
| .{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кр |
| све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, |
| и зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу б |
| начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша |
| ојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато |
| али, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тре |
| намрштен, ста распремати собу.{S} Једна неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешт |
| тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих п |
| а, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шт |
| наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} |
| „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол ј |
| рго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење.</p> <p>— Шта ће |
| ад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једније |
| } Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брат |
| <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији |
| у ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му к |
| брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А д |
| не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најб |
| ората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{ |
| д је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва |
| он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку |
| S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те с |
| азнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја т |
| не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови. |
| оња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Врт |
| пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не зав |
| јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештв |
| с од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је ниј |
| а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да уч |
| рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, <hi>што је баш је |
| ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> |
| <pb n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бак |
| да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога подн |
| ада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, <hi>шт |
| ава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има ко коња пр |
| ад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! |
| е бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> < |
| осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се правдао да, ка |
| зме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони |
| овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење |
| <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да с |
| ћанин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема |
| </p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се |
| ико никога не зове правијем презименом, ни правијем именом, него свако чељаде има надимак.{S} И |
| .{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да про |
| завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни |
| толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, н |
| је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> |
| , ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колик |
| се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јек |
| p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те ник |
| . ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши ј |
| далеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма |
| ну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи |
| уће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буд |
| е фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, па онда |
| вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјер |
| и мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оно |
| p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скак |
| мо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то |
| а пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бри |
| другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би |
| ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам т |
| >— Сметењак један, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одго |
| и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вр |
| сету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече |
| нутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само ар |
| уди, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово п |
| м.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла ру |
| ође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ај |
| иру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бако |
| ојих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ис |
| Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу |
| Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </p> </div> <d |
| на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљане, по под |
| p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи |
| га стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао ж |
| .{S} Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од једном забрујаше оргуље, те се Кушм |
| у појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у |
| е (Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира. |
| извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} |
| пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати |
| тан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стр |
| >Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} На |
| ави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни |
| </p> <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, |
| у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њеш |
| p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да с |
| вољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њ |
| Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дош |
| оме, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по мало, навико |
| епу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у |
| .</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и |
| у и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мота |
| </p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лај |
| а глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и дваде |
| рну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћ |
| рина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Б |
| дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, |
| стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла руком.</p> < |
| јун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да шт |
| ће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се правд |
| оста скривена од матере (Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), |
| православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њи |
| рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p> |
| леда, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фра |
| госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него и |
| е душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уста |
| ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од |
| ко је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим |
| нуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као р |
| шмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало под |
| епа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркела |
| ај нејакијех светаца, који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али до |
| жи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> |
| а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја |
| га, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S |
| еда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па |
| оња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма |
| фицијама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође |
| икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је |
| а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а с |
| !</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферторијом чека ме права |
| калина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив б |
| ена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био кр |
| и, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— |
| окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и |
| ога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни пок |
| е, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзи |
| Како то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави |
| .. није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио о |
| пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно |
| збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез до |
| вјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак до |
| у!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату |
| Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико диј |
| раће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати |
| кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и недјеља.</p |
| њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на но |
| о се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријат |
| е!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га др |
| и....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, |
| , а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам нем |
| ара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да в |
| ="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чу |
| т, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше |
| уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.< |
| ђе к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од |
| о чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану |
| /> <p>Тада тек видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, с |
| </p> <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ај |
| шљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак |
| приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она на |
| ање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Ба |
| тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишт |
| рдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У |
| а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна |
| ушу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} |
| замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, ме |
| ли му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набр |
| море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку к |
| сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на ске |
| у како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не су |
| или ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p> |
| е мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разгов |
| међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{ |
| а утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упу |
| јесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици сл |
| <p>— Тако! понови он, спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па и |
| ени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мач |
| силнога смијеха.</p> <p>Фра-Тетка стрча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јак |
| Зашта? понови Пивалица, спустивши руке низа се.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учи |
| с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше дос |
| послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се |
| ојник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липо |
| исли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минут |
| пође кораком главном улицом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се |
| ва, <pb n="4" /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и |
| <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остал |
| пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изаћи.{S} Издануја је синоћке посли Здраве М |
| !{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то показује, да га она не гледа к |
| ујући од пића.{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А |
| ихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од једном |
| да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије о |
| је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, к |
| га билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, |
| ача, питајући фратра.</p> <p>— Вире ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јаја.</p> <p |
| се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва |
| </p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се жи |
| ман, умра један редовник, па, послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час |
| о могли прије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија |
| ријечане опанчине!{S} Колико је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну |
| , а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта ј |
| али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи |
| <p>— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико |
| о, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори |
| дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али ј |
| <pb n="39" /> <p>— Шалиш се, човиче!{S} Није могуће!</p> <p>— Није могуће! више му има! поновиш |
| пета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити.{S} Реците да |
| ника.</p> <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, но испи ч |
| а и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз проље |
| дметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите |
| , Срдарина, јегленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланч |
| ра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошт |
| паде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему |
| дговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} К |
| ћег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>На |
| ти, рече љекар.</p> <pb n="126" /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на ов |
| иш се, човиче!{S} Није могуће!</p> <p>— Није могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— |
| окојни Шкоранца и Чимавица....</p> <p>— Није то, него је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти л |
| одина на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Мо |
| ће нови привремени старјешина.</p> <p>— Није то збогу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете в |
| шља, што учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице |
| <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо |
| да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестал |
| а бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је м |
| разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тет |
| а, дакленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} У |
| сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да и |
| и на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај |
| је чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда |
| {S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мача |
| — А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! в |
| овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба с |
| оше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, заборавија закљу |
| Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та |
| болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викн |
| од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћућ |
| зује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Г |
| а Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори |
| ноћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, |
| и те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, |
| оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја |
| ћанах...{S} Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морс |
| аљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а |
| није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне г |
| ртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брн |
| , кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p |
| трашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> <pb n="156" /> <p |
| догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> <pb n="156" /> <p>— За менека је умра, о |
| ти.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који споми |
| ом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак |
| а рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар в |
| су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлач |
| ина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на оса |
| љока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи |
| .{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако долик |
| .{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би би |
| млађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да са |
| н његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Крк |
| њем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.{S} Тако га је в |
| и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет т |
| „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наред |
| етурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, г |
| оња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зов |
| ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А ш |
| акојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} |
| кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћ |
| ?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срд |
| Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не ужива!</l |
| пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и |
| сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на |
| „Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у кам |
| Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељ |
| ви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А |
| да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га устављ |
| е, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећ |
| полак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве годи |
| ењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> < |
| обож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да |
| такође старинских; па однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Те |
| в роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не |
| на сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишиц |
| ак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоће |
| ако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка г |
| то видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну |
| витала“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видје |
| алина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичи |
| „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с времено |
| куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали дв |
| ћаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није к |
| уго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га св |
| S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјег |
| заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати краје |
| и печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од |
| ице једном здравицом, какву никад прије није смислио.</p> <p>Трећу најезду сачињаваху:{S} Галиц |
| мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" |
| вранцем, па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, |
| оуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричевима двије козе, и то приј |
| До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села. |
| довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња |
| о Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јест, те о |
| н!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но |
| ру Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жало |
| сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу с |
| и оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово оч |
| вртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима ц |
| винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си |
| и се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитва |
| По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други |
| > <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеш |
| ема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење... |
| светој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ. |
| прилијепљена уза њ.{S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, окр |
| оја га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нити се могао прет |
| {S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући уздах, затвори |
| се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? п |
| једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога к |
| пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто та |
| ознава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом д |
| ије зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, |
| ијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, м |
| ечери жена би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овак |
| да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од с |
| петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да може бити наро |
| ако ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а од |
| јештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш тр |
| ути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, |
| ваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Пета |
| евали, и немио му поста манастир.{S} Он није размишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше на |
| знао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жа |
| Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? |
| амишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особ |
| лужбе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је |
| одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је |
| ска, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио |
| га и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и пам |
| м, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја |
| ега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други уб |
| , који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зат |
| ајвише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, |
| у Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</ |
| е Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да г |
| нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} Прич |
| ћи презрени међу својим земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и |
| е ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С |
| ачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у |
| задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити |
| емо пред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би |
| сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шало |
| тка и учини.{S} Срдар поста немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у н |
| ио, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима.{S} На поду, к |
| хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, п |
| ише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња |
| у вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присветога? запита шапћући Бакоња.</p> <p |
| ећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закљ |
| а.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђаци |
| е у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бак |
| S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући |
| е и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-С |
| ише му руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још |
| је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Лов |
| шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита |
| га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоњ |
| у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се |
| араше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра |
| бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи мог |
| то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће описати „карабулину“, која завлада ушљед то |
| у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једн |
| питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабер |
| , зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад п |
| бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије послије четири г |
| p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дотле м |
| обођење од своји старишина, да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај, з |
| примијени.{S} Шта га све <pb n="245" /> нијесу питали!?{S} Један је тражио лијека њекој болести |
| с, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> |
| а Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p>Послије тога, изаша |
| и су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовс |
| љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Је |
| Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије |
| о реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишља |
| ећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин |
| зговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бје |
| /> људи, искрај нејакијех светаца, који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....< |
| ије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно пр |
| осли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет д |
| Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и с |
| } А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Боже и |
| код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалосни |
| ер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричевима двије ко |
| и игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с в |
| Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увиј |
| редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ |
| ретек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добр |
| кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду |
| едном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се |
| његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, |
| о су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је би |
| а да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћ |
| како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="1 |
| валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је |
| Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад |
| з које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обрт |
| ута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој |
| изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати |
| Вицу и званице једном здравицом, какву никад прије није смислио.</p> <p>Трећу најезду сачињава |
| е осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да |
| души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега |
| е га рашта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него |
| он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, ни |
| о се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S |
| Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, најпос |
| коња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе б |
| а, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш. |
| ...{S} Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, н |
| отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године по |
| ричању, знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну |
| сам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је т |
| га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за ри |
| се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варош |
| ра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се ран |
| да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говори |
| јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно |
| <p>— А?{S} Стрицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си оти |
| а са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправ |
| су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини н |
| јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјет |
| наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад |
| по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то сла |
| вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p>— Какве латинске верше! реч |
| а и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чу |
| и сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не раз |
| а имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста т |
| човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста талира, са чет |
| /p> <p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S |
| /p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и др |
| го, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајд |
| коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његов |
| аву.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p> |
| у он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија!?“.. |
| ћи се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Ј |
| Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p |
| је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.< |
| /> <p>—- Нема скуле! вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој камари.. |
| ажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Дивице пр |
| своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквења |
| су једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибн |
| и на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један дру |
| жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, ни правијем им |
| аки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, с |
| у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S |
| нице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати |
| одорина! на моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескају |
| И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се о |
| При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? |
| на којима чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гд |
| иког вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога |
| и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико дру |
| стали фратри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} П |
| ! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква |
| агано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовника, зато н |
| завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не си |
| то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, не |
| ло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за ре |
| е, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се |
| ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдат |
| је видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на претр |
| је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, ко |
| најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p> |
| ољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпосл |
| то је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски |
| у се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на прок |
| риштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Ку |
| е кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми см |
| диш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли |
| , како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће |
| ...{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младос |
| а мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога не |
| јана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирскога.... не знам по чисто.{S} Мисли |
| >— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камар |
| и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бит |
| до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове |
| ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огради уста ш |
| задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то пр |
| ина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље |
| а св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, ни правијем именом, |
| вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отров |
| отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни с |
| не!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа остав |
| и! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест |
| а прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на к |
| не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо с |
| и би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} |
| тим столом, да је укра коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...< |
| аке људе.{S} Кад прождереш зрно, послин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бак |
| за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, другог муња пара“... |
| ате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка |
| „И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, др |
| ујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет година, али виђу да |
| онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али... |
| ковићи.{S} Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетин |
| знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричевима двије козе, и |
| али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по мало, |
| дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи изва |
| !? запита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, нику ришћанску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратри се з |
| на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у |
| та купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове ка |
| и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане |
| борме, рече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже |
| друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смијући се.</p |
| ашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!. |
| ња до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} |
| у главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спрдњу |
| } Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То м |
| спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра |
| ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта |
| се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у |
| јети њечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} |
| воја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није |
| викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!. |
| горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! по |
| крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада |
| спрекидано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.< |
| ак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи < |
| одговори Бакоња отварајући прозоре.{S} Нисам пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па |
| ија? рече Бакоња дишући испрекидано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Б |
| си ришћанин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленгра |
| а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Ч |
| уван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоња отварајући прозоре.{S} Нисам пуш |
| а закључати синоћ! рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, б |
| го?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оче, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма вра |
| ли — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим. |
| шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И |
| а одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворен |
| а, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не |
| ћи, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Чуј |
| /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг |
| једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Б |
| о одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око к |
| S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је штоват |
| и се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти ка |
| зар мораш све приповидати?</p> <p>— Ја нисам ништа каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу |
| ј липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! преки |
| , да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољ |
| и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.</p> |
| мају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого |
| да кнеза остави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим св |
| кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него |
| це, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млог |
| , дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије |
| а из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вра |
| ка!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад с |
| ти!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и |
| оња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато х |
| ..{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја сави |
| ог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и |
| о, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу |
| ја.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цви |
| исује двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „П |
| коња заврти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> |
| биш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S |
| да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, прије свега |
| “ — стотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра- |
| све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима |
| се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чува |
| ко, ти мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за |
| е, нисам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како |
| ли ја нисам никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам к |
| } Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јев |
| ?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже |
| нам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.< |
| је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у |
| ан будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А је |
| опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож |
| p>— Питам те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо |
| ема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта |
| опако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми ј |
| и ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија |
| Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, |
| почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, него да |
| не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоњ |
| јељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сје |
| слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; н |
| има, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могли прије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија д |
| викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мисли |
| смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив |
| а један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез достојанстве |
| </p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо |
| лили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ј |
| ли сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе д |
| кота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго |
| украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми < |
| а врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— |
| екиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Б |
| у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држи р |
| ћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али ос |
| , што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви |
| ја, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се освети |
| зе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна, срце материно? пита Осиња |
| ...{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши |
| и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, |
| те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радек |
| се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештиј |
| је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призив |
| нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; |
| кле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чинити ш |
| олан, тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњев |
| рико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} |
| .... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор!....</p> <p>Другови се малко см |
| сломити коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу |
| м.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугран |
| "173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од мен |
| довао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњ |
| тац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељи |
| ивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у |
| т, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли |
| ли није могао ратовати са својим срцем, нити се могао претварати.{S} Све што је могао то је да |
| мо арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Те |
| оге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш |
| отиде одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, |
| о мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) к |
| аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде |
| зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од ц |
| а!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад дол |
| } А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... < |
| пека.{S} Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло |
| криле и комади опека.{S} Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још ч |
| : „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе |
| вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би би |
| S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> |
| Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па ост |
| та је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да |
| S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је јед |
| ј, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући главњу.</p> |
| <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, |
| ги човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико |
| , ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мен |
| лили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, з |
| те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S |
| , да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, крижа т |
| ци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе |
| да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <pb n="160" /> <p>— Та-ако? |
| } И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро |
| лица и спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити д |
| оња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити |
| Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тк |
| мим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка см |
| но.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричевима двије козе, и то прије но |
| сти мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је п |
| ти службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Ш |
| {S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Рк |
| ас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и иск |
| , на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слик |
| обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку по |
| ето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане |
| , нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Бр |
| кве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш дана |
| поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Но |
| мах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и б |
| ту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</ |
| ...</p> <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у широ |
| p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} |
| ече Бакоња дишући испрекидано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нис |
| ораш све приповидати?</p> <p>— Ја нисам ништа каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да раз |
| Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и с |
| запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се |
| а гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, са свију |
| <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} |
| едаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то |
| други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толик |
| е читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и |
| о глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шт |
| еној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоз |
| лико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у паме |
| ло коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разу |
| имицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућности, који су га дотле загр |
| лаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољубиви, слатк |
| ам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у |
| чу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} |
| бека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! |
| н би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њему |
| с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у |
| манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много с |
| р у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводи |
| лачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{ |
| и старо ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево в |
| боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тиј |
| је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба |
| кви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га вели |
| {S} Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да |
| ену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замиш |
| брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња исп |
| о хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробриј |
| дмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братс |
| емађаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад |
| е најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испо |
| говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} |
| пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у |
| авлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лиц |
| онако збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана |
| о.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Звр |
| онесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па од |
| начки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измисли |
| и другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка госпо |
| тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, |
| /> само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је њег |
| , Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бак |
| помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а п |
| , те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био |
| S} Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му |
| већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њ |
| знуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p |
| 194" /> <p>Али Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p |
| Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијел |
| к, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, криве |
| од што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше |
| а...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, |
| , колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде |
| нији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају |
| увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, |
| је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> < |
| тије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} |
| , а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се р |
| освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар |
| жао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп И |
| јели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче |
| осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јуре |
| ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче |
| ркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле от |
| е знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p |
| талира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај д |
| јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> |
| ирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао |
| д њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} С |
| зи му спласли, подвољак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као |
| би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао св |
| ет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле |
| и, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не з |
| надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријеља |
| рахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њешто срачунав |
| !...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори м |
| па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ |
| а пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако |
| едоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да н |
| улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадат |
| е ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Гово |
| ш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника |
| ичке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... |
| у, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћ |
| окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни |
| трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} |
| p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговје |
| свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да |
| ије кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путни |
| ужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу |
| чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклим |
| амо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико |
| се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру се чињаху велике припреме за дан с |
| е се сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељ |
| ахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну |
| лоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне |
| Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, маг |
| купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастир |
| а још, али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба ман |
| и, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени старјешина.</p> <p>— Није то збогу јабу |
| му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и |
| на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах < |
| } Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не |
| брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња |
| у о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкост |
| ml:id="SRP1892_C4"> <head>IV.{S} УВОД У НОВИ ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су бољ |
| оме роду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велик |
| спати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом |
| одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла |
| пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све |
| пред фратровим двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, |
| а извади из торбице њеко писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо |
| кну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.{S} Из |
| ви, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му |
| > <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у широку нас |
| ма оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, него н |
| </p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <pb n="62" /> |
| ко то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је |
| није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љ |
| име?</p> <p>— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ |
| ном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о који |
| ења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављају |
| /l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња по ново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натен |
| бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да види |
| ма, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} |
| дма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом испросија је онај старији |
| ло... господи помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје |
| га открића.{S} Сви изгубише свијест.{S} Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде |
| д тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у он |
| лију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p> |
| ње био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем. |
| прошлијем свечаностима, при првој миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, ово |
| , мало по мало, навикоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајен |
| жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и |
| {S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а о |
| е опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао п |
| ! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо |
| КОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђако |
| све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, |
| неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Ср |
| мница и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше новом мађупницом.{S} У старој мађупници у манастиру, зи |
| ести, него га отправи <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.</p> <p |
| збити, те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први |
| ици.</p> <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долаз |
| ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља и |
| други манастир....{S} Па има још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и ос |
| ем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се бр |
| е као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње |
| аше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чудни |
| позната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани, |
| лико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру |
| азити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{S} |
| игња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учи |
| плијенио је милином срећни пастир своју нову паству.{S} Од тренутка, кад својим звонким гласом |
| слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном догађају, који нас је задесија, |
| даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Н |
| ом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути пе |
| <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p> |
| ма.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, т |
| ше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењем, и |
| лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковича |
| више кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше |
| није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-к |
| а.{S} Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није |
| ољенима стегао поткољенице кожне.{S} На ногама му поврх издртијех назувака, испријечане опанчин |
| олешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмла |
| звере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко! |
| ушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уст |
| , а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама.{S} П |
| нем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цест |
| -Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не |
| па.... леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брн |
| кара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и |
| тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глав |
| пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова |
| сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели |
| у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по |
| редњој стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак |
| часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на |
| ратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао док |
| е, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја поте |
| слати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка |
| , колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде |
| олова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало н |
| Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој кат |
| А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти |
| при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{ |
| , спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу |
| унди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорин |
| енека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ |
| тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је |
| ите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— |
| ако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако |
| далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спа |
| ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гле |
| S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје труп |
| ва фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиг |
| растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било д |
| амити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћ |
| а-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Је |
| не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који дру |
| н, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су с |
| у Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко |
| ао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи с |
| ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и |
| дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{S} Кнез их почасти |
| е га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар. |
| } Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као |
| ијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си |
| путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била гл |
| десет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „А |
| ишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, |
| е од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелиција |
| узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да |
| о на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момче, одј |
| а и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини С |
| један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глав |
| копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана.</p> <p>— |
| , шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе ми је заклати |
| успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи |
| ровалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ја те |
| не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па о |
| мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли |
| те штрамац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за сво |
| ку разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи п |
| е, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетк |
| триц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, д |
| ка Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ |
| ри, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ј |
| чу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакон |
| нда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брз |
| Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бј |
| до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва н |
| е и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би |
| е хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{ |
| тан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} Он не по |
| ирокијех плећа, широка лица и спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже |
| лије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеј |
| мјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људск |
| питаће понајстарији, дигнувши наочари с носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју |
| p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели |
| дак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се те |
| добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па |
| о варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче |
| разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи |
| ојас и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски |
| оњо, у изношенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се з |
| тканом крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом осталијех п |
| Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет.{S} |
| дио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стид |
| ан дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко |
| олико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше тр |
| ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си от |
| ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође |
| ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш? |
| рата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића....{S |
| маљем, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље |
| ече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ов |
| , ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј к |
| p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> |
| — Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Б |
| ући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напоји |
| прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш ска |
| ђу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него |
| p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А прокл |
| ави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе ко |
| овени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, гор |
| мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га |
| ахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини |
| ку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! ре |
| д нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Б |
| се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана у харти |
| менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово ос |
| рак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зачаврљаше размахују |
| по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је |
| с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра |
| фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, п |
| ник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на |
| ријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра |
| оћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врат |
| а опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p> |
| још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па за |
| с ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....< |
| сечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало у старој мађупници, |
| овића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} А |
| од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараш |
| све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави ф |
| тка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну |
| ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде |
| еликој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Ел |
| S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касах |
| аће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да п |
| ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него |
| а право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге |
| цати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!< |
| ко Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — ч |
| ам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим |
| му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бако |
| сритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоња |
| — Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се |
| S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па ник |
| ио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се |
| ром више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с веч |
| свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ |
| ето нике....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас |
| /p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се и |
| оћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек ш |
| једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјет |
| ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци на путу, стари госп |
| нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису ника |
| прављао.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад, једног |
| ваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те је в |
| ине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заок |
| рекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устај |
| како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра ср |
| али су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише в |
| ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би |
| а се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу |
| о знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јун |
| нда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за |
| е стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бако |
| <pb n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, |
| о, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> |
| стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се |
| ину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И манасти |
| дије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле шт |
| у у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекл |
| ови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нар |
| рији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовн |
| е закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Ба |
| тка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, са |
| гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и |
| чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.{S} Сад извукоше љестве, |
| кар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне |
| њи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једр |
| ђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и си |
| на и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрни |
| аза се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришу |
| а њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону |
| и олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и одн |
| Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за |
| ан.</p> <pb n="72" /> <p>— Он је при-ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... умра је! |
| му.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либ |
| ражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпосл |
| а гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{ |
| зија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра |
| Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја са |
| ето тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (п |
| јечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} |
| } Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се жестока |
| им обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.{S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њему |
| ав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>О |
| оји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, |
| разговори на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је с |
| неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше нагр |
| вац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срда |
| /> <p>— Полако, ти мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, |
| а јутрење.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро пре |
| и, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете зами |
| ар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те |
| и упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред |
| је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Те |
| ра, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> < |
| упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стри |
| ати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине и |
| S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и маслиниц |
| лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањај |
| а ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа |
| дну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, такол |
| стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да мал |
| торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <pb n="124" /> врх замо |
| иша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се |
| ам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра- |
| пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше |
| тим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није |
| и цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим двориштем.{S} Крко |
| ги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, по |
| онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! |
| {S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од прише?{S |
| је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је биј |
| прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка.{S} |
| н врт, за манастирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху |
| једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> < |
| ишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешућ |
| Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада |
| ица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђах |
| су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да в |
| .{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим |
| розорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке како му ј |
| тар их причека, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на |
| поигравати.{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацманским хаљинама, нос |
| рило му наусницу!{S} Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега |
| прстом довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твој |
| на му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко мога |
| узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S |
| ледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без |
| а је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Бортул</hi>, (1709 |
| а Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, |
| ени ђачић, три четири године старији од њега.</p> <p>— Немојте тирати све једну те једну коменд |
| кога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио |
| било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да |
| ке од Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене |
| нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и |
| и да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> <pb n="116" /> <p>И |
| о кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па |
| ар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не см |
| служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељ |
| на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево |
| у кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећањ |
| ћкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири |
| јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица о |
| извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" /> < |
| ири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја |
| био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S |
| {S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, м |
| .{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! |
| би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изгово |
| одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуг |
| е: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше љу |
| говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и п |
| авикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца по п |
| Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су |
| у и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија.{S} Хаљине |
| јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало ду |
| е забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили |
| заборавивши прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте |
| уо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир много мањи, а т |
| у тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштари |
| ирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало посматраху.{S |
| рдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаш |
| и говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.</p> |
| иленијех рубаца.{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и прос |
| се своме јаду, па се поче превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да са |
| у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони |
| размахну рукама.{S} Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанск |
| ца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажн |
| кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и |
| дан за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи |
| велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је д |
| е не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ра |
| а њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, па |
| готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, |
| Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, р |
| им са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Ка |
| ојао да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху задовољн |
| је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те с |
| кав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! пот |
| тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, |
| даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем |
| b n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов |
| пи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога |
| у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да |
| ецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, стиго |
| и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и све н |
| по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чује |
| гова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> |
| ли, како је то работа Милушана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он |
| на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађ |
| а се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је п |
| четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч.{S} Он је с |
| зује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „ |
| ицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за ње |
| се храни са свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у души понос |
| он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p |
| чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго н |
| лама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да |
| ио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мис |
| баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не кар |
| ћи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље ј |
| атију,“ јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, врну |
| ња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, п |
| и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не може |
| S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није |
| А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му |
| јеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да |
| ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</ |
| ше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше |
| е на настраности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду и према опћим п |
| Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да |
| јка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте изгубили? запита она н |
| ло на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио |
| ече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а ко |
| е то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферториј |
| зо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп |
| елима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас |
| А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее |
| х влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на |
| луга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек |
| бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је пријатељски сусретао |
| у блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој |
| се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђен |
| гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се |
| ана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезине, на којој се димљаше пур |
| се значајно накашља, што учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој |
| штенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А мртви Шк |
| ко одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не |
| и наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима.{S} На поду, крај главе, нал |
| анастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата пред |
| и, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Об |
| тка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше |
| в као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „<hi>Бутр |
| вита“).{S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би доб |
| и грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, |
| и међу православнима.{S} Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се |
| Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Мож |
| да?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, нити можем |
| p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо |
| ли то му се само треном привиђе, јер на његово питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим |
| и шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</p> <pb n=" |
| срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина |
| лањала у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и кол |
| м Тодорини морало се штуцати, толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на су |
| S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и до с |
| виноградима, и свијем сељацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p |
| њу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не о |
| би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече |
| на да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ћ |
| љаше колико ли је само мијена поднијело његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како с |
| јбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше |
| знајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим |
| ЗАДРУГА 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МА |
| ји нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе!{S} Живили!</p> <p>— |
| да лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадње |
| арјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици проговорити на по се, у овој другој гл |
| нажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знају |
| дно по танко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, кој |
| ине од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} |
| а Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну и замисли своју |
| не, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тога |
| ијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, која з |
| а из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам |
| >Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати.</p> <p>Г |
| од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што с |
| ине му побацане врх покривача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме |
| не је у страху посматрао синовца.{S} На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови сна |
| > <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њ |
| свију страна, клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и |
| да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову претјерану страху, сваки се по мало ослободи сво |
| временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јут |
| ворило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично накресан, вик |
| а изненадише та нагађања.{S} То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скора |
| м Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, про |
| двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање |
| лан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци на |
| оче забављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на ма |
| ји ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има |
| .</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ј |
| стове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} |
| ади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра од |
| палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтје |
| не хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета, рад |
| нин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би |
| } Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у ку |
| ијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли с |
| ају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, |
| како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начин |
| Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ |
| у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} Она д |
| јвећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „била |
| заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага од бол |
| аше њеке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <pb n="148" /> у желуцу, |
| ка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнит |
| г дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца по |
| оживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о манастирској чељади, с онијем, што је са |
| аља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест тешкијех сребр |
| а се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, |
| } Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе.</p> <pb n="211" /> <p>— |
| би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив |
| рћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше ко |
| а под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, пр |
| Најзад отидоше у нову мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак год |
| етаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој стра |
| рац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак ње |
| на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тет |
| перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр |
| Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како |
| и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осје |
| а, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља б |
| ријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт посл |
| кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и |
| редити са Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попус |
| самарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао од |
| анастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници чу њеки разго |
| а и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти, син |
| рба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <pb n="124" /> врх замочи |
| , клечало је још шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већ |
| ој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је из далека наводио да му треба но |
| ња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} Шта га све <pb n="245" /> нијесу пит |
| па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца што убла |
| Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно пред врата, д |
| друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а |
| пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} |
| наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња |
| ца зачаврљаше размахујући рукама, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц |
| докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и |
| Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврт |
| аље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: |
| да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, в |
| о ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше |
| и су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху сток |
| рштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је |
| да људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тиј |
| арни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху |
| заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути и |
| згубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и |
| ..</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} М |
| авати.{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацманским хаљинама, носећи д |
| } Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста с |
| лете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p> <pb n="100" /> <p>— И шест!...{S} Шест тврди |
| их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стрич |
| начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} |
| >— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присветога? запита ш |
| а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којим |
| од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена |
| а, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше у смије |
| але добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, младић висок и н |
| ка и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> са својо |
| оли љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једн |
| се синоћ опија, зар још спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваља |
| Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радос |
| се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, кој |
| као голема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозо |
| роз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кип |
| с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да с |
| и је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се н |
| слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Ба |
| лаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати.</p> <p>Чагљима примивши од |
| едној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора |
| јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он изброји |
| наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће. |
| о да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи |
| н одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, д |
| ога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дун |
| >Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили с |
| космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијетли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаш |
| о расијано, од кад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху, те се |
| хове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем |
| то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би |
| послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави |
| о година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом.{S} Јерковић се нашао прзница, те удар |
| и још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину крају |
| S} То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, пи |
| потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају љета |
| кривудаста.{S} Куће неједнаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачно |
| ина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село прич |
| а на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} |
| влачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом |
| ушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и |
| о срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њ |
| е коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, |
| тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И |
| ца заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохват |
| , јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху |
| е, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то |
| з исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па |
| онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну к |
| ијану.</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању мог |
| добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он пролази, устају |
| ујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући |
| и млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза |
| бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примица |
| к.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шапта |
| сму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенил |
| ђе.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком скло |
| па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она кр |
| вог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивал |
| ераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје |
| и пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је н |
| кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне стиг |
| и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>Посл |
| не им онда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p |
| } Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе |
| а пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима... |
| тиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере |
| , сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варошици.{S} Суд је премета |
| јесу питали!?{S} Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице |
| кли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летија |
| ако су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било мно |
| пкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу |
| алица канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам биј |
| локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија.{S} Хаљине му побацане врх п |
| но одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Њеколико <pb n="185" /> пута промоли главу на поље и ви |
| тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увиј |
| иха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, заковрнутиј |
| е зазвижда и одмахну руком.</p> <p>— За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш ш |
| изговором...</p> <p>Тако је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, д |
| четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима.{S} Кроз дру |
| се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста п |
| боде коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} Св |
| ји увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову мађупн |
| у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бут |
| е да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи... |
| еше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, један за другиј |
| дан чита, други прати очима.{S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док |
| ="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на посл |
| и, што је икад могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима.{S} Колико је |
| ш један примјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем |
| јица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду изашли, што |
| ико јасенова.{S} Под орахом одмарало се њеколико путника.{S} У сјени од коњушке лежаше стока.</ |
| лака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти |
| а службовања.{S} Најзад Балеган расјече њеколико јабука, и пошто понуди служинчад, нали чашицу |
| им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.{S} Једн |
| аху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом одмарало се њеколико п |
| вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, к |
| овића.{S} Ђаци се зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех гробова, освијетљених мјесечин |
| у се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога високог зида, наиђе на црк |
| рашно, које кнез измијеша.{S} Тек након њеколико залогаја проговори Осињача:</p> <p>— Боже мој, |
| днако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је мога |
| ијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме д |
| као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а тресући с |
| воје најновије сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p> <quot |
| авом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћим |
| описима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из житија, па изређа око двадесет кра |
| р, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико постриженика манастирских, али су се они налаз |
| оњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник |
| ди, с онијем, што је сад знао...</p> <p>Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од |
| те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести |
| рати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеж |
| оручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и изв |
| ду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио |
| бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Л |
| .{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну <pb n="182" /> мисао из једне богословске |
| е за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Ба |
| би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без |
| и врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, к |
| њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући |
| је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа |
| им гостима, све што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, |
| паде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да |
| кви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда т |
| p>— Таа-ко!...</p> <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је |
| видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића ја |
| а? запита Срдар, па скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, учинило |
| ао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидиш |
| читаво руно заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може с |
| а облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, сокол |
| , те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клеч |
| и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта куп |
| м рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, пос |
| а шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S |
| , ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, |
| уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном |
| Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше настав |
| утића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада |
| м! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји |
| , и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бу |
| им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанство |
| није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и недјеља.</p> <p>Све, и |
| мате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме |
| је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра |
| е се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођ |
| и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вр |
| аволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Би |
| вијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бје |
| удих... <pb n="5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки< |
| преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он |
| његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срд |
| акоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ов |
| био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици проговорити на по се, у овој др |
| Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас |
| тић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на памет |
| либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по |
| м падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу |
| на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је могао разум |
| изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос |
| манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриле и комади |
| ареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бак |
| ррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? р |
| ве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шт |
| ар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и |
| — Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А сугранија се човик малика, рече оз |
| зли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар |
| обје руке, а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима, он их привуче, те им се у |
| ао да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не |
| че поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти |
| дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код ку |
| јећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао ј |
| бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада |
| се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n= |
| ављао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што |
| а нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb n="232" / |
| тече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевалица |
| ћи га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> <p>У ње |
| е ли, <pb n="87" /> неће ли пристати на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, као из през |
| ..</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с б |
| > <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.{S} |
| ан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад не |
| о <pb n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послу |
| сто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћел |
| со стричеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем |
| авши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио |
| ијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на си |
| аца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мр |
| жујући око фратарскога стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије. |
| зеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнард |
| гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ен |
| е свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом.{S} За њима иђаше Вртир |
| Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастир |
| видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да т |
| ави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, кол |
| {S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиљ |
| авом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсци научи цревљарски занат, па је |
| шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше |
| Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их |
| робуди Букара!</p> <p>Слуге промрмољише њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети ју |
| ијегом, око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.</p> <p>Од кретног иметка имао је |
| ако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> <pb n="15" /> <div type="chapter" xml |
| ори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и пра |
| роза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не |
| рви да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за |
| лу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекарија и сва |
| орио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприч |
| ом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, |
| ришћанску“, метаниса три пута, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче |
| </p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и |
| сове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отид |
| — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра |
| {S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш истину, него да Бако |
| о, све му то не завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача |
| одиста, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сеј |
| ијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословс |
| он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, мо |
| е се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Ба |
| и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па |
| </p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје |
| и познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с мало |
| омамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Ко |
| страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена |
| узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зи |
| ....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} За њим потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена прем |
| акоме, понављајући исту честитку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} С |
| који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни |
| ладика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар |
| ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се |
| рго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да ва |
| умједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима... |
| " /> и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колико ј |
| ру, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак разап |
| на, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> <p |
| аве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и |
| “ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S |
| еп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше |
| сплати.{S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше исп |
| јек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама. |
| а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, |
| ано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима |
| пусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако |
| оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три о |
| Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, исказао у једној зд |
| одаље њекога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупа |
| два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах п |
| <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и |
| пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Мо |
| е стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз ман |
| е за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, |
| а, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „ |
| бе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд |
| м Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх п |
| бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и |
| га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} П |
| ик, што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ з |
| и очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим:</p> <pb n="155" /> <quote xml:lang="LA"> <l>„Si vi |
| само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и ис |
| је обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је |
| столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задр |
| акоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.< |
| еш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Так |
| ше врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и |
| вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и п |
| Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, |
| лица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му |
| аде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а |
| да сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здравицу |
| ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану |
| ушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га зап |
| апитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> |
| е.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улиц |
| д оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па пор |
| ало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} Факин одмах |
| Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у |
| аше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо |
| међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био |
| тиде са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив |
| и и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподо |
| ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице |
| ас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пођ |
| знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С |
| јем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његов |
| p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па он |
| аки прими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе |
| њешто увијено златотканом крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За В |
| , а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се вели |
| старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брн |
| јме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао |
| акрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га н |
| ву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најгл |
| гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по мал |
| ацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! реч |
| и за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утопија! мисли Пирија.</p> <p> |
| о духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролаж |
| уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Б |
| р, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, п |
| , јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, јер му се |
| закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стра |
| рш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже |
| д је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више.... |
| кар излетје трупачки и стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештући рук |
| акоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетк |
| овеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која у |
| преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је |
| размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да |
| Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви |
| >— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти |
| ан себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:< |
| оведар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута |
| бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао свој |
| е:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су |
| , а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак |
| ачак је опет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S} |
| жи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n="226" /> <p>У тријем |
| /p> <p>— Поарало цркву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и п |
| ко барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, |
| загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али м |
| них и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лонаца, |
| еланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.</ |
| и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољ |
| њи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“ (како ј |
| вија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? питају сељаци.< |
| то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску потковицу!...{S} |
| имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на треће |
| ишануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Ка |
| не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли ко |
| ас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p> |
| сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом колину</hi>“...</p> <p>Јерков |
| ише пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св |
| ак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за ч |
| овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а други је |
| .</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толи |
| фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу |
| е тијем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико |
| ски, који се налажаху по парохијама.{S} Њих седам поревенаше се, те купише четири товне краве ( |
| који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се вра |
| о, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.< |
| вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече још већу з |
| а растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: |
| иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире из манастир |
| синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не |
| >Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили глас |
| На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих |
| вођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај ул |
| е ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу |
| ати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и ц |
| е слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, викнувши с врат |
| ао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па став |
| опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> |
| аћима... </p> <pb n="248" /> <p>Послије њих дођоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{ |
| ело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град... —</p> <p>Требала би читав |
| ња из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар прика |
| х госпођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђа |
| сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на |
| е настраности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри ни |
| ештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њ |
| хајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер |
| тар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања |
| ше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Фратар их причека, |
| бити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви |
| Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном правц |
| и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Аја |
| аље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прс |
| мо раније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вел |
| !{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — |
| едајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њ |
| ко га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше.</ |
| Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> <p>— хо |
| <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну!</p> </div> <pb n="19 |
| иказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави |
| , а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плаш |
| еднако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="20 |
| а ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи је |
| а.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око |
| ј с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је свагда п |
| јући подругљиво ту манастирску фукару и њихове прутасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад |
| акоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, прија |
| н и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилије |
| стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} С |
| десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хај |
| " /> много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио |
| свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све |
| ри, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, г |
| ајући о честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњин |
| јеровати, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка не |
| п Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна чов |
| ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију).</p> <p>— Биће он |
| S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га |
| бама, низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{S} |
| а ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штал |
| .{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговима п |
| у мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазвони.{S} И |
| осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави с |
| ала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-г |
| дску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи с |
| ме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осм |
| ури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и |
| противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се п |
| тао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисл |
| опаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Она с |
| ешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не мо |
| рдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дје |
| тиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје |
| која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех |
| свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па наст |
| е је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листо |
| пути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут |
| аћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше голем |
| бе прекори што није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чи |
| рдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распрострла се тратина, а |
| тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни ост |
| ада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња с |
| чи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Ба |
| озе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху н |
| риву саму.{S} Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са с |
| благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb |
| је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези забранише наш С. Ред, он оста с |
| Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разб |
| па сними <pb n="54" /> капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране....</p> |
| Ја одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „ |
| идјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано крену за |
| ишавши отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ва |
| тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што с |
| ти, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се |
| а му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули исп |
| од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар п |
| ица се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске |
| јеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, |
| ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, н |
| ане, канда губиш ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће |
| .. ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А |
| ићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило |
| Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и њего |
| типане, канда губиш ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хо |
| ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p> <p>Послије р |
| присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Бл |
| о, сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурет |
| и поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док |
| те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, |
| р се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра |
| Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и рато |
| , ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго ш |
| p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем! |
| <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш р |
| ија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друг |
| > <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више спомен |
| /p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губи |
| с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који ст |
| наш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад |
| а ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном догађају, који нас је задесија, па ћеш је т |
| ате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквин |
| ана.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићи |
| ерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је |
| у <pb n="223" /> Бакоња, из Зврљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се пог |
| {S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у н |
| алира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> < |
| шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту нећ |
| кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одри |
| шмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздиш |
| м лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме доз |
| на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.</p> <p> |
| липија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није д |
| каћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири д |
| а дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је см |
| рока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, |
| емо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S |
| цу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те јед |
| о по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотина |
| {S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка п |
| </p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више спо |
| фра-Фелицијану.</p> <pb n="119" /> <p>— О, Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?.. |
| да коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вр |
| нуше капљице на све стране....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!... проговори једва једвице мати.{S} |
| } То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без прич |
| азвивши лист неписане хартије.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну |
| се гледајући онакажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи |
| ар још пет талира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Б |
| ну, пак се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливш |
| ући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувају |
| је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још |
| имо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице причиста!{S} Јозефе праведни! |
| е?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда г |
| А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му т |
| >обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка и |
| рије него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слу |
| ав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па с |
| њем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народ |
| а дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} |
| садно по танко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, к |
| људих... <pb n="5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашк |
| О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица... |
| S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има друг |
| јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћваре |
| .{S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> < |
| више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о |
| његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто пост |
| и преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да |
| во око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња с |
| тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а |
| зговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од с |
| поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна ч |
| али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> |
| стира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја пос |
| е зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју |
| коњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што |
| , те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навест |
| има, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! |
| р његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио С |
| а-Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав |
| опет одјахаше упоредо, разговарајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око тр |
| ље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар |
| !“ Разговор се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о ст |
| а слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дунд |
| ет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони пода |
| е, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Б |
| се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и ње |
| Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихвати |
| искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча |
| главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни једне |
| а гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је се |
| н мах учинише му се ништави сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му |
| би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар н |
| одјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</ |
| е најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да |
| /p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и ум |
| и и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</ |
| Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} |
| ем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје |
| .{S} Слушао је он много и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и |
| вљавао попа Илију, који је могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се издовољише м |
| е „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати оно, што ј |
| ијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до с |
| да да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица |
| вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о |
| се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама с |
| јати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало но |
| евидљив радозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљен |
| пире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, настави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} |
| ној шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би с |
| А Кркота заглушиваше свакога причајући о разним особинама Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао |
| талијера, то он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању. |
| у Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он ра |
| Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потре |
| а Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим |
| од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне пр |
| ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђа |
| да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Т |
| иховијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а |
| е у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не |
| ајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговј |
| авом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу пандури |
| сними <pb n="54" /> капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране....</p> <p> |
| о, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја т |
| тара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из |
| прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарама; судија исприча, како су оплијењене четири л |
| ом оборене главе.{S} Можда је промишљао о свијем прошлијем свечаностима, при првој миси новога |
| .{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда |
| елка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало |
| е испоређивати оно, што је њекад мислио о манастирској чељади, с онијем, што је сад знао...</p> |
| е Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје из |
| један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти до |
| аде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш |
| {S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут |
| i> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици проговорити на по се, у овој |
| } Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о те |
| који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их премет |
| р и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет |
| ти Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да н |
| му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и так |
| а Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо |
| и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} |
| Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други |
| ија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати ст |
| нога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије нег |
| какве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота |
| ече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чин |
| товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће |
| и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — — |
| оглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побиг |
| ом ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина |
| .{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бакоња, из Зврљева!{S} О та |
| .{S} На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки з |
| о, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!“....</p> <p>Још н |
| прекрсти руке и започе:</p> <quote> <l>„О Исусе, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се не одили! </ |
| вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је.. |
| {S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мр |
| но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, |
| а ћу викнути фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грг |
| и, како су сви православни у опће слабо обавијештени у стварима своје вјере: — и најобразованиј |
| ије порицао потребу тога <pb n="127" /> обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад п |
| попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Прековођани стигош |
| ли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне |
| еке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини |
| камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита |
| ласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уста |
| га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S |
| за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела |
| туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце гран |
| уху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу |
| ањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „По- |
| а отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом н |
| } Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! |
| ече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упутста |
| продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми |
| који се једнако „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт |
| двајаху, што се „кланчаху по кметови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по |
| {S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао зауставити, да н |
| овчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си од |
| аспитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њем |
| би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им он |
| пје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће. |
| них пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Б |
| у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица?{S} |
| <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи |
| веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала. |
| лудуј, несритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти |
| е.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али ниј |
| у и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па |
| ...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје |
| анас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде |
| есило, па потече натраг, <pb n="161" /> обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши |
| мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n |
| е до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући |
| о!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није им |
| есет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.{S} Зид манастир |
| квенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испреметане.{S} Једини прозорак, на коме су д |
| не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подр |
| и киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</ |
| е ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле ж |
| алеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост |
| му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило ико |
| Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисил |
| тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} |
| и закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти |
| а зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увиј |
| узме благослов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и о |
| } То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерк |
| родњем крштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} |
| ву, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и варошана. |
| са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвал |
| ну, али оста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова да може умријети на скоро а, може би |
| цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S |
| е много најближих прековођана.{S} Наста обични метеж.{S} Већина фратара сјеђаше по исповједница |
| д се што прича из старине, <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Б |
| воју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла комендија.{S} Сваки се шалио на свој нач |
| S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се з |
| вати са полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p> |
| е ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Једнога вечера, засијала мјесечина кроз |
| уке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало с |
| ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на |
| <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би |
| ра са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на њег |
| оје другове, који чаврљаху молитве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих |
| д Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну <pb n="182" /> мисао |
| се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати:< |
| во без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с в |
| је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је је |
| и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта, и смијући се.{S} Другови |
| ије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и |
| изивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма раж |
| у и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде |
| анијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{S} Поврх сијена, слуга п |
| енци, па у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дом |
| опи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оз |
| ута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јошт |
| оче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира.</p> <pb n="81" /> <p>Д |
| У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив о |
| ар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, д |
| ве се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва |
| и, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје |
| и и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топл |
| жен.</p> <p>У фратарској трпезарији, за обједом, заврже се жестока богословска распра.{S} Фра-Т |
| и је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос попару, од |
| сунца.{S} Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-коо |
| ма.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца |
| Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p |
| овач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали |
| } Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Бари |
| еже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их преметнуше на д |
| ичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи |
| и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> |
| ањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини |
| д њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва |
| тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће бо |
| четири латинске цркве те зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, која зимује по |
| е прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човјека |
| едну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење.</p> <p>— Шта ћеш, дите?< |
| познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња п |
| о и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у ли |
| такође клопоташе један часовник, истога облика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу |
| па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи их листовима свјежега репуха, уви их повојчићима |
| /p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у г |
| } Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише |
| у и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па пролети преко прљуша, на кој |
| бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момча |
| аћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велик |
| враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Ку |
| питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагова од оп |
| ну и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њ |
| уо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањ |
| ем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се о |
| дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтј |
| ина, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он ус |
| силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше.</p> <p>— Заповидајте! једва рече она |
| је да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне о |
| авивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по т |
| гих сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{S} Између једних и других бјеху издубене пањег |
| њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно з |
| а кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док у њеке, стар |
| те се женици увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога зн |
| абоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви оста |
| S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} |
| их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на мах |
| овини“, по парохијама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за |
| К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.{S} Можда је промишљао о свијем прошлијем |
| двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Мо |
| и стави штолу.</p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно ш |
| богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се |
| а чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим:</p> <p |
| са, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, |
| ова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и |
| ут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, ко |
| би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на |
| бати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} |
| сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....</p> |
| ше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи |
| крвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Ве |
| о да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, |
| ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што неми |
| /p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један т |
| ти стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, |
| а ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа |
| .{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је т |
| јзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми уз |
| се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а он |
| измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак се спустио више но прије, н |
| ијаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на |
| би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p |
| ко задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне.{S} Двој |
| ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па |
| љине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићско |
| атерино? пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> посла |
| е капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од со |
| ро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу |
| рихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он диже своје |
| тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме припаде |
| , баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачува |
| му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се |
| S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто ш |
| њака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, ка |
| , а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би с |
| прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Тако једниј |
| сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му |
| даше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече поп, уставивши |
| ујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан ст |
| екиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно |
| вске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора |
| !</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутиш |
| гвардијанову. <pb n="129" /> Тада поче обред миропомазања, који се, као што је познато, код ка |
| ној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други |
| је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељ |
| бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде |
| ем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, кој |
| бија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да преглед |
| пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне.{S} Двојица само бјеху мршави људи.</p> < |
| главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — |
| /p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.< |
| ече распремљену — кревет намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} |
| ељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> |
| пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и уби |
| а њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врат |
| , гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето |
| тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова.... шт |
| А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— |
| те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! рече загу |
| ричекај, па ћеш! одговори гвардијан, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му |
| риц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета |
| ча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка великим |
| Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете о |
| дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред ц |
| ици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје |
| е, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, је |
| ажава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се |
| да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гв |
| и њихове прутасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристани |
| S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далм |
| чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у п |
| очи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем |
| хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> <p>— |
| тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину |
| може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли |
| /p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од |
| дарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња глед |
| , бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с |
| ху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај! |
| н његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту је |
| лијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће....</p> |
| ју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У ре |
| ав ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао попа Илију, који је могао судити о ти |
| и од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран |
| ази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено прије десет година, и то б |
| и, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те поко |
| бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великог |
| коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио п |
| пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, кла |
| еше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе с |
| ари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са |
| се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку |
| ожне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бак |
| Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p>Слушајући те разго |
| пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстима.</p> <p>— А колико му је го |
| p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тет |
| јног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} |
| за љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва т |
| видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се ли |
| рзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Бал |
| им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те |
| ри и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејаснијех о |
| ве, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{ |
| ријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па.. |
| вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{ |
| то нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не |
| камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Фра |
| ико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст |
| арске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Д |
| ане опанчине!{S} Колико је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку |
| и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријем |
| свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави по |
| до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња |
| ин Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе |
| дмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све д |
| рошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити манти |
| ом:{S} Иноћентије Ловрић, — син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу.{S} По в |
| писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно прем |
| ече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали с |
| дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовн |
| и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију).</p> |
| ак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну ру |
| аду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше ј |
| <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспр |
| Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} |
| а се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је м |
| Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ вид |
| рави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благосло |
| и кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, као што је обичај.{ |
| акоњу, који бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чи |
| дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и |
| p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви ра |
| пет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али |
| ркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране |
| ајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр!... па пот |
| бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} О |
| рима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се |
| руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бешти |
| здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и |
| га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не в |
| ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! |
| !{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, лип |
| ра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, |
| па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бако |
| возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шч |
| са, дочека фратре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам |
| рковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити |
| ћ се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерко |
| ана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дођ |
| у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Биј |
| шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради |
| слову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, глед |
| ...{S} Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...< |
| — А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му вези |
| н од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зов |
| браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је лика |
| S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев ис |
| ргоди се и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај <hi>човјек</hi>....? медик нагну палцем врху усана |
| риповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је тол |
| другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покојног с |
| ученога фра-Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад |
| Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не мо |
| е.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кре |
| ичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учин |
| .</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! рече талијански фра-Д |
| виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипј |
| аху.{S} Свакога тренутка могаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, |
| .{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гва |
| Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синова |
| ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе |
| и, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика нарес |
| то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очисти |
| јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послати прико мора, д |
| по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече |
| ли Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ће |
| у књигу? запита кнез.</p> <p>— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћ |
| ица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање |
| .{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неп |
| ела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, на |
| ши најприје што дубље може, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би |
| служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадош |
| </p> <p>— О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је била весе |
| ане, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здера |
| .. не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p |
| олико момчади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један зап |
| кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до |
| } Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, промислите, |
| Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, |
| > <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Го |
| <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми |
| а код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати |
| ске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на т |
| p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p |
| ик!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја |
| А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али |
| онови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос |
| !{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате! |
| е то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, |
| <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред манастиром....< |
| вори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S |
| дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, |
| обија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није в |
| гвардијана, и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његово |
| ију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, свет |
| дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо слонмити |
| то је мога учинити човик који је подуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мора паст |
| <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак. |
| у.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је но |
| није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јеглениса |
| ће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па |
| ишћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!....{S} |
| прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим врат |
| А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја устав |
| ацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb n="131" /> <p>— Однија |
| о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде зас |
| лога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и |
| доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То није д |
| отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казива има д |
| шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ак |
| <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „ |
| ас, ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се пре |
| ит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, је |
| ече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја не |
| ут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у је |
| нијех корица, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ |
| ортул</hi>, (1709. ✝1729. ✝✝ 1776.).{S} Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја ј |
| рујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота! |
| ре на плећи, као поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране |
| у поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p> |
| ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им да |
| ка између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине! |
| оћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} |
| се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кн |
| е на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први проговорити и како ће.</p> <p |
| аћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причице, у кој |
| о народа, свећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n= |
| ос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше ди |
| динак три наша, па нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, |
| жем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу ва |
| рибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особина |
| дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у к |
| ху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.{S} Једно момче Кркотића |
| ога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам о |
| , докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чини |
| уши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетк |
| ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху |
| ва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се руко |
| ловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога |
| вардијан, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће ре |
| , немате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма |
| а тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi |
| о није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</ |
| Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p |
| иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се |
| .{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од ј |
| синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ нашега ученога фра-Је |
| — Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ ув |
| p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како |
| /p> <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичин |
| де службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види д |
| о је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста картина! рече Бакоња развивши лист неписа |
| е његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све с |
| пава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па |
| , не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од |
| <pb n="136" /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пирија се неће |
| коња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из ку |
| аше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у |
| сам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде |
| ину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, уб |
| е укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! п |
| ку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти |
| ичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше исп |
| /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра још нека |
| човјека.</p> <pb n="189" /> <p>— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувш |
| о знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли |
| ) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А |
| ежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, |
| ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се |
| ати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Бр |
| дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест |
| циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја бу |
| његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> < |
| еси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> <div type="cha |
| лашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о то |
| же бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синош |
| А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе приково |
| S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја по |
| а је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељ |
| ш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не |
| .</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече |
| ину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како ос |
| рију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле зади |
| вати ка свога старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако |
| тренутка могаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди |
| не викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с |
| ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој ст |
| њачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га на |
| а, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не о |
| ори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, гос |
| но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом з |
| > <p>— За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> < |
| га што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушм |
| отописи свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећа |
| : „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклиње |
| кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца |
| данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, укидоше још толико бискупија, опатија, ка |
| но:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, нег |
| S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прсто |
| че гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се д |
| еговој породици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова, |
| овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> < |
| помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се |
| м умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви пр |
| би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња о |
| народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим ко |
| мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако |
| аци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „ |
| е изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар не |
| не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} Т |
| Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је |
| остите ми моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, |
| сту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне |
| јапљен.</p> <pb n="117" /> <p>— Даклен, овуда су ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути гвожђа!< |
| а, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хт |
| ог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „Здраву Мар |
| а морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} С |
| ерковићима одојче, него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића сток |
| 3" /> учинити?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то |
| ош провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијело испред њега велико |
| њика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{ |
| разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарз |
| кар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> |
| сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати |
| главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња крену |
| трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра- |
| забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи једном руком мот |
| .</p> <p>У прасказорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз |
| у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, |
| ним образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићско здравље; око усана лебди му осмијак |
| ји, земљана лулица са кратким камишем и огледалце.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњин |
| омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту |
| озва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па о |
| е Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је приминуја гвардија |
| димак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињск |
| јину.</p> <pb n="43" /> <p>Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу, кроз |
| агљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаше иза њега.</p> <p |
| ову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопаде |
| наест мотика винограда и њешто загајене ограде.</p> <p>Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, |
| кога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, |
| очи од сунца.{S} Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! п |
| ада, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени колом |
| слан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине |
| ркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и недјеља.</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше |
| јвећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него |
| дно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Ка |
| из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> <p>— Шта је?. |
| ртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Ко |
| аше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом до цркве.</p> <p>Т |
| аху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалиш |
| најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби загушљ |
| ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p |
| > оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, Срдарина, који се једн |
| , тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у руку.</ |
| аа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у ру |
| случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p |
| иба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{ |
| вист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!{S} По том, како је Исус сакрушија |
| о то је могао учинити који други слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, по свој прилиц |
| јао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу |
| ђу Јерковићима најодабранија она грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ |
| руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви.</p> <p>— Останите... јо... |
| фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што т |
| о подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се |
| м, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима дв |
| доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!{S} По том, как |
| ошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати |
| чиним од себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам |
| њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато |
| не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је |
| о! (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не |
| рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се д |
| спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, |
| воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фран |
| замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије па |
| , шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у |
| смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђи |
| виша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ |
| ека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Бр |
| му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и дод |
| ко, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица |
| акоња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници чу њеки разговор између двојиц |
| лико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, |
| {S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> <pb n="142" /> <p>Бездушном То |
| , које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога г |
| пницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дак |
| ћи из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (17 |
| а је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ |
| зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако село имаде прилику |
| а.{S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он п |
| ве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево т |
| виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе |
| почело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан |
| Фра-Тетка, једини усталац <pb n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћел |
| " /> да кришом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p> |
| чапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравиц |
| оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорит |
| било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од једном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накост |
| допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем |
| ре и прилично <pb n="228" /> имућна.{S} Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђ |
| вску парохију најнезнатнијег фратра.{S} Од двадесет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и д |
| коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кљу |
| анки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши |
| ра.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуж |
| града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цесто |
| ари петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи.</p> <p>— Д |
| S} Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка л |
| чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњ |
| чима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога |
| ао тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распрострла се тратина, а на њој обичн |
| ном срећни пастир своју нову паству.{S} Од тренутка, кад својим звонким гласом првом запоја, до |
| ас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом ко |
| с, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</ |
| Јаче кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето п |
| вар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и в |
| аше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, прода |
| S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њ |
| вадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти да |
| сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преоб |
| честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилу |
| се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како љ |
| м хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и остали |
| ци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вр |
| агљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село п |
| а била затворена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јев |
| чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очи |
| дје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте |
| ама, опеком, како гдје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, д |
| ру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сј |
| а болест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фр |
| иковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај |
| на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једна |
| је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко |
| а писма Господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— |
| ога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека трпија!{S |
| аако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нис |
| повалити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Б |
| у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га |
| се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много м |
| Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— |
| прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући оч |
| аздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за гл |
| коњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и |
| послали једнога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} |
| > <p>Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи сину |
| аки прстом довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А т |
| мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју иж |
| диш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти |
| зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А |
| ао да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па к |
| ј се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама |
| отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечер |
| тво.“ Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсниц |
| е, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Ј |
| а коломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, го |
| на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на виш |
| улаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згод |
| XXV.</head> <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је |
| у...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за ј |
| ити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оца ни браћ |
| } Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знал |
| пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, |
| и.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како л |
| ње.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није разд |
| жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко м |
| око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцај |
| јаше непомичан, заковрнутијем очима, па од једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек мо |
| ...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко |
| те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз |
| олдатију,“ јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, в |
| а тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред својима на д |
| звођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различи |
| ћа Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му р |
| фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора о |
| и за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} Несритно ди |
| ва мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив |
| м ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с м |
| инаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трб |
| кле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, |
| p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега |
| чкан кутијама.{S} Иза тезге уста цурица од петнаест шестнаест година, бјелолика, црнијех очију, |
| е.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијач |
| изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S |
| једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, ма |
| што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ |
| нога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен. |
| „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, |
| p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те н |
| , прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допу |
| ију (поклон Теткин), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у |
| јепана Томашевића, коју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех |
| , које они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину |
| > <p>— Зато што би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила |
| погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као |
| рним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена кап |
| бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља |
| а је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији о |
| коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна |
| шалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} |
| ене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори |
| ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је |
| је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примјер, па |
| ти из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само |
| идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку куп |
| м се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор мом |
| .).</p> <p>Жупникова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пу |
| че.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?... |
| долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: токе, к |
| оња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, н |
| угим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути т |
| ша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.< |
| е више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник |
| је ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разго |
| } Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу гл |
| чало је још шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина б |
| а платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свет |
| е два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да није ника |
| омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесе |
| вар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу син |
| м никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрај |
| оре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се |
| то.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најп |
| .</p> <p>Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем.{S |
| инута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакристију да |
| е „расцвитала“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машо |
| згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушат |
| ци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што наг |
| своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати |
| чека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, |
| та куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прику |
| Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји старишина, да не радим ниједне редовничке дужн |
| {S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње б |
| ву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Т |
| и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да т |
| у и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те вра |
| глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... д |
| а шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека |
| , као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, м |
| нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја |
| јежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им |
| Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зград |
| иш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може |
| } Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним |
| ест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов у |
| ићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који |
| и’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, |
| , гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тр |
| а те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелиц |
| подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела |
| ли је само мијена поднијело његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савл |
| тупио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам ол |
| повида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Ка |
| пио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би |
| оња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петн |
| дузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кукавац се не пожали, |
| о мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је |
| им Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћел |
| тију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју но |
| седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на ск |
| И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу |
| и се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „ |
| сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и |
| овјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао и |
| у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је л |
| Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники |
| <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку на |
| во ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— |
| оме, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини жалосно ли |
| и који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом м |
| е затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све д |
| ријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{ |
| бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Бортул</hi>, (1 |
| ње међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче д |
| проговори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шк |
| } Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} |
| у црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се в |
| Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија |
| S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мо |
| дна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фр |
| а за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам осам година, али кога је он, више од једн |
| вијени ђачић, три четири године старији од њега.</p> <p>— Немојте тирати све једну те једну ком |
| ену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у су |
| ици.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Ш |
| може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дуго |
| очне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, викнувши с в |
| икнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, иза |
| фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувш |
| истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупиш |
| и кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} |
| бађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p |
| су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слуша |
| рагови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Св |
| њача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори |
| ријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а |
| о блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да прости |
| боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</p> <p>— Није т |
| ...{S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају, кад се н |
| че, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, к |
| мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има ник |
| Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, н |
| стави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а т |
| и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковр |
| ква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је на |
| дмарало се њеколико путника.{S} У сјени од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза |
| и, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која при |
| /p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се наду |
| и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сва |
| ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> < |
| микарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за а |
| е, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S |
| смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо л |
| , да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се н |
| ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што |
| <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Р |
| пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами |
| како можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— |
| оњу за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, б |
| сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје с |
| А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је п |
| н ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му |
| , те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! в |
| а вратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеко |
| Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака, који би затутњио тријемом, јер се бој |
| увијек при свијести, увијек страхујући од смрти.{S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне |
| малика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пића.{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ни |
| ад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p |
| ојом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и наи |
| коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обали, оградио објема рукам |
| икну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> < |
| а стаде читати.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви по |
| њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме тако |
| увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунак |
| би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... |
| зађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи |
| ..{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончањ |
| .{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њег |
| гим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између |
| росвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, п |
| пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као |
| је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служи |
| врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што виш |
| х у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{ |
| , да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да |
| ји!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење б |
| уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са < |
| енетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, |
| а, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео |
| о, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, |
| га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш в |
| најбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој |
| ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећари |
| лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Ма |
| но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p |
| и је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај |
| све што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити |
| .{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — викну мајстор.{S} На к |
| лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растуж |
| свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тра |
| Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како |
| ви Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куко |
| пах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.{S} |
| ко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао |
| репову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> |
| ији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоњ |
| ори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.</p> <p>— Како то |
| рљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад би |
| рено, па понови, што бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран, припоштовани оче! |
| оше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> изгуби пошљед |
| о.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, |
| зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки |
| стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтједоше пријећи ц |
| ?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S |
| зад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око па |
| јепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље над |
| ја ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше |
| мо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запе |
| е овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге сток |
| куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им |
| је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио |
| S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља |
| тима, при првој миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било! |
| пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печ |
| Алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од год |
| ра је!“ па ста звонити, одскачући лакат од земље.</p> <pb n="113" /> <p>Помислише да је кувар н |
| коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вра |
| широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе |
| , уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас вра |
| нити, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi>Фра-Јерица</hi>, (1631. ✝ |
| Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиж |
| лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва |
| ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога |
| има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi> |
| има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га п |
| ен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све с |
| а однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанскога краља Стјепана Томашевића, |
| а.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће па |
| се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантиј |
| бог оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљин |
| е дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у мил |
| рковића се сој разликује по многом чему од осталијех досељенијех и старосиоцких братстава.{S} Б |
| ица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунц |
| вјере ми!{S} Сваки нека остави половину од онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „ |
| S} Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p |
| осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли |
| рцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече |
| добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поуч |
| } Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле |
| ом...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп.</p |
| е знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{ |
| , Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} |
| дне!{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго! |
| жвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијала окупише се г |
| луге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и ст |
| ијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњу |
| он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је |
| врљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом |
| се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијеват |
| блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по |
| никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млина |
| вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме |
| рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати |
| , а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати с |
| ца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и од |
| е нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе |
| ћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{ |
| пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћ |
| шао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га |
| стога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме часослову, на коме има јо |
| њиним) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на |
| нограда и њешто загајене ограде.</p> <p>Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двиј |
| ам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња до |
| љеву, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плоч |
| њу, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балеган |
| te> <l>„О Исусе, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> |
| би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемир |
| те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај! рече Стипан, извадивши ку |
| сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушме |
| без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом б |
| а чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква |
| лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у |
| ки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко нен |
| .{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми |
| Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди |
| у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да ј |
| ни народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики до |
| И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица |
| орити: „Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечеро |
| трагова од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу) |
| релети очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-З |
| риба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, који одавно имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља |
| то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој не |
| те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра |
| слати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година |
| е, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви загр |
| , а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш |
| ! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију пра |
| прекинувши штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси |
| се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, К |
| <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђ |
| им олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихару, клепећући звонцем, зна |
| заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња |
| уби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? |
| тир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зе |
| прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда |
| се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, |
| побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ног |
| у.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија |
| на, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према |
| путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо рије |
| вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођ |
| , очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, онда би |
| је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у |
| фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!... |
| а је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем |
| ут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру |
| чно, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама |
| „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— |
| а молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n=" |
| аху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову мађупницу.</p> <p>Њека |
| ма полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђоше у кујину.</p> <pb n="43" /> <p>Пред високи |
| е коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је вео |
| он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> изгуби пошљедње куће из в |
| ође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ |
| осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, |
| а, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори нај |
| еш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе р |
| само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, ал |
| каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се |
| да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.< |
| стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да ј |
| ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијан |
| } Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шт |
| ијех светаца, који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обу |
| До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у |
| ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше |
| сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седлани |
| а остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро |
| је види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше |
| оведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао свој |
| у.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући с |
| к мршав незнатан младић.</p> <p>Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема о |
| ечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња п |
| ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе прек |
| остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце же |
| налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање с |
| волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим. |
| и кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смис |
| опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу ште |
| о низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обл |
| слушајте редовници,</l> <l>„Свете цркве одвитници....</l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не |
| емљишта и броју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Фра |
| .</p> <p>— Па јест, прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши мимику.</ |
| осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S |
| , око Наћвара — Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјеч |
| ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!.. |
| де, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш. |
| , ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми заф |
| срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> <p>Међу фратрима на |
| к-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— Стра |
| ави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући |
| Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Једнога вечера, засијала мј |
| велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао ј |
| што се зову глаголица.{S} Такође научи „одговарати“ јутрењу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат |
| сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила харт |
| {S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана.</p> < |
| да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање |
| би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, т |
| ...</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће сутра |
| {S} Како се синоћ опија, зар још спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он |
| и Бакоња.</p> <p>— Мучи, несритно дите! одговори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вируј |
| ири недиље; па га нестало од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> |
| ћи фратра.</p> <p>— Вире ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко |
| м једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас |
| него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине |
| } Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без те |
| /p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи.</p> < |
| ља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.</p> <pb n="32" /> <p>Јер |
| p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор. |
| запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одговори гвардијан, па обрну талијански: „Видите, ово м |
| повидати?</p> <p>— Ја нисам ништа каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне пог |
| "193" /> <p>— Има управ дванајс година, одговори Пивалица, уздахнувши.</p> <p>— Шта наопако?... |
| <pb n="156" /> <p>— За менека је умра, одговори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим н |
| огурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми л |
| .</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде |
| олија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома умора |
| прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши мимику.</p> <p>— Камо торба? |
| ањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оче, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јес |
| /p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао |
| ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоња отварајући прозоре.{S} Нисам пушија, не |
| љем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.</p> <p>— Тако! рече фрата |
| <p>— Зато, што је добија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb n="95" / |
| ров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто она тројица поје |
| сподине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу |
| риде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем остали |
| ани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија! |
| итан у суду, зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не |
| о колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа |
| сповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <pb n="145" /> Ду |
| није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не |
| то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад |
| о јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим привијањем на св |
| и, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда још више |
| је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пирија се неће повампирити, јер одавна ниј |
| њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премиш |
| мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb n="114" /> фратре и кувара у цркву, закрачун |
| Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бач |
| /p> <p>Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.</p> <p>— Јево ме |
| о шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум |
| ј трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка с |
| ...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворе |
| д још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слу |
| па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три т |
| С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, |
| ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је си |
| } На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S |
| е мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, как |
| ворио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p |
| и, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Види |
| сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на про |
| рвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку. |
| уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те |
| љивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди |
| врљаше молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљат |
| то!?{S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма |
| ни да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачуди |
| а и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какв |
| трос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.</p> |
| {S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну |
| а види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима п |
| па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први |
| године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му вод |
| рат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али б |
| воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грг |
| нијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху |
| о уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар нераз |
| ратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, |
| као... — поче се нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тр |
| >— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољу |
| S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> < |
| .... као... — поче се нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И с |
| ка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече |
| ислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... |
| наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу вол |
| н је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} |
| еве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци нога |
| би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p> |
| а пољу, по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам с |
| 93. ✝✝ 1835.).{S} Кад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Крун |
| иванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је |
| тетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И |
| ивљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни |
| е, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> <pb n="154" /> |
| .</p> <p>— Липа ми његова душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама |
| познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, |
| гледајући слике по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, како је размажен, те је ситн |
| , ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Т |
| не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђ |
| њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати.</p> <p>Гвардијан с мјеста испл |
| ни не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, |
| те врата! — Зашта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, |
| а.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маш |
| па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! |
| аћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="169" /> су, |
| ам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, измеђ |
| е жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не само што |
| акав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с пут |
| урузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{ |
| од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на колома |
| е уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо |
| , у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше та |
| каху остали фратри.{S} Четири лацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно |
| одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо, разговарајући се о повратку.{S} Поп р |
| ше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар |
| ћи.{S} Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} |
| n="187" /> <p>— Иве мој! викну Кривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, дијаче! наз |
| господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, растура гомилу сељанака, па му изнесе кутију |
| ђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држа |
| еда себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави м |
| ..{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препо |
| p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb |
| ом удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb n="15 |
| је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од |
| њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па и |
| , Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу |
| у њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, |
| да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, |
| чино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шт |
| b n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послиј |
| есец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало |
| често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне б |
| могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у |
| био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто |
| .{S} Срдар поста немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупни |
| о је Чмањак, прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S |
| ДОГАЂАЈ.</head> <p>Шест недјеља послије одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Маг |
| драв?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу л |
| А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у |
| еци, па и’.... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема чекаше го |
| а, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у к |
| му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје |
| шући малога по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јес |
| о да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад с |
| својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа пле |
| могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би нау |
| 8" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, заторо |
| а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из житија, па изређа око двадесет кратких лати |
| ослије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје В |
| руги, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све ос |
| тар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека иђе!.. |
| ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро |
| бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену п |
| боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај г |
| и да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја та |
| p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не пос |
| ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ла |
| утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте ми |
| си те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид о |
| инама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! ре |
| не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони |
| аза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођани“ него Крк |
| него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? зап |
| > <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите п |
| лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите |
| нез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p> |
| <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за |
| одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осињача и |
| јзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе ко |
| ати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња изва |
| S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S |
| сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, |
| ву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или |
| камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им ј |
| тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто с |
| а-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па ов |
| извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Г |
| се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа |
| нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} |
| ана, који је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ух |
| S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си |
| га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар јо |
| ме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње. |
| И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p |
| ити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вр |
| да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да |
| аје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— |
| гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на ко |
| >Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече ње |
| >— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат |
| е.{S} За тим се побрини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чаг |
| него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато п |
| е толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продо |
| њи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу во |
| унда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> |
| кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете в |
| на тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бје |
| а онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, |
| на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш |
| и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „учини |
| акога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље прис |
| орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом одмарало се њеколико путника.{S} У сјени од коњушке леж |
| , а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, |
| ајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и к |
| је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући |
| осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се склопи чим маче прсте |
| јештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соб |
| е, па свратите, има ко коња придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепијех — те вика |
| е на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица запали |
| почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се о |
| изгубише свијест.{S} Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица |
| >На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми |
| а пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијер |
| S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} |
| и отковчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима |
| Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се д |
| а дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња че |
| а тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагазија је несритник! вели, п |
| тиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — н |
| смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p> <pb n="166 |
| и јабуку, по наговору Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао кога к |
| ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На прови |
| млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он |
| што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S |
| ; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </div> <div typ |
| касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{ |
| ацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на |
| оп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљивији разговор <pb n=" |
| с и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га |
| .“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одмах живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде.{S} Цо |
| а због његових опуначких образа крстише одмах именом „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је прошла |
| о кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, м |
| ња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло |
| ) прегризла; послије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не на |
| Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, |
| а свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле |
| којега и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате.{S |
| сукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: |
| ијем погледом видио, зато одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па от |
| ех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца |
| факин носећи велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који |
| но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица |
| да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} С |
| да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, што му је бра |
| да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, си |
| ка иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се с |
| и рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машк |
| а сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, |
| .{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастир |
| <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама.</p> <p>— Шта је? |
| оји спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ј |
| јест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну руком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне з |
| не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише с |
| ало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком.</p> <p>— За њеколико неђеља нестаће свег |
| е један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из |
| о је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо |
| је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи |
| у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунавати колико ће трошити за себе |
| н од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио |
| њем, или црквене ствари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се постриженици |
| и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци |
| Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> <pb n="252" /> < |
| ранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; т |
| онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb n="206" |
| бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, |
| тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника, па се вр |
| јеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза в |
| брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тре |
| ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу |
| ји оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а н |
| е бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштај |
| пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, |
| аса, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се сас |
| ам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и |
| га једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, изва |
| удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} |
| а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из |
| бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, |
| ак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за д |
| кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бак |
| слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у |
| настави Бакоња.</p> <pb n="131" /> <p>— Однија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили м |
| пали је јопет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} З |
| тиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми п |
| n="19" /> <p>— Запали је јопет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка! рече т |
| вори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{ |
| викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћет |
| а.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натра |
| , у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом |
| јеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... |
| } Прича је била кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежи |
| ју у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог |
| пред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни прес |
| ју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође ст |
| нијех свијетњака, такође старинских; па однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p> |
| о, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па одни |
| /> <p>Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p |
| е старинских; па однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.< |
| или пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа д |
| <p>Пред подне се народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и ми |
| ко разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелиц |
| растијаше ма ту помисао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждра |
| најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши стари подигли.</p |
| пеже) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, |
| е жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијеп |
| о и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарскога стола.{S} Лис се ње |
| пет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.< |
| ови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица. |
| ли ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га с |
| о појати.</p> <p>Послије службе, фратри одоше у трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше ве |
| ико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он з |
| мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли ка |
| ану.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године |
| и, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су с |
| а, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије |
| ву велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, је |
| шаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да |
| не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, |
| злазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби |
| аведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па и |
| ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гро |
| лазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар преки |
| Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како |
| 1793. ✝✝ 1835), онај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је |
| {S} У једноме сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - |
| ти би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи своје, брате!... |
| за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас |
| је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, мога |
| ли не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га |
| кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, к |
| „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачући лакат од земље.</p> <pb n="113" /> <p>Помисли |
| ше, пак наста тишина.</p> <p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на в |
| учен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да |
| и: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и |
| , па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је трајало три пуна дан |
| — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити и на другој се |
| а гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до |
| ких ствари.{S} Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљ |
| ико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни с |
| се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани |
| ње и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те пос |
| а.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно |
| је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле сл |
| Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Њеколико <pb n="18 |
| на.</p> <p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на |
| аустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Б |
| ен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... |
| д се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која и |
| ина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати |
| чевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су |
| а онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврље |
| јеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни |
| <p>— А сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пића.{S} Посли онакога по |
| по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку |
| срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је |
| >— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо |
| а, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде |
| ош једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени болесника код ото |
| у шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти гл |
| се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су |
| ња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, који |
| у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну страну захваташе црква, |
| лови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзавици, Брне науми да и |
| и, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, |
| Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?.. |
| коња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Је |
| ита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви в |
| ћеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И ш |
| анови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се један л |
| о је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.< |
| је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљин |
| ом длаком, огледа се младићско здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, би |
| а окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи.{S} Са Тетк |
| н по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тисну |
| Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; |
| искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, к |
| е, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се бр |
| о мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наок |
| p> <p>У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се |
| оз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и куков |
| њеколико одломака из житија, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је превод |
| е.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — |
| ој, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу |
| е, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> <pb n="252" /> <p>— Шта учини, дуовн |
| је, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.</p> <p |
| је је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није заповјед |
| па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“ |
| у.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак нећ |
| метнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир много мањи, |
| и пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два |
| која приказиваше гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, |
| рецимо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду!</p |
| им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два |
| Међу тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу ош |
| о мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд унаоколо бијаху вел |
| агуши цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим двориштем.{S} |
| никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb n="232" /> Маше већ н |
| — може се зађаконити, само нека прионе око књиге!....{S} Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је |
| ода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих ст |
| обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало посматрах |
| коше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва до |
| ном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели |
| а спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му к |
| , сви говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њешто. |
| а урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се збо |
| све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и она к |
| с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</p> < |
| ез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, |
| е вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете направи |
| јици опет клекоше, а редовници се збише око кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх |
| черашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор с |
| г! називљу један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе |
| у свиленијех рубаца.{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и |
| еље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у |
| пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, |
| ети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Д |
| бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} Он не показа превелике жалости.{ |
| а и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке |
| имакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ до |
| Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум |
| града једва могаху одољети послужујући око фратарскога стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни |
| , докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Т |
| година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, ко |
| тити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорина, <pb n="152" /> ја, Тодорин |
| је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан. |
| тир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијеље |
| све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, на |
| је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велик |
| о се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....</p> <p>Стриц покл |
| на, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан и |
| те размахну рукама.{S} Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћ |
| ади кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајстор |
| оста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијело испр |
| м подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служ |
| св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа мн |
| S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, не |
| у, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, |
| гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго |
| , отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очи |
| Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта т |
| једнога, имадијаху њеки свијетли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој от |
| тра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} Наст |
| нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је приминуја гвар |
| ане не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вј |
| тараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху в |
| оведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви |
| али два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Ба |
| ати мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, |
| , преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</ |
| а му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долет |
| во и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n="7" /> обич |
| м Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишт |
| и потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! |
| ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, бр |
| , који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазд |
| суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува! |
| Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{ |
| о бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни ин |
| а пролети преко прљуша, на којима чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња од |
| Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, д |
| бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види д |
| Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сут |
| е у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, |
| у пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече |
| обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио |
| роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заб |
| погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у ње |
| .</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Мо |
| и се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те |
| Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јес |
| у ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако д |
| се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио размахујући ру |
| наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе ри |
| ијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко |
| очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди с |
| p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! |
| мрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде г |
| е штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{ |
| н, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриле и комади опека.{S} Малени прозор |
| анке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По ново за |
| вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? |
| јеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он биј |
| служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, |
| аше сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, к |
| ах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрв |
| ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велик |
| једнога до другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његов |
| змеђу вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Ра |
| а и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А он, бр |
| пао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара |
| Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке |
| оли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри |
| е реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич |
| та? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешт |
| -Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p> |
| а то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице |
| .</p> <p>Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширени |
| и Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је ик |
| ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну круну, |
| ија присветога и све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи |
| ном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, г |
| у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње од орахо |
| т редовника сједијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачи |
| вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</ |
| ма и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, осим д |
| ко исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима, свиј |
| лазећи у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама.{S} Насред цркв |
| а, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на скоро из |
| или, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе и |
| ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} |
| } Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљ |
| е Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безб |
| чуди, како прије стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и |
| к видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе и |
| оњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући писмо, заковчаваше и отковчаваше |
| моли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му |
| </p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према в |
| ирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се |
| и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ра |
| у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отв |
| Једнога вечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидј |
| његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш н |
| е умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у |
| трицем у виноградима, и свијем сељацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фран |
| , и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у |
| } Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и глад |
| рекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир |
| а приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири |
| ма.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата |
| > <p>Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.</p> <p>— Овај |
| а....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит к |
| ну рукама.{S} Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, ме |
| у својим ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи |
| узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли |
| n="237" /> њене меке и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста |
| Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог |
| икну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама |
| {S} Када Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разб |
| јине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то кој |
| да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргута зубма.</p> <p |
| вуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже глав |
| о чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па |
| се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} |
| <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p |
| оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И сла |
| три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку |
| за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што гово |
| ци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврс |
| го, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побј |
| колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него |
| на два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Ст |
| прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, |
| у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бак |
| разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да ка |
| ра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је предавао ц |
| своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће би |
| лушати даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он — настави Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а и |
| дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво |
| е замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно |
| оје предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече |
| о Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је пр |
| ови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њеш |
| говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу т |
| скрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не д |
| к ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у |
| ање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет дру |
| трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би |
| деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створи |
| бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше |
| , примивши јабуку, по наговору Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пушта |
| на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртат |
| збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је |
| што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни по |
| Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он |
| Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би |
| ...{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет в |
| Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред |
| екина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — |
| о стегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу пандури.</p> <p>— Какав Тодорина?...{S} Који Т |
| ући дланом о стегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу пандури.</p> <p>— Какав Тодорина?... |
| ога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, будало.</p |
| у бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поч |
| кељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати ф |
| о разним особинама Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице |
| јевалица му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Бр |
| ји је могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које би |
| обра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ н |
| } Могао је имати око педесет година.{S} Он не показа превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Ду |
| кељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вућ |
| риц поклони Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је |
| болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да |
| , али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта |
| уке сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фр |
| нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати злат |
| је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од |
| и, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи ис |
| имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двјеста <pb n="183" /> талијера, што главног |
| било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на |
| , од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запит |
| p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и с |
| S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући талијерима, које је имао у шпагу |
| еве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше наро |
| са срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати т |
| овор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљани говоре, али ника |
| п зафратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе п |
| то но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Ви |
| ице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарим |
| липи господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и поми |
| ц оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} |
| лије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће |
| сет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољ |
| оказујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се |
| ам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико |
| оглавица, срце му је помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје р |
| ао да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стри |
| анат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратрима, с тога му и примише син |
| ријевали, и немио му поста манастир.{S} Он није размишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше |
| ана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт |
| дар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну <pb n=" |
| екавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бак |
| ма?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па |
| познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек |
| е славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подруг |
| е идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли при |
| у да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред бу |
| крет и разносила свака његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше |
| ачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, нећ |
| апита гвардијан.</p> <pb n="72" /> <p>— Он је при-ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра! |
| ше слушати даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он — настави Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, |
| рно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> |
| /p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, д |
| а, пљескајући дланом о стегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу пандури.</p> <p>— Какав То |
| весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у |
| ас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Ку |
| од дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тиц |
| и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што д |
| бразу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па |
| ника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у гр |
| бунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, |
| 91" /> <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се |
| на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла м |
| пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (пис |
| кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цр |
| де му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, г |
| умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си т |
| ви гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} |
| да у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да |
| , а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>И |
| ало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.< |
| своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но по |
| лике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за |
| е видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу о |
| , па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{ |
| задијевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</ |
| аш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p> |
| S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његов |
| крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда јо |
| ожуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио |
| .</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се см |
| о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говори |
| урете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне |
| прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако |
| акле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, как |
| сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила за |
| м се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљ |
| , кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се |
| >„И сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир а |
| , погледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се |
| Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Б |
| уше Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</ |
| калина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то г |
| нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фрата |
| ак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије |
| а мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје ј |
| одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада га |
| кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— |
| Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије |
| би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма |
| је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице. |
| оћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чеш |
| обучен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p |
| оз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су н |
| и он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошпод |
| од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће бр |
| иског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао |
| ако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, б |
| сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако запов |
| а да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! прекиде Мачак, |
| е, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана не |
| а им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књи |
| светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорина, <pb n="152" /> ја, Тодо |
| о је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, н |
| ћ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и много причати о свему, што му сад бијаше пре |
| Чимавица....</p> <p>— Није то, него је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоњ |
| ме досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је |
| а у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, мно |
| ар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље по |
| лина, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, бо |
| све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду |
| ривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" /> <p> |
| вијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <p |
| ажили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи с |
| } Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче |
| еће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви.{S} А |
| м хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи преко |
| пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега |
| ђе у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сиро |
| жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју <pb n="138" /> болест |
| власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (оси |
| су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И ни |
| то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили криви |
| е вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Те |
| равцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека |
| браше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не да |
| е у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши |
| ог пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмл |
| , значи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак |
| та Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, а |
| видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него |
| /p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, ко |
| 249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди |
| , да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога м |
| фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јопета? |
| аху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к |
| избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n |
| ве што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаш |
| а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдем |
| и мноштво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} |
| инем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а им |
| ћи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се |
| ту од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, |
| е то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би |
| идећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да м |
| Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, |
| одаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S |
| свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Ц |
| ујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, |
| им разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, |
| ћег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излиј |
| о.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Д |
| о до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбуш |
| } Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.< |
| глед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, к |
| шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} |
| учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајт |
| На поласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћах |
| кри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, |
| и јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи |
| На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдј |
| ра у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поу |
| .</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад < |
| аше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} |
| а од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} |
| Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња г |
| е, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше |
| и.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдј |
| к непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш с |
| у шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Ба |
| {S} Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па из |
| људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак гол |
| {S} Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S |
| > <pb n="211" /> <p>—- Нема скуле! вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијан |
| лијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту |
| Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, |
| е натраг.</p> <p>— Фала! једва изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га к |
| им да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта с |
| або напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који |
| Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима |
| часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром |
| ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S |
| равицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од смијеха.</p> |
| ба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и Осиња |
| тапшући малога по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види |
| ти и причати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити труп |
| а добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек. |
| такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видј |
| и вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је биј |
| кле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="192" |
| вар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стрич |
| е њекога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица п |
| ришћанима и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам |
| фу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики ј |
| гледајући онакажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у ц |
| јаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе |
| не дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда |
| злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим |
| шко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему |
| он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамниј |
| народа око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све че |
| а има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су |
| је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком |
| кањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде, |
| и у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онд |
| а пруга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пр |
| пи Кушмељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливат |
| ика, црнијех очију, лијепо скројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје по |
| — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А т |
| Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.< |
| коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— |
| вит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S |
| и Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што најви |
| <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је мога |
| уге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} Б |
| бању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, |
| арила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> |
| мо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те |
| ије учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па о |
| е, да је међу Јерковићима најодабранија она грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. |
| ча пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи |
| рете.</p> <p>— Шта сте изгубили? запита она најпослије.</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња дишући и |
| е стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну |
| ко заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на т |
| нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни <pb n="2 |
| >— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је п |
| чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов |
| би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нек |
| Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за |
| едуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живи |
| вају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам с |
| с.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други прати оч |
| едесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српс |
| до.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си |
| бом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} |
| дјеше.</p> <p>— Заповидајте! једва рече она и пође натраг.</p> <p>— Фала! једва изговори он.{S} |
| а је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога |
| а се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па о |
| ци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се п |
| њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало |
| па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога сеља |
| иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажен |
| лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја |
| из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се пок |
| } Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> <p>— |
| За тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима продире до костију.</p> <p>Чмањ |
| ачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а |
| одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице јед |
| ица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружн |
| вик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу |
| ике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и |
| > <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање десет годи |
| па на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ћ |
| Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је |
| у бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако |
| и возар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, дале |
| м и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић зали |
| ина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, сам |
| .{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста б |
| да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, д |
| а, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога |
| ка.</p> <p>— Ја... онај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти |
| рета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта ј |
| е, јер на његово питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући |
| други прати очима.{S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан |
| сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S |
| еш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковић |
| ....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар с |
| рији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш |
| Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Онај Срдарина!...</p> <p>— Остави сад јадиковање! — нас |
| наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Онај Срдарина!...</p> <p>— Остави сад |
| <pb n="143" /> из палаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, а |
| нај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и њим гов |
| трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примло |
| S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафра |
| о?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповиј |
| рке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, шт |
| чи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</ |
| и можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дун |
| Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, |
| овао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја.. |
| Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он б |
| о.</p> <p>— Јето са срићом испросија је онај старији Јурићев....</p> <p>- Је ли Шимета?{S} Шиме |
| ка могаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јер |
| рога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одговори |
| довник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масн |
| ! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао по леђима |
| ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући н |
| аше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стиг |
| а коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p |
| о и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље |
| че:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Та |
| па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћ |
| чан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто она тројица поједоше рибу |
| чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} Послије то |
| S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? |
| ковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Ср |
| свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сада име в |
| а ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, рече и шкргут |
| же, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко |
| у био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Он |
| о тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а ош |
| им и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња. |
| у се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за два |
| а Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који |
| м и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од т |
| склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше С |
| а значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у б |
| апита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно |
| Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак пришапт |
| него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече |
| шта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, |
| ре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крп |
| и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он ваз |
| добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, к |
| јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије. |
| ет питају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту п |
| ни Бељан, предушујући од пића.{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душев |
| да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе |
| како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, |
| лушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јерковићима |
| ви суд, и заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата |
| {S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са пароки |
| је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n="82" /> |
| од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чин |
| ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће |
| ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, |
| ао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну |
| Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева ошт |
| би допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{ |
| S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незад |
| ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јак |
| а пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцањ |
| тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше |
| и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одмах жив |
| абити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде св |
| ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, |
| ота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљев |
| рашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па пролети преко прљуша, н |
| то чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвар |
| ћности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и д |
| дмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се ра |
| чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чин |
| ах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња б |
| он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху моли |
| д Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој |
| њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке |
| рче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више н |
| тресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ства |
| мурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тиј |
| се, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио с |
| предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, — писмо |
| оји већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у в |
| ицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочиј |
| рго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на је |
| , чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разил |
| .</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до кра |
| а маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су с |
| о читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо |
| тно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијен |
| лио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што у |
| ецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховиј |
| ебу тога <pb n="127" /> обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши м |
| алат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вра |
| тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Гали |
| у, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо зави |
| бу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p> |
| лу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри ли |
| , шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарск |
| опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се но |
| Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па |
| так <pb n="214" /> не могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, м |
| вати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико тра |
| а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориш |
| ех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саставише погледе, на најновији гроб, што је заврш |
| ачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати |
| ему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмари |
| > <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у кесиц |
| ти се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани |
| камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја н |
| помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека |
| Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина. |
| а крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након помањег размака, угле |
| бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n= |
| обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.</p> |
| оге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, |
| јгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад |
| ло, стари пријатељ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, |
| ироког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цје |
| еклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њек |
| нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари га н |
| е потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше |
| ени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп м |
| и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике |
| дата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је |
| рекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени д |
| ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Јаков |
| . ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> |
| ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живи |
| оме господару <pb n="98" /> куљу.{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p> |
| ина, сице материно, дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не |
| о и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из ма |
| варени сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарит |
| ао дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и |
| бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испо |
| ан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Лов |
| аси и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични жив |
| .{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине |
| Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта онда? настави кнез.{S} Знаш |
| то разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тил |
| а је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћајући |
| врдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и палија |
| стир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп. |
| еше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвар |
| би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру п |
| да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пила |
| говорити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај |
| хове, пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бак |
| им једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јак |
| /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по в |
| но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} |
| А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“ |
| шка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стрич |
| и столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и |
| само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, |
| затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, |
| правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио |
| рпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.{S} У једноме сусриту речени ајд |
| оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца, и |
| тија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија |
| не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} Реците |
| остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фрат |
| хајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде |
| е, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце игр |
| н човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће меде |
| псујући.{S} За њим потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако |
| >Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упор |
| не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако |
| иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет |
| пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „ |
| ран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је ниса |
| дје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи |
| и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај с |
| варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, ј |
| арна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га з |
| зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судби |
| чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкаст |
| Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, с |
| >— Ништа.{S} При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p> |
| јех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варо |
| ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балеган |
| ослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, које не признају „чистилиште“ (пу |
| , налактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу з |
| аднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, него оне, којој је при |
| S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Т |
| јеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове |
| Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти на |
| и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} |
| Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> <p>— Мучи, мучи, т |
| е оне, којој је припадало Зврљево, него оне, којој је припадало село К.) један дебељко лацманин |
| ад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Сти |
| знати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напр |
| у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> <pb n="116" /> <p>Испред св. Ј |
| ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „ |
| Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S |
| есе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине оч |
| Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с к |
| Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превија |
| и га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па |
| > што наговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи рук |
| е црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватиш |
| рча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> |
| свијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасил |
| о, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...< |
| ! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пр |
| слинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, |
| потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да |
| ре тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Нај |
| фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из исповједни |
| свакојега и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињат |
| p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја же |
| и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онд |
| наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, нег |
| ли тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....< |
| ахне њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме зн |
| ију, лијепо скројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу |
| а, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па |
| ама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} |
| еваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „аје |
| подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десе |
| гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су |
| носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу |
| е се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет с |
| лећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом |
| ји и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леже потр |
| ко постриженика манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} Само кад к |
| срет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, |
| ћу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвард |
| богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, |
| по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од |
| овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, ж |
| њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га к |
| Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир.< |
| укну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А |
| вијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p |
| ћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види как |
| сталој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им по |
| требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху свак |
| дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња з |
| о уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, |
| аређен, колико толико“.</p> <p>Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стри |
| шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то ј |
| ка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађ |
| ен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта |
| су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ н |
| е њекад мислио о манастирској чељади, с онијем, што је сад знао...</p> <p>Њеколико капљица кише |
| би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у |
| о је могао учинити који други слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, по свој прилици „ |
| али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, ил |
| че!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође |
| Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не по |
| овођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ дос |
| стину, само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других |
| е.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi> |
| рђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, |
| зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p> |
| пренерази ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви рич |
| .{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци |
| а тица? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ћ |
| а златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусаст |
| А ко је онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен |
| </p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараун |
| чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на |
| ору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дуг |
| и га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клек |
| одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече |
| мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јов |
| <pb n="29" /> <p>— Немој тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! реч |
| Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} П |
| ћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесе |
| претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и на |
| судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му испр |
| липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидоше капе |
| што одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога у |
| разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p |
| ино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" / |
| ћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} |
| , али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га под |
| ред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види |
| ос, крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао |
| вара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га |
| ња: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред см |
| та њека светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске кујине.</ |
| .</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <pb |
| кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му |
| аве и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанин |
| полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази |
| поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све |
| о гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је |
| и по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} С |
| му, што је доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о манастирској чељади, с оније |
| д, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Ч |
| свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кув |
| у.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе.</p> <pb n="211" /> |
| ром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, јед |
| вјерљивији разговор <pb n="229" /> него оно јутрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум п |
| е то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба |
| ну приковођана... <pb n="89" /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипа |
| лавном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палам |
| нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! |
| у! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ |
| возе <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манасти |
| а сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тиц |
| или толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема |
| } То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и сп |
| аше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом |
| пет.{S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јет |
| ти, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, |
| то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— |
| Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? питају сељаци.</p> <pb n="197" /> <p>— Је |
| } А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће |
| да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад |
| ре ми!{S} Сваки нека остави половину од онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мал |
| Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> < |
| ложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у црк |
| е ствари из свога манастира, нарочно из онога времена, кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђ |
| Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сва |
| нко, управ досадно по танко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима |
| не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: |
| овиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Бл |
| јвише на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког ј |
| могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра- |
| же Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, |
| ко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, р |
| </p> <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, одниј |
| о и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па уш |
| плат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам |
| ровинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, к |
| , па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје зн |
| Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим с |
| , а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле |
| да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра |
| е налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агушт |
| едовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, за п |
| рљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне ј |
| ику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до т |
| н бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити С |
| би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од сво |
| доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те |
| агао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али |
| дазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, |
| ађите да испратите присветога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <pb n="128 |
| ша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те |
| ој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} |
| а!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један |
| ико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотва |
| , и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— |
| — Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</ |
| скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде право пред |
| ца се поче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира.</p> <pb n="81" |
| а не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У |
| аигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш |
| о лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати г |
| а је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бу |
| Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоња отварајући п |
| , па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољ |
| се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне |
| лазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... |
| p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n=" |
| лаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкос |
| да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново.. |
| ила затворена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и |
| у поврх издртијех назувака, испријечане опанчине!{S} Колико је хладно, није обукао буковички „а |
| очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од |
| } Свакога тренутка могаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се |
| } Сад како знаш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана |
| Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом ма |
| ја има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, ч |
| а вијека, укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капел |
| камење, округло, плоче, шкриле и комади опека.{S} Малени прозори нити су једнаки нити у једној |
| 41" /> бјеше покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} Између крова од тријема и крова о |
| ару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио |
| p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заос |
| и, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</ |
| и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у |
| > <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши, како је видио, д |
| д, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам |
| амо послије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му |
| е спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе |
| ....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штр |
| на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који л |
| олико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна! |
| ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> |
| дуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињућ |
| и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и |
| сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина оч |
| о касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну <pb n="182" /> мисао из једне |
| угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га |
| атне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше |
| гу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а он |
| шке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стрица, па потече онамо. |
| би напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те |
| ељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?. |
| предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене пољ |
| даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот ма |
| н-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је |
| е, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно в |
| ање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начи |
| та од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" /> се |
| ујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе:</p> <quote> <l>„О |
| осише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати стрица, говорећи на изуст његову ду |
| у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати |
| >Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен |
| кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, к |
| каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране |
| о, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо, разговарајући се о повратку.{S} |
| вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија |
| p>Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{ |
| па потече натраг, <pb n="161" /> обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје |
| <pb n="250" /> <p>Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова м |
| р поче закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне |
| онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о |
| стијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је поглед |
| ти, онако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав рома |
| јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се |
| . у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан с |
| ија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S |
| Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, |
| чао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е |
| , клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је |
| S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-а |
| рушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вр |
| авнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> < |
| оде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звон |
| и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризн |
| пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Бука |
| S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крајичка |
| ... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} |
| е и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је обукла пл |
| удем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије |
| ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта п |
| ло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита гвардијан. |
| ат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све |
| арају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносиш |
| не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута |
| е, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући |
| оти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — |
| .</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ва |
| рис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пи |
| рдијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета, чатећи |
| ни и вараунке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајун |
| ек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња из |
| граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па из |
| се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Фратар се |
| ли се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работ |
| штарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку ј |
| ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се |
| е бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; п |
| се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{ |
| и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што |
| рио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљ |
| у Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настав |
| мање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, |
| е проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао |
| ако се то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</ |
| ота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи похара мана |
| азва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на шт |
| ако, кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, |
| ругу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закл |
| е бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од |
| p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зов |
| чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана тр |
| у, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање о |
| } Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, |
| амисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који би |
| етке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након т |
| је истијем редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, |
| Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће описати „карабулину“, која завлада ушљед тога открића.{ |
| и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричев |
| чина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмања |
| —</p> <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мор |
| ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад.{S} Најзад оста свак при своме мишљењу.</p> <p>С |
| потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, п |
| она; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вечера је увијек била лоше згот |
| е зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге, |
| тканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника....</p> <p>Бакоња се прометну |
| као о похарама; судија исприча, како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој обла |
| куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате љ |
| великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је противно тврди |
| ак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— А |
| лији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против |
| Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други инокошњак, Ср |
| , видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка! |
| бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се постриженици манастирски, који се налажах |
| ревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи их |
| рни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јерони |
| главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећен |
| и Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су ду |
| седланика, рачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет |
| у се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишц |
| ој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те како је плела виђах |
| у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једра, лијепо сразмјерен |
| цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} |
| , жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!{S} Триба ми <pb n="164" /> најмање двадесет т |
| т се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га |
| и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару мађу |
| ма.{S} Осињача се прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделорице! па запали свијећу и |
| рини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ст |
| а му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељ |
| а фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, н |
| треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије доручка, фратри би одмах у |
| <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и до |
| ратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се п |
| своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> <p>Харамбаша по |
| а то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манас |
| укама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову ријеч бј |
| > <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка старишина, али, в |
| се миси причестити.{S} Та прва најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпез |
| почеше јести.{S} За тијем првијем колом опроштеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише |
| против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S |
| излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на нејачем и на млађем |
| јатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохиског дома.{S} Све је се |
| антале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени пој |
| а, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину. |
| ти манастир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у |
| нима и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме |
| поче причати, како су сви православни у опће слабо обавијештени у стварима своје вјере: — и нај |
| емарност према уобичајеном реду и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управо као |
| а Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде м |
| стиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, п |
| а је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — |
| бука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „<hi>Бутре</hi>“. |
| омилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побрат |
| н крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па |
| >Седам фратара извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се |
| а мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом одмарало се њек |
| а за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратим |
| Свуд наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бија |
| големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом одмарало се њеколико путника.{S} У сјени од коњу |
| се због времена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" |
| ед њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је но |
| облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на више, |
| S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са г |
| ати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркв |
| паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> |
| ом, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златот |
| ра ни црквењака.{S} Од једном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не |
| >— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, дуовниче!</p> <p>— Таа-к |
| стали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њек |
| ="65" /> <p>Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх к |
| и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала |
| , и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу |
| се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? |
| ову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а К |
| аше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се краји |
| >— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу споп |
| ешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пиња |
| зашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S |
| који је, истина, старији од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама |
| ани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због вр |
| Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по |
| нио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, о |
| Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао |
| S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му |
| кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, в |
| м привиђе, јер на његово питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ г |
| е кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Крк |
| уву“.{S} Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сје |
| /p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити |
| и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође мног |
| ају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз |
| о загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је |
| ам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, само кад |
| чкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, з |
| дан часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјерав |
| вакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, ба |
| ајући њеколико редова бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саставише погледе, на |
| капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Бо |
| ад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима с |
| {S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче с |
| рдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и |
| <p>У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе |
| p> <pb n="106" /> <p>— Полако, ти мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш |
| ..</p> <p>— Шта: ја.... ја.... ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми свето |
| 64" /> најмање двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} |
| ју, да нико не може дигнути присветога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, бр |
| е душе.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, |
| } Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је још шест седам фратара.{S} Њек |
| и, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио ка |
| идиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{ |
| ви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста че |
| мигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и |
| ијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на м |
| ко стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијетли лопар око главе.{ |
| у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на из |
| е љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; ка |
| клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио |
| , па посли разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p> |
| н.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} |
| даде направити решетку пред стубама.{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прил |
| лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити све |
| ло управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 талијера н |
| азумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шен |
| } Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сје |
| смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а н |
| ственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе |
| , али ниједан не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајућ |
| ичак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове |
| рва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на |
| се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача се прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко |
| иде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагазија је несритник! |
| се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к усна |
| ипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Фратар се укочањи на стоцу.</p> <p |
| ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одмах живога <pb n="52" /> угљевља и |
| ..</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилостиви Ркалина на |
| ме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, нато |
| Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело |
| pb n="248" /> <p>Послије њих дођоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} Како Осињачи |
| ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} Једноме брату:{S} Чмањак.{S} Једној сестри: |
| , па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка б |
| е сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да каж |
| сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли |
| али, душо материна, срце материно? пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле |
| pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекиде Осињача, питајући фратра.</p> <p>— Вире ми, није лоше! |
| мијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног ум |
| о, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p> <p>Цонтрон |
| заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињача кроз плач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја |
| /p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићиц |
| видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше |
| обро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочише са столица.{S} Кењо их плахо погледа и |
| чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинит |
| азда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кући не знај |
| најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља |
| ну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, |
| — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стр |
| ржи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргута зубма.</p> <p>— Та |
| Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те |
| } Тек након њеколико залогаја проговори Осињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} |
| а ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајал |
| нија ти памет, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица придаје врагу </p> <p>— |
| вато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери |
| је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, н |
| Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом пр |
| ледајући косо стричеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бард |
| сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача прострије „кличано“ ракно.</p> <p>— Та-ко! рече |
| утом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и рецит |
| се.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па од |
| ва Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зеленијех очију), могла карати до миле в |
| д, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, |
| и село причајући о честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико ч |
| акон добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још ни |
| Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива |
| </p> <p>Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесетор |
| /p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.{S} Тад |
| а Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићско здравље; |
| и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате.{S} И се |
| ан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У и |
| изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише успомене.{S} Туда |
| не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолаз |
| а лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима, он и |
| већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са |
| „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би њег |
| .</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценц |
| доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њ |
| јање, срџба и мноштво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече |
| обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S |
| сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Посл |
| драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онак |
| } Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцј |
| та и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладн |
| та манастир.{S} Он није размишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се |
| манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чимавица пошто је чети |
| ад није било.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога тр |
| замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и великих |
| да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{ |
| десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да ј |
| коња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци, која му се |
| стала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе их затече подне.< |
| је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али |
| е ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђак |
| и, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да ре |
| затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и |
| ћи га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p |
| оп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тиј |
| епливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари из с |
| да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови, ш |
| ову претјерану страху, сваки се по мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни поса |
| коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} |
| аран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече |
| једно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, њего |
| о се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благ |
| д Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји старишина, да не радим ниједне редо |
| ји пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удес |
| е ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и гра |
| је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савлад |
| е младићско здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилик |
| с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали ври |
| е све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гом |
| оћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, |
| године натоваре на плећи, као поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бо |
| не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талиј |
| ли и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко из |
| заглушиваше свакога причајући о разним особинама Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао да никад |
| ех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до ско |
| ко иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије |
| једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вј |
| ате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа!</p> <p>То канда заголица Кушм |
| , поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, |
| оље по нас, ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило!“</p> <p>Заист |
| на пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра |
| ву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало посматраху.{S} Свакога тренут |
| , што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, који му је по танко ис |
| цом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што |
| прича новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели млађ |
| рв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена |
| и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио послије похаре, кад је препливао рије |
| судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни, |
| нало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио ш |
| се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њ |
| шњи, бришући руке опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лиц |
| чити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни <pb n="200" |
| рдијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем |
| отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Те |
| бе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже г |
| ку књижницу и изгубио опклад.{S} Најзад оста свак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајс |
| оше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди |
| чени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба и |
| ским дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се |
| ему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бје |
| {S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело |
| ћа.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова да м |
| Када Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижа |
| аку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња |
| о да се испред манастира могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у ве |
| <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родби |
| ога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван |
| гом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста, па им довику |
| а од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше |
| — Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија ус |
| огледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! ре |
| ници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и пр |
| једва изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, уз |
| валија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњ |
| Срдарина!{S} Онај Срдарина!...</p> <p>— Остави сад јадиковање! — настави Лис.</p> <p>— Дакле, р |
| и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на он |
| пава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} |
| сушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</ |
| е, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да пр |
| етнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави половину од онога што има!“... „Мало је, арамбаш |
| и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред |
| нити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.</p> <p>— Ковачу!{ |
| таде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња! |
| га тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, |
| највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узе |
| па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} П |
| ани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> < |
| те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У |
| плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до вр |
| кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нарицања:</p> <pb n |
| у могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> <pb n |
| ројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрве |
| тотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{ |
| а, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не мог |
| цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, састав |
| ушевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима.{S} Распита се за његово з |
| а ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> |
| е Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а поре |
| о, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије |
| долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, — писмо језгровито и добро см |
| сећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес п |
| коњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочека |
| кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема |
| де ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем |
| отарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио |
| } Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар |
| ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по д |
| иликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше |
| >Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика. |
| је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се м |
| <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, |
| повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти |
| роз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као |
| S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, |
| Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видј |
| оња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху.</p> <p>— Прикините мало, |
| алину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је |
| предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе. |
| Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздрави |
| двели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну с |
| о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњав |
| ит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у |
| азмећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за |
| ка изађоше са млађима пред манастир.{S} Остали фратри отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тра |
| ија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се |
| води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утопиј |
| о да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другарице п |
| и; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све |
| ли Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђац |
| , која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћем |
| ..</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас |
| а ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати ста |
| ине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n="207 |
| се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предом |
| унда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу тол |
| </p> <p>— То је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте |
| вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p> <p>— |
| Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, ч |
| животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није срамота ником |
| оше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зубма, |
| има да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човје |
| во! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки, д |
| Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће |
| стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацманина одјахаше са коња, на |
| ао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послу |
| зарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са |
| Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а |
| венијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), |
| </p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго |
| коња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, з |
| еде „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори за |
| вића се сој разликује по многом чему од осталијех досељенијех и старосиоцких братстава.{S} Брзо |
| и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаре |
| ћи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаље |
| ак за прид!{S} Тако је исто запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, |
| и галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Ст |
| слов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олта |
| а-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши т |
| а ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— |
| већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, ша |
| .{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шт |
| ава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Тетк |
| .).{S} Кад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, р |
| вити почетником.</p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и |
| > <p>— Ја... онај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти нареди |
| скупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може б |
| а, од зијехања, застадоше сви.</p> <p>— Останите... јо... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>По |
| ни о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну |
| и, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Таа-ко! |
| микаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали |
| живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накр |
| дан фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све те новости уч |
| та, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бак |
| а овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита др |
| легну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за п |
| њи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, |
| омисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У |
| римском) у зору, попрши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али |
| кла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње нас |
| е међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила |
| же „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.</p> |
| па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пу |
| е га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} |
| >„Штиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола.. |
| акоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Гото |
| {S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p> <pb n="166" /> <p>— На, јев |
| акоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Теткиниј |
| е, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача |
| ленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијевања.</p> <pb n="16 |
| „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу! |
| те и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини |
| ов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на |
| /p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више |
| ти се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати |
| је.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђа |
| и изрече испред врата: „Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ о |
| “, дужности редовничке, изреке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, |
| мовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb n="68" |
| д смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако |
| зија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоња отварајући прозоре.{S} Нисам пушија, него сам синоћке с |
| страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</ |
| ом маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан д |
| собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је д |
| ја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије смјест |
| <p>Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше н |
| аску, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече |
| зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> < |
| глед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стрица, па |
| ња!...{S} Разумите ли?...{S} Коњушка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> |
| Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговима прије |
| {S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице |
| го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама.{S} Право је рекао поп: така је мо |
| ко.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху китњасте завјес |
| обар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— Не говори тако, |
| дитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија. |
| .</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко |
| оња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови, што бјеше путем научио од Стипана. |
| де другијем лактом тријема, па наишавши отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, |
| уњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тр |
| зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо |
| јема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се склопи чим маче прсте; па му |
| тави:</p> <pb n="163" /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, је |
| 4" /> дакле.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана. |
| кви, не смијући се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="1 |
| куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, |
| ј мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли |
| кој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну прес |
| вирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јут |
| у, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарин |
| ишом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{ |
| инству.{S} Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјели |
| гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смије |
| сте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовни |
| и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме ра |
| огледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спо |
| му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би |
| и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде служ |
| , обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо д |
| је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле |
| > <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости заблијештише ђацима оч |
| ну главом.</p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први у |
| и у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S |
| па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</ |
| е он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка |
| тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крв |
| о танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је о |
| и кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по д |
| е камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема |
| де, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеш |
| же да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други ма |
| е повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад |
| ви поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјев |
| е ручка, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, |
| путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре |
| е.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да о |
| узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијах |
| а талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, |
| вакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве с |
| ма и изненађењима.{S} Кад послије ручка отиде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости |
| тима, да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно н |
| јун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, к |
| } Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након по |
| у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у ве |
| " /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзо |
| ледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговорити.</p> |
| те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се по |
| Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу |
| >-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb |
| и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину забр |
| ајезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши |
| о на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говор |
| врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе в |
| етвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постељ |
| алеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у |
| се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је |
| ...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му каза како |
| ојој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Те |
| м водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну |
| екаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, п |
| рдијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на |
| ах потражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n="226" /> <p> |
| моја....</p> <p>Бакоња одмахну руком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се |
| у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.< |
| : „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крен |
| слушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши отворену трп |
| а отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече глава |
| римивши јабуку, по наговору Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао к |
| е подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Вр |
| а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — |
| у, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се |
| Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са м |
| ење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у |
| наест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога паро |
| носећи велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуг |
| Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах |
| и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело.</p> <p>Како је ријека једнако набрек |
| манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара остадоше |
| кан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња то |
| м црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка |
| а приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа |
| на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се п |
| ио на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у |
| p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остад |
| , те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како |
| к часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше |
| нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болесн |
| ивоту, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> <pb n="116" /> <p>Испред св. Јерон |
| цима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оц |
| млађима пред манастир.{S} Остали фратри отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</ |
| де да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојк |
| и остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он — настави Мачак ђацима.{S} Нас |
| и га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијест |
| шно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p> <pb n="166" /> < |
| пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То |
| } Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма |
| у смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћ |
| ега тога, кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, |
| сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста свак |
| > <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја ув |
| вати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите.. |
| катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, к |
| примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брн |
| {S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном руком |
| Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> <p>— Не знам! вели кнез, тиск |
| еже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Ке |
| аш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Б |
| навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав |
| е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа |
| али Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А |
| ајвише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} |
| прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађе |
| не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би |
| о прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би з |
| а би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, |
| један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјес |
| е пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са |
| ња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле |
| ме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем д |
| рста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку мо |
| брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свог |
| се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бу |
| т ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и пов |
| рашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под |
| уживао.</p> <p>Послије ручка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје |
| -Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори |
| рих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном |
| о каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то доби |
| арима свану, што се та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељ |
| а га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза |
| уде из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису л |
| тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У праск |
| рат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху.< |
| погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И |
| лен, сух, читајући писмо, заковчаваше и отковчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свеж |
| китом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шт |
| ти у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а |
| и „карабулину“, која завлада ушљед тога открића.{S} Сви изгубише свијест.{S} Новога гвардијана |
| p> <p>Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране. |
| p> <p>Тада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке науз |
| рже, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, шт |
| ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу |
| а скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња зами |
| мога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p> <p>— Сидајте, људи!...{S} Дон |
| и празник народу, али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно ј |
| свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су |
| ка обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њим |
| >Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош |
| и га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у кметове, |
| ла груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поуздано |
| е вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех |
| же нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</p> <p>— У |
| Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин б |
| иновцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезо |
| > <p>— Јеси ли истреса тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата |
| тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним...{S} А, |
| а киту цвића, а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, дваде |
| гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!< |
| ом једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне.{S} Двојица само бјеху мршави |
| : „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> |
| диста манастирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се. |
| наде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да |
| ећина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загуши |
| ње својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говор |
| S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.</p> <p>— Ковачу!{S} Млинару!{S} Д |
| } Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пр |
| упницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је б |
| ште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које он |
| е?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не |
| орака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вар |
| име божје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојниј |
| р.{S} Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— |
| Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића |
| ве су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина шкргутну зубима, |
| и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али види |
| одма не затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и |
| {S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, ув |
| ешко теби, Тодорино клети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ Фране свети!“</l> </quote> <p>Тијем начи |
| о садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S} |
| и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал н |
| , или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!< |
| атере (Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и паст |
| двије, три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он го |
| четак!{S} У здравље нашег припоштованог оца гвардијана, и свију редовника, који су овди и који |
| кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе!{S} Живили!</p> <p>— Живили! заграјише млађи.< |
| Бакоња, шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш |
| реде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом <pb n="135" /> и ману му |
| му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху.</p> <p>— Прикин |
| ке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добр |
| {S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њи |
| коњу.</p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, к |
| ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очис |
| нда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како |
| омене.{S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у бен |
| јера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање |
| наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, ма |
| кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и о |
| огословска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем прилика |
| ило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се није нашло трага!{S} Ба |
| ову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} |
| е излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које б |
| сви заграјаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S |
| јеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је мога |
| ићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече, пак се в |
| ко је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду пој |
| се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго ч |
| богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау |
| давши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону ст |
| у најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капишт |
| кидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Он |
| а годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми |
| Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог |
| кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црви |
| аху натраг.</p> <p>— Нисмо могли прије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све у |
| пуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуј |
| {S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— |
| ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оче, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија |
| па се поче превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен |
| </p> <p>— Бићу припокоран, припоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима. |
| е дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</ |
| и Стипан.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и |
| } Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> |
| ести да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли |
| канцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши, како ј |
| и изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих старијих другова о ст |
| челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први проговорити и како ће.</p> <p>Прв |
| мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не изл |
| } А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је |
| а исприча то на претрг, па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као циг |
| ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од ли |
| вот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који ј |
| се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се смијаху на сав ма |
| штро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} |
| м?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој страни чела утонула м |
| ије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави в |
| ан смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађе |
| а.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како ниса |
| } Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер |
| а својом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и |
| Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улаз |
| е.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Б |
| } Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S |
| ша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад вели |
| и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру |
| да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.{S} Ба |
| а главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка |
| ха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде јопета с |
| мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграј |
| са пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријем |
| моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно |
| премити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљ |
| о, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању |
| другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у |
| ше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишља |
| и у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега до |
| а уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и р |
| мену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда |
| } Мачак је читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на <hi>провинцијалу</hi>, у зачељу |
| ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико |
| вити.</p> <p>Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека.</p> <pb n="189" /> <p>— Ко ј |
| е.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, |
| Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако |
| етка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном |
| м, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим:</p> <pb n="1 |
| уком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обали, оградио објема р |
| оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову к |
| трова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагн |
| ајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширин |
| који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио очи.</p> <p>— Пољубићеш сваког редовника у руку и покло |
| .</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао |
| n="163" /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем |
| а у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у п |
| и, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван |
| пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше |
| И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у ме |
| видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену |
| паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} |
| } Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на |
| i>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима |
| педипсу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушати |
| ем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога ј |
| ори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, |
| улаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочише са сто |
| ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па |
| Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеш |
| и, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњ |
| пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на цр |
| дни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Кра |
| хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дје |
| ара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе |
| се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода о |
| о би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се |
| ћи се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} |
| <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, и наста |
| е бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Кркота изн |
| штијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господину, кој |
| и господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>П |
| ав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар |
| не коже, малена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало |
| Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> |
| ако је зваху: „Осињача“ (због зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљ |
| ака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао |
| аде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се ч |
| ст шестнаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па |
| , лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију.{S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак |
| атастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском знач |
| на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на неја |
| ста боцну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се |
| причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је о |
| укови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва приро |
| ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вриме |
| > <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је ве |
| Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица |
| Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте изгубили? запита |
| а пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а |
| тјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу |
| дну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутри |
| p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} |
| се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а |
| вадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијем |
| сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби.{S} Јето, здрав си....</p> <p>Сви зачаврљ |
| Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} |
| де од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да ти |
| на у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <p |
| пунио, али поста невидљив радозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилич |
| Срдар стојаше непомичан, заковрнутијем очима, па од једном удари у такав грохотан смијех, да с |
| р? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа |
| — Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави г |
| о јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} |
| ати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово |
| њом приступи Кушмељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у рук |
| гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавање обично почиње гвардијан са ђако |
| ијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге свето |
| о вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, |
| га је варош на полак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чм |
| ило раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре...</p> <p>Послије Бакоње, најмилији бје |
| ве, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија.< |
| пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех п |
| љице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га |
| ња.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу |
| б и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, |
| коња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда |
| , јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто.“</p> <p>Бако |
| рата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку |
| кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи |
| еки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „м |
| диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле |
| талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако је, боме! |
| ачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје |
| угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, ч |
| бично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеја с |
| ев....</p> <p>- Је ли Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и ли |
| не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након подужег разговор |
| е он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, није уч |
| ијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам осам г |
| ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између дви |
| Зврљева, него правце, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је ок |
| ија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутк |
| е ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита ви |
| у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два да |
| аћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез доз |
| повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и |
| нина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико |
| у и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па |
| три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су |
| цем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сједјети по |
| ругога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је |
| ослије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под |
| аки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који |
| е га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када |
| златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од зла |
| (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на умору в |
| а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне |
| у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! јед |
| ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у в |
| , не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи Мачкове, Д |
| бија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три четири године старији |
| екиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке |
| тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, |
| ња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе <p |
| ије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да |
| ега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длак |
| л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ |
| вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта |
| ута: опрости, Боже и мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне н |
| p>Једва једвице изговори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> |
| болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше б |
| рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђош |
| не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, |
| додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето све једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може |
| ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао |
| ош око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и ку |
| ути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухв |
| е нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјешта |
| } По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се б |
| ад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до крај |
| уди...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан! |
| на полак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве г |
| у ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из |
| оведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p |
| S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да с |
| сјетно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на сти |
| саше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан саставио |
| и стране свијета, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду гос |
| ом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би |
| ија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђ |
| ао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нарицања:</p> |
| ли ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће |
| се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје |
| а мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слуша |
| исли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вра |
| S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљев |
| да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи |
| срићном догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најн |
| сприча још њеколико одломака из житија, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које |
| {S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ру |
| о, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ла |
| доше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри |
| зумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не |
| јепо одјевена, растура гомилу сељанака, па му изнесе кутију свиленијех рубаца.{S} Жене се скрко |
| и часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, |
| у господска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сјед |
| <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од ма |
| о слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по |
| нијем кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четир |
| о стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бако |
| мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, м |
| је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тр |
| оме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема |
| .{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а |
| ика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког |
| аа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима |
| спростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима |
| је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прсн |
| река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне ди |
| е знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, |
| ах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка ве |
| намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, от |
| иселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, шт |
| м.{S} Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивал |
| p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз |
| едио знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било ње |
| </p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће |
| истове, па му поче сијевати у кољенима, па.... леже логом и не могаше копорнути ногама и не мог |
| Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, |
| изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, т |
| ти.{S} Тада малакса срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшније |
| а, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и |
| Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фр |
| Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на нејачем и н |
| стојаше непомичан, заковрнутијем очима, па од једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек |
| ући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ |
| .{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала |
| за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те |
| сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу |
| >Међу тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат с |
| њи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је |
| еврецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њихо |
| рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{ |
| ра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога д |
| а, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али |
| ју, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет |
| да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S |
| S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече гов |
| и талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмек |
| отребу тога <pb n="127" /> обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврш |
| руго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, а |
| оможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, г |
| ле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— |
| ињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, ли |
| лони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p |
| , шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење.</p> <p> |
| ко ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, прекрст |
| че.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући косо стричеве и |
| аше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div |
| Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.< |
| „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} |
| затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје д |
| на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Г |
| ћу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику врат |
| , синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ изв |
| дати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја |
| надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи их листов |
| увара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђош |
| шење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу ко |
| кошуљици, са широком тканицом око паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слат |
| > <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је |
| рена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па сними <pb n="54" /> капу, па тресну њом о кољено, те |
| она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у |
| е фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово |
| ати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мис |
| јанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} М |
| оме! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви умо |
| нишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Мари |
| <p>Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, окл |
| а на обали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да с |
| свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али с |
| краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге |
| ијем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку |
| о.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} За |
| анова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будиони |
| едном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="169" /> су, поред све потјере и пуцњаве, спас |
| ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање |
| с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове.{S} Послије тога, примивши ј |
| p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком ма |
| једнако пркелаше, погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако! |
| жи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, |
| зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се з |
| још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди |
| у даде њекаку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{ |
| Опет остави суд, и заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гур |
| а: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p> |
| ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрет |
| у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Б |
| рдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије подне, |
| Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кро |
| ња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држ |
| једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати |
| . „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да |
| аста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви зн |
| > <p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је б |
| оља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам |
| ј драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање |
| , па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметну |
| .</p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, кој |
| о истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да ја |
| ер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је ист |
| њигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо з |
| ако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p> |
| и гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година уби |
| ипокоран, припоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите |
| ко је, тако! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За зд |
| р још спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три. |
| и добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у |
| {S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ј |
| а, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, |
| рну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан |
| прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лај |
| рста свана поткопали ћускијама прагове, па и’ заједно с причагама извалило.{S} И морам признати |
| се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља |
| цу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па.... леже логом и не |
| кад отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај |
| {S} Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо |
| изређати...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратр |
| амену објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фр |
| иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати |
| вати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем |
| и стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мис |
| у прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе. |
| еже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — викну мајс |
| најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог |
| а!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невист |
| ега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу |
| коња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би доб |
| т, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке |
| брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би и |
| стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се у |
| вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се |
| рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> |
| цу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се |
| , него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако |
| ше!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на |
| рдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размиш |
| .{S} Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...< |
| миника и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тог |
| чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па |
| јеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак. |
| аше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брн |
| аре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi> |
| илуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите |
| јприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ст |
| <p>Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, како су сви православни у опће слабо о |
| "205" /> почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би |
| , извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, ка |
| послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри |
| о цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, |
| Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену |
| за му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, са |
| се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и пре |
| исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш |
| мно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n=" |
| p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он |
| амо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде ве |
| ри звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бје |
| м посла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и |
| а ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда |
| ба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу |
| ине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фрата |
| <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свиј |
| уњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се |
| {S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, |
| господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!“ Одмах се промолише |
| Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.</p> <p>Послије |
| у и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да ј |
| тањима.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас до |
| по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред |
| рго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па б |
| </p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећ |
| .{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се о |
| и молитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} |
| нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лије |
| рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав |
| је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно |
| ст шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а о |
| о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајах |
| ред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, заш |
| штву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око |
| нда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше.</p> <p>— Заповидајте! једва реч |
| боњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну |
| скројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поц |
| ричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љ |
| и’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{ |
| ње од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љут |
| е подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога тражиш?< |
| највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви |
| уче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S |
| атљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p> |
| те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} |
| ћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опк |
| одњело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Д |
| ане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, б |
| о обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино бл |
| аји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице |
| а спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да |
| ред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору |
| ра; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да |
| о бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, д |
| ам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима ску |
| у скулу те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови |
| та му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тиј |
| че Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.</p> <p>Сутра да |
| се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела л |
| ркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да |
| рњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен |
| /p> <p>— Камо торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <pb n="124 |
| S} Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда н |
| ко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетк |
| што се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па |
| му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; |
| икару.{S} Даклем, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у |
| ина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излет |
| и кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад |
| енутак <pb n="214" /> не могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле |
| е да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за мл |
| к, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је т |
| итивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико |
| отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од с |
| коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ћ |
| тка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> |
| ња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Б |
| сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту |
| уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам |
| олићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га |
| акоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наи |
| Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође |
| ћу!{S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све |
| у, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, р |
| а торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, |
| ујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није кри |
| у рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче |
| им је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жесто |
| као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и |
| Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и униј |
| , ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— |
| молити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одговори гвардијан, па обрну талијански: „Видит |
| коња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ |
| } Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зоб |
| ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта |
| трже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, |
| јде, прођи се предикања! прекиде Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад |
| прасно, неспреман, умра један редовник, па, послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час |
| Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Мари |
| викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</ |
| мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, |
| оље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковић |
| > <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је |
| м прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катри |
| ри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу |
| гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слав |
| ђе и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја |
| ћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{ |
| е се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше |
| де у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам пом |
| ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану краса |
| ца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио |
| , да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менека |
| га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не са |
| <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми |
| сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином. |
| ге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у дво |
| ице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на |
| а.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{ |
| лијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саставише погледе, на најновији гроб, што је за |
| не зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и доне |
| стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диж |
| Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за ј |
| во се поздрави <pb n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију |
| своју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чиниј |
| нуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти каж |
| посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да |
| — Причекај, па ћеш! одговори гвардијан, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва |
| т пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао |
| атрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави:</p> <pb n="163" /> <p>— Ја кажем: отвори до |
| ји је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки |
| ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p |
| ра, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23 |
| ад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фр |
| ђашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шт |
| ило; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, |
| ју“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађ |
| аљути на Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њек |
| > <p>Брне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, до |
| ња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од кр |
| твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што с |
| е зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низа |
| уће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но |
| што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио |
| едан запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пођ |
| ило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ |
| е, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потеч |
| да воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајат |
| скога стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је чита |
| е ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бриј |
| !“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако |
| е било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога прав |
| а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди |
| днако грајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} |
| а с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је л |
| био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црк |
| .{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубит |
| с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— |
| е, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" /> обиђе опет сав тријем, |
| опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било |
| и, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лага |
| ругови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стри |
| ободи, погледа старога куљешу отворено, па понови, што бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— |
| Лис.</p> <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! ви |
| ослије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћет |
| изаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не пит |
| ав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изаћи.{S} Издануја |
| дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така д |
| S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече |
| носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашур |
| Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога |
| ио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са остал |
| пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак |
| ку“, метаниса три пута, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијев |
| ћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши |
| видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса |
| > <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице |
| добија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: |
| у, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будалаштине |
| сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра |
| >— То ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње пов |
| је шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Ку |
| ностасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће |
| уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, |
| >— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: |
| више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бит |
| има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} |
| ља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем црквенијем в |
| лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страх |
| сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се |
| ја и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шт |
| ираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пр |
| је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што р |
| сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, м |
| јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога година |
| рбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња |
| ри!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од оба |
| дну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Бр |
| о њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчм |
| га.{S} У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу |
| о!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у |
| Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун б |
| прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе |
| декину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше |
| са полице један танки, одјељани прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по пле |
| {S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> < |
| тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, краје |
| ије се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добије |
| аше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуњ |
| ј трпезарији.{S} Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа |
| Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не |
| и да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са ве |
| {S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{ |
| не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам |
| Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе р |
| чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бак |
| брига солдати се муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па п |
| куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокр |
| опроштеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да |
| } Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај су |
| чали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узј |
| и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад св |
| ану раван.{S} Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше |
| у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц |
| ен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре?{S} Ка |
| врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У прола |
| мен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку.{S} |
| рију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго! |
| печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској трпезарији час б |
| чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се |
| рнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, от |
| } Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти |
| Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, |
| е манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак р |
| а, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од двори |
| ратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на М |
| уда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} |
| рицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! |
| прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитив |
| избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до |
| послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарц |
| очи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођоше муч |
| За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, златна часовника.{S} То |
| у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је |
| зва Исуса, па сними <pb n="54" /> капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стра |
| мо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, |
| ну те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на |
| аносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ни |
| </p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> < |
| ри сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомис |
| ез каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фра |
| е распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к |
| на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та |
| ихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> < |
| аше и отковчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њ |
| о главнога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Ба |
| јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А |
| давања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: |
| пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе ут |
| је дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио |
| сен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црк |
| ца.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече:</p> <p>— М |
| и вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, |
| ова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на |
| а би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{ |
| он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.< |
| па се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра |
| слове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђако |
| ти се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо |
| </p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у ке |
| арице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, |
| и би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, |
| о пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирниј |
| она?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, в |
| липо и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вр |
| д ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одри |
| немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Гос |
| утију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прил |
| испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни п |
| по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је с |
| ви Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти с |
| је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А |
| онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обр |
| ето око, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати |
| коју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође |
| му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најза |
| ебрнијех свијетњака, такође старинских; па однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> |
| ручка „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше |
| — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред С |
| оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезу |
| љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; уста |
| о Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десе |
| а! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и |
| p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе |
| тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb n="114" /> фратре и кувара у цркву, закра |
| око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па о |
| хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра |
| дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је г |
| ову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ј |
| рукама сломити коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S |
| , па нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали |
| Па липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брн |
| те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> рије |
| ју, а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео |
| о и’ свију у гвардијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти с |
| о доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb n="118" / |
| <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, < |
| и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три си |
| ја човика из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет у |
| ти Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која приказиваше гомилу |
| у на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након помањег размака, у |
| ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb |
| Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> |
| се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.</ |
| е ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, ње |
| уди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило нож |
| најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а |
| Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће |
| увало, стари пријатељ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Ли |
| о широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача |
| преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од |
| и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари г |
| а то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо, разговарајући се о повратку.{ |
| то се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="180" /> на |
| једе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затек |
| оштени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Тру |
| ан нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фр |
| ни и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братствени |
| ћ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту |
| њиге!....{S} Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што |
| b n="168" /> често крадом погледали.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла |
| е дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мен |
| ој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече гове |
| гу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Ја |
| уље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама.{S |
| ни, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњ |
| > <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта онда? настави кнез.{ |
| а... ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.< |
| шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја ж |
| лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо |
| своме господару <pb n="98" /> куљу.{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> |
| еће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се |
| е завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака |
| ни доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на по |
| Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново |
| оји позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чи |
| ш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше јед |
| ка је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете судити, како су животарили |
| терина, сице материно, дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле |
| не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помисли |
| због њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако |
| не уми пливати!</p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манас |
| знајући шта ће.</p> <pb n="16" /> <p>— Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присвето |
| ни бродова....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад ј |
| , да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну |
| право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па... |
| да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошње |
| у млого разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди |
| мижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! р |
| ве је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— |
| кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра |
| ад се присјети њечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест г |
| .{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утон |
| не јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире |
| медик нагну палцем врху усана.</p> <p>— Па јест, прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговор |
| разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. |
| и у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад |
| и ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не |
| ја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— |
| што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из |
| ли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прик |
| о река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем г |
| тра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n |
| ? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије |
| ти, Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам |
| да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећ |
| p>Бакоња пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведе |
| лину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} |
| њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам |
| амисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе |
| Јес разумија шта сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро на |
| {S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће |
| алетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико |
| орили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фра |
| покварени сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тима |
| вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачући лакат од земље.</p> <pb n="11 |
| али иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да дес |
| аву и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину з |
| полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава) |
| а право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дунд |
| а као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак |
| ин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде и |
| а Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па пролети преко прљуша, на којима чељад окопаваше куку |
| ако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из млад |
| они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му |
| лан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди |
| и, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S |
| ријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави |
| S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широку, <pb n="220" /> убијену цесту.{S} Како бјеше |
| даше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <pb n="140" /> <p> |
| <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачв |
| енутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Њеколико <pb n="185" /> пута промо |
| и и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице п |
| а најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начини |
| ца баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p> |
| p>— Вире ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли |
| донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се нар |
| па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, п |
| ци.</p> <p>Стипан припали цигару фратру па се поизмаче.</p> <pb n="24" /> <p>Јерковићи разумјеш |
| љи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— П |
| типан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу |
| а опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога (29 јануара по римском) у зо |
| згласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични |
| е син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на пор |
| боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ј |
| сповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети |
| т, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могл |
| а, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи |
| ерше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу им |
| Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, о |
| се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако падаше.</p> <p>Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, |
| стави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У |
| егну се пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се |
| пише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводе |
| у, попрши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необич |
| али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа....</p> </div> <div type="cha |
| b n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрче |
| За њим потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми овога р |
| и.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, п |
| /p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељск |
| еден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, |
| ије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица раствор |
| ад знао...</p> <p>Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пу |
| о занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му |
| ко се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра |
| b n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Б |
| } Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} Цви |
| њим, препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се |
| азао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја |
| ке и начини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Б |
| шаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да би |
| к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та |
| аху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, им |
| n="220" /> убијену цесту.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки су гони |
| п нареди преосталој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буд |
| новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све мног |
| и се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> |
| , измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p> |
| оше отканити рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од п |
| ва му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из м |
| е другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчеп |
| По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бак |
| а репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> |
| ве је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је |
| Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Св |
| надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, |
| (показа руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише |
| и се, изговори полако „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од м |
| p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђ |
| вљен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд |
| је велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се на |
| рема школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајм |
| , чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача |
| е, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва с |
| ше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! р |
| ека.</p> <p>Сахранише несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у манасти |
| се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при сврше |
| би прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се |
| аве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спа |
| едом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу пр |
| <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге преприје |
| а се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, |
| е је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмељ |
| ина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија з |
| ру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.</p> <p>— Ковачу!{S} Млинару!{ |
| ар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој л |
| и Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти каж |
| Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се проп |
| о понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак! |
| , тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{ |
| фукару и њихове прутасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у п |
| тко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је оби |
| је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплет |
| , али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Пит |
| атери половину од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио |
| затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина.</p> <p>Кад мјесец одскочи, тада Лис о |
| ишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина.</p> <p>Ка |
| >Другови га, шапућући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гроб |
| те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, одшкринувши врата, заста |
| <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је н |
| ељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{ |
| . — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздр |
| и, попосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Ба |
| е се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који |
| га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} За |
| че грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, ш |
| p> <p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, |
| p>— Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их само заређ |
| како тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем |
| пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-к |
| кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупил |
| нар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пир |
| он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Д |
| акоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, |
| оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши г |
| <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као |
| друге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјечка се јед |
| Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, д |
| презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стр |
| свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, |
| ти како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, |
| ачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се ка |
| уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} |
| и.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> < |
| а, рачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина |
| ука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га |
| сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разуми |
| го мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је |
| зађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к |
| — Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.</p> < |
| ..{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим б |
| у, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоњ |
| не Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— |
| о би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и |
| граје.</p> <p>Чимавица смигну раменима пак изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави |
| ници увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога ј |
| и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, бр |
| сим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас |
| нима и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар |
| а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одла |
| елију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> < |
| а се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне увед |
| очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине настран |
| ани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, |
| заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, т |
| еку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, приро |
| часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике.{S} О |
| дио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га |
| ин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, |
| ћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би |
| та! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за |
| молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њем |
| вентар црквених и парохиских ствари.{S} Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али |
| о узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други инокошњак, Срдарина, је |
| т барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога |
| ено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} |
| толице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња се |
| е чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице пропи |
| кова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му бу |
| :{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега створа, ка што ћ |
| ра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој |
| тише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго из |
| не и искаљане, по поду: свијеће, књиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо |
| о код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав |
| еплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> < |
| жеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра |
| и овај <hi>човјек</hi>....? медик нагну палцем врху усана.</p> <p>— Па јест, прилично.... мало |
| ше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах |
| наводећи своју <pb n="138" /> болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три год |
| ја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n=" |
| низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По ве |
| , шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично |
| ас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које је |
| :</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој из |
| опасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће |
| сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бит |
| памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: |
| те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп зап |
| , изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зу |
| пет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канд |
| ре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — |
| ема новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шко |
| ија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај с |
| ти, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, |
| ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљ |
| разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} |
| </p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка |
| д оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш |
| брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, |
| и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из светога писма.</p> <p>Мајстора |
| е... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу |
| но:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, ка јето и Бу |
| > <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми ј |
| нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} |
| абрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену за |
| ао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао малога Бу |
| !“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вам |
| то?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котар |
| а и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, |
| .</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу пандури.</p> <p>— Какав Тодорина?...{S} Који Тодорина?. |
| а јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња ист |
| о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, |
| им великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од вин |
| ! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“ |
| нтије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше много |
| ј варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтан |
| астирску фукару и њихове прутасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> |
| дјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је трбух покривен само кошу |
| м, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бу |
| чито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз м |
| } Између једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полуп |
| а високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевањ |
| ли, а поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се |
| ћанског и његовог поглавице, светог оца папе!{S} Живили!</p> <p>— Живили! заграјише млађи.</p> |
| л нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је у |
| еће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учини |
| S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па |
| осе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Јез |
| , сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> |
| црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све |
| а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар с |
| ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> |
| ипше,</l> <l>„Једног болес, другог муња пара“...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече |
| необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а |
| га Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно: |
| лишта, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то |
| та.{S} Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како |
| раг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет |
| лести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца |
| ало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјеш |
| а заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако су се слуге разгов |
| Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све |
| Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече једа |
| језне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао зауставити |
| овали толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о |
| јем свечаностима, при првој миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није |
| мијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} З |
| црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред цркво |
| опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава.</p> <p>Као го |
| сет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и т |
| али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме пот |
| женици манастирски, који се налажаху по парохијама.{S} Њих седам поревенаше се, те купише четир |
| на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је пријатељски сусретао свакоје |
| а бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гост |
| и, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба к |
| <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук на далеко поноси |
| мори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре |
| етач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му им |
| Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двјеста <pb n="183" |
| у Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је |
| {S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну и замисли своју парохиск |
| удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао |
| љиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така притворица, да се човјеку не м |
| фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у |
| дану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше у |
| .{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана |
| арији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен |
| увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра.{S} Од двадесет и три фр |
| рше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} Па има јо |
| о рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два |
| енога посла, пишући инвентар црквених и парохиских ствари.{S} Пакосни Пињата навлаш је одуговла |
| дати прилично опсежну кућу, недалеко од парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки си |
| а-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у ну |
| „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.{S} |
| и.{S} Па онда се елекну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више |
| ено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} З |
| .{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, |
| едва исправи на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тад |
| рупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навело н |
| ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бо |
| ахове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с |
| једнако „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бако |
| <p>— А шта си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} |
| А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај! ре |
| ј вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је л |
| а их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} Нат |
| S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} |
| на перчина, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по крој |
| на, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који г |
| што се „кланчаху по кметови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пиј |
| гну је и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме |
| На свакоме: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, ја |
| ју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напо |
| ворећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и преба |
| нио је милином срећни пастир своју нову паству.{S} Од тренутка, кад својим звонким гласом првом |
| авија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли |
| е?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, б |
| од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паству.{S} Од тренутка, кад својим зв |
| е, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, Срдарина, који се једнако „кланчао |
| тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима продире до костију.</p> <p>Чмањак, најстарији |
| е година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стр |
| мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац |
| ртију, коју одмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, један сирац |
| то.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између о |
| ељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, |
| Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке ис |
| оче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства |
| атријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостол |
| ов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, в |
| уја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након т |
| какве је масти. <pb n="83" /> Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и |
| дјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче |
| ста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња прист |
| е могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите д |
| и Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријест |
| д једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај |
| ута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А |
| твоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади |
| а брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијих што крупнијих у шареном иконостас |
| анова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтјед |
| дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником. |
| вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, и |
| а споменути то је, да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као што су с |
| у и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаш |
| млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="3 |
| ва и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} Он не показа превелике жалости.{S} Н |
| ра с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, мет |
| ест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас |
| ше шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину крају, иза дв |
| !....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека), н |
| вога удесим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Д |
| у да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S |
| <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу з |
| е:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„ |
| г служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, на |
| чно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одје |
| еко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Гр |
| јек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до по |
| ам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како му с |
| бро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш |
| стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду б |
| четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким ка |
| } Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, кој |
| људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слу |
| дао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Нестанак свију препријека, знатне промјене у |
| и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А н |
| му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их |
| вници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше тр |
| ичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге.{S} У |
| овија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и |
| лин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у ма |
| е, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио |
| и омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човје |
| ти.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека |
| каје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кнез.</ |
| , са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина.</p> |
| , видје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, до |
| а одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаш |
| нез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, ј |
| три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Далмацији има |
| p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид трг |
| ајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња од |
| S} Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме поте |
| о њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах позн |
| до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој су животопи |
| из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изј |
| а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честитост |
| јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно |
| ораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру је би |
| Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ |
| врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси |
| и си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, |
| це.</p> <pb n="166" /> <p>— На, јево ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, не |
| села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, заш |
| у „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе приковођане!...{ |
| Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници |
| ицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич! |
| фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> < |
| једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И та |
| о дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Ај |
| S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нов |
| светога уља.{S} За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштан |
| а, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p> |
| , само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, |
| ј му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{ |
| <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком |
| .{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала |
| .{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви је |
| , у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижо |
| ред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе |
| тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да |
| леда Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је ве |
| авало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази! |
| , коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Н |
| бара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и д |
| н кутијама.{S} Иза тезге уста цурица од петнаест шестнаест година, бјелолика, црнијех очију, ли |
| година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увиј |
| ек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао из г |
| н Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да зам |
| ра од његова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, |
| сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.</p> |
| слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! |
| љајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави половин |
| отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости |
| сима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, |
| ти својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши вино, а |
| би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Маша.{S} За |
| једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклад |
| ола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви го |
| није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити |
| ну у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, једа |
| ти чврсту сухорицу.{S} Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега т |
| па се и нехотице облизну, погледавши на печење.</p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове о |
| обра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вин |
| , а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на к |
| авак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља |
| нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавањ |
| е приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати |
| је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак |
| упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, упр |
| ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p> < |
| а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка |
| се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S} Нај |
| ато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, |
| {S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пивалица, спустивши руке низа се.{S} Зашта?</p> <p>— Да |
| дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој грозни |
| <p>— Има управ дванајс година, одговори Пивалица, уздахнувши.</p> <p>— Шта наопако?....{S} Та-а |
| Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко б |
| p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни |
| ’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука м |
| сли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па застаде, као очекујућ |
| вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко |
| ви са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p |
| а не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган па га ста |
| атар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прс |
| е, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер м |
| Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скул |
| S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? |
| а, заторока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који хоће да се на |
| метено, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет |
| а не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, наслонивши му руку на |
| што сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након два |
| то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спав |
| рица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љева |
| } Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толи |
| сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комш |
| нисам никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, |
| ске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого ле |
| а живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— |
| /p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али |
| тку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је с |
| једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, о |
| маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно роми |
| е.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав су |
| "111" /> су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћ |
| руком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{ |
| ће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу |
| бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви, <pb n="247" / |
| ре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види |
| јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак исп |
| затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар |
| ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чи |
| ријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ б |
| очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста |
| и:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како с |
| а, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћва |
| рквених и парохиских ствари.{S} Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брн |
| ћа сјеновита („много синовита“).{S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, |
| у и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи с |
| шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још |
| осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху задовољни.{S} Једино млађи |
| оме, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писм |
| ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца нека се мен |
| мче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога пос |
| /p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом |
| на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb |
| и јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушк |
| енутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је |
| к.{S} Фра-Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали прист |
| дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал му је с |
| њима...</p> <p>— Нико се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p |
| <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то и |
| ељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама с |
| штен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, |
| ли по народном крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, |
| во друго питање умио тачно одговорити: „Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришиј |
| што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главно |
| овољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате |
| цу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај надимак не бје зал |
| Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, д |
| Чимавица не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то до |
| та пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркула |
| цигару, гледајући слике по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, како је размажен, те |
| ки ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Блитвар одве |
| ирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се при |
| ту.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави све |
| лијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дв |
| ом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не |
| лаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глагол |
| де, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или |
| гађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може шт |
| чила у памети по која изрека из светога писма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у младијем годинама, от |
| ља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, само шта ти не |
| жући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господину, који нас је избавија од великога зла, |
| ко ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та |
| до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — |
| икине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S |
| ипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качи |
| бора новога гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, |
| мали новчани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењем, или црквене ствари, које бијаху на |
| дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} А |
| ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пу |
| њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p |
| очита своју оставку на гвардијанство, — писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка |
| вичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да н |
| ђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући писмо, |
| кати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за п |
| о стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, |
| нино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући писмо, заковчаваше и отковчаваше једно пуце на капуту, |
| {S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било |
| је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{ |
| мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те |
| иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коњ |
| упи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше иду |
| настира.</p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавиш |
| , који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други манас |
| ј.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном догађају, који нас је задесија, па ћ |
| — Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијевања.</p> <pb |
| реди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ оп |
| њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је Иве, одгов |
| .</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, |
| подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који |
| шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју |
| /p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог |
| ранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја поша још син |
| м.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у |
| кле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми ј |
| нити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> < |
| ра-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с ва |
| их затече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем к |
| ратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико |
| моли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирућ |
| ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Ј |
| ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та ниј |
| {S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма вид |
| ред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући д |
| аше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг одниј |
| > <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ј |
| гаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би |
| и убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Ал |
| ла руком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ |
| , Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем |
| ја шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе |
| ише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивал |
| мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај...</p> <p>— Ти, о |
| бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо |
| кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, |
| к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би нао |
| Шта?....{S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Г |
| чањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Д |
| .</p> <pb n="16" /> <p>— Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није |
| те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу |
| изагнали, душо материна, срце материно? пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Д |
| е, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не зна |
| њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан с |
| јеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша.</p> <p>— Сметењак један, што је у нас с |
| рча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му ост |
| је Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је гвардија |
| огме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго.. |
| ада, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардијан.</p> |
| иси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три четири |
| окле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући |
| ње прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињач |
| од срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Б |
| у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, |
| лаве од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> < |
| њиме чудо кад је исповида онога човика? питају сељаци.</p> <pb n="197" /> <p>— Јест, браћо!{S} |
| дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> |
| са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти |
| тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> |
| ам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам |
| ни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас н |
| уде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?.. |
| /> <p>— А је ли чему? прекиде Осињача, питајући фратра.</p> <p>— Вире ми, није лоше! одговори |
| .{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи |
| која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона |
| е сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако |
| е није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на вр |
| ни.{S} Шта га све <pb n="245" /> нијесу питали!?{S} Један је тражио лијека њекој болести, други |
| е се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па |
| дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати ра |
| е Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то |
| ! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била |
| звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговори: „Ниј |
| е зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађакони |
| ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> <p>Н |
| јетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> <p>На с |
| о досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне |
| у се само треном привиђе, јер на његово питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је л |
| вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила |
| " /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пирија се неће повампири |
| м онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући |
| раво име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питање: „на кога се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} |
| олико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разуми |
| , само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, о |
| е објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дозива |
| а са Срдарем, много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} |
| аше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да л |
| када вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви ме |
| Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити |
| !{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преу |
| лостивијега срца прима својима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне! |
| p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је ни |
| о је то проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, |
| 63" /> <p>— Јеси ли затворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у соб |
| д све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води она |
| ста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, |
| у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је |
| жи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што |
| .{S} Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачин |
| јех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Остали, како који, већином стари.{S} Од |
| ика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пића.{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ника |
| нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас ис |
| аше љубећи се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорењ |
| тиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче речен |
| огом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.{ |
| , по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се нала |
| арију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буд |
| жић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардија |
| не је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохиских ствари.{S} Пакосн |
| ргу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка ов |
| ју како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S |
| кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Н |
| х предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња |
| , јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег нескла |
| аше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!“. |
| од једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту при |
| тка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и пред |
| м што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио |
| ном руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком.</p> <p>— |
| проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба споме |
| ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну!</p> </div> <pb n="198" /> |
| бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хо |
| er" xml:id="SRP1892_C10"> <head>X. КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ.</head> <p>Фра-Тетка живо успостави ре |
| заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт л |
| вит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затво |
| ао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с п |
| о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем време |
| асту Јелку....</p> <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом |
| та се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило, т |
| да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије |
| трашнијем мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тетку и салернску школу, |
| Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у свом |
| а одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличином, обложи их листовима свјежега репуха, уви |
| о трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а |
| и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу |
| еше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа |
| све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тад |
| јући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис |
| уге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога п |
| има, у златним кружићима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је |
| је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња п |
| би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!“....</p> |
| е својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурете.</p> <p> |
| бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их н |
| трица, говорећи на изуст његову дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на махове исправљао. |
| а, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, нег |
| омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненади кад |
| које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњића ниј |
| ту манастирску фукару и њихове прутасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="3 |
| на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице исп |
| груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али |
| пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једна |
| јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилостиви Ркалина настави:</p> <p>— Т |
| кви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! |
| љи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрач |
| Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то з |
| сно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај |
| >Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и |
| се станује по босанским <pb n="125" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи |
| након помањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили б |
| се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Што се тиче златнијех и |
| а ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа!</p> <p>То канда заголица Кушмељев пон |
| И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и н |
| крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p |
| стиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— |
| ворити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо |
| ше све скупа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила |
| и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави |
| е ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан |
| ко збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S |
| н од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће |
| огу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да м |
| ужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп |
| ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n= |
| ...</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бако |
| оти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ. |
| таца, папа, провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од |
| рујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} Реците ми, м |
| лики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури |
| Осињача скочише са столица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не р |
| {S} Поврх сијена, слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покрив |
| ведоше се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p |
| и....</p> <p>— Лажеш! рече Осињача кроз плач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога б |
| > <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, |
| исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Бале |
| ма и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из |
| дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p>— Шта: ја.... ј |
| вој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуб |
| село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џи |
| ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсториј |
| еше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну смрт, кој |
| S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели С |
| ерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отвор |
| гљача.{S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима |
| ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима,“ који су се борили пр |
| /p> <p>Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се |
| фратар је више цијењен).</p> <p>Така се племена зову: <hi>свете лозе</hi>.</p> <p>Така је света |
| мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које |
| рдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, г |
| ="100" /> <p>— И шест!...{S} Шест тврди плета! викну Срдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! п |
| да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њ |
| го се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p> <pb |
| ом руху као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, |
| аху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је по |
| у, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се чешкаше.</p> < |
| Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дук |
| ди је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на т |
| > <p>Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће |
| код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли |
| ознавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа.</p> <p>— Идак је н |
| ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје дру |
| иће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру пр |
| рк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се |
| еликијем маљем, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину |
| удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер послије |
| три, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах из |
| ислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајемо ми добро |
| "108" /> <p>— Спасте дите!....{S} Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p |
| бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и от |
| као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одв |
| уче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паству.{S} |
| андилима, према сликама и киповима, што плијењаху поглед са свију страна!{S} На крајевима бијел |
| знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко |
| м <pb n="41" /> бјеше покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} Између крова од тријема |
| види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриле и комади опека.{S} Малени прозори нити су |
| зеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред се |
| нијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом |
| бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња |
| се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гд |
| оку по околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="169" /> су, поред св |
| ој) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљ |
| уги до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S |
| и.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фрат |
| у се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапт |
| а.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах но |
| е од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе трговчићи по далм |
| иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравци |
| S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.</p> |
| едвице изговори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло |
| страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А |
| ијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто |
| ду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала |
| вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем по |
| а из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи |
| човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из |
| рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајт |
| х, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме |
| } Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Боко |
| акоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, |
| славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и вароша |
| му.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио |
| вајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи у |
| , што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања |
| } Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљани говоре, али никада дотл |
| а, свете трпезе испреметане и искаљане, по поду: свијеће, књиге, палме...</p> <p>Тако се шта мо |
| мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и |
| осу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из зах |
| Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу п |
| ам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у М |
| Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је |
| оља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Ду |
| д онијех, што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Б |
| а те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар |
| а му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му пр |
| вардијан.{S} Четири седланика, рачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по п |
| пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, |
| ..“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим |
| трану, али оста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова да може умријети на скоро а, може |
| <p>— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, |
| тове.{S} Послије тога, примивши јабуку, по наговору Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није и |
| се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице по десет у |
| његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркула |
| стењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше |
| катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглоб |
| суса слаткога, од Јозефа праведнога!{S} По том, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је |
| наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид |
| е, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда |
| >Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, |
| свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш |
| на и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стри |
| >Све је то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака |
| пио двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на крет |
| знаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се се |
| о врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фрат |
| ред капијом, па поче тражити самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијо |
| града) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и |
| не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би муча |
| ром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару |
| мена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било ма |
| једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о к |
| мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p> |
| орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима. |
| оћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си |
| с, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирн |
| } Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу виш |
| ано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер посли |
| од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме прип |
| } Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сач |
| пасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављ |
| , добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он д |
| т кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, к |
| р!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри |
| утњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени |
| је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав ј |
| а старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педесет корака, пуче тратин |
| ине у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ет |
| ако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и з |
| да би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коњ |
| Бутри, који, истина, имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се но |
| зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? п |
| е проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учини |
| /p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајд |
| ак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња |
| а повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу? |
| еган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{ |
| а, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на в |
| листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на па |
| уја, — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби.{S} Јето, здрав си....</p> <p>Сви зачаврљаше, т |
| е, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардијану. |
| њему и његовој породици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> <div type="chapt |
| } Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез је сву |
| буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак о |
| !“</l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња по ново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво на |
| ењеше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа н |
| >Па дан св. Фране Салескога (29 јануара по римском) у зору, попрши мало снијега на острву.{S} Н |
| ад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p |
| рне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учин |
| ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором |
| уну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међу гостим |
| лије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школ |
| p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо |
| је знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати гл |
| ма се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, п |
| осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, |
| го мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на ј |
| </p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и ње |
| по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпослинак |
| ладога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца |
| та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тим |
| а дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по вели |
| овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може у |
| ито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило и радило преко во |
| .{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту |
| >“...</p> <p>Јерковића се сој разликује по многом чему од осталијех досељенијех и старосиоцких |
| оворио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанск |
| тарима и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" /> планинама, и допире чак до |
| акурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, како |
| твога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове године, |
| </p> <p>Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукуру |
| гали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и више чоб |
| де бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да в |
| > <p>У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), |
| и се његову претјерану страху, сваки се по мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио дне |
| е, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије |
| и, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи |
| кламује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго из |
| то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и |
| вај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га |
| риватљиви.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најодабранија |
| трима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{ |
| асни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, кој |
| , с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу сво |
| а сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тије |
| ајмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем |
| b n="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S |
| обични метеж.{S} Већина фратара сјеђаше по исповједницама.{S} Људи и жене, подијељени на гомили |
| ру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанс |
| уке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути |
| да му се препадоше за живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем |
| о судити по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дођ |
| , Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ће |
| године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{ |
| те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Балеган отвор |
| та Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то |
| ти Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" |
| пуре изобила, свечаником по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је мр |
| који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста талира, са четрнајст |
| ос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни |
| крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ |
| >Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n="7" /> о |
| -Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада ког |
| , колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече |
| њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше зај |
| “ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра |
| липо је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? без |
| згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, |
| а ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Бук |
| и Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Та |
| аху одиста, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са |
| ћнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста талира |
| угога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћ |
| д „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препр |
| еписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од р |
| људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме |
| ак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими |
| е у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва но |
| , а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња |
| <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се з |
| алира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, |
| е фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све погледуј |
| ђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, п |
| дука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} |
| Осињача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> <pb n="16" /> <p>— Па ка |
| е до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да |
| Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највиш |
| олити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам пр |
| се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S |
| е наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.< |
| о мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p> |
| обија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им |
| манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из светога писма.</p> <p>Мајстора Ловрић |
| чно потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају ље |
| потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако |
| рвена капица.{S} Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се |
| о одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом испросија је онај стар |
| етње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другог |
| нопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је гл |
| о крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би |
| еб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, а |
| !{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну |
| ши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад пр |
| ди никог дуга манастирскога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, |
| } А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не |
| г и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко, испитивати онога прво |
| е, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Једнога вечера, з |
| — Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— |
| дном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови |
| ла га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а св |
| ’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој |
| Нека је свагда пуре изобила, свечаником по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи зало |
| ст! вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а |
| у засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу |
| најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — м |
| <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му обје |
| ле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, трг |
| нкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с веч |
| , и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацман |
| ти у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше |
| ога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар црквених и |
| све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још је |
| и.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, |
| зад, Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се |
| рутић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од м |
| а му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} |
| ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и |
| ијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} Т |
| шу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— |
| оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? |
| це грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви |
| ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по мало, навикоше на настраности новога гвардијана, али |
| наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да |
| ад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од |
| казиваше женски свијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина |
| Сахранише несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, |
| ши ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила поприј |
| заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци |
| олона пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монта |
| земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога |
| ко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставив |
| вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! в |
| S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Је |
| ира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два |
| стаде са свијем по танко, управ досадно по танко, испитивати онога првога о његовој болести, па |
| Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња з |
| и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја |
| али, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега. |
| сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{S} Поврх сијена, слуга простриј |
| ије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, |
| а варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, го |
| козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљ |
| рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим с |
| S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје |
| е томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, ил |
| е остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка |
| ="150" /> и триста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— Т |
| лишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! |
| им једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио послије похаре, к |
| атри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.</p> <p>— Отвори вел |
| ицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова из двор |
| д бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења о |
| кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња укл |
| ез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, ал |
| препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвени |
| с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор |
| е материно? пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> по |
| а имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} |
| триженици манастирски, који се налажаху по парохијама.{S} Њих седам поревенаше се, те купише че |
| о сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не ј |
| о мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп) |
| тирима и саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане несреће, што задесише дом св. Фране, |
| је могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако село имад |
| у јесени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трп |
| учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудр |
| една јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа м |
| у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну ур |
| азговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за |
| скаше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слу |
| ивало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те гр |
| ио објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{ |
| , да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нис |
| , он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута, шапућући њешто, па пр |
| јдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> |
| и од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми на |
| <p>— Поарало цркву, дуовници.</p> <p>— Поарало цркву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвард |
| е их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, дуовници.</p> <p>— Поарало цркву.</p> <p |
| е избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослободија, к |
| Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до |
| шући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручит |
| еколико скленица љекарија.{S} Хаљине му побацане врх покривача.{S} Према његову кревету, уз дув |
| Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p |
| иру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија...{S} |
| се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липот |
| еђу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђаци |
| зјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаш |
| пет, мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесе |
| веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <qu |
| ти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у |
| цијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зубма, тражећи кога |
| оња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, |
| едва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Оп |
| ом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста |
| спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, к |
| јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} |
| осподару <pb n="98" /> куљу.{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држ |
| ебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</p> <p>— У солдате, разумиш ли, настави Бако |
| а зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> <pb n="252" /> <p>— Шта учи |
| ушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше |
| обис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прих |
| оња!{S} То је најглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за |
| сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Е |
| чим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у м |
| умио тачно одговорити: „Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.{S} Истина, д |
| олан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мим |
| > <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху м |
| слиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу |
| (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> |
| !{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведен |
| и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у час наста плач и ридање |
| запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бус |
| повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор!....</p> <p |
| а млика?“.... — Зато што су приковођани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато |
| истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два то |
| ијатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, ка |
| одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачк |
| с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и учини.{S |
| о гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече поп, устав |
| зграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} |
| ашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и о |
| , рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вр |
| р се укочањи на стоцу.</p> <p>— Натраг! повикаше сва тројица.</p> <p>Ркалина погледа презирно С |
| шпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти н |
| еру! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p |
| кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узе |
| ла, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне к |
| д водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S |
| рчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљивији разговор <pb n="229" /> него оно јутрос.{S |
| страну покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стри |
| ромолише главе из исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и |
| говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето |
| ично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковчег.</p> |
| жи их листовима свјежега репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране |
| овита („много синовита“).{S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавш |
| на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} |
| е рачуне.{S} Наћвар је предавао црковну повпјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, |
| м једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето |
| Јопет сам убија човика из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, а |
| матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом“ кл |
| све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала |
| , и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га |
| а се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и др |
| а, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грје |
| овести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бег |
| овођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> < |
| е изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, |
| о да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за |
| ље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине! |
| еколико корака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да пл |
| еста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што је прозор |
| тиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Послије |
| тричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући |
| тир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовит |
| ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб |
| ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаш |
| ет одјахаше упоредо, разговарајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три |
| на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за једа |
| Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му с |
| и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, |
| чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, |
| те замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи |
| ило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и |
| да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја вра |
| ећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме |
| , без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако но |
| се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, |
| ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока:{S} Све су т |
| але!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате? |
| мо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако! заграјаше |
| к голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очи |
| то су обично по далматинским селима.{S} Поврх сијена, слуга прострије чисте плахте, које извади |
| уни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала и |
| егао поткољенице кожне.{S} На ногама му поврх издртијех назувака, испријечане опанчине!{S} Коли |
| ога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се |
| преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-На |
| д врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу |
| ш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <p |
| S} Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и го |
| лави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет |
| адан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, |
| ади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући с |
| и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вј |
| : „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, мод |
| Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са раз |
| овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе!{S} Живили!</p> <p>— Живили! |
| д они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи |
| ња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче |
| вораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад от |
| јеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне |
| ка развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта |
| <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} |
| према сликама и киповима, што плијењаху поглед са свију страна!{S} На крајевима бијелијех трпеж |
| е.</p> <p>Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави:</p> <pb n="163" /> <p |
| и добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови, што бјеше п |
| море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије |
| стока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и |
| г! повикаше сва тројица.</p> <p>Ркалина погледа презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, |
| ио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94 |
| ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очурин |
| а, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како би мога |
| е му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} По |
| крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, о |
| му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозо |
| оти, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он |
| ча скочише са столица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим |
| е то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p |
| ремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гва |
| рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење.</p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— |
| </p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој |
| жње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки |
| ли, него се <pb n="168" /> често крадом погледали.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је н |
| ја житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слатко |
| така притворица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, об |
| , и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, д |
| <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Те |
| не двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да |
| ше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S |
| S} Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше.</p> <p>— Заповидајте |
| око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, к |
| крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — стропо |
| рокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом.</ |
| ијетљених мјесечином, па онда саставише погледе, на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</ |
| „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколик |
| јех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знају |
| еше протекла трећина јутрење.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан |
| ас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се |
| ојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, |
| n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај нади |
| војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћ |
| ћу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о то |
| помињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже |
| сле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен |
| е знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с |
| и и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагазија је несритник! вели, па потр |
| чве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, |
| измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попиј |
| Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од |
| оња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> <p>— Мучи, мучи, тише |
| ...{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу |
| > <p>Послије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе. |
| лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, |
| безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одговори Мачак |
| Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну....</p> <p>— Дак |
| ељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и з |
| , петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва зе |
| рохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда и њешто заг |
| } Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} П |
| еше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом одмарало се њеколико путника.{S} У сјени од |
| ем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распрострла се тратин |
| е службе, фратри одоше у трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица |
| , полупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје п |
| Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни |
| } На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.{S} На ногама му |
| акле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је к |
| је? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p |
| д губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћа |
| , први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом г |
| раван.{S} Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра |
| још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страш |
| е нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брз |
| и напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинција |
| иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да |
| ретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или иг |
| жле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз д |
| ањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила |
| дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — гов |
| е себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа |
| > <p>Седам фратара извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици |
| Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n=" |
| днога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица излијечи вр |
| лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима.{S} На поду, крај главе, |
| тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштар |
| аде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква |
| ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати гру |
| доста удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је трајал |
| и легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати |
| .{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој |
| з воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа |
| работама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су вра |
| ликом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на в |
| кретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под к |
| Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испо |
| љани прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање |
| ађена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ва |
| се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, зад |
| ио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтар |
| е пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод ко |
| S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се у |
| м Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и |
| типље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелицијану.</p> <pb n="119" /> |
| .{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! |
| 8" /> <p>— Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то бил |
| а на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рање |
| повидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, |
| се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, |
| лица са кратким камишем и огледалце.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и р |
| њика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња |
| си, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху.</p> <p>— |
| коња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ би |
| једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазн |
| вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћ |
| акаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату |
| Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на |
| ех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак се спустио више но прије, на шији му се кожа н |
| пустину, покривач <pb n="50" /> и кожни подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он |
| лен, ово је комунско, ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p |
| мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он |
| на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она |
| ја стављаху пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци с |
| ђе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидо |
| ђаше по исповједницама.{S} Људи и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужн |
| , ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по н |
| е мисли.{S} Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци с |
| е“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи д |
| оњу веома изненадише та нагађања.{S} То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница |
| дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по к |
| >Послије Бакоње, најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири годин |
| на му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Кри |
| Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ни |
| ошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без |
| е, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се |
| ше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице поступ |
| ијек страхујући од смрти.{S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовск |
| 92_C11"> <head>XI.{S} ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоњ |
| еселити....</p> <p>Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.< |
| а имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са В |
| ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је п |
| о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало искрај посленика, — а већ, не само што с |
| ресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опет са чет |
| рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом с |
| ремда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, т |
| са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкар |
| е да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двор |
| а као и остали.</p> <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опрост |
| реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о то |
| а.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми ист |
| посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта ј |
| им!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} |
| ај; устани послин ића; не спавај послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та тандара-мандара, фр |
| Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дунд |
| тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисл |
| ше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугам |
| а манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка |
| а као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, |
| рима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци |
| Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви зас |
| почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фр |
| Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с п |
| трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, али одм |
| ослије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну |
| S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, |
| и Накић прогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, |
| ући, помишљаше колико ли је само мијена поднијело његово срце од кад је устао, за непуна два ча |
| ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</h |
| мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар на |
| вићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и |
| , Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, не |
| едао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу |
| међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су почели |
| p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу |
| тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре...</p> <p>Послије Бакоње, на |
| руги.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове прутасте плав |
| а то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, „второрођени |
| дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња |
| n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и |
| есет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово са |
| на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак у |
| наш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму |
| к под његовијем широкијем леђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјорентинска мједена лампа |
| оде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју |
| , а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеко |
| свете трпезе испреметане и искаљане, по поду: свијеће, књиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло |
| али, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мо |
| Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био |
| иша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S |
| спред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима.{S} Тријем <pb n="41" /> бјеше покрив |
| нада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дјечка: |
| њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Б |
| ече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један |
| ућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахн |
| ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити |
| ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — обо |
| нога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након помањег размака, угледаше висок |
| м именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да ра |
| најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препиру |
| ојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледајући низове кућа, вар |
| ом, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трч |
| н Теткин), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору |
| ве њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно одзво |
| ји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде |
| </p> <p>— Заповидајте! једва рече она и пође натраг.</p> <p>— Фала! једва изговори он.{S} Испи |
| то у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком |
| што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца н |
| е Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, и |
| > <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> < |
| b n="135" /> и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, |
| ате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод |
| ргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је |
| дје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за |
| прати пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници ок |
| узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово св |
| једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, |
| триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А |
| ве пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди ти |
| чари пустошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи |
| лики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p |
| инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их |
| ад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} |
| на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио |
| ога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манаст |
| ислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу пом |
| , а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге п |
| ароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бак |
| ило шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем |
| гоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старо |
| ени.{S} Поред свега тога, кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али |
| те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} С |
| — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</p> |
| настирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ај |
| о да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на |
| а га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники м |
| бро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по ње |
| твара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Б |
| би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њ |
| назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе |
| ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти глав |
| риликама, прекрсти се, изговори полако „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска!{ |
| њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p> |
| коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја |
| атом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зуб |
| да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоњ |
| Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бак |
| разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и с |
| фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоњ |
| ушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све |
| сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отид |
| е човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се дво |
| ? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега јед |
| S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча пред двориште, |
| ху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није раз |
| {S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се кл |
| ека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо |
| утка, кад, послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с |
| од кад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из с |
| пред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетима, кандил |
| ..</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њи |
| озналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, |
| ст.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајо |
| све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над |
| попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причице, у којој је б |
| ?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив. |
| е Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка |
| „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазв |
| ад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред врати |
| јеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица |
| о танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, у коме нема лук |
| чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушме |
| а му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђавол |
| у крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешт |
| гих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="1 |
| о ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рор |
| ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, |
| поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије |
| ци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше га дав |
| ао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам говори богосло |
| ћ.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљ |
| Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам усни |
| ми пливати!</p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирс |
| .</p> <pb n="189" /> <p>— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непозн |
| а нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, |
| људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио послије п |
| ас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око |
| у коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах рас |
| ма црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жали |
| добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече |
| болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке |
| обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самртницима!{S} Фра-Тетк |
| и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! ве |
| оња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо |
| е, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кр |
| то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од п |
| отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос мог |
| > <p>Стипан припали цигару фратру па се поизмаче.</p> <pb n="24" /> <p>Јерковићи разумјеше сад, |
| израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Ка |
| поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријех |
| одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се |
| S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу |
| ко врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о потк |
| брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти |
| аном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе трговчићи |
| Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио |
| и се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је |
| ељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао |
| аботе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.</p> <p>Послије службе, фратри одоше у трпезариј |
| Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред |
| уст бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} |
| ај уздахнувши.</p> <p>Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани в |
| ма сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред |
| pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, |
| раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ вратара. |
| а из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињача кроз плач.</p> |
| говијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он про |
| на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, |
| стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а |
| и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на три |
| во је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера |
| ви разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свеча |
| о је имати око педесет година.{S} Он не показа превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, |
| о то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од св |
| пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда се чула вел |
| не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од к |
| у.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рик |
| — син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз |
| аше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад |
| S} То, истина, није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више з |
| ј ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом |
| е бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је теш |
| вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!{S} Нема много вримена да је, напрасно, неспре |
| уша не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, |
| се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.</p> <p>Послије служб |
| ајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“< |
| у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра до |
| дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то до |
| шло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинст |
| би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у том |
| S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипанова ру |
| е, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини |
| </p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благослов од стрица пође са Ср |
| > <pb n="25" /> <p>Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе |
| </p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, |
| се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече, |
| ишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња повра |
| ава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, |
| и од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти |
| акутао и љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па |
| , у трећу клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху |
| рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спив, |
| p>— Пољубићеш сваког редовника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{ |
| аше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али |
| јан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мали Јерко |
| ажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали б |
| би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрима, |
| жјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запојаше сви.</ |
| барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, стигоше, па |
| ...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан!... |
| ило много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свак |
| јој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени |
| м него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</p> <p>— Није то, него |
| ина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујући ковачу.</p> |
| а би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они ш |
| и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, |
| н, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p> |
| десет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стиг |
| Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка |
| олике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелицијановића...</p> <p>Још им |
| рије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, д |
| вору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p> |
| це од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелицијану.</p> <pb n="119" /> <p>— О, Бож |
| ти“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу |
| и чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати |
| ну цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је још страшније изгледала према запаље |
| о зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше |
| , предушујући од пића.{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човик |
| може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће |
| а има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би б |
| , тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад |
| ра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може на |
| лматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутације |
| n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S |
| његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, |
| вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} |
| , ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у |
| ..{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} |
| тито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>С |
| мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на |
| — Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чуј |
| Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну |
| е дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освиј |
| дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч.{S} Он је свакога |
| Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему о |
| ји.{S} Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мр |
| ерила лијепу главу и прати очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте изгубили? запита она најпосли |
| ршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.< |
| идећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише о |
| ци пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују |
| елесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, пре |
| несе из те собе у предњу једну пустину, покривач <pb n="50" /> и кожни подглавач; које предаде |
| ица љекарија.{S} Хаљине му побацане врх покривача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаше др |
| оје извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се ра |
| дећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе |
| па и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше |
| тубовима.{S} Тријем <pb n="41" /> бјеше покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} Између |
| му панули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се глиба |
| току.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, |
| ево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>В |
| ло, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, |
| ушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што |
| трву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдј |
| залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете судити, како су |
| {S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјев |
| ло право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на бог |
| , на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај! рече Стипан, извадивши кубуру.</p> <p>Фратар у |
| с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је по |
| в.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и в |
| и прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, уста |
| <p>— Није то збогу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду ко |
| ни главу и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S |
| ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтара бијаху |
| чило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш |
| .“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{S} Брне |
| побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, по |
| и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а ни |
| два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина дрва, па није никада био |
| шљубише груди и уста...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, т |
| ка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау |
| јс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестога |
| .{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху н |
| „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је н |
| му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаш |
| ни кршћани!....</p> <pb n="106" /> <p>— Полако, ти мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још |
| роске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видиј |
| акијем приликама, прекрсти се, изговори полако „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо крш |
| ином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је |
| да на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с вр |
| на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</ |
| му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га |
| Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уставим се без |
| ну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја |
| са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђоше у куј |
| бразе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани прутић, па га лагано удјен |
| Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао по |
| ројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну гл |
| } Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну го |
| у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо, тражећи што за читање. |
| ој су животописи свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам |
| Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико тренутака Срдар с |
| авака месојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и с |
| пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави половину од онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ вик |
| потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече, пак се врати у манаст |
| учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје |
| к врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну рук |
| гови га, шапућући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.< |
| ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо д |
| ки <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну |
| 3" /> <p>Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче |
| у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему би |
| игао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро |
| је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљиц |
| и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерков |
| p>— Не знам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одво |
| ко <pb n="185" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је бол |
| Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвод |
| у мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио н |
| ре.</p> <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратница |
| тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице по д |
| у се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прсти |
| " /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага је |
| а.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И |
| е, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и |
| е!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби |
| S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу кл |
| оликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} С |
| , како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако |
| Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се |
| ’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћ |
| Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и растор |
| ој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Стип |
| а ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише му |
| а, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их зап |
| елије.</p> <p>Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно т |
| угим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше.</p> <p>— Како, Јуре |
| уше своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући ис |
| нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Су |
| задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, једа |
| један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n="139" /> |
| на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени |
| у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p |
| } Разјапио уста и избуљио очи.</p> <p>— Пољубићеш сваког редовника у руку и поклонићеш се прид |
| попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те |
| двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала |
| поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у |
| <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него само мало рич |
| ј, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа |
| а више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, |
| у, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излази |
| крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помагање.</p> <p>— Јере!...{S} Јуре!...{S} Баре!...{S} |
| S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу. |
| у, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али |
| поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, ил |
| ече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, |
| о, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он с |
| знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S} С |
| S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се уреди, што триба уредити! |
| талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не в |
| тве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, |
| ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме |
| као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Послије |
| мажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошл |
| се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било |
| лика врши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и так |
| е скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци много заносе такијем работама |
| аг.</p> <p>— Нисмо могли прије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ |
| а!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Ме |
| уди врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, |
| >Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лагано, |
| вљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па пролети преко прљуша, на којима че |
| ад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао |
| S} Па онда сила пође зорније; али након помањег размака, угледаше високе планине и под њима стр |
| , а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вр |
| ј, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што |
| њевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Брне</hi> II, (✝✝ 1519 |
| ше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар нала |
| ти, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Ма |
| исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> |
| а свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом |
| чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, |
| набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се кр |
| ало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ј |
| Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра. |
| та ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, |
| колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде |
| а жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с др |
| а?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави |
| чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљани гово |
| у (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p |
| , како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађ |
| <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега то |
| е тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се |
| а опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е |
| ад њима....{S} На онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако н |
| уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— |
| исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а ни |
| што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе |
| ијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну |
| p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb |
| р, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што с |
| дијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</ |
| развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња |
| p> <p>Могао би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи презрени међу својим земљацим |
| н ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Врт |
| е ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу по |
| слин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зи |
| и лакат од земље.</p> <pb n="113" /> <p>Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њем |
| ативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије догађаја |
| мао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а |
| ог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне |
| че шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је ст |
| ебало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је само мијена поднијело његово срц |
| е га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бје |
| ор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „ |
| ла, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто пом |
| ак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижућ |
| вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају |
| мад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или опер |
| имавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ про |
| на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> <p |
| ато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро д |
| м довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} П |
| ђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам |
| ек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. <pb n="129" / |
| много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" /> из п |
| гу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит |
| </p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће |
| е да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар д |
| пама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради |
| ма би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Бож |
| ња, те се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</ |
| што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око сво |
| је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је. |
| амену, јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, |
| !{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брат |
| - Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Оси |
| ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за н |
| разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она |
| па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат |
| и се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у ме |
| е, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепш |
| те, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одгов |
| к иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинс |
| рне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије докази |
| вска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, на |
| се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех |
| <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>С |
| то нису никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим с |
| неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прега |
| — Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А д |
| м, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за николико д |
| га, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје р |
| а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предавање, је |
| p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџб |
| ољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} |
| о.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни ни |
| овјетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца |
| rum.... curas tolle graves...</foreign> понављаше Срдар међу наступима силнога смијеха.</p> <p> |
| и до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} |
| и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прилози, праћени дугачки |
| p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши наочари с носа на чело.</p> <p>— |
| више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљуј |
| рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, |
| опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: |
| чини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутк |
| Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, прекрсти се, изговори пол |
| ан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незакачени к |
| десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака п |
| билазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p> |
| p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је са |
| Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узеће |
| ражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете годин |
| крипос, липос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, н |
| а Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите |
| .</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је понија Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардијан.. |
| е припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господ |
| шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред грај |
| "86" /> међу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца |
| .</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Бале |
| ум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак |
| . „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није з |
| p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли затворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се |
| вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зид |
| Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, је |
| уку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо слонмити конме ренб |
| њ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, ре |
| ?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њеш |
| оња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да п |
| човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ |
| и оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Та |
| да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, |
| шу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заист |
| рене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, к |
| Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, св |
| а дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пивалица, спустивши руке низа се.{S} Зашта?</p> |
| ди, погледа старога куљешу отворено, па понови, што бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бић |
| уће!</p> <p>— Није могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни |
| каћа!</p> <p>То канда заголица Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, |
| коро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику |
| , хоћаше најзад да превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини сти |
| у с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима,“ који су се борили противу „н |
| ао год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликова |
| има, не само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевно |
| к готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</ |
| коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалц |
| јас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле с |
| е стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице |
| у од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да поч |
| сам ништа изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој дви |
| што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају м |
| је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „ |
| алеган расјече њеколико јабука, и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави:</p> |
| г крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац |
| S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш |
| алија, рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави:</p> <pb n="170" /> <p>— |
| <pb n="101" /> <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи з |
| најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не |
| рне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар чо |
| м часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвик |
| а десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брз |
| аљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилик |
| S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> < |
| Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то в |
| Тетки.{S} Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака.{S} Ка |
| а.</p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије. |
| м је било доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И |
| и парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше њего |
| узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже |
| 21" /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Ба |
| поредо, разговарајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако |
| атимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о |
| обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послуша |
| ј најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, младић висок и необичне снаге.{S} |
| одина заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову другов |
| опов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред к |
| ђу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше колико |
| коњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицал |
| очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар с |
| отворенијем мествама.{S} Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је |
| ље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{ |
| ра једне православне цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те за |
| ема њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше. |
| чере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан |
| бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети |
| у, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже |
| оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горч |
| не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило в |
| штином, те је свакога оброка задивљавао попа Илију, који је могао судити о тијем работама.{S} О |
| ом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb |
| се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска на |
| о, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, п |
| се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђе |
| а! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувал |
| ти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелицијановића.. |
| јецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола ко |
| ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардија |
| ожеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад |
| рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га јо |
| сти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку |
| го апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући само кад б |
| а, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан! |
| ње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац |
| би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку јед |
| јега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном м |
| е оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образ |
| губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздах |
| га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла |
| ркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} |
| којој је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама |
| на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче |
| уће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{ |
| из којих је изашло толико фратара, или попова (фратар је више цијењен).</p> <p>Така се племена |
| женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци пот |
| нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрвење, п |
| пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— |
| и рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше.{S |
| и оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и би |
| ше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па д |
| а одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешто измеђ |
| > <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона |
| н узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад ј |
| као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! |
| слободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама |
| рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш |
| и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка о |
| лескога (29 јануара по римском) у зору, попрши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико |
| </p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем вам |
| ледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је |
| вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бако |
| раху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња |
| слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати |
| сињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да и |
| гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирскога.... не знам по чисто.{S |
| о, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, и ако су |
| ељу који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну |
| тио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере б |
| ше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.{S} Једно момче Кркотића, гледајући то, шапну |
| се налажаху по парохијама.{S} Њих седам поревенаше се, те купише четири товне краве („да буде м |
| >Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред у ман |
| науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, много ч |
| у иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за о |
| лова из дворишта, па <pb n="169" /> су, поред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили вол |
| тина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кукавац се не пожали, него се отимао |
| чено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жоља |
| } На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке как |
| S} Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сједијаше човјек са фе |
| е се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила ч |
| у.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по годи |
| ртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четв |
| а оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо! |
| ме пуке незналице.{S} Љекар је најприје порицао потребу тога <pb n="127" /> обавјештења, па онд |
| гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну |
| у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> |
| о?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је нами |
| иња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, погледајући |
| говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и и |
| Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, |
| к не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њ |
| дјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, прије свега, каж |
| кар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S |
| н запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође д |
| у, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов |
| ја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стр |
| рат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и |
| ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да |
| ајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" |
| , Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од сил |
| S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S |
| ога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Трт |
| дога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гл |
| !{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде |
| лавни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до б |
| рне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Обр |
| , соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} |
| и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукр |
| Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре?{S} Како, |
| ше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем првијем колом опр |
| ше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству.{S} Пошто |
| о... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов.. |
| ди!...{S} Донес ракију, дите!...</p> <p>Посједаше на клупе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели |
| испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођ |
| еторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхрани |
| звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже |
| е и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и поскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече:</ |
| оњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете пр |
| акога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, лако, кметице,</l> <l>Ти |
| </p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вече |
| Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохиских ствари.{S} |
| ло угасило кад отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Др |
| е једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да к |
| ш десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад са |
| а сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаш |
| ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпе |
| ица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у с |
| јасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему |
| ц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћ |
| >„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„Пославши нам званога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу |
| есет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиба, вели К |
| {S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за дан |
| по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може |
| ди покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Кру |
| , него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њ |
| н.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по |
| >— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p> |
| ра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p |
| несе стопе из манастира.</p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу |
| ч.{S} Тада му се препадоше за живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по |
| ога дана, послије подне, нестало искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се |
| ечени ф.{S} Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... |
| не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценц |
| тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград |
| Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који |
| ошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> |
| озбиљни Бељан, предушујући од пића.{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица |
| подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, одговори тише Бакоња, ми |
| учија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, је |
| ова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи т |
| ла!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живи |
| р колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога година је |
| ије могло изаћи.{S} Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо |
| е чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Б |
| ест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне |
| {S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> |
| ленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћем |
| и ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља |
| , а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{ |
| <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онд |
| и Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па причекајт |
| а фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} |
| ели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} |
| за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јас |
| p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али |
| тујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љека |
| Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? поче исповједник.</p> <pb n="193" /> <p>— |
| ући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, |
| би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра још нека те |
| слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало искрај посленика, — а већ, не са |
| вртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бако |
| гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече |
| ва „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојка |
| три, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, |
| .{S} Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење |
| има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе наро |
| и се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и |
| оњом; један чита, други прати очима.{S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гл |
| једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, |
| репуха, па их привијати на листове.{S} Послије тога, примивши јабуку, по наговору Теткину, он |
| љни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би с |
| о, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи |
| могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о |
| еко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удај |
| рије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широку, <pb n=" |
| дје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опе |
| Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју с |
| циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бак |
| све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он |
| d> <p>Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састав |
| S} ПРВИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Шест недјеља послије одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву |
| за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужни |
| ла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са |
| ао.{S} Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћ |
| а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као |
| н био промјенама и изненађењима.{S} Кад послије ручка отиде да <pb n="240" /> захвали бискупу и |
| ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у |
| вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а |
| двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што |
| ља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад |
| о четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да |
| ше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бак |
| шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први м |
| тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засу |
| ошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота има |
| па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која из п |
| у по чувењу; канда се особито разгласио послије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} |
| енеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња ј |
| .{S} То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање |
| д, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па извади из м |
| коме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике |
| се Бакоња увргао.</p> <pb n="250" /> <p>Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња јед |
| ашило ркаћима... </p> <pb n="248" /> <p>Послије њих дођоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Ч |
| ма нам говори богословска наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, т |
| .{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше том |
| ога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погле |
| е бјеше и ђацима провеселити....</p> <p>Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека |
| о у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима.{S} Ко |
| тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Б |
| па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, д |
| ти подругљиво очине пријекоре...</p> <p>Послије Бакоње, најмилији бјеше матери подјевојчар Шкем |
| порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-З |
| те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, н |
| н од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора но |
| <p>Бакоња одмахну руком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушк |
| а буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише М |
| пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Б |
| и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са |
| <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и |
| каје, поче сваки умиљато појати.</p> <p>Послије службе, фратри одоше у трпезарију.{S} Под Исукр |
| гима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сва |
| ога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лакто |
| атре у ручаоницу, те послуживао.</p> <p>Послије ручка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђац |
| р одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку |
| .{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима |
| м низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у |
| и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди ј |
| синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} |
| ладе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, послин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> |
| а, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— |
| у, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да пр |
| значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, ал |
| ва зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше |
| „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне“...</p> <p>— Ма шта |
| да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава! |
| о вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та тандара-манд |
| додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>Т |
| , о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што |
| но, неспреман, умра један редовник, па, послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час јед |
| а све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради др |
| е учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цм |
| ст према уобичајеном реду и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управо као да их |
| те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Штаа?{S |
| али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — |
| а скочи.</p> <p>— Прикините,.... ја сам послом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели |
| ом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је пр |
| видаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За тијем млинар искочи, вичући, коли |
| .... ја сам послом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: по |
| ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне ру |
| к нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза |
| ад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено |
| , гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је приминуј |
| нута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад |
| опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли д |
| друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.</p> <p>Послије ручка, фратри би отишли на с |
| чића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звонара ни ц |
| унаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из |
| 03" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свога учит |
| лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарскога стола.{S} Лис се њешто узјо |
| и одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорит |
| испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јур |
| авивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја |
| >„Ти си сунце у тавности.... — </l> <l>„Послушајте редовници,</l> <l>„Свете цркве одвитници.... |
| с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другије |
| најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, ка |
| се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и |
| стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху посматрао синовца.{S} На његову блиједом лицу трепераше |
| га мотала.{S} Особито га жене радознало посматраху.{S} Свакога тренутка могаху се чути оваке оп |
| Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и пастрм |
| <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи се кол |
| бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> <p>— хоће се Тодори |
| њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из житија, па и |
| цу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (т |
| истина, савијесно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже оп |
| ја? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавица смигну раменима пак изађе |
| своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а |
| о годинама и по старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђ |
| се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у вели |
| мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пј |
| да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Бу |
| сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоњ |
| ко оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су се он |
| очију и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поч |
| уље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони л |
| даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, т |
| дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у |
| могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Ср |
| би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима.{S} Говорећи о томе с |
| броке вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што није могао одлазити преко воде, те је |
| оји су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он није размишљао, него осјећао.</p> |
| га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на |
| да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="11" /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S |
| екрсти руке и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде |
| чева живота, које као да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да |
| о, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до мађу |
| лна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врат |
| у, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушком |
| р похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике |
| је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад, једнога свечаника, из |
| ). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак |
| је да се зафратри и да добије парохију, постао је така притворица, да се човјеку не мили поглед |
| о њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све ч |
| 43" /> <p>Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу, кроз гвоздено цједило |
| вршетку.{S} По клупама било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, један за другијем њих де |
| био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бл |
| о ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} |
| сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали |
| зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше.</p> <p>— Заповидајте! једва рече она и пође |
| ко по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.< |
| АКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО |
| п, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико постриженика манастирских, али су се они налазили „у те |
| ет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се постриженици манастирски, који се налажаху по парохијам |
| ане јесенскога, кад се стјецаше народ и постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор но |
| ојан свуче јечерму, стегну се пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за једн |
| је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек ј |
| ше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну |
| које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или |
| чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад |
| душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци, к |
| покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче в |
| дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> < |
| сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На |
| ајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да |
| ампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кра |
| идила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се уто |
| а завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} Али шта му |
| еси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и |
| ридадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а особи |
| а, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова.{S} Ка |
| ачин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три |
| јан, устајући.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, |
| поштована као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прв |
| <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан |
| , ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, |
| одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не |
| а се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Ба |
| ем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, |
| јечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио са Наћв |
| че ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдуков |
| Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах послије јела, закурњ |
| скорашњег стричева живота, које као да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије бје |
| ње будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, т |
| а прионуја око <pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смиш |
| јој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше |
| S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још д |
| живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако каш |
| p>— Поарало цркву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде н |
| ну граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је |
| ка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развр |
| а.... умра!.... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћ |
| ња зави рукав од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати |
| ешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову претјерану страху, сваки |
| а се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дош |
| тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал му је само на |
| .{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срда |
| .... соколићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{S} З |
| а је?....</p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали |
| идје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редо |
| ет остави суд, и заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну |
| јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" /> обиђе опет сав тријем, за |
| </p> <p>Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чу |
| се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је |
| тњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допира |
| сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p |
| /p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се |
| потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видј |
| </p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} За њим потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена према Ис |
| Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се |
| љаши, али сад, од кад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те |
| дарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари из свога манастира, наро |
| те у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с о |
| оришта, па <pb n="169" /> су, поред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како |
| снули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а ка |
| ијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, м |
| авим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p> <pb |
| и скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије.</p> |
| а њиов ковач може рукама сломити коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Буковичани змајеви?{S} |
| надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.{S} На ногама му поврх издртијех назу |
| а-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопали ћускијама прагове, па и’ заједно с причагама |
| с чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!{S} Нема много в |
| оран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очим |
| Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, к |
| ?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире |
| едни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Ди |
| крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је л |
| питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше главо |
| Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p>У тријему н |
| е сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све н |
| добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, |
| >— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене |
| p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ воду.< |
| рековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Б |
| ех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И |
| b n="68" /> <p>У осталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни |
| овчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двоји |
| {S} Најзад, заморен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> |
| који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Б |
| потање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, п |
| оговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</ |
| S} Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са |
| ако се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуш |
| јем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изо |
| љењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све |
| д тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши в |
| b n="127" /> обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим |
| незналице.{S} Љекар је најприје порицао потребу тога <pb n="127" /> обавјештења, па онда чак и |
| ка тишина, као што бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, на |
| и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитр |
| иликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би га најмање раз |
| ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изненађењи |
| зашта! вели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо |
| гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћат |
| ећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! |
| , до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} |
| оком тканицом око паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Ба |
| му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем |
| а му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав тр |
| ига солдати се муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пође |
| м шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш |
| ло се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери половину од оно |
| те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао <pb n="234" / |
| p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је |
| 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радеки |
| први поздрав њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није |
| S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа укр |
| и вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, вр |
| реве причице, у којој је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вел |
| у.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} Шта га све <pb n="245" /> |
| м, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело |
| фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зин |
| да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици тр |
| бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и поскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући г |
| а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој часовник и мах |
| им памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео пре |
| ана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то на душ |
| је вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему тужн |
| затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти |
| ца се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа- |
| е њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа реп |
| Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови |
| внице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало <pb n="176" /> мораде узети н |
| и похара манастира, у коме је Бакоња, и похара једне православне цркве у сусједству поп-Илину.{ |
| тако исто за ркаћску, као што свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и похара једне прав |
| стима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарама; судија исприча, како су оплијењене четири лат |
| Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, |
| гледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе их зат |
| би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа |
| оња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{S} |
| тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за р |
| ековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опће је м |
| А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} |
| м заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која из пријека в |
| ењу; канда се особито разгласио послије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња с |
| Разговор се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о стар |
| јући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а |
| ћао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, син испрати оц |
| не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сва |
| ло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне |
| ом, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи преко |
| мбра.{S} Киша је била престала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до ка |
| чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло |
| оји би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то прошли?. |
| се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и |
| а.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срда |
| у Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији |
| вима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, како су сви православни у оп |
| књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по три кра |
| О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, |
| а и њихови одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласк |
| зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је наше |
| о, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{ |
| ише!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кун |
| усе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крај |
| /> <p>— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а |
| еганову, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјев |
| >Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришп |
| ло поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и |
| даје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помисл |
| ња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма |
| браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.{ |
| Ловрић, — син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмо |
| парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну |
| ћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми |
| </p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједајући до њега |
| ога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јо |
| ијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово у |
| аде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.</p> <p>Послије службе, фратр |
| разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{ |
| ед у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чимавица пошто је |
| <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш |
| Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусов |
| несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вр |
| то се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохиск |
| {S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> |
| Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> <p>— Јеси чуја, |
| а добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а |
| а међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, |
| ине, кад си се исповидија послидњи пут? поче исповједник.</p> <pb n="193" /> <p>— Има управ два |
| ите, увикарце....</p> <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу |
| е.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипа |
| рева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је је |
| , Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред њега њеки |
| ратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три |
| киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ по |
| главу гвардијанову. <pb n="129" /> Тада поче обред миропомазања, који се, као што је познато, к |
| сто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом н |
| и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да.... |
| Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу |
| де, поклони се, стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, ма |
| м.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јеркови |
| АЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем |
| а врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо |
| Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, како су сви православни у опће слабо обав |
| и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на три |
| ње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта ј |
| луша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?. |
| Вире ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дат |
| прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, по д |
| ји су ми него наши!...</p> <p>Харамбаша поче:</p> <p>— Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све, шт |
| акоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу |
| око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у |
| да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем редом |
| задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нарицања:</p> <pb n="159" /> <p>— Проклет би |
| па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које је било у њеколико |
| били!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше</l> |
| ружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обр |
| е прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир |
| еше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат |
| је, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундак |
| не не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче |
| шћани толико заостају.</p> <p>Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем |
| се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући |
| је има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дн |
| научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од ј |
| са столица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме п |
| наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијевају |
| уста на кључаницу, огради уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ј |
| Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче |
| дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш само |
| а, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му шт |
| емље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, п |
| "153" /> даље, зажмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк свет |
| нице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња |
| а запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, из |
| кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња пос |
| у се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> |
| у лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шт |
| > <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим:</p> <pb n="155" /> <quote xml:lang |
| се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони је |
| чкој трепезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га |
| очима.{S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњ |
| ично, шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани! |
| р на његово питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глуп |
| дајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе глас |
| и, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, |
| поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мисл |
| дна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима п |
| p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог да |
| фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мал |
| несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијета |
| готовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јоп |
| теже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} |
| а приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{ |
| ће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао п |
| ркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта ка |
| ови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се |
| хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћ |
| /> сви се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> |
| га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку |
| ледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио |
| стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па.... леже логом и не могаше |
| Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, оп |
| .{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> < |
| р дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје ди |
| ду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељи |
| /p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је л |
| сприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи |
| ка фратре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да |
| А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Б |
| ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао |
| нда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава |
| ли попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ по |
| чаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваше с |
| па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та ј |
| лије подне, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, |
| ао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови |
| и потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати б |
| ну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Ба |
| ко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} |
| ли би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се |
| </p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</ |
| другог муња пара“...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„С |
| је Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки |
| драви:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оца гвардијан |
| блажили тугу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> < |
| ам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушат |
| изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је |
| ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити с |
| тинаца и данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, укидоше још толико бискупија, оп |
| н и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је почетком септембра.{S} Киша је била престала, настала п |
| бож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру се чињаху велике припреме |
| о би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестога, учинио би шеснаест шетња и испио |
| вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како |
| <head>III.{S} И3БОР.</head> <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунчан |
| ди фратар бакочи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долаз |
| сет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Брне бје |
| оје сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз ди |
| пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четворострук |
| рати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху о |
| етку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше К |
| рпезарији.{S} Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и |
| Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану: |
| чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија |
| тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем првијем колом опроштеника, на |
| крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? п |
| Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо |
| млинар прионуше на рад, те прековођани почеше долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица м |
| мирнији.</p> <pb n="32" /> <p>Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p |
| се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало <pb n="176" |
| товарена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухв |
| у собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене пољубија |
| </p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спава ноћас |
| шицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазвони.{S} Из ст |
| о у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти |
| е опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар |
| да је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше |
| аковрнуо очима.</p> <p>Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њек |
| стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка |
| ао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовн |
| а фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по |
| Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, |
| себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми |
| т?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, |
| рина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђац |
| те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! н |
| — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртир |
| Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле н |
| не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је би |
| још ништо, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и |
| р да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта |
| зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, нег |
| стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се вр |
| и, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли |
| а-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да б |
| , ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини жалосно лице. |
| и немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, |
| учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмл |
| ји у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ тр |
| очи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како |
| S} Одахну тек кад <pb n="218" /> изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препора |
| н.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе с |
| мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је |
| великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p |
| орађа.{S} Навалише успомене.{S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S |
| отекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он про |
| м.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, о |
| д друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те с |
| не (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или к |
| ођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ће |
| између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи ор |
| те слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!....</p> <pb n="106" /> <p>— Полако, ти |
| тавија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> |
| и докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} х |
| адији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фра-Пиња |
| спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не ви |
| учија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помог |
| Није се зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, а |
| ад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! п |
| да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао нас |
| реко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра |
| ричеву камару....{S} Дакленка (настави, пошто затвори <pb n="196" /> врата, те претече пренераж |
| јери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плач |
| тила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се н |
| дла коња, те се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се че |
| де оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би иза |
| ски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, |
| јеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него само |
| подски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Још се види да ни |
| о је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, једнако обо |
| уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу т |
| те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На |
| приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи нема |
| е човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, |
| тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" / |
| гачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p |
| је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу гот |
| о три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике |
| , и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је ц |
| ли Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда |
| боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пу |
| его су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћва |
| ао што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жва |
| , због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а |
| све по годинама и по старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата.{S} Први прис |
| ник, који дихаше као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико тренутака, настави истијем гла |
| Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати |
| коња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фрата |
| го га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S |
| јећати „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чимавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном нава |
| јзад Балеган расјече њеколико јабука, и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрав |
| иц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га |
| ер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуб |
| ен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће, |
| етврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише с |
| еме, прве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и дон |
| ревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу. |
| тким камишићима, те закурњавише.</p> <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брн |
| баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с поли |
| ку тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећ |
| S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћ |
| јаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Остали, како који, |
| што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опе |
| а вримена.{S} Прид реферторијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још |
| дбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани |
| и примити онакога пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио с |
| н, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује човику! ка ш |
| е слатки!{S} Дивице причиста!{S} Јозефе праведни! кличе Барица уставши.</p> <p>— Немој стрико, |
| <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из ј |
| <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздише Барица. |
| ве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!{S} По том, како је Исус сакрушија богољубну |
| му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг!“ Па онд |
| ву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} |
| ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p |
| назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бак |
| ску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одговарајући |
| два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који |
| други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није раз |
| ечице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешк |
| ! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер |
| го чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, ни правијем именом, него свако чељ |
| никога не зове правијем презименом, ни правијем именом, него свако чељаде има надимак.{S} Исти |
| ити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом:{S} Иноћентије Ловрић, — син једнога об |
| ам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њем |
| јашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „з |
| с, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје глав |
| њав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питање: „на ко |
| ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за |
| рвене чарапе у отворенијем мествама.{S} Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком. |
| се канделорица придаје врагу </p> <p>— Право кажеш, невисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота ј |
| љеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У с |
| и: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... |
| .</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан п |
| ви се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ов |
| атије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да много в |
| а нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом |
| калити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану |
| у тврдили да имају <pb n="149" /> прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уг |
| га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде г |
| би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јаднич |
| ирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјеривало и с једне и |
| је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља |
| ну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала |
| цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски вла |
| стира, у коме је Бакоња, и похара једне православне цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не |
| поцрвење, па поче причати, како су сви православни у опће слабо обавијештени у стварима своје |
| који је лијепу успомену оставио и међу православнима.{S} Распита се за његово здравље и за дог |
| мета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, у |
| ли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, неви |
| .{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле п |
| о би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врат |
| ти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S |
| трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је з |
| а, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стри |
| {S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада. |
| ркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плоч |
| најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <p |
| учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него |
| ућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихва |
| удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му |
| ри, антикрста свана поткопали ћускијама прагове, па и’ заједно с причагама извалило.{S} И морам |
| ше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке.</p> <p>Осињач |
| допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима заз |
| сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава |
| љаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ |
| вити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Ж |
| Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јест, те отпојаше велику м |
| а увргао.</p> <pb n="250" /> <p>Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахн |
| а има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него |
| једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим причама. „Сре |
| вак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четири звона огласише јутрењу, али им с |
| и гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога пр |
| раву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли |
| жећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изро |
| самари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде |
| бе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте изгубили? |
| ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} Послије њеколико, онај други поче да ча |
| .{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.</p> <p>Послиј |
| заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова рије |
| ави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше з |
| га!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати. |
| буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти ку |
| Понајвише стизаху мали новчани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењем, или црквене ствари |
| силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, за |
| агло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са во |
| поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се |
| ниче.</p> <p>— Јеси ли истреса тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да нис |
| би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе пом |
| их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у насл |
| чак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да |
| је би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка вели |
| алијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, неп |
| амо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру!{S} |
| и и на другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка |
| а ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдј |
| љени на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па |
| њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корака, дуж |
| — Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити в |
| тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе |
| могао и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</ |
| д тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак |
| же.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попи |
| <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио бу |
| икада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, био је Бутре, била |
| дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} Наста об |
| ...</l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка |
| ило с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка П |
| велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А р |
| дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у сабо |
| >? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балег |
| !?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо |
| јех људи.</p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} Први број значи годину рођења; један крст значи, које с |
| посркаше каву, Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана <pb |
| apter" xml:id="SRP1892_C5"> <head>V.{S} ПРВИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Шест недјеља послије одласка Ба |
| је њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што |
| чи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до с |
| ионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје |
| ило вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.{S} Фра- |
| и је имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S |
| бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не |
| пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зач |
| мо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп |
| та везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је |
| још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозора |
| ну, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за |
| лико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из пар |
| бере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први проговорити и како ће.</p> <p>Први пробесједи слуг |
| у је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца |
| >— Ти си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвал |
| аше један часовник, истога облика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину |
| и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поуздано да и он |
| будим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} |
| угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњети |
| с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми |
| е најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву |
| се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, |
| , без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> <p>— Шта је?....</p> <p>Чим разумједе, |
| д сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, |
| тиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раш |
| право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дад |
| се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдал |
| о ће први проговорити и како ће.</p> <p>Први пробесједи слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала |
| Дакле, тај додир руке са <pb n="199" /> првијем знацима мужевности напомињаше му Јелку.</p> <p> |
| е посједаше и почеше јести.{S} За тијем првијем колом опроштеника, наиђе друго у трпезарију, па |
| , те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви |
| и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш |
| га дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па |
| јех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Б |
| одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што |
| сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди в |
| него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, |
| ад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви п |
| и ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад |
| .{S} Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашав |
| ради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу шта с |
| прав досадно по танко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лије |
| родушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучава |
| /p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што |
| ао о свијем прошлијем свечаностима, при првој миси новога пароха, јер од једном диже главу и ре |
| ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахранише нес |
| бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићско здравље; око усана ле |
| Од тренутка, кад својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају |
| аш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!... |
| и је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога |
| рену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је трајало три пуна дана и сврши |
| , да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препор |
| поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Р |
| шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче јечерму, сте |
| ако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из З |
| до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се.{S |
| е....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе брчине, поглед |
| коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога начин |
| наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у |
| авати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није б |
| Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{ |
| ати око педесет година.{S} Он не показа превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим |
| ни.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изобила, свечаником п |
| љ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="177" /> ка новоме гвар |
| хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака |
| оведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p> |
| идио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Б |
| како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, |
| који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише см |
| сет кратких латинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неу |
| и, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно вријеме |
| очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача с |
| ак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и до |
| рду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани с |
| рнога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, б |
| не заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје |
| о не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно |
| , гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и о |
| ћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Бал |
| ше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то д |
| развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада малакса срчаност војницима, па и во |
| S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тог |
| ="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одј |
| дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} Пл |
| ркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије доручка, фратри би одмах у размет, б |
| ива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} З |
| провеселити....</p> <p>Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црк |
| лавио нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он од |
| оња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="222" /> Поп ре |
| е, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збиш |
| е прописа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то |
| S} По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчиц |
| љено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на |
| } Иза њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гом |
| ијаху њеки свијетли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.< |
| љава, кривудаста.{S} Куће неједнаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној м |
| се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} П |
| чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, исказао у једн |
| сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио |
| , па махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чуд |
| еда подаље њекога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше |
| у она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра од |
| > <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред манастир.{S} Остали фратри отидоше ка гвардијану.< |
| примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} Послије |
| зевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се и |
| а, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и п |
| у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке вод |
| S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушм |
| да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.</p> <p>— Ковачу!{S} Млинару!{S} Дижите |
| е свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде к |
| вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђа |
| поздравима и питањима.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују |
| едаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докл |
| њиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину |
| ељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је |
| ници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну синовцу |
| ице.“ Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настав |
| ркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге |
| а-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, |
| ха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зуб |
| оња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к |
| те.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „вели |
| од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично |
| цима, него и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на |
| ека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми |
| а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити виш |
| дне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра- |
| ђоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{ |
| а од мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све т |
| подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајућ |
| у мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише гл |
| кутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шке |
| едокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше |
| — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи у |
| своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шке |
| ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе |
| а (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.{S} Можда је промишљао о свиј |
| ного причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што |
| ! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од при |
| <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они поније |
| гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груд |
| али чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и |
| лона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадош |
| и да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталиј |
| стадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука н |
| ам себе прекори што није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако ка |
| <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе зл |
| етње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.{S} По читаве часо |
| се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити, да други не разум |
| гутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завиј |
| ки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отид |
| њу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника....</p> <p>Бак |
| а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након пом |
| ви фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири |
| њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, |
| д црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарн |
| ви Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="10 |
| <p>Букар излетје трупачки и стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештућ |
| ље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недје |
| т настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди син |
| бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке.</p> <p>О |
| е хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по |
| те ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.< |
| ке наузнице, и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53 |
| им воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакл |
| /p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку |
| > <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да бу |
| јечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама.{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт |
| спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом <pb n="135" /> и ману му руком, те Кушм |
| де да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p |
| и поврате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изг |
| {S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра |
| страно гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, |
| асте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онд |
| а пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по ку |
| а и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва |
| о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се об |
| вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе кој |
| ле уђоше у кујину.</p> <pb n="43" /> <p>Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајућ |
| н па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да |
| се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће |
| > <p>Фратри пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брат |
| и се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше |
| ица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетат |
| читељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и нач |
| додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше |
| мрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он прим |
| лејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бав |
| ије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњ |
| раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је |
| па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђаци |
| водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је предавао црковну повпјест, догматику, ерменеутику и... |
| ујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита |
| ога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови траја |
| е заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тетку и |
| се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му каза како је стрица страшно |
| ч <pb n="50" /> и кожни подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говорах |
| е се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се |
| веде фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрл |
| звади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намаз |
| а им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући |
| чије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, |
| ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све |
| ијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке и како се |
| Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви |
| , те, не знајући зашто, сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још сл |
| , која му се из велике љубави са свијем предала, која га је једнако љубила до лудила, али није |
| ритврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</p> <p>Тада |
| какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! прекиде Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шт |
| ка наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио се |
| а, на којима лепршаху китњасте завјесе, предмети великог испитивања и нагађања <pb n="244" /> ж |
| идинама.{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, |
| ка, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који |
| ије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, див |
| >Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му пресиж |
| аспао <pb n="234" /> обучен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га |
| ао и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач <pb n="50" /> и кожни по |
| у; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— |
| два се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и п |
| ри се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше зад |
| .. (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p |
| аша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо |
| атри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај крај |
| хне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића |
| подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи о |
| одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници такође.{S} Адв |
| брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p>Слушајућ |
| но мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — » |
| грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун |
| с.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци |
| оворио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали |
| ја се човик малика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пића.{S} Посли онакога покора, није чуда |
| поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстима.</p> <p>— |
| уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испо |
| рне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибал |
| менутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња ста |
| дину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вар |
| о игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте м |
| д поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци</hi> и <hi>Крко |
| ици, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена....</p> <p>Манастирци се згледаше.</p> <p>— А |
| у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, ни правијем именом, него свако чељаде има н |
| аше сва тројица.</p> <p>Ркалина погледа презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скит |
| јех надимака, помислити, е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то није истина.{S} Не |
| ајзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и |
| оди са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољују задуху, и њек |
| Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући један другога.{S} Тако их је ц |
| А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде м |
| н...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! прекиде Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту |
| > <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> |
| имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p |
| него прости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не же |
| оведа...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ак |
| </p> <p>— Није трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издај |
| ва дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно |
| ија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... т |
| о а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а |
| ој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, |
| , ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо |
| послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапск |
| ба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговори |
| млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, |
| </p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Л |
| <p>- Је ли Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{ |
| p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоњ |
| д је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже гла |
| вида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Н |
| ..</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекиде Осињача, питајући фратра.</p> <p>— Вире ми, ниј |
| раваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хл |
| сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледа |
| та га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те |
| шле <pb n="227" /> карте...., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од глав |
| и часовник преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревет |
| да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли |
| p> <p>— Мали Јерковићу! зовну Срдарина, прекинувши штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоњ |
| пеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p> <pb n="31" /> <p>— Натраг, ти Рк |
| ба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не с |
| па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око |
| <p>Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и моле |
| укама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обоји |
| ијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа |
| ом испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{ |
| то пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут зајед |
| е, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу рав |
| тању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бут |
| а, шира но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се бр |
| авица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не п |
| , продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по |
| си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Је |
| а каже? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кне |
| га у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуб |
| како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћ |
| ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти б |
| Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како фра |
| ако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике.{S} Оштарије, |
| еме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Ба |
| ијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варошици.{S} Суд |
| 5" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће на |
| прозору, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим |
| онда ободе помамнога „билца“ па пролети преко прљуша, на којима чељад окопаваше кукурузе.{S} Ни |
| р поста немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Бл |
| тим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... |
| бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха |
| свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет ску |
| ју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, |
| /> јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Нестанак |
| ана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је др |
| на рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц |
| њи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица |
| и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бе |
| и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се мол |
| о испричао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани |
| се пред својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се |
| ти у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао похарати мана |
| ека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупеж |
| већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} Наста обични метеж.{S} Већина фратара с |
| пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерковић, што о |
| о воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивал |
| .{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођани почеше долазити.{S} Возарима свану, што се |
| а, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром |
| у мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је |
| ана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред |
| никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху |
| и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако ист |
| ачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долаз |
| p>Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} |
| <p>Међу тијем разгласи се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан |
| енишеш нашега дијака? рече један напити прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине |
| д се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом и зарече се, д |
| ту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одго |
| аље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалов |
| се треба понашати у такијем приликама, прекрсти се, изговори полако „поздрав Дивици“, пак запи |
| чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григориј поставјен бис |
| е већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе:</p> <quote> <l>„О Исусе, слатки |
| и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком |
| , метаниса три пута, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевају |
| ш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељ |
| за употребу самртницима.{S} Осињача се прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделорице |
| ама.{S} Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса |
| и.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изу |
| х стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколи |
| ијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> |
| >— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од је |
| дан пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту |
| јим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа |
| , свијећњацима, криволетима, кандилима, према сликама и киповима, што плијењаху поглед са свију |
| ца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се |
| -Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.{S} Најзад Балеган расјече ње |
| возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за п |
| гао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљишта и броју чокота, има работника и |
| S} Хаљине му побацане врх покривача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на |
| ава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при рт |
| ор!{S} Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пр |
| Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми овога распела, дуовниц |
| Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јер |
| паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу д |
| >— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, уч |
| се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не |
| ше између вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад ј |
| гова немарност према уобичајеном реду и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управ |
| чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато ш |
| јприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} |
| Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи |
| кројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али |
| во, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њ |
| ного, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета |
| рску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати. |
| ице испред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетима, |
| смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша тако нема |
| новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду и према опћим пословима, као да |
| — јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.</p> <p> |
| једа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чек |
| због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тр |
| зи.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бј |
| рговчића у оближњој варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за ње |
| објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фели |
| го вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше разговор на болесника.</p> <p>— Дакле, дотур |
| ја?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се |
| јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву |
| двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“. |
| па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срд |
| о гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, но к |
| охију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је радији „свућ |
| да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основан |
| едну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку н |
| атвори <pb n="196" /> врата, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово т |
| ли кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет п |
| а!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренерази ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, ј |
| ка замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p> |
| ста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем вратима |
| бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се в |
| о преминуо.</p> <p>Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бд |
| а зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докл |
| о капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облак |
| ајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше там |
| ијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам ва |
| ао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, која се |
| до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву.{S |
| е хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кува |
| Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срда |
| ињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци стр |
| е устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше |
| онтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би |
| њи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Ис |
| се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки |
| ијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини |
| болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те послаше по младога љекара из вар |
| мјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на |
| дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те с |
| ошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се |
| — Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б |
| и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај. |
| .</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Б |
| ио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.</p> <p |
| је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви једанак загр |
| аљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођ |
| собито разгласио послије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те |
| ..{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-т |
| куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише успомене.{S} Туда је пошљедњи пу |
| поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Ш |
| у, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину |
| азговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса |
| вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерко |
| p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како |
| ртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у за |
| згред дувански пепео.{S} Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са |
| ажећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стуб |
| ише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према |
| /p> <p>Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у |
| } У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па |
| под њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, с |
| коња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо, разговарајући се |
| зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше п |
| тричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а |
| а би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачно у |
| успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки |
| огом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бако |
| он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве |
| ао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Б |
| ило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се |
| диоце на другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од страха, |
| .{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај |
| је почетком септембра.{S} Киша је била престала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђ |
| би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би В |
| ..</p> <p>— Јево пуно наши! рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву |
| ад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што ст |
| ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјеривало и с једне и с друг |
| тајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и |
| ратовати са својим срцем, нити се могао претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и |
| </p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији м |
| пија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба |
| у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! |
| арохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као |
| уди, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је пре |
| пошто затвори <pb n="196" /> врата, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти |
| се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S |
| и оцу и матери половину од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Б |
| .{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, |
| Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову претјерану страху, сваки се по мало ослободи свога стра |
| том могао право пресудити?{S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је кан |
| Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће з |
| тун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући један другога.{S} Тако их је црква крстила, |
| убија...</p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па застаде, као очекујући шта ће на то исповјед |
| Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар м |
| n="123" /> сви се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од гра |
| ко дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући |
| ђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старога без |
| д свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила |
| м, исприча му по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још изм |
| у ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ б |
| више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сва |
| ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загуш |
| ла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, — манастир <pb n="224" /> дакле.{S} Бакоња з |
| појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n= |
| раше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захва |
| који су тврдили да имају <pb n="149" /> прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, |
| ве што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S |
| аест глава животиње, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да може бити народније |
| аријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише |
| њекијем сусједом.{S} Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, |
| мишљао о свијем прошлијем свечаностима, при првој миси новога пароха, јер од једном диже главу |
| е; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једн |
| кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; |
| пио у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од са |
| астира, те се само трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од ње |
| фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа о |
| } Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова да може у |
| } Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p> |
| те лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и |
| лугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{ |
| гвардијан.</p> <pb n="72" /> <p>— Он је при-ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... у |
| /p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркали |
| да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза |
| лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђе |
| е у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико постаријих |
| се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном |
| надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети |
| це.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} |
| поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем пре |
| ог с тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за в |
| убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се. |
| у и изгубио опклад.{S} Најзад оста свак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић |
| Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, увијек страхујући од смрти.{S} Најзад јој |
| онесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из |
| тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим о |
| " /> <p>— Немој тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брн |
| д сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, |
| ви све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањ |
| он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први прогово |
| ет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли ма |
| p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра- |
| ци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се |
| у кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свије |
| ства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије овлашнијех раз |
| „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовн |
| слија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући уздах, затвори врата. |
| Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из куж |
| } Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише....</p> <p>— |
| ако се онамо каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, него ли другоме коме овц |
| ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| “...</p> <p>Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) радије ће „п |
| , мирољубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се по себи разуми |
| а, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} |
| ти са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили пл |
| емљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им ни |
| акоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав |
| p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p>— Какве латинске |
| ке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од орах |
| ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемо |
| авни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католич |
| <p>„<hi>Фра-Брне</hi> II, (✝✝ 1519).{S} Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру |
| ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, шта се осамио, онај поче |
| тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чи |
| одговорити само сузама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та в |
| т бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Бр |
| ра њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове.{S} Послије тога, примивши јабуку, |
| ико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, |
| ике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздр |
| гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: |
| Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, |
| р дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени старјешина.</p> <p>— Није то збогу јабуке, н |
| , мати му прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да |
| њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и ми |
| ља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p |
| аху пред њим, препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, |
| , те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тр |
| ћи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је м |
| се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубно |
| клопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те ућута.</p> <p>— Стрико мој |
| " /> њене меке и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p |
| тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставк |
| нији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем |
| Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу...</p> < |
| коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијах |
| анделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш б |
| а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! |
| По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, |
| ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на |
| тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, г |
| Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферторијом чека ме права војска.{S} Сви смо у ве |
| >— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а |
| рид, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија и осталима.{S} Сад, заш |
| ила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам н |
| и отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад |
| рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми о |
| сваког редовника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се |
| амо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се |
| > <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо |
| Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако уст |
| ослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма за |
| се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство |
| не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли к |
| дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p> <pb n="100" /> <p>— И шест!...{S} Шест |
| ратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије св |
| ати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви |
| сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа |
| што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше ос |
| и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак т |
| ријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко исприч |
| ече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица придаје врагу </p> <p>— Право кажеш, невисто! рече глас |
| послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Веле |
| потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одм |
| као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се по |
| приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p> < |
| } Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепиј |
| са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођош |
| њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, |
| ца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвам |
| дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Да |
| ве; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе |
| вокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино |
| ви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кро |
| е, понављајући исту честитку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки |
| , жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њ |
| бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго |
| ло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, |
| еде се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у |
| /p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпо |
| гичне све оне вјере хришћанске, које не признају „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се моле за м |
| талијера, што главнога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој |
| аједно с причагама извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране м |
| кој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврсташе ок |
| говори на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служ |
| и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу |
| огло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, |
| па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико година |
| а то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа |
| и искрености стече <pb n="253" /> много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима.</p> <p |
| већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{ |
| а двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли |
| ошаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је пријатељски сусретао свакојега и сваким начином настоја |
| то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје з |
| ш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па бил |
| ом, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нарастао |
| а најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, као |
| м послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви |
| поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило |
| аже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле на |
| фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама |
| је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} |
| S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни јед |
| 131" /> <p>— Однија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило били су у цркви и |
| <p>Још један примјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са ње |
| <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи скуле шалернитанс |
| ној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлиц |
| ном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер |
| а.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам једнога човика.{S} Убија |
| ађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче |
| ра, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу |
| ех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што ј |
| а вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и гово |
| се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња први пут |
| вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бје |
| ука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала навикн |
| и званице једном здравицом, какву никад прије није смислио.</p> <p>Трећу најезду сачињаваху:{S} |
| нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле |
| оји је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридес |
| па настави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори |
| ом; сад се дешава у минутама, за што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађа |
| ичину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари ки |
| бан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је т |
| о пуно наши! рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврље |
| шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники |
| авица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје |
| та, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс |
| сус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бако |
| дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу |
| вукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пу |
| p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише за наличјем мана |
| во веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могли прије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, нег |
| памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у |
| тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шале |
| а!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уздах |
| ног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше зак |
| и.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, |
| пет шест старијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и |
| му спласли, подвољак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да |
| а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна |
| ли млађима оброке.{S} То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гр |
| јући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована |
| украо, осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стриц |
| онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{ |
| ити који други слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајани |
| ажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се |
| ас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра |
| помишља на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два тр |
| оље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одма |
| умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се љу |
| јаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широку, <pb n="220" /> убијену цест |
| би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња |
| ом реду и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пођ |
| њига.</p> <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије |
| аска, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину т |
| едоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк |
| тове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као |
| се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бак |
| .{S} Кад стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и |
| фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардијану.</p> <pb n |
| хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те сред |
| укар изведе кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му |
| скорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре...</p> <p>Послије Бакоње, најмилији бјеше мат |
| авце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макл |
| смо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан. |
| ијем, извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, че |
| љева!{S} Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у г |
| } Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по с |
| о га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого поча |
| ра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омал |
| {S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напуни |
| S} Па другој стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су |
| Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове узречи |
| црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало по мало, утј |
| може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бешти |
| те да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ја н |
| иреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у |
| ?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n= |
| од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, |
| .{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p |
| ушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p>— Прикините,.... ја сам послом доша!</p> <p>— Каким посло |
| остале, који једнако грајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! |
| од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: токе, копоран с |
| >Жупникова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Риш |
| {S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> <l>Т |
| може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момц |
| Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— |
| манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вићенцо</hi>, (1774. ✝ |
| е то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву но |
| рико!{S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном по |
| узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве |
| то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем ку |
| ако је река: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет ба |
| могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако мо |
| поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и |
| им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, |
| пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени |
| ипо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, |
| , кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <pb n="89" /> Кад смо оно најприје... зн |
| Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече |
| и је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да зап |
| пет шест слугу, него мислим и најближе приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што |
| којуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нис |
| S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис се врат |
| стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо |
| , е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> |
| „А зашта нема млика?“.... — Зато што су приковођани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ пове |
| а, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> ј |
| него... хоћу покушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n= |
| , не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бри |
| а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом бл |
| сказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани |
| ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и ч |
| ругих, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи п |
| есет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} Неће, коза, д |
| Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна |
| оња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, |
| те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди |
| Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе |
| , да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Бл |
| који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то поми |
| ва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама ма |
| огледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана |
| {S} Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.{S} Зид манастирски није заклачен, т |
| а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....< |
| с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио т |
| моћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при |
| вјешт како се треба понашати у такијем приликама, прекрсти се, изговори полако „поздрав Дивици |
| цу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Даклен |
| даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Буј |
| други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим и |
| ио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен најв |
| ба и урока....</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако |
| н би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну |
| ици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет они |
| ајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од ко |
| , што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, с |
| <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговим |
| што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n= |
| се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Ј |
| морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <pb n="14 |
| овјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити, да |
| рке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство било и сувиш |
| кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог |
| има ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си |
| ну палцем врху усана.</p> <p>— Па јест, прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговори Тетка, |
| </p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} Знам |
| Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био гото |
| ра седланика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Б |
| ича, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" /> имућна.{S} Од једном Бакоња се |
| нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохиског дома.{S} |
| чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема |
| та уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то заузело три, четир |
| старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанскога краља Стјепана Томашевића, коју су фр |
| прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда љу |
| па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.{S} Те |
| настиру надали.{S} Пошто су толико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Зака |
| >Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или трист |
| обијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болесн |
| слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењем, или цркве |
| ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{ |
| ево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло |
| писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка |
| дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме |
| му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и |
| ју капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња |
| једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаш |
| заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, к |
| и се са људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, |
| љења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху одвоје |
| једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестр |
| и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; је |
| ро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не |
| кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђак |
| што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не мо |
| ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се гл |
| ђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ак |
| лави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да |
| ше заједно.{S} Даклен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три |
| своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде к |
| му, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред |
| то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има |
| 207" /> се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртире |
| S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он |
| од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ков |
| Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, |
| о бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </div> <div type="cha |
| ста другој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Бале |
| привијати на листове.{S} Послије тога, примивши јабуку, по наговору Теткину, он отиде одмах.</ |
| и лист, па стаде читати.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> |
| могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, нада |
| добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} Шта га све <pb n="245" /> нијесу питали!? |
| ко огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си т |
| о смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може би |
| /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p |
| } Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <h |
| се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? |
| b n="138" /> болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послиј |
| ећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад б |
| престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с |
| >— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који |
| ећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави сви п |
| сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села |
| p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак с |
| е израђивао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше |
| <p>То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу км |
| те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не вид |
| еса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјеч |
| а крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо. |
| ијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога п |
| друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је |
| к пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама |
| p>— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О И |
| Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" /> |
| сињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевци.</p> |
| ра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и тр |
| и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S |
| лавњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p> |
| не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и |
| ина.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да с |
| i>, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835.).{S} Кад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском |
| гога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другог |
| <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по |
| до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге!....{S} Хоће, прионуће својски.{S} Па |
| ло се <pb n="46" /> одмакоше.{S} Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од |
| стиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него |
| бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду |
| труко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у |
| ред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи гласо |
| амо нека прионе око књиге!....{S} Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити д |
| еш заборавити.</p> <p>Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека.</p> <pb n="189" /> |
| рати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком в |
| ави ред међу млађима.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођани почеше долазити.{S} Воз |
| есритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш с |
| а видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као |
| ач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад ог |
| да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</p> <pb n="157" /> <p |
| вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, него оне, којој је припадало село К. |
| е припадало Зврљево, него оне, којој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с њим један |
| /p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у с |
| здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају, |
| ах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — у |
| е момчад Кркоте и Зубаци.</p> <p>Стипан припали цигару фратру па се поизмаче.</p> <pb n="24" /> |
| у? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о то |
| а миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла |
| ’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило!“</p> |
| ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> < |
| о је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— |
| ардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се |
| селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ла |
| .{S} Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгр |
| вичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S |
| “... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи |
| оспе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, д |
| ду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде |
| бан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја ми |
| је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до |
| имена тих људих... <pb n="5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <h |
| до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га |
| ез стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и Дундак. |
| А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> <p>— Ја нисам ништа каза, одговори Бак |
| ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... пре |
| И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како |
| м на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски |
| {S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она за |
| го, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До ма |
| изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по стегн |
| Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за |
| вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку. |
| вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— Слушаћу вас, чести |
| путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран, припоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} А |
| таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је |
| ој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" /> карте |
| рија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће |
| има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на мало |
| о од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран, припоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са о |
| а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оца гвардијана, и свију редовника, који с |
| у душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S |
| м новембра у манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјеца |
| е каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла у |
| т, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и |
| насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: |
| ако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и |
| љедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њ |
| стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И |
| звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак разапе свилени шато |
| парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти, реч |
| ше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукам |
| ву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „ошт |
| пита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присветога? запита шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, несри |
| ши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовника, зато не ваља да то чују.... |
| ? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а боле |
| ....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите |
| с, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија |
| и можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово ди |
| типан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу бра |
| ад, након десет мјесеца послије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из п |
| Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше пре |
| на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет |
| амо фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме |
| ра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с мен |
| м у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да |
| {S} За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њ |
| е шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао глав |
| шле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, како су сви правосла |
| а онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, т |
| о љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири н |
| ше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидош |
| мири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, што му је брат био ду |
| , и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Виц |
| аћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети |
| Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се жестока бо |
| љево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добр |
| нији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост д |
| } Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех |
| еђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну |
| а.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не про |
| код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца, |
| иња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли пристати на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, |
| па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе |
| ну.</p> <p>Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без за |
| икну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па |
| аше каву, Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана <pb n="7 |
| е и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Она се об |
| љуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки, да му није „из |
| нији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде над |
| Стипана служили, по свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ |
| вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се по |
| ри и да добије парохију, постао је така притворица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} |
| ока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који хоће да се на причац |
| реп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тет |
| ишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа |
| зора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У та |
| Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је бил |
| ио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је ј |
| се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пре |
| >Аја!</p> <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заграјаше сви. |
| је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi>богољубнос</hi>...</p> <pb n="29" /> <p>— Не |
| мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу в |
| не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим с |
| разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда бисниш |
| а Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, због |
| и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињ |
| </p> <p>— Па разуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тиц |
| </p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вриме |
| > <pb n="109" /> <p>— Тако је, вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седланика, рачунај, по дв |
| ње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што |
| онуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Вал |
| све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад |
| .“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашин |
| размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> |
| ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човје |
| љен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена стаде се му |
| е, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као |
| космо попријед, да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фра |
| да жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави:</p> <pb n= |
| гађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, однијело све злат |
| ј ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину, да је |
| ив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да се хран |
| К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душ |
| >— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише |
| у гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! |
| Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n="7" /> обично се додаје: „то је |
| сједнувши обрну талијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, |
| и извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Ли |
| пали ћускијама прагове, па и’ заједно с причагама извалило.{S} И морам признати да је то врло в |
| се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта, и смијући се.{S} Другови га, маму |
| кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога причајући о разним особинама Јерковићева соја.{S} Он је |
| сет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову вели |
| актичка поука, — као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Ис |
| а, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху |
| лони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:</p> <p>— Ископа ме из темеља, бездушник!{S} Ка |
| ар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљани говоре, али никада дотле, |
| ћи капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! ре |
| се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на во |
| ундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац нач |
| а касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити |
| се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, како су сви православни у опће слабо обавијешт |
| толико заостају.</p> <p>Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуре |
| Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S} |
| а фратра.{S} Слушао је он много и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је с |
| S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари из свога манастира, нарочно из |
| гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну!</p> </ |
| тво младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S |
| b n="229" /> него оно јутрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је см |
| набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх об |
| удновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га и |
| ријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јет |
| ерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Б |
| прегнута у господска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем мј |
| се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одговори гвардијан, па обрну талијанс |
| ...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву |
| бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прикида |
| пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанскога краља Ст |
| хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не |
| .{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије н |
| , па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опроштеника нареди се с |
| Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је |
| тити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго би |
| ате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бр |
| и шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p> |
| ноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице причиста!{S} Јозефе праведни! кличе Барица уставши.</p> |
| а!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! р |
| вијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука, — као у свије |
| коња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад |
| сла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то |
| ћеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} |
| а ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и |
| p>— Чекај ме посли ручка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли |
| он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{ |
| што...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од сми |
| Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговач |
| <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом |
| b n="130" /> нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најма |
| лца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у |
| лијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, |
| р говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—пр |
| ијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђ |
| за не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, погледајући синовца, па кад и томе дође крај |
| и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста.{S} Куће неједнаке.{S} Пред њекима б |
| боде помамнога „билца“ па пролети преко прљуша, на којима чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га |
| уј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимиш |
| први проговорити и како ће.</p> <p>Први пробесједи слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте д |
| ељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несритно ди |
| и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p |
| опасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица оти |
| ти!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного!...{S} А |
| заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир четв |
| заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су ча |
| акоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било преко д |
| пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њо |
| а...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се навун |
| и поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу |
| Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Слуге промрмољише њешто изнутра. |
| го, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве! |
| ревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица запали свије |
| њу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стр |
| ...{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p>— А |
| „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звона, |
| два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме з |
| Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у час наста пла |
| ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније |
| да разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао <pb n="234" /> обуч |
| ом олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и |
| а цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра да |
| крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— |
| диш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоњ |
| а, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од |
| ико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија ра |
| било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Да |
| Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођо |
| четка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим |
| манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити....</p> <p>Послије часова, пред подне, Шкељ |
| аш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак |
| ла спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше |
| , да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем ман |
| лов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је |
| на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал?</p> <p>— И провинцијал!...{S} Ама, дакленк |
| ет редовника, и провинцијал?</p> <p>— И провинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</p> |
| тарост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели к |
| поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло |
| реп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око |
| врати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих фратара.</p> <p>Мало |
| је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да прови |
| да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то до |
| прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за |
| овори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „д |
| Бакоњине се очи крадом устављаху на <hi>провинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазни старк |
| на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет пов |
| ом....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздра |
| што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали |
| вост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p> <p>По |
| “.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити који други с |
| као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусниц |
| од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и Осињаче, |
| рима, кадно срдари:{S} Јанковић и Накић прогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигству, а још |
| вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Наг |
| ане....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!... проговори једва једвице мати.{S} Шта сам ти згришила, ч |
| аш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који |
| змијеша.{S} Тек након њеколико залогаја проговори Осињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш |
| буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој изб |
| мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први проговорити и како ће.</p> <p>Први пробесједи слуга Сти |
| ву, — ми ћемо о њему и његовој породици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> < |
| отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговорити.</p> <pb n="216" /> <p>— Да ми учините добр |
| <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни једне, него ајде |
| оза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке мно |
| .{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећ |
| иже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле са |
| ето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није |
| била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb |
| га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> < |
| Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смо |
| бе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и |
| је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године |
| из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама |
| трајно ромињати она киша, што пастирима продире до костију.</p> <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, |
| г зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут |
| Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видје |
| штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну о |
| ијема, па наишавши отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врат |
| има.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах |
| д цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гле |
| екиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према св |
| сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо ок |
| на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде |
| боје се збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! р |
| , кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... с |
| Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! прекиде Мачак, па крену пут мађупни |
| жена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који |
| p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њ |
| S} Фратри, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет |
| Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, до |
| уо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} |
| и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варошици |
| си бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој с |
| горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав |
| добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, послин николико вримена, ћутиш се ласан |
| ку, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше |
| >Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истје |
| да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире из ма |
| n="152" /> ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „ |
| и ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахнув |
| је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у о |
| на колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час с |
| ава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваше силна бј |
| м вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара и |
| он се страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпо |
| ржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p |
| лека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет |
| p>Пошто се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, |
| ло, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено |
| и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу.</p> <p>Брне је |
| } Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њеш |
| а дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Н |
| , у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, д |
| аповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се |
| ед најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{ |
| рани затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Нај |
| и се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је |
| , гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођ |
| очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога |
| на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијељеним прочељем |
| уго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху китњасте завјесе, предмети |
| > <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у |
| бијаху обијене и испреметане.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, |
| ао бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену сино |
| <p>— Нисам, одговори Бакоња отварајући прозоре.{S} Нисам пушија, него сам синоћке сидија код ф |
| .{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брн |
| плоче, шкриле и комади опека.{S} Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да није |
| е пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, п |
| и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану |
| тице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка, једини |
| пе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пе |
| ше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дуг |
| му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно н |
| ка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским наличјем |
| тале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала са пет шест |
| би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знај |
| ом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није вид |
| манастира.{S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, |
| испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док |
| кота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави |
| у ме Грго...</p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Прокаса!{S} Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда...</p> <p |
| <p>— Чеговић?</p> <p>— Прокаса!{S} Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фали |
| p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му погледаше једн |
| родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује човику! ка шта је јопет река |
| своја нарицања:</p> <pb n="159" /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река |
| своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни били |
| све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! у |
| буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти о |
| ећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, |
| њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на р |
| дине, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, те промоли |
| вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начи |
| ијену цесту.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товаре на |
| и научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратрима, с т |
| ао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранц |
| едне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њ |
| врљево, онда ободе помамнога „билца“ па пролети преко прљуша, на којима чељад окопаваше кукуруз |
| Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје |
| во јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратр |
| јевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет |
| тову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Сти |
| е би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом коли |
| алино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у тре |
| засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало у старо |
| ко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени ки |
| манастирски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили до |
| је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се н |
| им четом свећеника....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фра |
| ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скр |
| то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати как |
| хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове |
| од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето |
| изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце |
| ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да ниса |
| , друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су могли знати све, што у н |
| пред црквом оборене главе.{S} Можда је промишљао о свијем прошлијем свечаностима, при првој ми |
| а тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше из ћелије |
| га још потресло, толико је засићен био промјенама и изненађењима.{S} Кад послије ручка отиде д |
| посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{ |
| о.{S} Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, |
| ра, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади |
| стрицу.{S} Њеколико <pb n="185" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p> |
| , врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та зн |
| ....{S} Од једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</ |
| Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како |
| акленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чуч |
| } Путујете из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа го |
| д олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из исповједница.{S} Свак повјерова да с |
| атите, има ко коња придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна |
| S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Слуге промрмољише њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се ж |
| е.{S} У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземног |
| Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарин |
| 4. ✝ 1793. ✝✝ 1835.).{S} Кад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитл |
| је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три п |
| : „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва поу |
| о кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се |
| гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјет |
| за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, ба |
| на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чека |
| сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос |
| шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> < |
| аше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} |
| јма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, |
| вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ пр |
| топала.{S} Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дув |
| крете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрч |
| са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града |
| о ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Д |
| ијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као ш |
| ста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и кас |
| удрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} |
| вику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, злат |
| да, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, м |
| ирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дак |
| вост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми |
| којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оц |
| првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Ш |
| ља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S} То ни |
| Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, и |
| Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у |
| } Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг!“ |
| кле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста картина! рече Бакоња развивши лист неписане харт |
| рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја, |
| ош повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака н |
| се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... он |
| вчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић X |
| рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изре |
| прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и |
| ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Бр |
| је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти з |
| а.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? |
| томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа дру |
| спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче м |
| то и господски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Још се ви |
| ћи да у томе винограду господњем, према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвиш |
| /p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским наличјем.{S} Иза њега биј |
| ирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ог |
| чићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоња |
| арени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пред фратров |
| путстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза пр |
| еко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску, па под ша |
| атинским селима.{S} Поврх сијена, слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх т |
| столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача прострије „кличано“ ракно.</p> <p>— Та-ко! рече фратар. |
| ови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви |
| но имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се и |
| дна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S |
| ше, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу.</p> |
| а метнуја киту цвића, а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисниц |
| мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{ |
| пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га |
| пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама |
| е држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохв |
| нам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми са |
| ом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бако |
| ко зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут |
| о.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се погледи стекоше на |
| ead>XII.{S} ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV.</head> <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Б |
| А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се т |
| СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без каквих знатних догађаја у м |
| о је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу?...{S} |
| а једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се |
| S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бак |
| паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју <pb n="138" /> болест у палцим |
| коња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кро |
| му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику |
| или, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, неста |
| појати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дува |
| њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, |
| ози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} |
| а очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешка |
| е својим „мисницима,“ који су се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има бр |
| е гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час п |
| у „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацмански |
| рењу хупу.{S} Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовн |
| ма пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд |
| А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то |
| вај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку спл |
| рницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа ма |
| Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она т |
| а у лицу.{S} Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.{S} Зид манастирски није за |
| једе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа об |
| рно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му говедар.{S} Несритник, мис |
| ти, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, — писмо језгров |
| нијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд с |
| од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" |
| јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога тре |
| час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се |
| алише успомене.{S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се се |
| у самртницима.{S} Осињача се прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделорице! па запали |
| ва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, |
| вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да |
| еном „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет „ш |
| гушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, по |
| а то времена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не само ме |
| вром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дич |
| </p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лаган |
| проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знат |
| е главе.{S} Можда је промишљао о свијем прошлијем свечаностима, при првој миси новога пароха, ј |
| оњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се |
| е заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и њего |
| знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би |
| ропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те |
| о, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, |
| евом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особит |
| тинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, |
| <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} |
| јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је |
| та кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно просл |
| аху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити и на |
| и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу |
| , па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, |
| а.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цр |
| ко ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S} Да |
| ли свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном догађају, к |
| се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик који је подуже |
| уче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као |
| авртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како |
| да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас з |
| о те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево сви |
| њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из рук |
| вичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два п |
| е кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све |
| аће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма |
| ех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма |
| и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан ј |
| ко њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута, шапућући њешто |
| тећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама |
| једио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на свој |
| одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак изми |
| крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из м |
| на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у |
| ори зажето око, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га |
| на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз у |
| о крадом погледали.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем п |
| ритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свак |
| о, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, |
| ћи.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p |
| рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донес |
| итно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарама; суд |
| .{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори |
| н дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан саставио руке на груд |
| фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешавина летиј |
| укоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови |
| днако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде |
| на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— |
| ека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, |
| ијете.{S} Дијете у.... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, |
| чини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљи |
| ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите |
| за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа- |
| дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> |
| правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојица устад |
| > <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што |
| ега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак |
| који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз су |
| н зину, чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се |
| а, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела |
| зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n="237" /> њене меке |
| тучете?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му пап |
| а прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан. |
| има познаде Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, ш |
| на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајен |
| ; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е м |
| другљиво ту манастирску фукару и њихове прутасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић |
| дохвати са полице један танки, одјељани прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка г |
| и Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њ |
| покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме г |
| е су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, |
| ао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су |
| моран.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, ал |
| неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! ре |
| аправи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста ј |
| , учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} За њим потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде |
| нога времена, кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те |
| алу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће |
| ори полако „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од менека?“ — „ |
| Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бје |
| а времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} |
| свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипа |
| јдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како |
| шко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуни |
| који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе!{S |
| А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихв |
| не.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> <pb |
| </hi> II, (✝✝ 1519).{S} Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му ба |
| з коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — викну мајстор.{S |
| је вјере: — и најобразованији су у томе пуке незналице.{S} Љекар је најприје порицао потребу то |
| другог <pb n="201" /> јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански |
| ног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" /> јутра, |
| ог дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и |
| алира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритиј |
| да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши си |
| рогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дија |
| шури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слугама, д |
| ), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају |
| кађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у о |
| уго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, а |
| "83" /> Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци м |
| его овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро! |
| ти да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, |
| остију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се с |
| итати.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше |
| умим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила |
| опињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p |
| гло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божића.{S} М |
| сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао похарати |
| о прву мису.{S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорић |
| на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи |
| ло бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене |
| зад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа |
| е старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђоше у кујину.</p |
| } Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика при |
| Сметењак један, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одговор |
| и Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало раменима и п |
| /p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом з |
| > <p>Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига ве |
| о, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима.{S} Говоре |
| као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га |
| ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого... |
| не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе |
| олија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Зби |
| фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Бортул</hi>, (1709. ✝17 |
| p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....< |
| </p> <pb n="137" /> <p>— Ма, ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја мо |
| ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин |
| е ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p |
| -Брне</hi> II, (✝✝ 1519).{S} Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су |
| свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи к |
| ја се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, |
| ђаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога (29 јануа |
| иц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју су |
| ес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> |
| акоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, |
| Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије.</p> <p |
| {S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на стол |
| сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино |
| ако, Цонтрона, Жландра...</p> <p>— Јево пуно наши! рече Бакоња престрављен, и прије него што је |
| бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су |
| ати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојн |
| ху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А броди |
| чење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би с |
| ан купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смј |
| ли се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Приј |
| шћанске, које не признају „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, |
| не бијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изобила, свечаником по мало мрса и по мало комињак |
| </p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо мат |
| ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је |
| покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца |
| .{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пјеваху промукло ње |
| Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узм |
| S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те с |
| Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{ |
| ољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Б |
| Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач <pb n="50" /> и кожни подглавач; које |
| ало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам |
| за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, и |
| тиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} |
| ко замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка пра |
| ве.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се |
| магао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </div> <div type="chap |
| прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; |
| е, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| и само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили |
| руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа св |
| дијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то бу |
| ти на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку |
| лможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па |
| мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вра |
| се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет ос |
| н свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да |
| Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до мана |
| ида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Ј |
| је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и по |
| и дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и |
| S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а из |
| Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама |
| .</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бија |
| њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише |
| служиваше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} |
| мељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену сто |
| Навалише успомене.{S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети с |
| дина, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у |
| ршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? поче исповједник.</p> <pb n="193" /> <p>— Има упра |
| <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себ |
| би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче |
| е, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер ниј |
| крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточ |
| оварати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдарев |
| о дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо по |
| а оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} К |
| мао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, па |
| је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис отка |
| ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Н |
| и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали |
| толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху китњасте за |
| стојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, |
| зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, |
| м, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бит |
| ушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да ми |
| и се предикања! прекиде Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, |
| >Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зије |
| једоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Фратар их приче |
| на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за ко |
| зује стрицу.{S} Њеколико <pb n="185" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p |
| иже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} |
| о жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ос |
| А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам |
| ...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има |
| ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељ |
| ише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде.{ |
| } Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња прине |
| липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, |
| ет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И онд |
| е?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђ |
| ша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша |
| овика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} То је било у зору. |
| ао крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манаст |
| пивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха д |
| и вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком ко |
| мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово |
| ругога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а |
| зобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, па |
| иренијем рукама, па се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: |
| и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слат |
| је, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, |
| пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, |
| Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; ал |
| , попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече поп, |
| не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га |
| > од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да |
| шљем.</p> <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, |
| врши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче |
| три прста „по ришћанску“, метаниса три пута, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже |
| чића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљ |
| ви се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута, ша |
| му, стегну се пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Ди |
| уд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око |
| емој изговарати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} |
| е кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселос |
| е сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, так |
| љуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу м |
| на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У п |
| било и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“ |
| триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше |
| у наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљал |
| его ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} Несрит |
| те! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас! |
| шчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} |
| ароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широку, <pb n="220" /> убијену цесту.{S} Како |
| а куљешу отворено, па понови, што бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран, прип |
| чу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанк |
| коњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не триј |
| трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело.</p> <p>Како је рије |
| видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.< |
| е, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремн |
| ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она б |
| та.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу у |
| је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовн |
| а бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу |
| ова.{S} Под орахом одмарало се њеколико путника.{S} У сјени од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бак |
| е у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе |
| и му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одмор |
| лаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друшт |
| иђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни зап |
| у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он |
| ије био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њек |
| ... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p> <p>П |
| вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога |
| то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га |
| читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса |
| ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бу |
| на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити.</p> <p>Свима Јерковићима при |
| у, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз п |
| су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је |
| ига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, п |
| бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се |
| е једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне.{ |
| муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим |
| ну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши |
| писмо, заковчаваше и отковчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежањ хартија, узе кл |
| оме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па он |
| аситији!{S} На свакоме: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, ја |
| ихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако |
| <pb n="169" /> су, поред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном |
| едини.{S} Након њекијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех |
| цести, јер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави половину од оног |
| так свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле м |
| и, он се још једном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав |
| лату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а |
| ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хо |
| ори Бакоња отварајући прозоре.{S} Нисам пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он |
| — Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а ду |
| м синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповида |
| рне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јопет пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћас |
| .{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан ка |
| сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} То ј |
| или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је |
| ко воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да ниј |
| „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајм |
| убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам |
| ало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња меника на сус |
| ка ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, св |
| а видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу. |
| један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече ду |
| .{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А |
| Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с веч |
| нити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице!</p> < |
| дмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутр |
| </p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарат |
| !{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово тел |
| а, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас |
| а сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше закл |
| упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати |
| ру!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је об |
| е човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти |
| је је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало |
| </p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он |
| </p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„Пославши нам званога Букара,</l> <l>„Јер |
| и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети? |
| тате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац |
| тници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па с |
| а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S |
| вијећу.</p> <p>Чуше како крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помагање.</p> <p>— Јере!...{S} |
| си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изаћ |
| рајаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе и |
| р у Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке |
| чије.</p> <p>Кушмељ измисли, како је то работа Милушана, како се његов син томе досјетио и доша |
| јер се Далматинци много заносе такијем работама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му |
| они Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дођ |
| опа Илију, који је могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се издовољише морском р |
| ени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркв |
| приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога |
| ркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.</p> <p |
| у жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и да |
| а простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас ј |
| ироке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску, па под шатором очат |
| замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S |
| трани острвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом л |
| а нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако ј |
| млађима.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођани почеше долазити.{S} Возарима свану, |
| али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркв |
| д, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш. |
| јима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла живина |
| иродно је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу?.. |
| је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко |
| ка, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда за |
| нара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, па |
| шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смијући |
| тави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! ве |
| тацима судија, настави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја н |
| „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошп |
| на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто |
| га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се препод |
| ипредени ајинин....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дан |
| Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, |
| у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љет |
| знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Што се тиче златнијех и сребрнијех |
| довнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве |
| оња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се ни |
| кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи д |
| ом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депут |
| рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш! |
| емишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} |
| рити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И |
| оговори Осињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} |
| Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије са |
| овора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувиш |
| {S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у |
| не.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, |
| , ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Ци |
| и уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тв |
| ослије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана.{S} Избор је био писмениј |
| толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ре |
| , Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p |
| ви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш п |
| ше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се |
| ватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, него ли друго |
| мјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа |
| ња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога |
| све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би угра |
| l:id="SRP1892_C7"> <head>VII.{S} ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије го |
| по танко испричао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прек |
| е веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И манастирци с |
| се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те!.. |
| ам ослобођење од своји старишина, да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки слу |
| у.</p> <p>Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „п |
| авач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко |
| олико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради |
| у!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, к |
| урно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му |
| ре!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И |
| > <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови |
| га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је |
| и слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} П |
| а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам |
| и фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисл |
| </p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!{S} Триба ми <pb n= |
| {S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, те |
| у.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бак |
| се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало посматраху.{S} Свакога тренутка могаху се чут |
| о ижице.{S} Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмар |
| ушенос, крипос, липос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по |
| /> <l>„Ако тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.... — < |
| њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно буп |
| она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хо |
| вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми радовањ |
| ијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце ра |
| рожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као што |
| ли домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, |
| ислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и |
| Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чи |
| убав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је оча |
| старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубо |
| ком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао и |
| у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-Срдарин |
| болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и |
| дан ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили |
| однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар |
| шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који |
| ушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} Дакле |
| у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} |
| аше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губ |
| мбаша поче:</p> <p>— Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је пос |
| напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше б |
| ти „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увиј |
| сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој |
| тску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим |
| ијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.< |
| атким камишем и огледалце.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим обр |
| да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <pb n="98" /> куљу.{S} Па онд |
| а нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста ра |
| у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого |
| три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гл |
| одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су |
| е и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху |
| и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа. |
| јица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече:</p> <pb n |
| Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), п |
| и.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу |
| њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацр |
| Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, |
| ад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n= |
| ити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} |
| зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, к |
| отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се по |
| ивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево ч |
| љиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јес |
| узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови оја |
| рши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен пр |
| “....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту ниј |
| <p>— Ово је проста картина! рече Бакоња развивши лист неписане хартије.</p> <p>— О Исусе слатки |
| е и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} |
| ају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.{S} |
| оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око двор |
| } Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трб |
| диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?... |
| рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше сви заједно.{S} Крава нема.</p> < |
| а њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, заборавија закључати |
| Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Д |
| е, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p |
| орбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра |
| јем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те |
| p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи виш |
| бо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ос |
| свијем сељацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет |
| двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не само међу прековођанима, него и у Зврљев |
| жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се |
| тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљењ |
| евалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n="221" /> али исприча |
| сви познају по чувењу; канда се особито разгласио послије похаре, кад је препливао ријеку са Ср |
| бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „при |
| жим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој трпезарији гора |
| мације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези забранише наш С. |
| пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо, разговарајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се крену |
| </p> <pb n="151" /> <p>Тако су се слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале |
| ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по друг |
| нали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутрос |
| олико толико“.</p> <p>Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, |
| знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби зна... |
| ка, изненади он браћу послије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па извади из мантије рукописни с |
| пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, |
| трашљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!...</p> <p>Б |
| ме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, |
| ема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један с ре |
| ше искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запитки |
| S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни |
| ра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару |
| ак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли |
| ви.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, кан |
| ртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви |
| аков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући један другога.{S} Та |
| вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше разговор на болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам |
| одмах кренуше.{S} Настаде повјерљивији разговор <pb n="229" /> него оно јутрос.{S} Бакоња прич |
| ијано, од кад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху, те се и не |
| ј себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи |
| би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Т |
| роз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ |
| метена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то д |
| и и затече Криву саму.{S} Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак |
| <pb n="137" /> <p>— Ма, ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам о |
| а Срдару и Тетки.{S} Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших се |
| јану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поноћи |
| дјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо го |
| на једноме мјесту.</p> <p>Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богато |
| и, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена |
| ио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од |
| је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала |
| е каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао све |
| идио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријам код б |
| и?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми |
| те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица |
| а Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на |
| нао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину, да је једва чекао да |
| а није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло пол |
| Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести |
| .</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Доб |
| ескочи преко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац |
| ст, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је да |
| ека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоњ |
| утре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му |
| отати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најзад |
| кељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка обаћетни пас |
| ав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало |
| орише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође корак |
| шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Бл |
| ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се прошир |
| ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака.{S |
| дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одгов |
| уде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како м |
| едотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да |
| спје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балега |
| сидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, п |
| едам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је |
| махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви.</p> <p>— Оста |
| <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио очи.</p> <p>— Пољубићеш сваког |
| биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.</p> <pb n="117" /> <p>— Даклен, овуда су ушл |
| Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S |
| S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варошима |
| акав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb n="158" /> <p>— Х |
| њајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли он |
| мељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупиш |
| им начином настојао да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци од |
| колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се сој разликује по многом чему од осталијех досељенијех и ста |
| а и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{S} Између једних и других бјеху изду |
| xml:id="SRP1892_C9"> <head>IX.{S} МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ.</head> <p>Наста велика тишина, као што бив |
| град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити |
| > <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</ |
| ба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S |
| глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га |
| и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и д |
| сар, одиста хотијаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двам |
| да сила пође зорније; али након помањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне див |
| ити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гва |
| е смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи се коло око њега, он се пре |
| таклени прозорци.{S} Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док у њеке, старкеља извади кутију |
| крете талијански.{S} За дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докл |
| зла; послије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше |
| ко је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна |
| уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо, тражећи што за читање.</p> <pb n="203" /> <p |
| евски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећа |
| <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви ист |
| да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске п |
| очи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти зн |
| ратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио с |
| ! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зи |
| , и немио му поста манастир.{S} Он није размишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло к |
| кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што уго |
| Кркота заглушиваше свакога причајући о разним особинама Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао д |
| рни, ка што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у гла |
| По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „д |
| к, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} |
| тка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фрат |
| лони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја н |
| разумија шта сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намиг |
| знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и |
| га би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље |
| наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер |
| Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у ц |
| е измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и кре |
| уку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш |
| аше.{S} Бакоња се уздрхта.</p> <p>— Јес разумија шта сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је |
| била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се диви |
| у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је |
| ни били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек |
| „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче |
| шмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, |
| и.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најодабранија она гран |
| га“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, |
| к у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, б |
| фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и к |
| јем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, так |
| м ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево |
| ...{S} Казујте чисто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар |
| одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> <p>— Мучи, |
| ви другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мисл |
| Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је о |
| и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни? |
| Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра |
| је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац |
| би садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и је |
| сла иће са стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је |
| посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и је |
| парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда |
| кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, |
| S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Разумите ли?...{S} Коњушка је отворена, а нема коња!</p |
| м би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповјерљиво, па |
| аса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} При |
| иковање! — настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идем |
| <p>Кењо поблиједи.</p> <p>— У солдате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц највише на теб |
| — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у пап |
| д ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад |
| а ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово |
| ило је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слегну раменим |
| шелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може пи |
| у, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли ком |
| ло и одвише ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши мимику.</p> <p>— Камо торба? рече љекар Бако |
| коња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакри |
| допаде.</p> <p>— Шта је?....</p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за |
| у — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је бил |
| више он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник нагну бардако |
| ије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се |
| Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} |
| е са свијем као турски, толико је могао разумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те ис |
| <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама светог Фране, кад се напија |
| опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25 |
| оизмаче.</p> <pb n="24" /> <p>Јерковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно |
| и њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад |
| молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је та |
| е добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је прио |
| глав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, |
| /p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је т |
| прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опе |
| о! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— |
| дак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, нека ишчати молитв |
| оли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спава |
| Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину |
| и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову мјерењу и рачунању, ул |
| ко он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестога, учинио би ш |
| , и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар |
| па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, в |
| о се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбал |
| ање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њ |
| !{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} |
| Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја став |
| но у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајд |
| ри.</p> <p>— Сидајте, људи!...{S} Донес ракију, дите!...</p> <p>Посједаше на клупе.</p> <p>— Не |
| коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива |
| и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуд |
| {S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубра |
| рне.</p> <p>Осињача прострије „кличано“ ракно.</p> <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизм |
| моја! рече Маша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е |
| у били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не поми |
| гну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у пан |
| валица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се |
| у, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за д |
| ? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} |
| ије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто |
| варе на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће с |
| е једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевањ |
| ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у с |
| у, посред граје.</p> <p>Чимавица смигну раменима пак изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да |
| о жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! рече загушено фрат |
| до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па сни |
| а, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! ду |
| кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја три |
| ји се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их преметну |
| p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, г |
| д?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећа |
| пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим |
| > <pb n="131" /> <p>— Однија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило били су |
| С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу |
| у тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је |
| Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред |
| оге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јаа |
| коња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао, толико је сад више |
| ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! |
| дма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине |
| </p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше |
| дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два |
| пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вр |
| настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вин |
| да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико |
| ахарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{S} Кнез их |
| урака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од њег |
| ршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилости |
| .</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници чу њеки разговор изм |
| годинама службовања.{S} Најзад Балеган расјече њеколико јабука, и пошто понуди служинчад, нали |
| нова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се поврати срчаност вој |
| ине уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на про |
| ентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, зем |
| > <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући косо стричеве и рођак |
| ан, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, |
| азумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре...< |
| ије тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди |
| ло по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе д |
| оња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоњ |
| е не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с п |
| орешетала.{S} Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљин |
| ње не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да тр |
| се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му о |
| према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом |
| штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораш |
| помену оставио и међу православнима.{S} Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом |
| у љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета не |
| вођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка.{S} Зани |
| ену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им |
| се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде боја |
| мља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскиј |
| а са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n="83" /> Кожна му пашњ |
| чи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио |
| реп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два м |
| обједом, заврже се жестока богословска распра.{S} Фра-Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о |
| а-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него прист |
| тле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану — |
| <pb n="202" /> <p>Бакоња, намрштен, ста распремати собу.{S} Једна неугодна мисао изазва другу.{ |
| праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху посма |
| — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да |
| тиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет намјештен, све обрисано, — баш као |
| страности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу |
| е поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе ж |
| е.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један п |
| бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио с |
| .{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају вели |
| кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа.</ |
| вриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залу |
| сказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти б |
| е ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове н |
| , па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијел |
| ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену р |
| зао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“ (како је оно |
| тав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димња |
| ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, |
| клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало ос |
| шету.{S} Три, четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се пре |
| о онако липо пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико одобровољи, да с |
| му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испре |
| вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би возом |
| ва састају и чине ширину.{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би ж |
| њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око ње |
| а.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фратарској трпезарији, за обједом, з |
| идећи стасита младића, лијепо одјевена, растура гомилу сељанака, па му изнесе кутију свиленијех |
| тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се |
| чуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године од кад није био у |
| руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њек |
| ма у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе с |
| еднако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нити се могао претварати.{S} |
| фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи |
| ћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно |
| рихвати гвардијан.{S} Четири седланика, рачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, м |
| ије са линцуром.{S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута и |
| и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, ј |
| другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је предавао црковну повпјест, догмати |
| n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у с |
| а десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три четири пута у ковит |
| чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљ |
| то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у стопала.{S} Онај млад |
| ше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје уврид |
| уху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавање обично |
| мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад |
| ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одго |
| > <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мир |
| а ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замис |
| е...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба на |
| те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!! |
| руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се |
| де у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљ |
| се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с реда.</ |
| љен Исус, дијаче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра...</p> <p>— Јево |
| ју? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фр |
| и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога кориј |
| ди личећи дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кља |
| и други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише м |
| начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом |
| {S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркоти |
| ти што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, |
| што се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније је, |
| коњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоњ |
| да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам с |
| недјеља послије одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па сил |
| шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми ј |
| е меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас т |
| па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољ |
| грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга |
| е, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S |
| ињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијан |
| раг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвар |
| дарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, |
| д Наћвар, да је његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овд |
| , куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није све |
| у има само убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде |
| ом...{S} Када Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се |
| да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је |
| ове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{ |
| <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</ |
| ијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје ди |
| амо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворници, ста |
| чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Д |
| јде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби! |
| а Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се |
| настирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту |
| </p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к |
| ЕЧИ.</head> <p>Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те |
| личинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све |
| к се мало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати |
| доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> <pb n="17 |
| на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис, прек |
| сте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршк |
| уче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори |
| католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили |
| редија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштењ |
| ркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манас |
| hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па о |
| ам собом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, ко |
| и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати |
| Ђаци се зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па он |
| кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало <pb n="176" /> мора |
| једило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи л |
| ва, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, н |
| (1709. ✝1729. ✝✝ 1776.).{S} Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фам |
| да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Дваје |
| ра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} |
| бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати стар |
| да је, напрасно, неспреман, умра један редовник, па, послинак, није има мира у гребу, него се |
| ко тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, |
| Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!.. |
| огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвар |
| избуљио очи.</p> <p>— Пољубићеш сваког редовника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме ра |
| ... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприј |
| а нико не може дигнути присветога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, |
| ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал?</p> <p>— И провинцијал!...{S} |
| у) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара.{S} Два ђа |
| г припоштованог оца гвардијана, и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука |
| носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајд |
| нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја ни |
| им!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога пр |
| , пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета, чатећи молитве.{S} Бако |
| , он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме при |
| е, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{ |
| це у тавности.... — </l> <l>„Послушајте редовници,</l> <l>„Свете цркве одвитници....</l> </quot |
| на...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред манас |
| — Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад |
| го записах) речени ф.{S} Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена |
| вар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало мар |
| од своји старишина, да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај, за твоју |
| е и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца и тако даље{S} Најзад |
| авној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали |
| изуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра п |
| ини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати н |
| е и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки, да му ни |
| > <p>— Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да |
| ета главом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли |
| авање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} |
| чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те |
| ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад ст |
| огу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да |
| пи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље |
| али његова немарност према уобичајеном реду и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих |
| запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прико |
| , јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође |
| у, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажа |
| .</p> <p>Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина.</p> <p>Кад мј |
| па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и на |
| p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и н |
| ј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А |
| -Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти за |
| ју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија т |
| смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! ре |
| ја дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује човику! |
| триц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му с |
| осука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто при |
| /p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S |
| спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за пед |
| — Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви |
| искупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.</p> <pb n |
| } Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да |
| а?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> <p>— Јеси |
| оварати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли |
| у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p |
| о не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, бр |
| .{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта ј |
| спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли |
| вик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже |
| , гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија г |
| S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаш |
| јелива гвардијана <pb n="70" /> у руку, рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ |
| ваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности |
| ш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута |
| свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду св |
| Убија те гром!...</p> <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи н |
| </p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.</p> < |
| апе у отворенијем мествама.{S} Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>С |
| ечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало |
| е и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи з |
| јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пу |
| живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили |
| о рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p>— Ти с |
| сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та ве |
| ала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, |
| који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!? |
| а горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солд |
| лим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из ц |
| га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем! |
| да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођани“ него Кркотићи |
| ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главн |
| атутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије рије |
| ук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...< |
| ан крупан узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи маличак прихватљиви, |
| ужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве |
| лести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:{S} |
| бија старишина.</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би |
| брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркв |
| то нам приповидај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Б |
| аг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, срет |
| ље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва |
| кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, |
| ово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свиј |
| рдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> <p>— Па, п |
| Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ |
| од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</ |
| ји од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам |
| аншити!{S} И мин монжемо слонмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— |
| ши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кр |
| ?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, с |
| уља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превиј |
| ли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, |
| ошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје |
| валичином, обложи их листовима свјежега репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, наз |
| како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове.{S} Послије тога, пр |
| те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени старјешина.</p> <p>— Није то зб |
| <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше |
| разан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „О |
| кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, |
| .{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчи |
| и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би |
| ова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо ко |
| а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу на видној |
| сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Ср |
| велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> ба |
| ђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губи т |
| о Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више нег |
| ијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и про |
| огу <pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме ра |
| равље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за које би в |
| учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће на |
| еси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди г |
| а насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљ |
| , па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка ма |
| ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А |
| дало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те и |
| а!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад го |
| е писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија |
| .{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферторијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великом |
| ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки |
| pb n="213" /> за разговор.{S} Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} В |
| ц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника |
| тричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> |
| </p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај |
| ека! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњат |
| ајпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи л |
| > <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти пр |
| и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се м |
| !{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак у |
| S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовни |
| вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> |
| .{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест ст |
| ло да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?< |
| вајде, триба најприје шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни з |
| ћате саландаре и парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у пакл |
| одрече главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и |
| тија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p> |
| че дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањ |
| акоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чин |
| о!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у руку.</p> <p |
| , па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама |
| је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Нем |
| е то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике |
| а саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи |
| > </quote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пу |
| донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест |
| се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико |
| мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, з |
| други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако з |
| >— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња о |
| p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица придаје врагу |
| ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију. |
| е бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Ш |
| бра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Д |
| епорат?</p> <p>— Ово је проста картина! рече Бакоња развивши лист неписане хартије.</p> <p>— О |
| ала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје |
| викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се најбоље п |
| ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!< |
| ивати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну |
| аша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читав |
| > <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разне |
| нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега |
| </p> <p>— Није то, него је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ј |
| није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без до |
| рића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па пог |
| буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити што с |
| гробља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{ |
| с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу. |
| о, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замис |
| p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ли |
| >— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> < |
| пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли штогод?</p> <pb n="231" /> |
| /p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за |
| ешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p> <pb n="100" |
| -Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Ва |
| /p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак н |
| ижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да |
| тави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа |
| ца, оди!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бје |
| е верше!</p> <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> < |
| д наши дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до кра |
| трашни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, к |
| веђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме ме |
| он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам р |
| </p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ос |
| ка слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Врт |
| а, него да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта с |
| лика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли |
| >— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Бука |
| ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! реч |
| и приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају први олт |
| >— За дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S} И <pb n="12 |
| ам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па |
| >— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим н |
| на, Жландра...</p> <p>— Јево пуно наши! рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао прим |
| ’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај! рече Стипан, извадивши кубуру.</p> <p>Фратар угаси свиј |
| p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше |
| ући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па |
| змаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S |
| посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко |
| јане, шта назвасте брата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав накостриј |
| Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p> <p>Цо |
| p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не б |
| ве једну те једну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на н |
| те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче |
| пан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Онај Срдар |
| зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом присту |
| р говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, п |
| ју, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако |
| стрије „кличано“ ракно.</p> <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под |
| , тако!</p> <pb n="188" /> <p>— Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јет |
| од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отв |
| заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио |
| ори Чагљина у име свију.</p> <p>— Тако! рече фратар и настави јести.</p> <p>Братственици извади |
| отврди Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне |
| <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељ |
| -Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би |
| ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта мож |
| е врагу </p> <p>— Право кажеш, невисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад н |
| ед.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си |
| , јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свет |
| си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заборавија |
| ош да оваке животиње узимљемо у службу! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече С |
| и било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су а |
| ице.</p> <p>— Сад, нека ишчати молитву! рече Бобан.</p> <p>— Какву молитву!? запита фра-Тетка.< |
| .{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферт |
| .</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја |
| /> <p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p> <p>Бакоња от |
| Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољ |
| , невисто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача прострије „кличано“ ракно |
| рава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом |
| , него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на |
| p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, |
| у и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињача кроз плач.</p> <p>— Мучи, жено, мучи, нема |
| у).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се попримаче и пота |
| ње! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да |
| иноћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто пр |
| ва би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Се |
| зриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи ску |
| > <p>— Кутлача је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па |
| на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра |
| ?</p> <p>— А сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пића.{S} Посли онако |
| акажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p> |
| <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо |
| е? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужн |
| тиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без р |
| лаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци? |
| .</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у сини |
| е капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече:</p> <pb n="21" /> <p>— Стипане, намири коња!{S} Т |
| готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој в |
| а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше ди |
| се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, |
| >— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, |
| рали сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трош |
| дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје |
| емо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише вра |
| све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па |
| не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="126" /> <p>— Није то тако, мој д |
| >— На кога?</p> <p>— На Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> |
| ужби.</p> <p>— Па причекајте да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад каза |
| > <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јут |
| дим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер |
| о се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, д |
| липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења п |
| Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показуј |
| p>— Тебика је увик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајо |
| па погледавши побједнички оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа |
| Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њ |
| p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, |
| спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке |
| Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на пе |
| Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" / |
| шта, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека |
| !....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи |
| S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило |
| p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} |
| </hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било до |
| разумјевши мимику.</p> <p>— Камо торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену ције |
| ...</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду образе и |
| пита она најпослије.</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња дишући испрекидано.{S} Нисам ништа изгубија |
| ји.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођанин, који у тај мах изађе, т |
| уби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, з |
| јански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} Оваки |
| рет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људ |
| акоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јут |
| , кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући |
| b n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога |
| — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> |
| пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} По |
| ву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Кари |
| <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да иск |
| S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом |
| гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало бр |
| не осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти зна |
| мње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма |
| уку.</p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје с |
| — Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо се |
| м вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па |
| ерака братственика.</p> <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одгов |
| ј ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пут |
| лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једн |
| у ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „ |
| постидјеше.</p> <p>— Заповидајте! једва рече она и пође натраг.</p> <p>— Фала! једва изговори о |
| окоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Том |
| вога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти дава |
| а га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, тели |
| иц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се по |
| де за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли з |
| јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> |
| еменом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове баг |
| S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бут |
| слинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се р |
| ара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на нејачем и на м |
| аде њекаку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} |
| у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогн |
| тасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће куп |
| али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето |
| воје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, |
| е му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и штал |
| оња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по |
| коњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, |
| се, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто и |
| у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јопет пушија, несритниче! |
| рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не ч |
| ше, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има |
| лану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што зак |
| вога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску |
| најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако с |
| ега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се ис |
| притежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти но |
| и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно м |
| p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси вел |
| /hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у до |
| разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече:</p> <pb n="19" /> <p>— Запали је јопет, враг је о |
| е све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вади |
| кметови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} |
| о а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у гра |
| кав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели |
| поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не р |
| и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужнос |
| сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији |
| томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, |
| било доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бако |
| до, разговарајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљ |
| а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мог |
| син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви |
| кренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са |
| привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да м |
| вали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то |
| у каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} Т |
| Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балег |
| и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма |
| тнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крв |
| ади тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Т |
| рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! |
| смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису је |
| сослову, на коме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује редовницима, посли себе, да |
| биснише страовито.{S} У једноме сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува |
| а изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако изла |
| лицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом.{S} Испод |
| погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намиг |
| н запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме часослов |
| та то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта из |
| лак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица |
| ћу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, |
| од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупнице, при |
| ра, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као и |
| ак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.</p> <pb n="117" /> <p>— |
| ст, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а че |
| е препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама.{S} Осим тога ста уређивати двориш |
| оче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, растегнувши к |
| 04" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видј |
| ја!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач |
| раде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у |
| у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те заљуља |
| ну, што се та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S |
| да имају <pb n="149" /> прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили бо |
| н запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо |
| ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, |
| меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како |
| н и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пиј |
| Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, он |
| друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!. |
| есе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манас |
| о, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове |
| уранија?“</p> <p>Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одго |
| увши.</p> <p>Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну |
| омогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се оп |
| можемо дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стр |
| а идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, дав |
| се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p>— |
| ицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић |
| ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му л |
| а је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} |
| ју (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза глав |
| закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижниц |
| , као год што стари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку |
| то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила |
| сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, цркв |
| ди онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фр |
| сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} П |
| ли глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред |
| а се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} Преко воде |
| ином, отидоше на сијело.</p> <p>Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколи |
| на да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њим.{S |
| пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између виг |
| е да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као к |
| гласио послије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста пот |
| ма (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи |
| на о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу м |
| еше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у с |
| ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства |
| и његов покрет и разносила свака његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али |
| о колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не покази |
| а јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. |
| . ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу |
| n="227" /> карте...., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пет |
| на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те послаше по |
| д бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што је п |
| из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохиј |
| те ми моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да |
| ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли |
| одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! пр |
| је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио п |
| <pb n="230" /> <p>— Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад |
| Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> <pb n="142" /> <p>Бездушном Тодор |
| ида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад д |
| би стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху |
| l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бако |
| реко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте много, ја |
| b n="14" /> само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, ка |
| ијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју ј |
| е вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обичн |
| мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева |
| тире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, д |
| коња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, на |
| сли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, |
| , што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по мало, навикоше |
| она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше м |
| јево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах |
| убе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те одниј |
| учи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> <pb n="142" /> <p>Бездушном Тодорини морало |
| јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до |
| ви, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и |
| Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити сво |
| а, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Ч |
| задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо т |
| ћи кога ће избити, те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Ба |
| га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац ка |
| чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <pb n="89" |
| чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећ |
| није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а јо |
| ко ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбиј |
| S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млог |
| има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</ |
| дан св. Фране Салескога (29 јануара по римском) у зору, попрши мало снијега на острву.{S} Не п |
| ј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манасти |
| </p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни једне, него |
| но Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и |
| е“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бј |
| лава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се |
| <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши |
| ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњи |
| азуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S |
| еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} |
| това.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да.. |
| унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јер |
| b n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдал |
| иске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од |
| коња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан |
| ачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! |
| јмо, одма горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ ра |
| измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашт |
| ели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки |
| бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вече |
| т, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на в |
| ме.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „<foreign xm |
| !{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S |
| S} Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то сл |
| олим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да |
| > <p>— Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које |
| ило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даљ |
| ко би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја т |
| бе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један |
| аде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налаз |
| Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовника, или се побијеш с мл |
| немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је п |
| реклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „До |
| ра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, м |
| нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Врт |
| сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" |
| ва пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да није никада |
| ну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огро |
| ртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда п |
| е <pb n="253" /> много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о |
| вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него |
| брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко. |
| обаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, младић висок и необич |
| м, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бак |
| це, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си ришћанин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, |
| е, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бо |
| осједаше на клупе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три на |
| а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? |
| а редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} Несритно дите! |
| ...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.{S} У ј |
| шљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је |
| ак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, је |
| н се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута, шапућући њешто, па прекр |
| пита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, нику ришћанску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратри се згледа |
| даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не |
| језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина зашкргута зубма.</p> <p>— Таа-ако!....</p> <p>— |
| јих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина.</p> <p>Један за други |
| аде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осиња |
| спред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињако |
| и дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</ |
| еко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро к |
| ча и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилостиви Ркалина настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама |
| нам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред |
| ише жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и рече:< |
| вићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— В |
| тисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски... |
| <p>— Право кажеш, невисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделор |
| >— Натраг! повикаше сва тројица.</p> <p>Ркалина погледа презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти |
| ељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја д |
| од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет |
| икну:</p> <pb n="31" /> <p>— Натраг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и ма |
| S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња |
| око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фр |
| b n="32" /> <p>Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} |
| слаше по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и ос |
| ету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не х |
| > <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелај |
| ољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а |
| прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не б |
| ужили, по свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, |
| исец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је |
| ици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се |
| ћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су зди |
| над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа!</p> <p>То канда заголица Кушмељев понос, те ће:< |
| нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? |
| ..{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп.</p> < |
| ма,“ који су се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4 |
| јмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно х |
| че Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали |
| у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, |
| ида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица излиј |
| ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пр |
| учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају п |
| намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разговорима заоминуше једно брд |
| а знатнога јунака, који је био страшило ркаћима... </p> <pb n="248" /> <p>Послије њих дођоше:{S |
| дајући онакажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву |
| срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим.... |
| лира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажене свеце.< |
| на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је |
| <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа!</p> <p>То кан |
| унце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца |
| S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна. |
| ачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи похара манастира, у коме је Б |
| } Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је |
| } То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије послије чети |
| утра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у пар |
| село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав |
| нас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јер |
| оже бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква |
| /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет човик к |
| пану, особито ове године, како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, како се |
| ње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је |
| рије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти |
| аставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали т |
| <p>— Шта велиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије |
| се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмеље |
| ћи Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху прев |
| је магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом д |
| вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није |
| , кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха кроза село, |
| ни са свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, ка |
| S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а |
| Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— |
| тар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, кол |
| пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак на |
| слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех |
| и знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов п |
| к, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак о |
| рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{ |
| ира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру К |
| апомена</hi>.{S} Први број значи годину рођења; један крст значи, које се године човјек зафратр |
| ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Нег |
| што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и ч |
| то на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене |
| и силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у |
| м олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом |
| драви мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p> |
| а истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, б |
| ји бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ |
| {S} Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воз |
| воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима продире до костију.</p |
| <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху |
| најезду сачињаваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} |
| с, дијаче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра...</p> <p>— Јево пуно на |
| аде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не |
| за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ |
| .{S} Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки на |
| којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и |
| а.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им по |
| S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чу |
| ено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце. |
| реко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај леп |
| бравчета.{S} Сад највише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи |
| е може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цо |
| и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери половину |
| мили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски ( |
| аиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски п |
| дазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с р |
| а своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђа |
| но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама |
| Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („на |
| сан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне |
| ве остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком. |
| нда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета увед |
| ељанака, па му изнесе кутију свиленијех рубаца.{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјес |
| оља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса |
| <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога да |
| по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нара |
| воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да |
| женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега |
| На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје с |
| е брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, крижа ти, сно |
| кулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, са свију страна, клет |
| Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш он |
| да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, другог муња п |
| рукчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле се куће, из којих стр |
| у тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <pb n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Је |
| јање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, |
| завица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Нај |
| силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, |
| > <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли |
| што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се п |
| ркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p |
| р! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисе |
| е помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, него мисл |
| од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу |
| .{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак растоке биј |
| виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} |
| д мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају дви |
| S} Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Ч |
| ...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Б |
| иде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми м |
| мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја |
| шевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их |
| оломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Ли |
| утре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечен |
| та је била на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра, коме |
| орци.{S} Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је с |
| нски.{S} За дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у пото |
| >— Браво! викну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. —</p |
| ви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљај |
| , а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помод |
| у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три четири пута у ковитлац, па поте |
| је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Прековођ |
| с.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, |
| } Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније |
| ући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Нем |
| се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи се коло око њега, он се прекрсти три |
| > <p>Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдј |
| бу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „ |
| фијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године |
| се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S |
| ра.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам |
| јом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</ |
| па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преблијеђе.< |
| уј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје завод |
| асмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у с |
| арохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, могло би се лако десити да Бак |
| е, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељ |
| та, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се ник |
| је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, к |
| мо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један |
| а уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи |
| това, то нису никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мис |
| ијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше |
| н брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба ко |
| >Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, пра |
| <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја и |
| а све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, |
| ....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} |
| репадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеган |
| га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија |
| пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше с |
| <pb n="153" /> даље, зажмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патрија |
| ш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе:</p> <quote> <l>„О Исусе, слатки, мили, < |
| а три пута, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> < |
| ем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту, к |
| жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једра, лијепо сразм |
| <p>— Зашта? понови Пивалица, спустивши руке низа се.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти ј |
| сликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, так |
| тима дебљину.{S} Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S |
| око, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавање обично почиње |
| једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, |
| кога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" /> првијем знацима мужевности напом |
| ркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослоб |
| је једнако око њега скакутао и љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину талијера.{ |
| едан, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико к |
| а, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те |
| е влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и |
| лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Срдар.</p> |
| закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{ |
| риповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му др |
| уца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скл |
| еку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи рош |
| Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослиј |
| и.</p> <p>Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше до |
| } Стипан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{ |
| а, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја) |
| ред мађупницом <pb n="135" /> и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изн |
| S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, |
| де докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p>— Кој |
| {S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још |
| е, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну руком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Ба |
| Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком.</p> <p>— За њеколико неђеља нестаће свега овога, |
| гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, за |
| охвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одл |
| нијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па |
| оварао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонити мало п |
| атима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми |
| лашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога г |
| ујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, но стаде п |
| толичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић |
| пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— М |
| <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n=" |
| шање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашеног |
| и ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n="13 |
| ао из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак прете |
| знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти м |
| клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</ |
| јући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не |
| таде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понмаже странш |
| жност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње м |
| педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве |
| пно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим |
| твари, сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варошици.{S} Суд је пр |
| , те цјелива гвардијана <pb n="70" /> у руку, рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже |
| вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} |
| нити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, прекл |
| а се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Б |
| .</p> <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени |
| .</p> <p>— Пољубићеш сваког редовника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Т |
| отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или |
| алица преклони главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А к |
| коњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди к |
| два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују |
| : „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре? |
| ими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Ср |
| е фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати |
| ! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — рече Осињача — |
| сте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, |
| би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У |
| .{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честит |
| } Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго |
| , липото моја! рече Маша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стри |
| овички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, |
| , па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар |
| удо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S} И <pb n="123" /> сви се |
| лико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „гал |
| тигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев гл |
| ацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се м |
| да бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађа |
| ијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са ј |
| дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! |
| умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је б |
| али, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртје |
| да!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, |
| топице за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвиј |
| <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а |
| а: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњ |
| емо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико изм |
| е ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> |
| ску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред |
| оња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сје |
| се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мо |
| акоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стад |
| н отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу са |
| шмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен |
| јама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од м |
| рзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се |
| х прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису |
| .</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ |
| враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који је т |
| p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о буд |
| > <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!< |
| у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n="205" /> по |
| а уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, |
| нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него |
| ан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк |
| се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао п |
| /p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га з |
| >Вечера је прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима |
| али би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки о |
| ари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S |
| е двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— |
| са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.</p> <p>Послије ручка, фратри |
| а којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет ш |
| омјенама и изненађењима.{S} Кад послије ручка отиде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се о |
| га свечаника, изненади он браћу послије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па извади из мантије р |
| овори богословска наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се |
| а одмахну руком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да пр |
| ме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у |
| учаоницу, те послуживао.</p> <p>Послије ручка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на сво |
| даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бак |
| о да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав в |
| > <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта.</p |
| ти ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{ |
| } Зато тебика особито уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка ш |
| е ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онда шта |
| љаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише |
| све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези забраниш |
| е?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал?</p> <p |
| било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се о |
| ка, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, а |
| ћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> < |
| ну, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше |
| и Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, д |
| ики господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p |
| хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{ |
| говори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно |
| епо.{S} Он је израђивао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којем |
| да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} Цвита је била бла |
| } Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад |
| гнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води |
| оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта |
| > <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се |
| го кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека |
| је њекад мислио о манастирској чељади, с онијем, што је сад знао...</p> <p>Њеколико капљица ки |
| ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе. |
| љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега |
| е жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! |
| угове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Ве |
| ке, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти ј |
| но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{ |
| ка, стидљиво се поздрави <pb n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фр |
| Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву кам |
| што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због |
| S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, п |
| ем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до За |
| е, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка зас |
| и (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави м |
| Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— |
| е јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође пет |
| еве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек |
| му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му но |
| алира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне |
| ље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако |
| м“ блажили тугу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> |
| коњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“ (како |
| далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се |
| Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му покло |
| це, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну в |
| прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељак |
| бра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не прого |
| сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлаче |
| аламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи |
| -Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{S} Кнез |
| кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прих |
| ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али |
| Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду |
| p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли |
| вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца п |
| равија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? питају сељаци |
| де, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — п |
| манастира.</p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јав |
| вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стри |
| рођаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{ |
| ушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слуш |
| столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ |
| о и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="18 |
| слије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пош |
| ј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите вра |
| еву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе |
| у, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} |
| ратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њек |
| ри седланика, рачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је дев |
| онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и ка |
| Криву саму.{S} Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са |
| " /> <p>— Ма, ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...< |
| мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћемо рани |
| ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Т |
| рише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин |
| ух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и |
| ш, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не забор |
| ки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети |
| да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није |
| дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведр |
| аграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњи |
| ризнати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у на |
| о по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, ус |
| Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из ман |
| Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S |
| уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, |
| ражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n="226" /> <p>У триј |
| е исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема, па се у |
| вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широку, <pb n="220" /> убијену цесту.{S} Ка |
| и је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљ |
| још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пј |
| динак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није био посли |
| 35.).{S} Кад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, |
| , да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад.{S |
| си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је м |
| или! заграјише млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гварди |
| ија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш |
| камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="180" /> нас, и то потв |
| >— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакл |
| и изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка |
| им ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка |
| е ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у се |
| аше рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући |
| ет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} |
| ести.</p> <p>Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише.</p> <p>Пошто се н |
| ти, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво оч |
| радозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте |
| ивање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати |
| валица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица м |
| ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, до |
| ио крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S |
| доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест |
| ше пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка |
| ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причице, у к |
| !{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" /> н |
| и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <p |
| ја је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези забранише наш С. Ред, он оста |
| стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, |
| та оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах ње |
| } Та прва најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге |
| Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здрави |
| ну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S |
| цу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако |
| ти ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан осван |
| е могао и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде. |
| аше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, |
| иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} |
| вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за пр |
| а десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! р |
| } Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није |
| и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати |
| већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао |
| пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га з |
| запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p |
| сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срд |
| шке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној ул |
| код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па п |
| а у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле |
| жити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртире |
| ан дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацим |
| се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми п |
| х удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер м |
| ола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета |
| ?{S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила |
| а коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледа |
| } Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутк |
| а пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа |
| леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту |
| адало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} Факин одма |
| пресудити?{S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска вла |
| ахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> |
| сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Ка |
| ли, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме с |
| а Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се |
| <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па |
| ирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — настави |
| и ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, н |
| овораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше |
| Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, |
| ати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?< |
| напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, к |
| ушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нис |
| је био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих |
| .{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађ |
| е, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ај |
| : кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга |
| запитаће понајстарији, дигнувши наочари с носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини сво |
| S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој |
| .</p> <p>— Поарало цркву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и |
| , па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, |
| тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну |
| што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваља |
| га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} |
| елебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипа |
| ило црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више п |
| ву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и |
| иде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од |
| ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за т |
| у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новог |
| рочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз |
| .{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n="230" |
| <p>Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма |
| тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не |
| ла пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја св |
| и часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за ду |
| о руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> |
| Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу и |
| : „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе сврши |
| ама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се |
| {S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде |
| сам собом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, |
| иста ћаше награјисати.</p> <p>Гвардијан с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне |
| стаситији!{S} На свакоме: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, |
| о и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно мали Јерк |
| спомене.{S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у б |
| доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и и |
| ам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стриче |
| , знам, прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> |
| /p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> |
| суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу |
| Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком наслад |
| одорино клети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ Фране свети!“</l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња п |
| главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјени |
| м међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао би |
| то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити |
| пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете замислити, како је то кнез ис |
| су камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбац |
| } Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која ра |
| копали ћускијама прагове, па и’ заједно с причагама извалило.{S} И морам признати да је то врло |
| /p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} |
| Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе с |
| {S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “ |
| отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече рашир |
| да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће |
| дведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори |
| а загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али |
| ведар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта |
| ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се припо |
| еде не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше |
| не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод |
| лијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пирова |
| њи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не |
| лости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „ми |
| тврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" /> су синоћке нагони |
| <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу сп |
| д, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Бари |
| нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да п |
| {S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели |
| и сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила |
| противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и |
| твори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — |
| да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} |
| ије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, |
| с Њом...{S} Када Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници |
| калина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и к |
| и или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага |
| надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима....{S} |
| ...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> |
| обро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде ка |
| е он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили о |
| дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... к |
| аза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на кл |
| зачељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме к |
| ако је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро пр |
| двиста <pb n="150" /> и триста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљут |
| чи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па |
| руго, ружне снове снијевати, толико је, са свију страна, клетава било управљено на његову велик |
| Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, — манастир <pb n="224" /> дак |
| ваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бије |
| , ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не |
| но знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Што се тиче златнијех и сребрниј |
| фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговор |
| ити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па, смијући се, потрча у |
| ше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свако |
| љина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} |
| рномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Ку |
| арош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није |
| у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, |
| дно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши |
| Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра |
| говчић из даље варошице, <pb n="251" /> са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан |
| а пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремн |
| дала, Ркалину, Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије |
| а — његови, око Наћвара — Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ |
| е чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац л |
| и олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је још шест седам фрат |
| чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су и |
| да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Куш |
| оша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев |
| S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јел |
| одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натова |
| Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да |
| > <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> |
| Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође |
| мањасту Јелку....</p> <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасов |
| ако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је в |
| јој је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржун |
| умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га з |
| ом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изогл |
| ору, видје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, |
| p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за |
| ченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве |
| тле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковачем, који увијек другов |
| поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то при |
| он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, много читао, то је својим питањима често до |
| и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше јед |
| е, налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дува |
| агло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то |
| Јеси ли затворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стак |
| Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: |
| пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињ |
| коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута, шапућућ |
| пелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце.{S} Подаље су разбацане |
| и оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња пр |
| ликама и киповима, што плијењаху поглед са свију страна!{S} На крајевима бијелијех трпежњака ви |
| та удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је трајало за |
| снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога причајући о |
| е.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено т |
| добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко, испитивати |
| а, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га |
| било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Б |
| сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, |
| љо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри |
| p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева |
| } Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се |
| кин), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са М |
| } Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах у дво |
| Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуо |
| и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје ка |
| S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} |
| руги инокошњак, Срдарина, јегленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, |
| да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Буј |
| пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би |
| о зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестога, учинио би шеснаест |
| другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" /> првијем знацима мужевности напомињаше |
| Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље, и ње |
| се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња т |
| и га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако су се слуге раз |
| ену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здр |
| а хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се д |
| е и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, која вођаше два к |
| да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и ро |
| лога дана по виноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се св |
| ере за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено чешк |
| е могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S} И <pb n="123" /> сви се фратри томе |
| ијема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> |
| Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, |
| шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми си |
| ину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} |
| етки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штум |
| а слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је могао разумјети.{S} Гва |
| пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, видите шта је томе! |
| угој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, |
| аботама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „На |
| ли фратри.{S} Четири лацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, как |
| <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочише са столица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муцати.</p> |
| а тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред манастир.{S} Остали фратри отидоше ка г |
| о му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвор |
| одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану красан јес |
| т толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није раз |
| пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p |
| тишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те по |
| тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих |
| и дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала, која га је једнако љубила до лудила, |
| борави на којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију |
| астјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони |
| е, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њек |
| јакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава |
| ћи Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, |
| јех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган |
| пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше пр |
| р поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се п |
| } Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да провод |
| у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p> |
| држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Ј |
| ој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогн |
| ша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није |
| ко намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разговорима заоминуше једно |
| била до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нити се могао претварати.{S} Све што ј |
| е образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани прутић, па га лагано уд |
| >— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао |
| о у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли затворија по |
| де и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати ма |
| нема коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаш |
| ез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку п |
| /p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново н |
| баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је он |
| ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се |
| и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења Пјеваличиниј |
| p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати |
| вардијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су м |
| спита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило |
| шта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Л |
| рпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу |
| .{S} На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ |
| тјенама њеколико слика и један часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ло |
| и него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усн |
| ало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишекли |
| тиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан оди |
| јпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> |
| р на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три четири пута у ко |
| таницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште |
| p> <p>Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико минута.{S} |
| сталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврд |
| ање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, |
| м с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам |
| о је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у |
| ао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} С |
| зјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би с |
| убнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше |
| S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну) |
| и своје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с то |
| лу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“ |
| рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Б |
| се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста |
| повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p |
| тклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Ни |
| ијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву истину, само прећу |
| се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се и |
| акоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом испросија је онај старији Јурићев....</p> <p> |
| у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кру |
| ,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару |
| у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи г |
| натне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлос |
| .{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне |
| ађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.< |
| чно у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по ч |
| лико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом.{S} Јерковић се нашао прзница, те у |
| е:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? |
| е оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет други |
| двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш |
| аху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно прете |
| има.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђац |
| јте тирати све једну те једну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва |
| послије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо при |
| ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег |
| ндак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он препл |
| а Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} |
| у смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> < |
| акоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Вели |
| у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{ |
| ме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки д |
| запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n=" |
| ли, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше |
| еп.{S} Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало да |
| летјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху |
| окољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> < |
| е, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју |
| још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо |
| ким мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико г |
| иркулар, намијењен свијем манастирима и саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане несре |
| града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђако |
| еси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! |
| >Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} |
| у, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уста цурица од петн |
| <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му |
| са, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад риј |
| е могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех |
| дио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, ми |
| нце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо |
| </p> <pb n="112" /> <p>Тада тек видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа зла |
| оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а стари |
| руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе брчине, по |
| љку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p |
| етку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и с |
| харану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је још страшније изгледала према за |
| , највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, |
| а голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велеби |
| би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, |
| Ти си јопет пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Н |
| ле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука |
| отече натраг, <pb n="161" /> обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе |
| ли по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> <pb n="142" /> < |
| а скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p> |
| икнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше |
| остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево ок |
| С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она ок |
| а њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје |
| и се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, т |
| че Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртир |
| срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фр |
| аси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе |
| пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цр |
| есу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке |
| кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један |
| жија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се м |
| рима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Ка |
| Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише |
| ио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је из далека наводио д |
| купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се |
| првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако |
| као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропас |
| p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се смија |
| „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бје |
| али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на |
| стао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намис |
| кијем работама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да |
| стиру, али прије десетак година, фратри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе.{S} Бј |
| — Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S |
| један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, к |
| и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој католичкој кући налаз |
| на мисту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад са |
| сте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, сједнув |
| вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вара |
| осто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, |
| ме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.</p> <pb n="117" /> <p>— Даклен, |
| у почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није гре |
| о двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак т |
| предаде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, а |
| бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> |
| с је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне |
| очели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије требало годин |
| то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Ма |
| „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, |
| е бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се прос |
| — Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да н |
| и, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потек |
| дима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> |
| .{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснам |
| бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бак |
| њицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што н |
| бова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто |
| } Тако је исто запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо у |
| ну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигд |
| у, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али |
| атрима на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види |
| и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакл |
| доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити |
| дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти |
| ате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} За |
| /> обучен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p |
| оке, и још многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се пр |
| јер ношаше њешто о рамену објешено.{S} Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и |
| репаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што |
| ракно.</p> <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е |
| а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се |
| ла занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.</p> <p>— Па знате, ниса |
| а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старо |
| о, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се уреди, што триба у |
| цијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини п |
| уше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу |
| купица ракије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, нека ишчати молитву! рече Бобан.</p> <p>— Какву мо |
| да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога |
| До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> |
| итио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би |
| чи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зач |
| нина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, пр |
| ко ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало прт |
| {S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још м |
| иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му т |
| за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошт |
| било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је |
| да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p |
| је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, |
| Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} |
| Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не |
| за, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и р |
| , е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, |
| ј Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је |
| ређати...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, |
| ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, |
| дје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући траже |
| овани оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоњ |
| а не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у п |
| о једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдаре |
| ју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу |
| ац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, |
| на, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он |
| анастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године |
| ше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, |
| {S} Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до |
| о манастирској чељади, с онијем, што је сад знао...</p> <p>Њеколико капљица кише падоше му на р |
| ..{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жалио з |
| у уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... |
| иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само д |
| Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи с |
| аговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и нач |
| одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне |
| дски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави |
| Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ц |
| уће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге. |
| ите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки не |
| p> <pb n="24" /> <p>Јерковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега |
| .{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} |
| ија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би ж |
| а.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу собом |
| м пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном |
| за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик |
| ље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Мл |
| а!{S} Онај Срдарина!...</p> <p>— Остави сад јадиковање! — настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш |
| ри Осињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је л |
| овац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја приву |
| су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискивати глагољаше, са |
| <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овд |
| о?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити. |
| ше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбиј |
| н, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Бари |
| уч је понија Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта |
| са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући талијерим |
| ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању |
| Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов |
| ћ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема раш |
| о је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А |
| > <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има |
| а друго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да г |
| а се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди гл |
| једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...< |
| {S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, |
| {S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" /> <p>— Тако |
| аш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вра |
| све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} |
| томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не наме |
| пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнаки |
| , него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана |
| {S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се |
| н много и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, |
| дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бако |
| зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она |
| ци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те п |
| вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохват |
| руке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушм |
| јеснила, те зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, |
| си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда |
| ађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке |
| ија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим си |
| насред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{ |
| <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, присног, занос |
| млади, липи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, б |
| најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на дру |
| ске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја не |
| родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body |
| оже бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запи |
| ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} |
| , је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то |
| и било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а? |
| Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и други |
| ја тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на стр |
| до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо |
| варати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога би |
| о то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њ |
| човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да |
| чани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењем, или црквене ствари, које бијаху на одмет шиљ |
| , то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица |
| ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак реч |
| један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заб |
| — викну мајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, п |
| е, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!{S} Нема много вримена да је, напр |
| мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој |
| м остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајт |
| цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два ча |
| окоњаке</hi>, па, на, јето све једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше |
| је, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — викну мајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} |
| ефа праведнога!{S} По том, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста м |
| да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас |
| да говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p |
| у Пјевалицу и народну медицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој |
| еме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога (29 јануара по римском) у зору, попрши мало с |
| ар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.</p> <p>— |
| ине у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Манту |
| на није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра |
| лу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након |
| али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од |
| <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад куп |
| , посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} |
| pb n="210" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби |
| е, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву |
| отови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Са |
| га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка |
| брати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и при |
| други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно |
| им га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика?{S} |
| о сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што |
| — Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" / |
| чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писм |
| ша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто |
| це по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак |
| јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град. |
| ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О |
| казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> < |
| ам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Мож |
| кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад с |
| але и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то ч |
| .{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ј |
| земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, одија пиши |
| озници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, о |
| енека...</p> <pb n="137" /> <p>— Ма, ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{ |
| Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану с |
| јде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач н |
| истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не |
| ам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми |
| ревијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на |
| идећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада не |
| акоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад о |
| обри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји старишина, да не |
| {S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну |
| акоња скочи.</p> <p>— Прикините,.... ја сам послом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! |
| чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велик |
| ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па ј |
| оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за |
| а бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити живот |
| S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p |
| оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не виша |
| збиља, шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије |
| валица спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав |
| ога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вриј |
| ћи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бе |
| ом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| јем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S |
| ну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш |
| т ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприповида шта је с тобо |
| је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби |
| тор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; биј |
| ја, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа! |
| ја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још дана |
| метове, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припору |
| андура, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога прези |
| Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија |
| јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и |
| p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p |
| а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пре |
| т! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знат |
| , па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{ |
| настави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш |
| одина ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штири |
| ш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда с |
| обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се |
| дина убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и нашега сел |
| аш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пу |
| ју прашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немад |
| итају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде |
| м пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убиј |
| шта, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} |
| бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији с |
| да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше |
| зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при ско |
| есритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чма |
| што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем |
| мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта |
| се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље |
| дсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, |
| p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} |
| > <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугач |
| Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по |
| бица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi> |
| алан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурет |
| дити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу |
| ства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком |
| рно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спав |
| .. проговори једва једвице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} |
| га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Јето синоћ уватија г |
| о и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немо |
| .</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимав |
| да.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га јед |
| да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли |
| <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби.{S |
| а се уздрхта.</p> <p>— Јес разумија шта сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија! пр |
| , не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! в |
| уке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука |
| тани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени же сл |
| и враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „К |
| {S} Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај |
| ?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим |
| и, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, |
| да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Не |
| >— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p |
| S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овд |
| можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разу |
| адити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сј |
| ђупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Буј |
| р!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам |
| да мном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога б |
| <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> |
| зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га |
| икад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот при |
| е твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> |
| ма рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта к |
| одиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! |
| и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фиш |
| Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да ј |
| бро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— |
| <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у |
| ра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима. |
| !{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоња отварају |
| али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, д |
| ења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први |
| њигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главниј |
| ла.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом и зар |
| ако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погн |
| ријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево то |
| и:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар |
| , — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и с |
| ајвише могло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га |
| ="159" /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет |
| м вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође |
| } Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> < |
| ише нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при се |
| тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутр |
| прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</ |
| е, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе |
| е давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам п |
| д и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> |
| шај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је М |
| раш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{ |
| ље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, при |
| е, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта ј |
| његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој |
| а, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body> </te |
| а кољенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да |
| и њиховијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар чови |
| лом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија сва |
| ви вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако два |
| се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али |
| , али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева |
| варајући прозоре.{S} Нисам пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мен |
| а?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема |
| p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га |
| , миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Б |
| ече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га |
| /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира |
| вар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назов |
| ндала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето чов |
| се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили ни |
| , који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, бо |
| Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша |
| се поче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира.</p> <pb n="81" /> |
| /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> |
| <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и |
| енцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго |
| шији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине повр села.{S} Па више |
| Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија са |
| <p>— Немој изговарати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак! |
| игају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пу |
| обом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити пос |
| ј добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К в |
| <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, ж |
| врну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио пр |
| ија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила |
| олак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро заглед |
| ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе ми |
| црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господи |
| ред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е |
| дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених |
| да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S |
| мо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем |
| За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, |
| исма!{S} То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</ |
| м.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави |
| S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану |
| а смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: т |
| с купања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако да |
| куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> |
| што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспа |
| причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачег |
| , да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мин |
| ру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју остав |
| — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге!....{S} Хоће, прионуће својс |
| те, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркв |
| {S} Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се д |
| топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа. |
| и, и сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бо |
| ар цило цилцато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не |
| и и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талир |
| ску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пош |
| ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љ |
| ћваром, исприча му по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и јо |
| бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала |
| алазили „у тековини“, по парохијама.{S} Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмо |
| де млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревен |
| кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворе |
| ве рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за ј |
| га, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научил |
| буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ |
| е, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема |
| од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на дале |
| т талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву истину, само |
| лаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли |
| арошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заис |
| ући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавн |
| ко отромбољио обријане усне.{S} Двојица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? |
| на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет в |
| настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању |
| трицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је само мијена поднијело његово срце од кад је устао, за н |
| ука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети ка |
| ти.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пирија |
| сти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала.{S |
| аде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да |
| само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због |
| само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из |
| , нестало искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то до |
| бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако необичн |
| ојим земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико ни |
| и леже крај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела у |
| оворили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, не |
| несе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћ |
| чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше |
| одине.</p> <p>Међу тијем разгласи се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је |
| уди чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, кад је пред |
| ше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, ос |
| ића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица |
| че прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој ча |
| з лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, шта се осами |
| не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на |
| коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb |
| и од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше |
| часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори вр |
| , ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бак |
| — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| иљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, |
| ме има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, |
| лме...</p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p |
| бе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим привијањем на своје груди, |
| нијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.< |
| евајући, ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражи |
| је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, |
| ти Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу |
| !{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе пр |
| испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{ |
| ју, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се споми |
| љубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све изм |
| Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с |
| че здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од смијеха. |
| гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вриј |
| ло, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} |
| о њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и одмах |
| ња поврати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих фратара.</p> <p> |
| е, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још |
| тадоше око свога главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Ису |
| м:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратк |
| Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си по |
| мало „приватљиви.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најода |
| Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им |
| хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на тријему, пред св |
| о што је познато, код католика врши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе |
| нделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача се прекрсти и прошапута: опрост |
| а отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Након подужег разговора с њом, врати се кући г |
| дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: поп Илија, |
| прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце |
| и вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он |
| погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред велики |
| пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! в |
| {S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, нег |
| кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце г |
| а му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е по |
| омоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред се |
| најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом |
| вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вино |
| крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћ |
| а их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? д |
| дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А ј |
| ста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> <p> |
| ро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришн |
| мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ј |
| обова, освијетљених мјесечином, па онда саставише погледе, на најновији гроб, што је завршио тр |
| еликих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем манастирима и сабо |
| уте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху н |
| и.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њих |
| Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки пре |
| и понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми |
| о вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак растоке бијаше мод |
| к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Ку |
| p>—- Нема скуле! вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој камари...{S} |
| ти стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на л |
| есеца послије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао |
| увеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош. |
| ељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо о |
| вој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче п |
| е Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана |
| рне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста п |
| дњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптањ |
| м мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село |
| рије није смислио.</p> <p>Трећу најезду сачињаваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона |
| на памет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, и ко |
| го би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, н |
| дрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} |
| , шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нем |
| {S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој |
| му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођани се |
| цијану.</p> <pb n="119" /> <p>— О, Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Пр |
| е!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— М |
| е на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, дуовниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога бого |
| у утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушме |
| цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима |
| ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме |
| Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би прика |
| а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове пр |
| и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и наст |
| е у цркву.</p> <pb n="116" /> <p>Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бје |
| о с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, ка |
| рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожа |
| акле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бје |
| му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде м |
| х стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископ |
| ће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} Бука |
| S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у |
| нко испричане несреће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску по |
| наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога (29 јануара по римском) у зору, поп |
| и га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађ |
| аиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргу |
| ску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непријатељи |
| већи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну |
| ако прије стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк ис |
| сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му |
| .</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— |
| бјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њо |
| масти. <pb n="83" /> Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{ |
| цајући прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом ле |
| њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба каја |
| >— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не в |
| ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађа |
| ... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</ |
| вај послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пит |
| врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика |
| есе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва |
| } За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успент |
| ањи на стоцу.</p> <p>— Натраг! повикаше сва тројица.</p> <p>Ркалина погледа презирно Стипана:</ |
| ојица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице |
| {S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело. |
| ити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, |
| , даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше |
| болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година.. |
| иди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на м |
| љати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем наок |
| и да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер колик |
| прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је љ |
| а боговјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> |
| нем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина |
| прије вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему |
| потребе не бијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изобила, свечаником по мало мрса и по мало |
| мао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испроше |
| не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде |
| > ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био |
| ли, промолише главе из исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се д |
| најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвиц |
| ижницу и изгубио опклад.{S} Најзад оста свак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Л |
| Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} |
| Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале |
| ога год срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић. |
| ма кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад |
| буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити св |
| искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевал |
| ује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи |
| дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Б |
| е пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ ма |
| а.{S} На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако п |
| ше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не |
| „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на |
| ње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као |
| ека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвар |
| д ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штаг |
| е научио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> |
| титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјера |
| ају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и об |
| на од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о то |
| цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:</p> < |
| ер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему, шт |
| е вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није |
| убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим |
| а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, него понављ |
| за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око |
| гла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне.{S} Двојица само |
| у тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, |
| осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Б |
| S} Смијући се његову претјерану страху, сваки се по мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би с |
| </p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, дуовни |
| ! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави половину од онога што има!“... „Мало |
| n="67" /> обично завргла комендија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све |
| чићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, |
| алова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријечи из свети |
| магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! вели |
| ину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> < |
| <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговор |
| у на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око дв |
| ну болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два |
| редом приступише му руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости |
| воје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.</p> <p>Послије службе, фратри одо |
| за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше.</p> <p>— Како |
| се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за |
| бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећ |
| утке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао н |
| ојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид то |
| и.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к |
| своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку |
| и Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијери |
| три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч.{S} О |
| а, Ркалину, Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не |
| та је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло |
| е Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у о |
| г редовника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измак |
| ња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <p |
| рне је пријатељски сусретао свакојега и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику изм |
| , да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Није тр |
| Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто |
| им, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, по |
| ог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди |
| бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на |
| ем презименом, ни правијем именом, него свако чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, пос |
| риц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше |
| ни, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те сву |
| у галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати |
| се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не |
| , смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што |
| уста и избуљио очи.</p> <p>— Пољубићеш сваког редовника у руку и поклонићеш се прид сваким, је |
| иц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чуј |
| илијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да д |
| а?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па ка |
| иновском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштари |
| собито га жене радознало посматраху.{S} Свакога тренутка могаху се чути оваке опаске: „Ово је о |
| а да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц |
| за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> <p |
| Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам |
| {S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, лип |
| он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се з |
| до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждри |
| р се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао попа Илију, који је могао суд |
| лан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ај |
| разносила свака његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше врије |
| Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња |
| и без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зо |
| њеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога причајући о разним особинама Јерковићева соја.{ |
| ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли |
| га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало искрај посленика, |
| кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb |
| ља, час једноме, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> < |
| ан, јето шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> |
| а, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" /> јутра, тако је из пуке на |
| чио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до |
| на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се к |
| е за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и ко |
| увај, дуовниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та пи |
| ти гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћ |
| рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство било |
| и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и |
| тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, ос |
| аше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио да није „подитињ |
| ска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> <pb n="4 |
| ати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар п |
| не.{S} Фра-Брне је пријатељски сусретао свакојега и сваким начином настојао да они одмах осјете |
| надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио |
| авикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само |
| Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају об |
| ан с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помо |
| <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бако |
| од кога прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и |
| ћа у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гу |
| аху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах послије јела |
| p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n= |
| по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку.{S} За њим приђоше ђ |
| угови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он |
| ндак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јо |
| а га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би м |
| окрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како з |
| ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! прип |
| глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му |
| а и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! |
| ели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопали ћускијама прагове, па и’ заједно с прич |
| рековођани почеше долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше отканити рибања.{S} Г |
| кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А |
| ади тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Ви |
| је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнин |
| Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сј |
| ркви.{S} Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по р |
| лико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јавља |
| мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како ј |
| а величати и причати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескоч |
| а њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стуб |
| али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим ок |
| вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи |
| ко га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњи |
| дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити |
| } Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Куш |
| ш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ г |
| а одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет |
| ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! |
| е коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну |
| р.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> |
| {S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, |
| ала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из |
| а-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикр |
| ма на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, |
| ло најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан прово |
| ђано осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству.{S} Пошто посркаше к |
| ко сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! |
| главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три |
| Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчи |
| еле и, прожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, |
| сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена |
| затече распремљену — кревет намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу |
| ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто, чему се Куш |
| , сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стр |
| бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то |
| у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да |
| /p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их б |
| 84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти ум |
| у повпјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из |
| јпосли, тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p |
| шуривати ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста |
| ад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> |
| лужио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мисл |
| ерторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он |
| у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговар |
| атајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњи |
| у кућу, недалеко од парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађал |
| прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и |
| јим срцем, нити се могао претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено |
| > <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али |
| унке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија |
| е и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, п |
| кувар, па љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дја |
| А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардија |
| , да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос |
| нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> < |
| е.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога |
| носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се |
| <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај |
| тио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.< |
| и се муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и в |
| вих поука, те њеке примијени.{S} Шта га све <pb n="245" /> нијесу питали!?{S} Један је тражио л |
| а се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је |
| ћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је ба |
| сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти |
| и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шт |
| > <p>— Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико д |
| рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како |
| вога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 |
| сило кад отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други по |
| моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли |
| Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!.. |
| рема опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат. |
| ну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!... проговор |
| ромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба насушнога, па ко |
| едром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла у |
| закачени капци на прозорима лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка, једини усталац <pb n="69" /> |
| м добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, |
| {S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, п |
| ме, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{ |
| 5" /> почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би до |
| и дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавниц |
| ед једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу |
| ове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња |
| p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то р |
| овора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни |
| м, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што |
| о на далеко, <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и |
| о ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, и своја надања.{S} Једино |
| добра фратрова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и з |
| з дворишта, па <pb n="169" /> су, поред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; к |
| -Тетка, једини усталац <pb n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије |
| ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговар |
| уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници |
| <p>— Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да |
| } Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво |
| у, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} |
| цијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, ко |
| читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, не |
| це, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одат |
| је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала радозналос |
| ра с оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је з |
| ова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> |
| али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђ |
| ко ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да м |
| мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињач |
| али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња по |
| ора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз мат |
| ошто се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се |
| ну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варо |
| да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем к |
| бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ врат |
| најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, које не признају „чистилиште“ |
| с, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скуп |
| гранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко |
| прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир много м |
| о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да н |
| састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић |
| дмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати к |
| м, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! вик |
| оглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да с |
| ти мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити |
| на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно о |
| ругим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гла |
| шкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, након |
| адиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p> |
| ину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се |
| лио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове узречице и друге о |
| њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад, једнога свечаника, изненади он |
| његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би |
| пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио ученост |
| <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њих |
| д најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први |
| се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња.. |
| ијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се по |
| ипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> |
| чили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка проз |
| испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се проб |
| чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> |
| се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишље |
| ј!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свак |
| домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан |
| је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S |
| Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху.</p> <p>— Прикините ма |
| тока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А к |
| рећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Та |
| Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како |
| у, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви |
| {S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ј |
| Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те вр |
| ви дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незакаче |
| еше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле |
| Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам умор |
| кође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде п |
| !{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и |
| к!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам ј |
| ти?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га пров |
| се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала |
| >— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Ро |
| и мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада |
| шта нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти глав |
| ковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико одобров |
| твари изређати...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа |
| >— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети а |
| аволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта |
| тиви Ркалина настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у тво |
| мислите само ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су сл |
| тарији од њега.</p> <p>— Немојте тирати све једну те једну комендију са дитетом! рече високи, б |
| се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из гр |
| рув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик ко |
| и је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и |
| али Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је л |
| иде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на суср |
| мамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....< |
| > <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, |
| ајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас д |
| а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бак |
| е била кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се ниј |
| пред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види с |
| фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, |
| нише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији |
| тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хо |
| м) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето све једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш |
| пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, богољубн |
| иш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</p> <pb |
| на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица |
| ја душу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту.. |
| ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче |
| врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, |
| естоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да т |
| ка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, |
| питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познај |
| ише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну |
| уставши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зно |
| машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, |
| го оно јутрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо |
| а „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</p> <p> |
| а, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{ |
| животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам час |
| у, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мора |
| .{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> <p>— Ја нисам ништа каза, одговори |
| и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због п |
| <p>Најпослије ограну и недјеља.</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се |
| , који бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то заузело три, четири дана.{S} По селу се прати |
| ари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што |
| а је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори |
| а житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му з |
| : како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир |
| ићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред у манастир, |
| те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, много читао, |
| а час се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кукавац се не пожали, него се отимао болест |
| визе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Бар |
| роширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдес |
| и ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе но |
| и....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очима |
| м дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књ |
| ија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Ш |
| ије лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јут |
| "144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи скуле шалернитанске инг |
| S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га |
| ом.</p> <p>— За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш! |
| је догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маови |
| а и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бакоња, из Зв |
| вника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца п |
| је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији п |
| пуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су |
| и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише |
| а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, о |
| га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видј |
| једно пуце на капуту, па одмах потражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у су |
| а изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенити |
| љубазно, па извади из мантије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да в |
| те! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта д |
| ша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну мој |
| ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} К |
| не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„Пославши нам зван |
| ва, и које се почињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу |
| а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад |
| S} Слушао је он много и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и к |
| „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати оно, што је |
| „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји д |
| вар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио пр |
| рате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прсну |
| apter" xml:id="SRP1892_C1"> <head>I.{S} СВЕТА ЛОЗА.</head> <p>Далмација има: шест бискупа, чети |
| ву: <hi>свете лозе</hi>.</p> <p>Така је света лоза <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до дан |
| а Јерковића заиста у пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати с |
| патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевају |
| у; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људ |
| тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак |
| боје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од мат |
| миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала и тако даље на платну.{S} Б |
| >— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи лице ка |
| х <pb n="121" /> људи, искрај нејакијех светаца, који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли |
| улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијих што кр |
| лтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљане, по поду: свијеће, |
| п.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници и |
| ук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме |
| ати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што с |
| , поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет |
| ењен).</p> <p>Така се племена зову: <hi>свете лозе</hi>.</p> <p>Така је света лоза <hi>Јерковић |
| </l> <l>„Послушајте редовници,</l> <l>„Свете цркве одвитници....</l> </quote> <p>— Стан!{S} Ви |
| ажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц |
| ика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а |
| жи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, г |
| ицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на |
| орио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био с |
| дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Ам |
| сно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје |
| лети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ Фране свети!“</l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња по ново на |
| кле, <pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његово |
| аклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине!</hi>“ |
| ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако им |
| им, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, |
| ст шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можд |
| тока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем п |
| ићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скита |
| ајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се з |
| {S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи |
| а милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао |
| апрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење |
| за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и |
| Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим |
| другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!{S} Нема много вримена да ј |
| ња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које |
| д не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А најв |
| {S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! зовну |
| у издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лонаца, крпа и тако даље |
| који настави:</p> <p>— хоће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!. |
| ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер св |
| бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јав |
| га пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе!{S} Живили!</p> <p>— Живили! заграјише |
| ору, који не разумјеше, — јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у |
| ... ја.... ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли м |
| нда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле |
| лужаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!....{S |
| аде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!....</p> |
| поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, је |
| — Па знам пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар цило цилцато?< |
| ди, закачила у памети по која изрека из светога писма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у младијем годи |
| имена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срц |
| дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, |
| <p>— хоће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорина, |
| ало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено ј |
| астиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и постр |
| } За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом осталијех пет фратара, при |
| омаштина није срамота никоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?</p> <pb |
| {S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати, кол |
| јен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли |
| — Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненади |
| овен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“. |
| рије уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и |
| вима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и |
| а, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трг |
| је клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} |
| икар, смијали су се гледајући онакажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Б |
| лазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им |
| е од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но ш |
| стајаше све вољнији.{S} Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка.{S} Разговар |
| велике.{S} Нека је свагда пуре изобила, свечаником по мало мрса и по мало комињака, да се залиј |
| > а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седм |
| за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ |
| њено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени в |
| } Можда је промишљао о свијем прошлијем свечаностима, при првој миси новога пароха, јер од једн |
| аше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, по н |
| плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, |
| n="90" /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама. |
| коме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је |
| притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несрет |
| реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијан |
| , нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</ |
| одра лица.</p> <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p> |
| знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да |
| се са најстаријим.{S} И <pb n="123" /> сви се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали к |
| n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је |
| Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се измакните, тако!</p> <pb n="188" /> <p>— Та-ако! |
| устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{ |
| д реферторијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, с |
| аше гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки |
| икну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По под |
| вачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, |
| у“, која завлада ушљед тога открића.{S} Сви изгубише свијест.{S} Новога гвардијана одмах забоље |
| ади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се |
| бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду траж |
| устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима |
| у писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе.</p> <pb n= |
| кву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гв |
| ке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бр |
| се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У то |
| ица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар |
| , малога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало |
| ји синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Ниј |
| бичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побо |
| уста, смеђе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), миро |
| мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прили |
| ув капу и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, |
| руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у |
| оји: <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса |
| >Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фр |
| иш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати |
| о немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој друг |
| аши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио посли |
| у те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљ |
| пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А он |
| ити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као |
| као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — ст |
| ди један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попус |
| а“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их по |
| и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23" / |
| риручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико |
| Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахћ |
| шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда биј |
| слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; |
| <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, пак резе изнутра |
| тра дан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</ |
| дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брз |
| разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да пре |
| а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто приложи |
| чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевај |
| дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Бр |
| дова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слу |
| фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра |
| рајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа |
| S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у гр |
| p> <p>— Гвардијан умра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наокол |
| мећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Т |
| чи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се нас |
| свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Г |
| ичак.</p> <p>— Тако је! тако! заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам рек |
| кну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, |
| ојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> < |
| вало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p |
| ипо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, свак |
| <p>— Није могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија |
| раћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настав |
| рије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевст |
| оше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше сви заједно.{S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их |
| ну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше сви заједно.{S} Кра |
| ах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви.</p> <p>— Останите... јо... ш ма.... а... ло, још м |
| дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одра |
| стошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи одније |
| таришина.</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душ |
| приповидај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је |
| је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем |
| овићи почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липше! |
| Послије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио глав |
| милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n= |
| да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен пр |
| љ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу |
| овац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му |
| агаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, |
| преплива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с |
| еде око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијетли лопар око гл |
| при!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бо |
| кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p> |
| т година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а |
| је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књиг |
| са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро ок |
| о су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није срамота н |
| легоше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зу |
| устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља ч |
| ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца о |
| мија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по |
| први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћ |
| и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код кућ |
| ко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, кој |
| и тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вј |
| прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом на |
| вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски пос |
| низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! |
| {S} И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, |
| ће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али |
| т дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред м |
| - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n |
| се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и |
| потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаро |
| просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и нак |
| лаго:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не |
| ред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша дола |
| ом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш |
| Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> |
| мом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око креве |
| , те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, ка |
| Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здр |
| мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: |
| је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бако |
| аш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви ј |
| светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је |
| он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој ча |
| суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме |
| ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним п |
| <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Бук |
| мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да |
| и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња ј |
| се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што ова |
| ма! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> <p>У |
| !</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни ст |
| едар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити р |
| азаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити |
| лати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи |
| став поцрвење, па поче причати, како су сви православни у опће слабо обавијештени у стварима св |
| ајпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А мртв |
| оли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњ |
| о је за приповист!</p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је |
| ковићу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта.</p> <p>— Јес раз |
| оњушка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није р |
| ла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, |
| ?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би |
| >— Да.... умра!.... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између |
| а по соби.{S} Јето, здрав си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бак |
| из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешто говедару, који |
| ијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајућ |
| ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из |
| гла.</p> <p>Киша једнако падаше.</p> <p>Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, ог |
| емило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстим |
| послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, го |
| еше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита |
| Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са д |
| право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, преклињући се свак |
| н и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, |
| пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и поскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижу |
| оручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, сам |
| то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А ла |
| ше Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би |
| ан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реч |
| “...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на нас с |
| па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, |
| тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Бр |
| ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ |
| S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту м |
| ар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко, испитивати оно |
| афу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда |
| луша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је могао разумјети.{S} Гварди |
| говори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи |
| јевојци, која му се из велике љубави са свијем предала, која га је једнако љубила до лудила, ал |
| ири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље, и његово се име разгласи и даље |
| етак дана састављао циркулар, намијењен свијем манастирима и саборним црквама, у коме бјеху по |
| оборене главе.{S} Можда је промишљао о свијем прошлијем свечаностима, при првој миси новога па |
| јима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вј |
| опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова |
| којој је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и кал |
| ну, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако ј |
| ада ушљед тога открића.{S} Сви изгубише свијест.{S} Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дув |
| аузнак, модра лица.</p> <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега |
| ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугач |
| несе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова да може умриј |
| живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, увијек страхујући од смрти.{S} Најзад јој под |
| човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, |
| знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, пра |
| , па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћ |
| и пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва б |
| .{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло деси |
| видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и ч |
| ина дјеца кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би мог |
| замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито га жене ра |
| ати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијетли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше нал |
| и; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође старинских; па однијело... а шта ниј |
| би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родит |
| могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и |
| ј, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му с |
| е замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, исти |
| ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече:</p> <pb n="19" /> <p> |
| <p>Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган б |
| а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња ј |
| таде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| трпезе испреметане и искаљане, по поду: свијеће, књиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло видје |
| и му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи |
| е вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није заповједни п |
| А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетима, кандилима, према сликама и к |
| <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен |
| ти, Боже и мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио пл |
| им се они поврате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ |
| , извадивши кубуру.</p> <p>Фратар угаси свијећу.</p> <p>Чуше како крцну кокот на пушци.</p> <p> |
| p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све |
| стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лиј |
| и он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој камари...{S} Па како сврши са Грг |
| о, ружне снове снијевати, толико је, са свију страна, клетава било управљено на његову велику г |
| ама и киповима, што плијењаху поглед са свију страна!{S} На крајевима бијелијех трпежњака вишах |
| и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, п |
| се како можемо, одговори Чагљина у име свију.</p> <p>— Тако! рече фратар и настави јести.</p> |
| е нашег припоштованог оца гвардијана, и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега |
| p>Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих дваде |
| сући узгред дувански пепео.{S} Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, до |
| не, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, бра |
| еш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не |
| {S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те како је пле |
| свети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено зла |
| игара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га |
| ра гомилу сељанака, па му изнесе кутију свиленијех рубаца.{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једн |
| p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p> |
| о крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му |
| удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је трајало за ње |
| Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} Те |
| њо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а |
| оче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се преп |
| и чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Још |
| {S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није мо |
| мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га о |
| к догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} |
| да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, |
| што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" / |
| ави на којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (п |
| ној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и с |
| ирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након помањег |
| а прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам |
| ад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који |
| ста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! |
| еш на путу, не можеш заборавити.</p> <p>Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека.</ |
| гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.{S} Једно момче Кркотића, гледајући |
| е, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаш |
| те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главо |
| накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тет |
| н.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде ш |
| ијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> |
| Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не го |
| пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је пуно реферторије |
| има и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица.{S} |
| аја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо.{S} Па он |
| ја је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, к |
| опала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све |
| у своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....< |
| љи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!< |
| .{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам за |
| е кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јо |
| це!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али |
| отуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на |
| ијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта |
| слађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— |
| его се јавља, час једноме, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час |
| нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свр |
| сто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђ |
| кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој католичкој кући налази се по јед |
| евац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и похара ј |
| машћу Пјеваличином, обложи их листовима свјежега репуха, уви их повојчићима, стопала му зави кр |
| о, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња |
| и манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, |
| рсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на црквеном про |
| у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи.</p> <p>— Добро сте |
| де Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо за |
| се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разб |
| а трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не зас |
| ш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мот |
| ра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива |
| о пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову |
| оју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</ |
| рницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се врбе |
| тога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише с |
| је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очи |
| м ста потихо причати смијешне ствари из свога манастира, нарочно из онога времена, кад се јавља |
| ерану страху, сваки се по мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњуш |
| како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног ђакона |
| жује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеа |
| оспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати |
| азивљу један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке |
| а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсци научи цревљарски занат, па је у град |
| прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња |
| ше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, га |
| и бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и рез |
| ори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку.</p> |
| у се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те г |
| завргла комендија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, |
| нак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах |
| зрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изр |
| нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у пота |
| пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици |
| сли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја |
| а моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} |
| дан од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао сли |
| нијех, што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Бука |
| </p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим дру |
| , на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, < |
| а да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало. |
| да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противн |
| ира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погр |
| ље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољ |
| цу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је с |
| онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ва |
| жа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нарицања:</p> <pb n="159" /> <p>— Проклет бија да |
| ку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне в |
| исприча све измјене, које ће настати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити |
| ус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона |
| у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, д |
| ни у опће слабо обавијештени у стварима своје вјере: — и најобразованији су у томе пуке незнали |
| вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је |
| мо сузама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те |
| о, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се пок |
| ем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира |
| д сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се |
| душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта |
| мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи |
| који га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је |
| а тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони главу и пољуби Н |
| што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} О |
| екавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш шт |
| ти склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато |
| јелу.{S} И постаде настран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини |
| а што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их став |
| да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јоп |
| } Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може би |
| а далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече <pb n="2 |
| ш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које је било у њеколико стоти |
| и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па т |
| Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, |
| а не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаш |
| браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар |
| д би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево |
| мађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му |
| одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији |
| тима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтј |
| мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је ж |
| етијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ћ |
| нској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарс |
| рате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, |
| сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне |
| а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као обично, зијех |
| њу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој |
| а на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, могло би се лако десити |
| о међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „А |
| њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете „пајунови и |
| о тренутка, кад, послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде о |
| иш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји старишина, да не радим ниједне редовничке дужност |
| та су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор!....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Ба |
| да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За тијем млинар искочи, вичућ |
| на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један |
| а до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нити се могао претварати.{S} Све што је м |
| еп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, |
| своју нову паству.{S} Од тренутка, кад својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, кад, п |
| ко двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.{S} Зид м |
| ленисања са Срдарем, много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Ду |
| цима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима,“ који су се борили противу „невирни |
| што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ра |
| његово питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} |
| ко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук на далеко |
| одној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намир |
| себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица |
| прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их |
| Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не зна |
| помислити, е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупам |
| не га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њекол |
| ло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу п |
| јеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвал |
| врименом бити милостивијега срца прима својима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта |
| мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи |
| гом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, |
| јети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише гру |
| ..</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатств |
| епом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, |
| нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и за |
| о дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и |
| што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваш |
| .{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Ркалина и Ро |
| нко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могл |
| него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра- |
| ачани се већма ражестише и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но |
| д ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће на |
| цијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле г |
| дгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „час |
| ке науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, |
| , ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, |
| иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} |
| чић из даље варошице, <pb n="251" /> са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а |
| итрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дозн |
| читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у д |
| трона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замије |
| шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао попа |
| азија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише....</ |
| о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Т |
| прионе око књиге!....{S} Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра |
| pb n="46" /> одмакоше.{S} Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а |
| и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад ока |
| аћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три |
| > <p>Послије ручка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb |
| и би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла |
| нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, — писмо језгровито и до |
| {S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјел |
| е прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, ил |
| арохији.{S} Па онда се елекну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има |
| ло.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, п |
| добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји Чмањка три |
| S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју <pb n="138" /> болест у палцима, морао се примити |
| !</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући |
| љенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да се |
| тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{ |
| часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паству.{S} Од тренутка, кад својим звонким г |
| ад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе |
| болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да |
| ој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ о |
| о да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога |
| та ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разум |
| чија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу ч |
| черати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па |
| тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} А |
| го здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задр |
| и пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <pb n="98 |
| пасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао бр |
| желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, а |
| своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном |
| .</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, ка |
| отребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се п |
| прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> < |
| оји га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</p> <p>— Оче |
| ав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вртир |
| изгубио опклад.{S} Најзад оста свак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p |
| не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <pb n="98" /> куљу.{S} Па онда побјесни |
| p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да од |
| јем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио |
| дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{ |
| дина од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стриц |
| пће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, |
| а, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима |
| по, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад там |
| јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист бл |
| ки“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, |
| чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гд |
| са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прековођана |
| сподине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!“ Одмах се промолише др |
| акоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њ |
| вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, |
| гинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњ |
| еси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњ |
| p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{ |
| ослије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо о |
| путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле сл |
| икну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пре |
| путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста н |
| оња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Да |
| сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше ик |
| велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му |
| кле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовниц |
| ра, те се само трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега п |
| Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио |
| дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинција |
| чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао |
| е да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Тодорино клет |
| и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{S} Мла |
| е Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Л |
| } Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице ру |
| цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико постаријих гос |
| гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјест |
| , те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу. |
| и млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, који |
| четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> |
| стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве |
| ју у гвардијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Оч |
| е до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вечера је увије |
| -пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то, о |
| {S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S |
| ера у служби.</p> <p>— Па причекајте да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете |
| ло ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или |
| } Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада |
| S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти с |
| {S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, н |
| а; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанскога краља Стјепана Томашеви |
| ни, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Биј |
| воје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима |
| оворећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се с |
| тигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао |
| /p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би рек |
| и не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замирита |
| акле, слушај....“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шк |
| ако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини р |
| а само са Наћваром, исприча му по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет к |
| а об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прек |
| у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> < |
| ју.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, к |
| ља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, по |
| трва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и |
| улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне |
| ао слике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су |
| дје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и |
| ло код нас, па посли разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се поквариј |
| д дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред |
| ма, упознајући се са људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необ |
| Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије |
| јетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају капе, |
| тиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго |
| ом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће |
| који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновит |
| ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он |
| чи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бак |
| ко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па поступајући три пута |
| срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и уви |
| школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мен |
| дора од мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, св |
| о као какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу |
| одлегоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> |
| да синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти |
| е капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у |
| ели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо |
| коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За |
| ега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на до |
| p>За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> |
| а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} При |
| ћ?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му поглед |
| ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{ |
| о, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, |
| фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из |
| вши штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус и |
| и Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, |
| ећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача се прекр |
| >— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте |
| премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а |
| час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он с |
| исак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb n="250" /> <p>Послије празник |
| <p>— Сакррр — викну мајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија п |
| } -Јозица.{S} Материно питање: „на кога се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било в |
| еше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли д |
| , по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да и |
| ини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{ |
| и си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, ко |
| Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли зат |
| у у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни стан |
| овића...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, ал |
| ране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{ |
| ада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми |
| ком по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело |
| бисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна д |
| ове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада малакса срчаност во |
| чио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра |
| сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли к |
| је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!. |
| .{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који |
| парохију, постао је така притворица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у п |
| ет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Ј |
| ранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека |
| ши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога на |
| ера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења |
| а нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим |
| о ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер ј |
| рије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p |
| рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, |
| лије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете судити |
| {S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нов |
| њи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око ње |
| : „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад |
| Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипа |
| до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Д |
| е фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоњ |
| Фра-Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мр |
| /p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само |
| та очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распоред |
| образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенил |
| ине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </div> <div |
| ега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођ |
| у помисао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао |
| >— Прије свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће оста |
| је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија |
| од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} |
| је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— |
| мчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се осв |
| нчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.< |
| ој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети |
| ија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на мир |
| уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> |
| а и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слуш |
| ажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} |
| више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран |
| тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао заустав |
| јаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би м |
| да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт приј |
| забашури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слуга |
| е медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говори |
| менуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Што с |
| мо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И |
| оња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао и |
| ишто загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај |
| pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кр |
| а.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалит |
| </p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња с |
| едном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb n= |
| Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> <pb n="15" /> <div type= |
| загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња |
| о поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на то |
| .{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, |
| .{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста |
| ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је с |
| и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је теш |
| >— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p |
| анастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљу |
| , да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бако |
| е вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих |
| } Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посла с |
| како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко |
| хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он б |
| који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, |
| ти Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не наг |
| е из исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, |
| чи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми бил |
| ... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до |
| линар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се ј |
| олим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Б |
| нити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте са |
| дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} С |
| ио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причице, |
| ељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше га |
| убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли јо |
| ели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} |
| упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати о |
| и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, |
| ече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије |
| е узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не би |
| „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи |
| мах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S |
| ће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, с |
| липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето ви |
| позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуг |
| трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога |
| дни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така притво |
| ли боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гл |
| е мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио из |
| један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повилен |
| му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Б |
| у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у вар |
| Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у в |
| еп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лиц |
| е платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупи |
| ба најприје шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак |
| али наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обе |
| один од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који |
| итворство младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад т |
| сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, с |
| /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не мо |
| ро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се та |
| {S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову претјерану с |
| ледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и нап |
| ам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за |
| он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир мног |
| него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и он |
| мин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед |
| може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче |
| да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и |
| е цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?... |
| је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, |
| допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb |
| ако кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак гот |
| обану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може |
| ља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" /> |
| — Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одг |
| ла.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао житије. |
| , окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка ис |
| и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакон |
| итост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипостим |
| бично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах уг |
| рошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си |
| ечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролим |
| ићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега |
| и тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S |
| „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да н |
| чију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега м |
| стезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, ко |
| из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако падаше.</p> <p> |
| синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S |
| м, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све о |
| ни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да ви |
| <p>— Сад не помаже карабулина, него да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— А |
| , али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно о |
| акоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло |
| <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стид |
| га болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетк |
| три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, св |
| но мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.{S} |
| и му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, |
| е и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо н |
| ....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић |
| ого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докл |
| ригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошље |
| раго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, ако |
| е штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго |
| да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане гл |
| ре и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „уч |
| с, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n |
| исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га |
| рли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти зби |
| нак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А |
| итања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри т |
| чинија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији |
| х седам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда |
| едва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио ј |
| ј фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, |
| прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед два |
| ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, |
| ну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, |
| /p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стрицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он |
| чку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе |
| ије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну гл |
| он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем но |
| једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци много заносе т |
| манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросн |
| ада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења |
| се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, |
| триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— |
| па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, у |
| азима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићско здравље; око усана лебди му осмијак, а как |
| мељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити |
| ратри пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, |
| ра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживањ |
| а, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио послије похаре, кад је препливао р |
| видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидј |
| н спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те с |
| пуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Зл |
| , па, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје г |
| пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</ |
| ећину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, г |
| а чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци |
| сли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче |
| г струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива |
| дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњу |
| p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас да |
| ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а п |
| ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, са др |
| д се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати |
| за му руком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, |
| не.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном рук |
| но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, како с |
| итају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега ово |
| ма од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе ж |
| <p>Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и |
| а? понови Пивалица, спустивши руке низа се.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија |
| ја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} |
| је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувот |
| ијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића....{S} Стриц је умро, |
| рекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А са |
| на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме. |
| пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изг |
| ор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко д |
| „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици од |
| !“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о |
| >, (1631. ✝ 1652. ✝✝ 1710.).{S} Наодија се у Котарима, кадно срдари:{S} Јанковић и Накић прогна |
| оћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш сино |
| p>— Нисмо могли прије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, |
| помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb |
| } Шта је њемукаре?</p> <p>— А сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пић |
| он — настави Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} |
| одину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му д |
| о питање умио тачно одговорити: „Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.{S} И |
| ичестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они |
| </p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости заблијештише ђацима |
| ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало посмат |
| му, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S |
| /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, |
| , те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улица биј |
| обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За ко |
| <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине.{S} Збиља јадни |
| тиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блит |
| а (фратар је више цијењен).</p> <p>Така се племена зову: <hi>свете лозе</hi>.</p> <p>Така је св |
| у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка |
| p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— |
| запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња |
| ... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријеч |
| пође к њему сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Бли |
| у.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче сво |
| грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се п |
| ахну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди |
| доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те |
| тугу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који |
| ет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није вид |
| ома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" / |
| ста.{S} Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом.{S} Јерковић се н |
| бале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Ве |
| пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све т |
| уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, — манас |
| са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један ча |
| клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше новом мађупницом.{S} У старој мађупници у |
| аде Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но н |
| ј страни острвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виново |
| „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Ба |
| м село.{S} Од села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниж |
| p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само |
| увши врата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, |
| и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио с |
| луге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба |
| изме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лиц |
| рост, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле б |
| и сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срц |
| епше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а о |
| аки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па про |
| других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лонаца, крпа |
| } Дувало <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срд |
| .{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} |
| ет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} На свак |
| сти и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да |
| зађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче |
| ивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{ |
| тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем и |
| ушмељ.{S} Обоје заводњело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</ |
| опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли |
| , а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не |
| ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:</ |
| е вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су с |
| p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брз |
| ј се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај до |
| њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема |
| љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчеза |
| ; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опе |
| знак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није м |
| ца дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио |
| , па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с |
| о да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да |
| .{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разглед |
| икупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци |
| } Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не |
| , намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који |
| око кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете |
| дао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад |
| оби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисл |
| бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Колико се |
| ак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је |
| стаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ д |
| з братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олтару св. |
| учка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта.</p> <p>— Јес разумија шта сам наредија?</p> |
| .{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и поче б |
| оњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вуч |
| по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује з |
| е нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесе |
| препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари и |
| е и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n=" |
| уђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; |
| био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одм |
| ела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се |
| њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна св |
| т, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} |
| оше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта зап |
| а ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маш |
| ница зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка д |
| дал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та |
| n="228" /> имућна.{S} Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, |
| какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Уд |
| из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пи |
| утиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Ш |
| љеним четом свећеника....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога |
| ролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ват |
| , давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је па |
| а поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као за |
| е будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и |
| спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме ниј |
| и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не |
| Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није |
| акону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му |
| S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, |
| ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови |
| ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад |
| и, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи |
| Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски |
| иш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не зн |
| >Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магар |
| ем кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири п |
| у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја |
| утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка велик |
| S} Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица |
| ни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па |
| ђу тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се ј |
| же брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, глед |
| јор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење.</p> <p>— Ш |
| </p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући косо стричеве и ро |
| ар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> |
| а!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у уг |
| љубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете к |
| да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још |
| стрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, |
| Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја к |
| тотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{ |
| рековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p |
| S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, |
| за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне о |
| вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечер |
| осла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Ду |
| олитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Ба |
| се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше.</p> <p>— Заповидајте! једва рече о |
| Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан з |
| ња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао |
| говорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође ко |
| ече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Ба |
| је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко |
| ну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> |
| надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? |
| ла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је |
| њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Та |
| је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изаћи.{S} Издануја је |
| То ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело |
| ше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред |
| {S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале. |
| S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Звр |
| бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам бр |
| д си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокружи |
| цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, и |
| анастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак раст |
| дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та пр |
| лавнога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњ |
| , прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквен |
| по и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Б |
| торити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, |
| </p> <p>Стипан припали цигару фратру па се поизмаче.</p> <pb n="24" /> <p>Јерковићи разумјеше с |
| Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези забранише наш С. Ред, он о |
| е...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби |
| Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак нас |
| доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бо |
| ставио и међу православнима.{S} Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бак |
| а се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га |
| е, како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се н |
| у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је |
| о, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не |
| еном привиђе, јер на његово питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли? |
| {S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма д |
| је?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, |
| xml:id="SRP1892_C7"> <head>VII.{S} ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије |
| ет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме |
| лице, устукну престрашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p |
| по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чу |
| договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се су |
| <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је |
| {S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара! |
| логе се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опе |
| аном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратр |
| Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се тучете?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а |
| наопако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— Зато што м |
| усе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога |
| ама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече:</p> <pb n="19" /> <p>— Запали |
| коше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа....</p> </div> <div type |
| еветом колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се сој разликује по многом чему од осталијех досељеније |
| е ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; ост |
| ипи Стипане, — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, |
| ицу).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олт |
| ачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дун |
| ћи, за употребу самртницима.{S} Осињача се прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделор |
| чи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи п |
| друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је |
| p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га |
| панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Ч |
| </p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p |
| акоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— |
| и да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> <p>— Ја ниса |
| атио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима.{S} Гов |
| идјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град... —</p> <p>Требала би чи |
| тиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се на |
| ме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и постриженици.{S} Те године је још и |
| а дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушт |
| >ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, |
| рукчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!... |
| анастира, нарочно из онога времена, кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смија |
| и да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте из |
| ом.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта |
| и су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на п |
| јеше, — јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијо |
| и.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „м |
| само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n="7" /> обично се додаје: |
| на се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, о |
| са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осморици.{S} |
| штења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред |
| <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта |
| не устравице, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђу |
| , све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарин |
| немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном с |
| а отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Посли |
| адоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, |
| и се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отеж |
| дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — |
| в смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног |
| грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, |
| као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше |
| аном очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му |
| , притиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим стол |
| ј кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир мога |
| о мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзави |
| ашкргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријем |
| Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто |
| у.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његов |
| н подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Бариц |
| злика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчи |
| и.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше.</p> <p>— Заповида |
| шта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан |
| е, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем љу |
| Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било |
| заносе такијем работама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те |
| и мају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само про |
| н од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и |
| мисту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам кр |
| чели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота |
| и низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије требало година! — |
| ,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није |
| гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и т |
| анос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам би |
| се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога ист |
| сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p> |
| и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијели |
| гоље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћи |
| о „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју <pb n="138" /> боле |
| Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно врије |
| p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, пак резе изну |
| и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гуж |
| вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ знач |
| вати ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и с |
| ријо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није |
| е између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и кон |
| ати и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди. |
| <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, б |
| , живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а |
| за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, |
| Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> <pb n="16" /> |
| а уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те св |
| истајаху још четири брата.{S} Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци |
| ц на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и дв |
| да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати з |
| а ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</ |
| а ђацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан |
| се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши о |
| остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дите!... |
| рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушл |
| а одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохија |
| ном и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ |
| не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркот |
| до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге!....{S} Хоће, |
| ерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n="83" /> Кожна му п |
| атарској трпезарији, за обједом, заврже се жестока богословска распра.{S} Фра-Тетка <pb n="75" |
| по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана.{S} Безбрки су |
| да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваонико |
| се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њег |
| оја се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече |
| ијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било мн |
| ва музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковачем, к |
| Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао.... |
| окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо сва |
| докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, |
| кође бјеху загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи |
| жег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њеко |
| е било најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан п |
| једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сеља |
| е“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу ду |
| д се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од |
| болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло |
| смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па |
| сте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и |
| Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше вео |
| ња, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нов |
| мише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, |
| оја вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави в |
| мо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пук |
| ћ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци</hi> и <hi>К |
| и тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а- |
| и годину рођења; један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свије |
| , те му, одмах, отвори зажето око, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се |
| причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар |
| било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пуш |
| ином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и |
| и могли чути. „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-к |
| <p>Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пуни |
| о је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фрат |
| ијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носит |
| дио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} |
| ма, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тет |
| му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручива |
| пријатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чес |
| Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак |
| p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити? |
| S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајд |
| адоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, |
| ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети п |
| p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p |
| са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена гл |
| и се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурете.</p> |
| та може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд с |
| си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— При |
| о је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!...</p |
| ћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра |
| > <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше |
| поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} |
| оћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан |
| адоше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама мани |
| знесе кутију свиленијех рубаца.{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем |
| {S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп |
| О Исусе, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> <pb n="1 |
| тарости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зелен |
| .{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на <hi>провинцијалу</hi>, у зач |
| је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра ос |
| тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш ве |
| један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увје |
| ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, |
| инута и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хл |
| , два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му |
| о је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјел |
| по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Авг |
| добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар |
| р?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш |
| ова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само ш |
| аше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу о |
| ти Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћет |
| алијерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, |
| шћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди своји |
| одједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бив |
| о прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! п |
| S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпосли |
| гом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитим |
| отине хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета, |
| редби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше |
| 2 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути |
| ковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јери |
| Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару, да ви |
| и.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: га |
| оп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, |
| лико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз об |
| њака.{S} Од једном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо |
| несреће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дуг |
| рати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово |
| ош два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} Договорише се д |
| Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разби |
| к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио |
| њу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет ч |
| икад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од луп |
| четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очим |
| n="98" /> куљу.{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи |
| оду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на |
| гутао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама н |
| уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Вели |
| евијех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачењ |
| p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљивији разговор <pb |
| 61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте |
| њ.{S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкрил |
| е погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изаз |
| ем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер |
| {S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из ш |
| јеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} П |
| екада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не зн |
| де разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би |
| ије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледа |
| рпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у ман |
| јеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је још страш |
| гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле годи |
| у у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разговорима заомин |
| доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са |
| је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки к |
| -Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, п |
| а.{S} То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричева живота, к |
| р између двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо г |
| е село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести му |
| акоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда |
| Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем вам часну <h |
| прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присвето |
| повија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сија |
| вење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, која вођаше дв |
| </p> <p>— Ковачу!{S} Млинару!{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Б |
| и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне ( |
| ла учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више |
| д!...{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да |
| ...</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то н |
| ли Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не мог |
| у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} |
| рдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} Најприје |
| ло, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p> <p>А |
| рајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоњ |
| ..{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис се в |
| трона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, |
| стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак |
| пираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне |
| тња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> |
| вар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докле |
| тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бе |
| /p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чуј |
| зумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и п |
| аиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал му |
| грајаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... |
| га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да |
| и и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце г |
| ла којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете |
| Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу |
| иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати |
| е више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,. |
| јас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, д |
| прити главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелицијановић |
| вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменуто |
| ли Дундака, који настави:</p> <p>— хоће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он |
| реба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду п |
| виче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, примич |
| ="106" /> <p>— Полако, ти мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бр |
| p>— Шта: ја.... ја.... ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране |
| о није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момц |
| јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и варошана.{S} Међу овијем |
| > <p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с |
| „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један с |
| на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му ко |
| тир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Тодорино клети, </l> <l |
| ијем зафратрити.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочни |
| кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их п |
| јој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавиц |
| аше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Је |
| а кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацмани |
| вијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, п |
| .</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубун |
| по парохијама.{S} Њих седам поревенаше се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор! |
| мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три |
| ао снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због к |
| и, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се |
| бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваш |
| љак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, |
| а коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гва |
| у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпи |
| одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се постриженици манастирски, који се налажаху по парохи |
| иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или ме |
| и су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише |
| а поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутр |
| Сутра дан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење |
| до другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Н |
| орити у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку |
| .</p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} |
| тискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва |
| бредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бјеху похар |
| , да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, |
| поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а |
| не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах ут |
| S} УЖАС</head> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати. |
| , који се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому К |
| .</p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, |
| ико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, исказао у |
| на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на |
| их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш |
| цу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- |
| кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брат |
| Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрштен.{ |
| слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-а |
| рљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити р |
| из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако и |
| то сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та |
| е тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је |
| им.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда |
| ад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски наро |
| S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, |
| дио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао |
| емља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у в |
| оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако |
| е Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, зб |
| ачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба два |
| поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и |
| прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутић |
| крете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни |
| је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога т |
| и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n= |
| и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Бр |
| с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошт |
| а лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вечера |
| , тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао |
| прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десет |
| „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p |
| игурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту ч |
| у ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p |
| луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би хода |
| пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха св |
| тве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бако |
| да, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међ |
| а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Ј |
| варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се је |
| есту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла комендија.{S} Сваки се |
| и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући |
| марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно |
| вој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама ( |
| иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, т |
| мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми за |
| е савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осј |
| тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, зн |
| и за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али ње |
| о, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и |
| томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је |
| у и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије доручка, |
| Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је по |
| о воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих з |
| пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпаг |
| и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то |
| еше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза дв |
| м који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изн |
| што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој лип |
| ицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не пока |
| , те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Ка |
| своје руке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови |
| план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>И |
| њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећ |
| /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p> |
| дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му |
| рпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет |
| .</p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет з |
| ије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па |
| га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме кри |
| p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми |
| е ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „бил |
| еколико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из |
| „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како?{S} |
| шапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах |
| и ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред п |
| Дундака, те размахну рукама.{S} Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста |
| а онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски.{S} Тако хоћаше трајати |
| а ништа ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта с |
| , али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој стран |
| а-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињат |
| тише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену к |
| имали своји’, шјор!....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очим |
| .</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Ш |
| са најстаријим.{S} И <pb n="123" /> сви се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како |
| и, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се измакните, тако!</p> <pb n="188" /> <p>— Та-ако! реч |
| м, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди |
| која лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срд |
| де, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} |
| бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гварди |
| е снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима |
| апу и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јур |
| мило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другариц |
| гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око по |
| год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од ва |
| !</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупа |
| нда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</ |
| за приповист!</p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цур |
| ћу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта.</p> <p>— Јес разумиј |
| их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бако |
| дец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно и |
| /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од ма |
| е од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} |
| .{S} Та прва најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прил |
| зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а |
| не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов к |
| еба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми |
| јући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај <hi>човјек</hi>. |
| а легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} |
| да сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ и |
| — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си усн |
| ако су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И |
| се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дунд |
| ише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жер |
| аш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! прекиде Мачак, па крену пут мађупнице.{S} |
| ричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш |
| се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... ре |
| p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчи |
| .</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га з |
| сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су |
| леђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљ |
| </p> <p>У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделор |
| аћвара — Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 1 |
| е мудрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина р |
| да и пастира.{S} Најзад, Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови ка обаћетан пас,“ затече |
| " /> Тада поче обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самртници |
| окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или |
| д Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка окрете талијанс |
| Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, сам |
| ва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.{S |
| ра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђ |
| нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије овла |
| млађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} |
| енише се постриженици манастирски, који се налажаху по парохијама.{S} Њих седам поревенаше се, |
| кембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у |
| сно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче |
| том! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} |
| ли је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, к |
| S} Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати тишина |
| остати једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{ |
| које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки |
| призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју к |
| ту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод |
| јући се његову претјерану страху, сваки се по мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио |
| " /> обично завргла комендија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре |
| а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књ |
| чета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за банова |
| пише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза ле |
| етки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколик |
| а излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба осј |
| и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознат |
| огло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је |
| је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то П |
| ебало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо ј |
| е ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар |
| шта дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не од |
| мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато |
| у, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да по |
| пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му |
| а дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђин |
| и се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S |
| у!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети до |
| за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> |
| </p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је стр |
| еко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништав |
| и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљев |
| корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га велич |
| ше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљ |
| па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Је |
| јачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива р |
| “ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Она |
| ом изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне вид |
| двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p |
| обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к в |
| екоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска |
| ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу |
| , да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, |
| че повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“</p> |
| p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да види |
| пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном и |
| синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати д |
| то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по то |
| осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Са |
| >— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш |
| замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најм |
| тар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ок |
| се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здру |
| , узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тава |
| а уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му |
| иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, к |
| као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} |
| ришпет, мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити пед |
| ашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца |
| Бељан, говедар, <pb n="90" /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре з |
| мо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, |
| је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Д |
| нчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здј |
| оме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господи |
| те из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за |
| да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри |
| главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врат |
| а простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ће |
| Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаш |
| у зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш |
| А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиже?{S} Мисли |
| Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави |
| авом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! |
| ндака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све |
| и у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци... |
| а пара“...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на |
| дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} |
| кво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу пр |
| н, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прос |
| па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један п |
| — Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова |
| не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} За њим потече Те |
| те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику ари |
| И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо, разговарају |
| S} У старој мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше к |
| лу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долаз |
| ја шта сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бако |
| ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p |
| ити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гварди |
| уг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску |
| чно бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.{S} Јуначки фр |
| а пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, — |
| након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше |
| уј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, д |
| } Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је пам |
| а код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту! |
| ...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти ре |
| мориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, ве |
| ступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега |
| кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи го |
| о наговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и |
| "25" /> <p>Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра |
| Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући |
| от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блиј |
| даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и |
| тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, |
| ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, |
| Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући та |
| пницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је |
| брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што ј |
| чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; приче |
| ицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, |
| ин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрћ |
| цијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједност |
| је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из |
| а, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, ка |
| апита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам |
| ујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да |
| ина, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаш |
| а га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и п |
| ко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћа |
| помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пе |
| е за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад м |
| а ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и је |
| о лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на |
| ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка в |
| твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје |
| еш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два кома |
| ску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те разма |
| ше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћ |
| већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поно |
| је икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријечи н |
| а-ако, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> |
| зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитв |
| на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, в |
| уке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? поче исповједник.</p> <pb n |
| и поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, д |
| да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разговор. |
| шине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све |
| си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Б |
| аву више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафа |
| ве зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> |
| тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ћ |
| ој стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста ку |
| ошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, |
| или, ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у с |
| } Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редов |
| а ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека |
| .</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта |
| идиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Бо |
| дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири |
| !{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисл |
| идају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бак |
| и нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S |
| н, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> |
| ада, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} |
| више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога |
| озор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу г |
| невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пођ |
| S} Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Ч |
| одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеш |
| љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара |
| ло почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Т |
| а цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, |
| од њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га |
| одно дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају |
| сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка по |
| цем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, п |
| м!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балег |
| , који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</p> <p>— |
| имује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" /> планинама, и доп |
| мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} |
| син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић сти |
| је могао ратовати са својим срцем, нити се могао претварати.{S} Све што је могао то је да је са |
| ије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка з |
| — А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљ |
| је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре...</p> <p>Посли |
| са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој страни чела ут |
| а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, |
| /p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну по |
| понашати у такијем приликама, прекрсти се, изговори полако „поздрав Дивици“, пак запита пудали |
| молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну нат |
| ва три звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака |
| оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не |
| S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здр |
| дове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</p> <p>Пр |
| авање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од та |
| p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на |
| емо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, б |
| веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом о |
| а.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро |
| према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.< |
| воје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на |
| иво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разго |
| и се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, |
| су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.</p> <p>Тада кнез поче п |
| ја сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> < |
| арски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију).</p> <p>— Б |
| други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („мн |
| руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослоб |
| шу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p |
| </p> <p>— Не знам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу с |
| здекламује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго |
| у, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити |
| — Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> |
| Имам посла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитв |
| ијелога дана по виноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се |
| за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање. |
| Па опет одјахаше упоредо, разговарајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око |
| а приповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му |
| ест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њеш |
| промрмољише њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букар |
| луђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено ч |
| p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете. |
| врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> < |
| широком тканицом око паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S |
| че, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, т |
| че сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђац |
| аше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову претјерану страху, сваки се по мало ослободи |
| ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна |
| ази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша |
| е мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најз |
| ш је!</p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Напра |
| обично, причајући му којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одош |
| јаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај... |
| л’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{S} Осиња |
| Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече |
| Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друг |
| <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпију |
| сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S} И <pb n="123" /> сви се фратри то |
| розору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако |
| во да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбац |
| ли редом приступише му руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опро |
| асти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, с |
| есритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Св |
| >— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, привар |
| који сад скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда от |
| така, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет мисеци мо |
| е велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе |
| а, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p>Слушајући те разговоре, Ба |
| па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са ф |
| рдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварат |
| Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш |
| ам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе.. |
| рића да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју ж |
| шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка стариј |
| } Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоњ |
| се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило п |
| фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех гробо |
| тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се ст |
| миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, |
| је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вра |
| Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зв |
| ом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се проп |
| сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија мло |
| А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком ј |
| дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, он |
| е никоме ни ријечи.</p> <p>И манастирци се, мало по мало, навикоше на настраности новога гварди |
| ма тога презимена....</p> <p>Манастирци се згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи т |
| Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му у |
| е зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, |
| ласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи |
| ардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Осињача истрже |
| тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</ |
| рости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан ос |
| а је умра, одговори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми би |
| товима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тиј |
| двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе |
| обро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p |
| те, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше |
| , добри Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда с |
| ћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити |
| поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерковићи наслагаше иза њега.< |
| .</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако! заграјаше сви.</p> |
| } Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за м |
| рца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиром |
| нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа довед |
| име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега |
| ј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон |
| постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко н |
| осе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је |
| Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb n="68" /> <p>У ос |
| ићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николи |
| е.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија! |
| ..{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак д |
| типане, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући |
| е, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не |
| инија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћ |
| дну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опроштеника наре |
| исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим |
| мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та |
| и бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати с |
| дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда п |
| слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуца |
| није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и вр |
| егови окупили се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дув |
| светога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш н |
| нијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесн |
| ...{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдем |
| о! рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узм |
| мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, т |
| ека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да |
| p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци |
| </p> <p>Сахранише несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, |
| рије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет |
| седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстим |
| алина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, |
| и половину од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је |
| му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде б |
| акоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носил |
| опосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу |
| рлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта о |
| тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Бог |
| и све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, кој |
| Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као да б |
| ња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле |
| рења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, |
| како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о ли |
| его и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бр |
| них наговијести, те се прво намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине настраности |
| знају „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви риш |
| запита Бакоња.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, |
| ше.{S} Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјеш |
| {S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ |
| акоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</p> < |
| тадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то |
| ме како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Б |
| а!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипанова |
| .</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.</p> <p>— |
| а посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада д |
| бро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу |
| есника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а м |
| и се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше |
| ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, |
| на у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милос |
| о десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође |
| С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу |
| стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју |
| {S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија са |
| е један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прош |
| } Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам как |
| му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди го |
| 9" /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет чови |
| p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и с |
| двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде |
| мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, |
| у, Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дом |
| а, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што. |
| а њеколико корака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да |
| њу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да |
| во ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу в |
| то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бе |
| Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера г |
| н син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изг |
| и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије по |
| а“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина ов |
| а четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри |
| то њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше теже |
| м се, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на |
| и?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада би |
| и ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти |
| а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом |
| ну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјак |
| ха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду ч |
| као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> |
| и коња!{S} То је најглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а |
| завици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдј |
| светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа ј |
| од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе |
| молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Диви |
| ало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зано |
| о је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, |
| и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека |
| јући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу к |
| да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, |
| де на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „К |
| ом рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви |
| ријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он ни |
| оше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони |
| најст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта |
| ви прснуше у смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли |
| рукама.{S} Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метан |
| препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Тол |
| мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегн |
| лико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је |
| зором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, па |
| арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња |
| .</p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим |
| о ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај |
| на...{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајм |
| лан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се |
| јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испре |
| .</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочит |
| и господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли |
| да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричев |
| лаву, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљив |
| дући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли приста |
| а искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди |
| <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докл |
| ама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цркву |
| е му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спр |
| ноштво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти |
| поласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху у |
| м.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чист |
| Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православн |
| утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола |
| е пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у манас |
| .{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „ |
| лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао |
| !</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну |
| су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче в |
| и он браћу послије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак.</p> |
| ројанице и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше |
| <pb n="138" /> болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Пос |
| сто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједија |
| вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће с |
| ина) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак |
| .{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоњ |
| ива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно |
| S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} |
| је могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> < |
| дима, и свијем сељацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онд |
| одговорити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слу |
| свега тога, кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вече |
| аде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> често крадом погледали.{S} Па кад су |
| икад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А н |
| , послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитујући свакога, |
| пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, као што је обич |
| к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији |
| ого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога |
| јо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p> <p> |
| и плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка. |
| замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима |
| а, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном |
| егов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по ва |
| чудио учености осталијех фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртв |
| е Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако сти |
| , на махове, пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробуд |
| .</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели Тетка.</p> |
| м.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољ |
| ткине.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије ло |
| дак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како |
| к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно |
| > <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза |
| рну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, |
| а“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ј |
| , Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буд |
| а онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!{ |
| Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, |
| ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли пр |
| један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси г |
| ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове године, како је сла |
| шеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је устав |
| ави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> |
| кушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира |
| на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако |
| и.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје |
| све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фратара, дивио се, још више |
| ине август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дув |
| да се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сва |
| мисли, како је то работа Милушана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је |
| кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради |
| <p>Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се |
| </p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то |
| Ето, мати му прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже |
| S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија |
| на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад ни |
| хвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше б |
| ице рукама.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а је |
| Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одговори њеки.</p> <p>— |
| и мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповј |
| осим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ош |
| .</p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— |
| врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких дв |
| е зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године од кад није би |
| ма најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испре |
| и брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чагаља</hi> и |
| дње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише успомене.{S} Туда је пошљедњи |
| а, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса |
| елим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг.. |
| тиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, прекрсти се, изг |
| Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јерковић |
| га очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, |
| е одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима,“ који с |
| њаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није ви |
| исли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због др |
| и појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратар |
| и, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, за |
| е ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној г |
| ад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио ј |
| би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни |
| у: свијеће, књиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањич |
| ли се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио |
| — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме рас |
| е је могао и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се и |
| о ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.< |
| фратри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта |
| ећи дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је |
| дјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фра |
| сади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} Бакоња приону својски.{S} |
| > Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми с |
| n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не из |
| лава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија ка |
| златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњ |
| колико јасенова.{S} Под орахом одмарало се њеколико путника.{S} У сјени од коњушке лежаше стока |
| n="142" /> <p>Бездушном Тодорини морало се штуцати, толико је његово име било спомињато у манас |
| и.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше |
| ебе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута о |
| је њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојн |
| видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу! |
| у главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога н |
| ине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о |
| о са слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Д |
| вање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња |
| ћи ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац |
| „приватљиви.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најодабрани |
| шеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн |
| ице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све |
| Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.</p> <p>— |
| ин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо |
| синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, а |
| — Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоњ |
| е ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориш |
| ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута на |
| настир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много сино |
| хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— |
| .</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори мали |
| арој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити....</p> <p>Послије часова |
| е вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћав |
| маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој |
| суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за |
| о прича из старине, <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса |
| дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардијану.</p |
| му и његовој породици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> <div type="chapter" |
| маран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше ник |
| фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па |
| вајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави |
| азболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете с |
| Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>— |
| ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Бож |
| од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта |
| нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далмат |
| с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најб |
| коње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету |
| ли је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с леци |
| од сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога с |
| о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни, и за ко |
| ађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи! |
| рабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би |
| смо, дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслуш |
| исати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође научи „одговарати“ јутрењу |
| абрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И мана |
| и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће |
| о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У почетку б |
| њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће |
| л.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се |
| почеше долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар је б |
| оста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка обаћетни паси“ (како једном |
| вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њ |
| и у планини, са Радекином четом.{S} Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да о |
| огледа презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S |
| ј прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо |
| е било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не |
| ј! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду |
| док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— |
| ленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови |
| заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" /> |
| цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој |
| манастира и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у п |
| е, који му је по танко испричао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, |
| парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то |
| Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему б |
| разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохи |
| друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелк |
| средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бје |
| са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n="221" /> али ис |
| <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све |
| слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад је |
| угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због витешке с |
| тричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али |
| , да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне у |
| — А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа |
| али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, ал |
| е зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је |
| а сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт |
| /p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него само мало |
| да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кула |
| омаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење.< |
| а једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилич |
| е за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фратар узе |
| се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да |
| на коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.</p> < |
| амишићима, те закурњавише.</p> <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) по |
| гао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи |
| Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка за |
| коне и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Ког |
| .{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала |
| ан села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљев |
| ило ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет |
| ли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одис |
| м би се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Бли |
| казивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну |
| p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ћ |
| и, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковић |
| ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите. |
| ештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица придаје врагу </p> <p>— Право кажеш, нев |
| име, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је по |
| твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија |
| но дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде ку |
| љелаца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало |
| ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Фратар се укочањи на стоцу.</p> <p>— Натраг! повикаше сва трој |
| јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из |
| од ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— П |
| воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађуп |
| стали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та |
| о бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Има |
| бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} |
| м.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три да |
| угу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци много заносе такијем работама!...</p> <p> |
| корака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су т |
| да би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила м |
| припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ н |
| морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да |
| ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчи |
| осиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продри |
| од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Рад |
| и, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бр |
| на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јут |
| Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али ј |
| , па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на |
| ји је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене гл |
| S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болес |
| ра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и рас |
| , да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаш |
| у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица и |
| да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кукавац с |
| служујући око фратарскога стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезари |
| ани припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је понија Јерковић!</p> <p>— Је |
| и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто |
| вој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шкоранчин |
| тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватр |
| р им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, |
| дара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и извед |
| видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црн |
| свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије по ч |
| , болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га |
| кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека |
| рчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите |
| часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а крчма |
| рковић са њекијем сусједом.{S} Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци |
| > <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше ф |
| гну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, не |
| па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико и |
| ожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакш |
| о јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!< |
| ратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће |
| , ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједи |
| иђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{ |
| {S} Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зг |
| у Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити ј |
| страни чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти ж |
| то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова р |
| p> <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S |
| а је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је стра |
| у, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп |
| Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! |
| а, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио |
| .{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови пар |
| о на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у стопа |
| и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони п |
| кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га |
| запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не |
| о да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и да ако |
| ....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијева |
| но, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не |
| му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те послаше по младога љекара из |
| ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала, која га је једна |
| ође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корака, |
| и му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице |
| е мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, |
| сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бје |
| , али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фр |
| и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха |
| бузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не |
| оклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима....</p> <p |
| три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Б |
| ћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно п |
| .{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Б |
| акоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо св |
| де Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице изговори:</p> < |
| <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p> < |
| м, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом |
| се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поч |
| молила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И с |
| примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућности, који су га дотле з |
| познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} |
| н само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, |
| ак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изаш |
| дошле <pb n="227" /> карте...., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од г |
| т хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, к |
| ирину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Так |
| и му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни |
| обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брн |
| ризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да м |
| акоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако зб |
| .{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што |
| најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, ј |
| иш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да |
| љачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да |
| и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго г |
| >Пивалица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне |
| пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све |
| Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пош |
| .{S} Очи пак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а о |
| е доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, |
| зраз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, шта се ос |
| , мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма гор |
| а онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су |
| ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се п |
| д да превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетиња |
| и љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је |
| пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се паж |
| итај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> |
| а је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по об |
| ли, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га |
| не завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у с |
| подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опира |
| у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, ј |
| пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовниј |
| име је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и |
| е прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубиш |
| говорећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и пр |
| </p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али |
| о! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле оч |
| сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну простра |
| ="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не реч |
| {S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разв |
| св. Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова.... шта видј |
| радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо |
| руги часовник преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кре |
| ..</p> <p>Почетком новембра у манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенско |
| још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном бр |
| о скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су |
| три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и м |
| знији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леже п |
| јица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} Али шта |
| Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко |
| еним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, |
| привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке р |
| ај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по д |
| ; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњац |
| фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњушк |
| није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свак |
| ви.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала. |
| ице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично нак |
| и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајима |
| се својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа |
| мена поносе својим „мисницима,“ који су се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмац |
| олико постриженика манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} Само ка |
| наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет г |
| тур и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, |
| нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, как |
| гућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде |
| огу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе |
| ало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али к |
| парокије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако су се слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се види није |
| ра, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто прил |
| дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb n=" |
| хну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бе |
| а чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Ба |
| добра седланика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љуба |
| а.{S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Сти |
| .{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те!.... ако буде боље |
| Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти реч |
| p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И св |
| њи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и з |
| и Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} |
| крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срда |
| посматраху.{S} Свакога тренутка могаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Ве |
| ако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пје |
| лугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико ј |
| га!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, |
| и, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели |
| свратите, има ко коња придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, је |
| Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S |
| д студени.{S} Поред свега тога, кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{ |
| Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми радо |
| /p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} |
| (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпосли, |
| јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Т |
| ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас |
| еш сваког редовника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш |
| Дванајс...</p> <pb n="39" /> <p>— Шалиш се, човиче!{S} Није могуће!</p> <p>— Није могуће! више |
| еш зрно, послин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда |
| иси имена тих људих... <pb n="5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, |
| што му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже д |
| скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу држи чисто и господск |
| “: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима |
| S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ |
| И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња |
| и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на мана |
| једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак с |
| јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и л |
| им...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, |
| еним службама уз пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову, |
| а Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају дражи п |
| .“ Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима |
| ама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си |
| се се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва |
| е зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом с |
| , доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па о |
| су, поред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке к |
| ф.{S} Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n |
| нејакијех светаца, који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домал |
| то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, п |
| >— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки т |
| S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом и зарече |
| } Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усн |
| очеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одмако |
| ро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш |
| блаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — |
| мољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд унаоколо бијаху велики |
| те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или ј |
| иде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима њ |
| p>— Зато што би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила на |
| дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и |
| од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међу нам |
| о!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми најмање пет г |
| каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стуба |
| <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више глас |
| припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!.. |
| <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер...{S} Ркалина з |
| /p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Оси |
| тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечер |
| ја вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> |
| рне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је |
| си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда не чу то |
| ијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи г |
| р.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="126 |
| ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} |
| ању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва та |
| ита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <pb n="98" /> куљу.{S} |
| "124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто тали |
| би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна ко |
| овијем поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а н |
| атљиви.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најодабранија она |
| p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси пр |
| да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао |
| Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вече |
| махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>Н |
| угу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки но |
| је собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мр |
| приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под ста |
| овођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка |
| опицу, који је, истина, старији од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каме |
| , а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима |
| оји је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је |
| оња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући ка |
| , а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, нека |
| четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдес |
| оју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређ |
| рана, осим домаћих, клечало је још шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „про |
| осли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да с |
| који се налажаху по парохијама.{S} Њих седам поревенаше се, те купише четири товне краве („да |
| лијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> |
| Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва |
| >А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се на клупи под орасима.{S} А ка |
| арохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пе |
| коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуго заба |
| вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седланика, рачунај, по двиста талира с оправом; пак два |
| ед вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он си |
| ца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући с |
| авно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши |
| егом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са |
| енко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу |
| трбуху и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шт |
| лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и |
| ћи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне |
| ога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi>Фра-Јерица</hi>, (1 |
| едвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук. |
| ан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S |
| шке на срид пута, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И д |
| Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ј |
| тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична к |
| Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> изгуби пошљедње |
| било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манасти |
| т сам убија човика из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али са |
| стази, која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне |
| м чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још ре |
| вине, као што су обично по далматинским селима.{S} Поврх сијена, слуга прострије чисте плахте, |
| > <p>Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, |
| и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, |
| а и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад |
| недалеко од парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је |
| ицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници |
| се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка ј |
| двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову |
| а бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распрострла се тратина, а на |
| о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући праши |
| у, од сугреба и урока....</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњин |
| о Зврљево, него оне, којој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин нос |
| га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ри |
| који под њим подиграва кроз њеко лијепо село.{S} Испред кућа куд он пролази, устају жене да му |
| кле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бје |
| уо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пр |
| е Срдар није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, п |
| ко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја бого |
| добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају |
| е је то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака њег |
| могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако село имаде п |
| јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао д |
| скало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продав |
| мрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брн |
| наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као |
| не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановиј |
| } Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</ |
| и дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двјеста <pb |
| !{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брат |
| кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му о |
| рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> |
| а Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи |
| .{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допира |
| коња, па га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете на |
| а.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широки |
| једјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њ |
| чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веом |
| ркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђ |
| , к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, |
| огреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз израз: „О, |
| п Илија поче говорити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјер |
| воне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред |
| ш, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био |
| баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} Цвита је |
| ладића, лијепо одјевена, растура гомилу сељанака, па му изнесе кутију свиленијех рубаца.{S} Жен |
| у, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фр |
| у мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сух |
| оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресе |
| ак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Мачак разапе свилени шатор над Тетко |
| ња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомил |
| а слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би |
| Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се п |
| о њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb n="250 |
| у између њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху |
| ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са |
| Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се з |
| до кад је исповида онога човика? питају сељаци.</p> <pb n="197" /> <p>— Јест, браћо!{S} Бог уви |
| ицом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, п |
| еци могао доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу |
| јеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа |
| 6" /> <p>У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је |
| особинама наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се љу |
| се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје |
| од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођа |
| главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} |
| е у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдареви |
| ропирујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шу |
| е човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од вида |
| Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете |
| бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим камено |
| ев испаде смијешан.{S} Било је почетком септембра.{S} Киша је била престала, настала похладна ј |
| идноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из к |
| нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жан |
| n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, Срдарина, кој |
| {S} Једноме брату:{S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{S} Кривица.{S} Најмлађем бра |
| рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{ |
| е у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољују з |
| дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје |
| ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>П |
| божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријеч |
| наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, |
| јасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна |
| та је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Те |
| > <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш по |
| има, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И |
| иреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очи |
| ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите! |
| аг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не из |
| Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше т |
| } И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија |
| могнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} |
| си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> < |
| а си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здра |
| че Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш |
| итни синко?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није с |
| S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, н |
| — Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</ |
| ти ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p> |
| ?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, п |
| изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси |
| пута, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си сти |
| и ствари изређати...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја бра |
| ам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур |
| ога старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} |
| есе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Бл |
| жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име |
| бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.< |
| о је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то на |
| е глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, бол |
| аша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Бог |
| и ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Ј |
| нез је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим |
| који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> < |
| И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ће |
| а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак |
| а ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити |
| <p>— Ма зашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n |
| мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што т |
| да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, јед |
| , да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта |
| ина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p |
| за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онак |
| вјерајући очима по соби.{S} Јето, здрав си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши |
| и руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? поче исповједник.</p> <p |
| враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: |
| крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла |
| а мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчеки |
| ија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> < |
| !{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{ |
| Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом |
| Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А к |
| н, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Букович |
| о вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зеленград |
| {S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, к |
| ва... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ при |
| оја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим ло |
| ата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> гла |
| вардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} |
| гребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чи |
| .. онај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p |
| снеби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брни |
| е и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута |
| рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> |
| е гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! викну |
| први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш |
| аљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манас |
| иком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и |
| ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не т |
| дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати |
| и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— |
| ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разгов |
| варна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p> |
| Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се |
| а ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— |
| шалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да |
| Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то |
| оди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ |
| главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти з |
| , али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! рече ковач.</p> |
| е се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S |
| уса.{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јопет пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван |
| и.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад |
| јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л |
| ко!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је |
| ет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бако |
| овице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си ришћанин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бо |
| екрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по |
| 4" /> <l>„Ако тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.... |
| > <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.... — </l> <l>„Послушајте редовници |
| . па потону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледа |
| те!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не ч |
| ?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} Дакленка, реци ми, шт |
| Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри? |
| и све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!< |
| не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, н |
| ошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин |
| ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а |
| е Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива заблен |
| били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе |
| аш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам на |
| цо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, к |
| зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући |
| емилостиви Ркалина настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија |
| /p> <pb n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и |
| шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло |
| и, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и сво |
| ословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, |
| илу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с ко |
| коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацм |
| фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то испри |
| ут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и ст |
| да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не ми |
| Бакоња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бако |
| а.{S} Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> |
| јом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде ди |
| ло.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад п |
| и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, би |
| дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико ври |
| липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири сједоше на коломат, измеђ |
| и Марија отпоздрављају фратри.</p> <p>— Сидајте, људи!...{S} Донес ракију, дите!...</p> <p>Посј |
| редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну син |
| тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... |
| поче се нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сл |
| , Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам |
| помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмор |
| ан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се измакните |
| кафу за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кува |
| зоре.{S} Нисам пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија д |
| смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, |
| } Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше |
| атворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се з |
| тив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} |
| валица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава |
| њка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а |
| е.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злат |
| и се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мрам |
| ла, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па.... леже логом и не могаше копо |
| ци пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, |
| крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебов |
| не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као го |
| ећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну....</p> |
| разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале. |
| Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се на |
| ри, истијем путем и начином, отидоше на сијело.</p> <p>Како је ријека једнако набрекнута била, |
| д почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, |
| ка јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стр |
| " /> <p>Тако су се слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Ш |
| > <p>У то се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући |
| обично по далматинским селима.{S} Поврх сијена, слуга прострије чисте плахте, које извади из би |
| њи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз.{S} |
| ан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на ра |
| мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђе |
| оња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу |
| и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио свом |
| ослије ручка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67 |
| што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им |
| ј деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након помањег размака, угледаше |
| пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> < |
| отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња |
| ml:id="SRP1892_C11"> <head>XI.{S} ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора |
| е бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ти.{S} Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постаја мало |
| е на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на црквен |
| да.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, |
| петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи.</p> <p>— Добр |
| један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како људи |
| Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и глав |
| е у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} |
| ећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека ра |
| ђе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине |
| Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к |
| је, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше |
| а поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, н |
| foreign> понављаше Срдар међу наступима силнога смијеха.</p> <p>Фра-Тетка стрча низа стубе.</p> |
| <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у |
| евање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као ш |
| аје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци к |
| ево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, од куда се ч |
| у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од њег |
| ?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S |
| АКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> |
| охваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p |
| равијем именом:{S} Иноћентије Ловрић, — син једнога обућара из града) поче му показивати глагол |
| «</p> <p>Иве, или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго на |
| ша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први |
| ко је то работа Милушана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао |
| ако је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у |
| у Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обукоше мртвац |
| зокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт т |
| стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је |
| <p>— Знам, знам, прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око ба |
| лије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека. |
| p>Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави:</p> <pb n="163" /> <p>— Ја ка |
| посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и |
| вијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде ред |
| вао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род није |
| ад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав |
| ече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта |
| рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и маг |
| етног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, дво |
| ркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ |
| и то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта |
| , о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљућ |
| ца.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња дав |
| амија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штр |
| и пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега |
| га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором х |
| да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} |
| цу црвенијех корица, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Крш |
| Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душ |
| ратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болов |
| е болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу |
| беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико в |
| е: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчиц |
| а се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из |
| орен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је н |
| , те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— За |
| е ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} |
| у, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше |
| , учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— |
| си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија.... |
| полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ак |
| еху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши наочари с носа |
| у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у |
| <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну |
| с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметал |
| прику ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учини |
| и у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писм |
| </p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другог |
| вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га ср |
| пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велик |
| кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати |
| Фра-Брне, једнако пркелаше, погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Ј |
| ло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђош |
| “, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, п |
| собу.</p> <p>Брне је у страху посматрао синовца.{S} На његову блиједом лицу трепераше свака жил |
| пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакон |
| лом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио. |
| отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођ |
| „много синовита“).{S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: |
| не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешкај |
| све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је бр |
| настиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи |
| а све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се |
| се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести. |
| а ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо, тражећи што за читање.</p> <pb n="203" |
| тка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, |
| р је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} |
| <p>— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заб |
| сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сва |
| ивима, није могло изаћи.{S} Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, з |
| јући прозоре.{S} Нисам пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се |
| ш онолико?{S} Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му |
| лупежима, то је, што <pb n="111" /> су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да б |
| аку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} |
| надувајући образе.</p> <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућ |
| и су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касн |
| ом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка |
| ети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те |
| дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде ј |
| .</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обраш |
| ет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме по |
| вост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све те |
| е, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако |
| о изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице |
| у болове <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, го |
| на одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис |
| е Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавш |
| S} За тијем, извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Куш |
| Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, и настави:</p |
| плаче уз матер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ет |
| тка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовни |
| .. крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никад |
| ађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Кр |
| ма.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ћ |
| око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири ст |
| , а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози! |
| стаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, није учињено, али те |
| љда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтј |
| дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето све једнако, сакррр... |
| > <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме |
| ритиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, |
| крали рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он |
| апе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у жи |
| ед свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Оси |
| х Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји изра |
| и сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван |
| а он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастирске ствари |
| ити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у |
| оји се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: |
| светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијих што крупнијих у шареном иконостасу, вирну кроз |
| његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричева живота, које као да потвр |
| у.{S} Он није сад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Буј |
| е га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу |
| јаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> < |
| појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја |
| ви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не на |
| олико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} П |
| ли, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покора к |
| бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цм |
| угачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјег |
| се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се врш |
| Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој страни чела утонула му браздица |
| ани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Бр |
| то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!“ Одмах се |
| ој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу |
| а.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху три |
| вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза |
| } Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом испросија је |
| p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до с |
| е, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијен |
| , поче Маша, заборавивши прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви |
| ништа ново.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем |
| ....</p> <p>— Ајд’ улази! викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намје |
| а изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја |
| е чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда |
| } Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијево |
| ак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао обр |
| одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме |
| а поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети |
| веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим |
| да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је т |
| кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви |
| слика, која приказиваше гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим јед |
| ило?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, једнако оборене г |
| ни једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, је |
| , при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ |
| киде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћ |
| унке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргу |
| ста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима |
| адовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговара |
| брну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прођ |
| да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији н |
| фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клеча |
| нити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре и клупа.{S} Шкор |
| тадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрав |
| ати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разл |
| који се зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb |
| ницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан |
| стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, |
| да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребир |
| е ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.</p> < |
| рију.{S} Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’н |
| простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешт |
| поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, |
| <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног |
| од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па сними <pb n="54" /> капу, па |
| вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.</p> <p>Фр |
| p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код ва |
| о, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар |
| дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дун |
| Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави |
| аху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког ч |
| исну пространо гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим двориштем.{S} Кркота, у новим ха |
| астала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обичн |
| цу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.{S} Можда је промишља |
| } Наста обични метеж.{S} Већина фратара сјеђаше по исповједницама.{S} Људи и жене, подијељени н |
| оче тражити самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укоч |
| ата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака, који би |
| } Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским |
| а, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо |
| ао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу |
| гога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да ч |
| едавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бј |
| и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зат |
| још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и |
| ата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и сед |
| ахом одмарало се њеколико путника.{S} У сјени од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и п |
| е“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фра-Пињата повољи сино |
| јевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и ба |
| поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, |
| а неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме п |
| га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практи |
| ао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и смет |
| га их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слобод |
| у уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би мога |
| ко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} А |
| помену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те се п |
| не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у |
| аћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, са друкч |
| S} То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричева живота, које |
| осподине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „ |
| S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана |
| знутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брат |
| <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш кад з |
| , јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одм |
| била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне |
| <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати д |
| а Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како |
| јех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био п |
| више о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Б |
| сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} Шта га с |
| акоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим:</p> <pb n="155" /> <quote xml:lang="LA"> |
| , Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поч |
| се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Бу |
| ослу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} |
| скрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњ |
| .{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја привуче п |
| одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу |
| — Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— Је |
| д сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвар |
| вуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, |
| та, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> <p>По |
| здравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Крко |
| примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и поскидаше капе.</p> |
| ом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а? |
| /p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p |
| , за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити |
| оже уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, |
| — Би молија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.{S} Сви се Јерк |
| Помози Бог! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рам |
| ..{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је т |
| е!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} |
| ће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове св |
| ипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти |
| ерторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: |
| по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне рабо |
| рви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија.{S} Хаљине му побацане врх покривача. |
| говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху |
| то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из |
| бично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блије |
| судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:</p> |
| те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отид |
| на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За |
| новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, тр |
| ед све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије |
| а се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком |
| е сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче пажњу |
| е му, одмах, отвори зажето око, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се са |
| аган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се испо |
| д на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмл |
| ша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаља |
| да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У |
| ших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вје |
| ну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричева живота, које као да потврђиваху ту п |
| истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се б |
| чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, |
| ет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе |
| е, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти |
| меницама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ |
| .{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се |
| обичају, пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи |
| ћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би б |
| и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак |
| ма и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Ср |
| нду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну |
| а рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на т |
| ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p>— Прикините,.... ја сам послом доша!</p> |
| казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n |
| Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда нако |
| м га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... |
| ј мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем о |
| ке главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеш |
| вике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зуја |
| од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Да |
| е и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не |
| ви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} |
| њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину |
| кви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, д |
| да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Ка |
| и најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми |
| прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или по |
| ...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у дру |
| викнути фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, д |
| м по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком ј |
| чи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочише са столица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муц |
| викују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло |
| светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оц |
| .... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какв |
| главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад би |
| овине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испреметане.{S} Једини прозорак |
| олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; с |
| вога непријатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зел |
| ао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попо |
| змеђу стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп |
| се кутију свиленијех рубаца.{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у с |
| њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир много мањи, а тако и |
| одина, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па оставивши књи |
| Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак према ногама, |
| ијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава |
| } Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, за |
| ијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех |
| ос, <pb n="22" /> честитос, богољубнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, радос, пониз |
| у је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах вл |
| ујас уђе.</p> <pb n="211" /> <p>—- Нема скуле! вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију |
| знаш на памет сва поучења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за мој |
| !{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја ју |
| , али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треб |
| } Прије свега, сити се, они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „<foreign xml:lan |
| слије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се |
| о, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће ис |
| “, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бак |
| Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало <pb n="176" /> мораде узети на се да б |
| ли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла комендиј |
| опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га сви испрати |
| учи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n=" |
| а по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушниц |
| p>— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође |
| аше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред |
| p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради |
| в за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и м |
| аху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући. |
| ем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња |
| у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, |
| .</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; ве |
| , те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> |
| збор је био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра- |
| у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, |
| ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, д |
| его иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодор |
| рицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати |
| д куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је |
| чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али |
| hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, ни |
| /p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прилози, праћен |
| но по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло |
| нбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини |
| ац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S |
| /p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се повра |
| од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је ко |
| ао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га |
| ни припану, особито ове године, како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, ка |
| причати, како су сви православни у опће слабо обавијештени у стварима своје вјере: — и најобраз |
| е оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити |
| о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи д |
| и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато |
| лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име |
| аест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто сво |
| се познаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад |
| Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња |
| ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му |
| том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просиј |
| л</hi>, (1709. ✝1729. ✝✝ 1776.).{S} Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је мл |
| Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукописна п |
| громној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчи |
| ти стан.</p> <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, сте |
| </p> <pb n="210" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и |
| ...{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез |
| забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} За |
| е мало раменима и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах сво |
| липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Он |
| ати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећ |
| ни, да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примј |
| .{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежим |
| те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ з |
| та нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одм |
| врљевски (За чудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра.{S} О |
| то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуд |
| ише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, |
| руке и започе:</p> <quote> <l>„О Исусе, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Ду |
| другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне н |
| лист неписане хартије.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, |
| S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице причиста!{S} Јозефе праведни! кличе Б |
| се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} |
| тиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дох |
| синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је |
| .{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</p> |
| врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му при |
| , које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви, <pb n= |
| вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!{S} По том, како је Исус |
| м (у јеванђелском значењу), мирољубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви.“</p> <pb n="8" /> |
| коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и |
| азумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у пл |
| јех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљун |
| вати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама, а |
| се заплака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, а |
| ка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благосло |
| од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуди, што сједе око стола |
| аслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима.{S} Кроз друга врата |
| {S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, |
| ећњацима, криволетима, кандилима, према сликама и киповима, што плијењаху поглед са свију стран |
| махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала и тако даље на платну |
| ела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, |
| и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд унаоколо бија |
| и свијетли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Ба |
| е унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бо |
| /p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми |
| е једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер ос |
| нуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до буна |
| ја.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и |
| ковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елеј |
| је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у такијем прил |
| би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Св |
| га тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословит |
| луге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити....</p> <p>Посли |
| каквијем ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имај |
| ћи на нас сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l |
| нам званога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“ |
| е реченице, које се налажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66 |
| да би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од |
| е дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и м |
| , па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи с |
| ипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махове, те тр |
| не очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што с |
| скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа се |
| д си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки |
| је обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли |
| , он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме н |
| ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај! рече Стипан, изва |
| Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је појести печено дви |
| А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Буковича |
| коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назр |
| далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије |
| нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо слонмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-да |
| о далматинским селима.{S} Поврх сијена, слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а |
| мо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, св |
| ке, него то је могао учинити који други слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, по свој |
| орити и како ће.</p> <p>Први пробесједи слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај в |
| је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разгово |
| да!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи креве |
| е, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> <p>— Ник |
| е прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, |
| </p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви |
| и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се изми |
| , а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи с |
| тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку под |
| вати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, |
| ини улегла њека тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S} У истини, њи |
| цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше с |
| њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p> <pb |
| p>Чим разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано з |
| ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за краје |
| аја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Да |
| ађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p |
| њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не у |
| — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу, и у |
| и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапи |
| еко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар |
| окије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако су се слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу |
| а и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!.. |
| че да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да |
| .{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бј |
| о тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S} |
| .{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар |
| ак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше |
| већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не |
| шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" /> |
| риба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једна |
| Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овди |
| ар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангу |
| с бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај да |
| доше у нову мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратр |
| кељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Слуге промрмољише њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоњ |
| дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прил |
| и он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут |
| дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан |
| она, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер ниј |
| /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљ |
| слинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p> |
| дно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службено |
| је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не мо |
| ху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех кућа, |
| , Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вига |
| S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?. |
| зити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да |
| ђупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S |
| ада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а |
| рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе приковођане!...{S} Вирујт |
| би у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника сједијах |
| е нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око ње |
| м млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану |
| духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху п |
| ћ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запе |
| врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе, кад буде велик |
| кву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бит |
| че сваки умиљато појати.</p> <p>Послије службе, фратри одоше у трпезарију.{S} Под Исукрстовом в |
| ир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> < |
| ињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохиских |
| ики од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар. |
| да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да свршим, рече Тетка.{S |
| са, кога више кога мање, према годинама службовања.{S} Најзад Балеган расјече њеколико јабука, |
| што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и |
| о него још да оваке животиње узимљемо у службу! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не |
| слободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ |
| >Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, |
| се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо ве |
| ти на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Т |
| Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакриц |
| {S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакле |
| о по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</p> <p> |
| .</p> <p>— Сметењак један, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикоју |
| слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што |
| е, <pb n="110" /> јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове свуда!{S} |
| ке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p>— |
| {S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} |
| расјече њеколико јабука, и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У |
| } То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред |
| е но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је још |
| бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то прен |
| ардијан, на истоме „катафалку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза гла |
| нском „уву“.{S} Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењах |
| оје заводњело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа- |
| } Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се |
| шмељић, поред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, к |
| велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интере |
| } Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, |
| е редовничке дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближ |
| у улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога високог зид |
| ича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра |
| часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мал |
| а изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, п |
| S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као тур |
| ирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p |
| дни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан. |
| да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та н |
| опуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушати сву исповијест до кра |
| више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде |
| е Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, о н |
| к, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p>Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и г |
| да говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћ |
| .. не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољ |
| !“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и много причати о свему, што му сад |
| а јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвод |
| Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете п |
| ала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море |
| да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи |
| раста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, н |
| ке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрб |
| оге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници чу њек |
| оћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је ре |
| {S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворници, стаде г |
| ти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грј |
| оведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица |
| > <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он — настави М |
| аломе с тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре...</p> <p>Послије Ба |
| стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле |
| ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву |
| Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокор |
| ти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокор |
| а, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке м |
| е бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу ви |
| ему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:</p> <p>— Ископа ме из |
| поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шал |
| о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјера |
| а, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у к |
| тово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи ду |
| p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу до |
| о, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} |
| де, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, какву никад приј |
| м заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Каж |
| на срца!...{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те ж |
| бе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оц |
| же ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb n="99 |
| ? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи с |
| аповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико го |
| е...{S} Букар? пита харамбаша.</p> <p>— Сметењак један, што је у нас служија ни пуне четири нед |
| !“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{ |
| е, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, т |
| } Углавише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да |
| и наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, |
| Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавица смигну раменима пак изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху друг |
| ци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да м |
| абетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажене свеце.</p> <p>— О! он |
| зарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет за |
| ћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако ви |
| брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и |
| а и надимао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у мана |
| } Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао ви |
| учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од |
| оња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гварди |
| } Очи пак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Б |
| , канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме пот |
| се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другарице припијев |
| оји’, шјор!....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде |
| ци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</p> <p>— Па |
| Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фрата |
| широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они |
| ти, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размак |
| скапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди реч |
| годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, |
| пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврат |
| ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао поврат |
| шене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! заповједи Л |
| ију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{ |
| масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дјечка:</p> <p |
| јете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, ко |
| ма, па од једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице. |
| Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се |
| ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај. |
| ац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из руке, преручи |
| ледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па о |
| зор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S} |
| није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да |
| понављаше Срдар међу наступима силнога смијеха.</p> <p>Фра-Тетка стрча низа стубе.</p> <p>— До |
| лесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, |
| јех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже |
| за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, боје |
| то говедару, који се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође |
| умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ре |
| p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је почетком септембра.{S} Киша је бил |
| а се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари из свога манастира, нарочно из онога вр |
| у све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, |
| в мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жен |
| обана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а |
| вом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од |
| то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет |
| рча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк.. |
| љици, са широком тканицом око паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко и |
| , дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вје |
| и, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балег |
| д му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову претјерану страху, сваки се по мало о |
| велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти |
| Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} |
| тадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! ви |
| {S} Чућеш је!</p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{ |
| ше него обично, причајући му којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, |
| ирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, |
| > <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{ |
| p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћ |
| ити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једн |
| има!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши |
| по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), не |
| оша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</ |
| ја те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби |
| ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> |
| Једнога раднога дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезине, на ко |
| то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао ми |
| е: „на кога се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава |
| босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња друг |
| едном здравицом, какву никад прије није смислио.</p> <p>Трећу најезду сачињаваху:{S} Галица, му |
| гарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? з |
| обито уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар р |
| уја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </div> < |
| у је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те т |
| а је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мисл |
| ардијанство, — писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би пригов |
| } То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други инокош |
| прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса б |
| н и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона |
| стију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије |
| у љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> |
| настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти |
| агљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па |
| нија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали све.. |
| јемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} О |
| млину приковођана... <pb n="89" /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је С |
| овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, |
| ко дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> < |
| ферторијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви б |
| начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем н |
| ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили в |
| Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матути |
| орећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у друг |
| нувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бак |
| ман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{ |
| извади кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мај |
| ли: „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђим |
| > <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и друг |
| Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, кад је био парох у |
| ици!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год |
| ко баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо с |
| онда још ништо, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо умор |
| гони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да |
| твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде |
| ичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо у |
| p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у |
| <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Б |
| а ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лу |
| па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше дв |
| зна то!</p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунд |
| смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пут |
| о, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све г |
| валица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њ |
| n="133" /> <p>Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло зачуди |
| уди Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати |
| вицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако |
| се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе изви |
| посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тад |
| како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; обор |
| нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће |
| ће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом |
| и горко, зажели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb |
| V.</head> <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на |
| ијек при свијести, увијек страхујући од смрти.{S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дво |
| се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у млину |
| ите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из њег |
| псу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушати сву |
| Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разу |
| одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа |
| дсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (I |
| аре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијим |
| ите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутр |
| .</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи? |
| азили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао |
| ваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сув |
| сјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад |
| ијине парохије, младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише |
| њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <pb n="98" /> |
| као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да |
| јеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огр |
| њу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, пре |
| дом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, |
| > <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи |
| сана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њо |
| ио, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А |
| на што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о том |
| таде читати.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поуст |
| , па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу те |
| е и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога т |
| е оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p |
| скога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што се |
| ка и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <pb n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Јето си |
| но снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будиони |
| његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво ђач |
| варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се |
| им! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијевања.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стрицу да се н |
| морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, са свију страна, клетава било упр |
| априка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с |
| лоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку вр |
| јануара по римском) у зору, попрши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да по |
| умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, не |
| а торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па сними <pb n="54" /> капу, па тресну њом о кољено, те ст |
| је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Те |
| ...</p> <p>— Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p> |
| е је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, |
| анкостима, разговора с оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије |
| допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, са свију страна, клетава би |
| за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема |
| томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус |
| акоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Н |
| рну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти |
| код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па |
| што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је |
| ила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С дес |
| "243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би |
| ра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови на |
| на врата између ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „с |
| о једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да сп |
| афратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак дола |
| лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, п |
| тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велик |
| м и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња с |
| блика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач <pb n="50" /> и к |
| мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је при |
| је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му ј |
| п вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „ал |
| јица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп |
| ута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље |
| b n="234" /> обучен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није ус |
| , — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби.{S} Јето, здрав си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако |
| у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше до |
| и румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, ма |
| ачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, |
| у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њеш |
| дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио буди |
| кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврат |
| твараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволас |
| то Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је ка |
| мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови гла |
| ставити, да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете |
| унда и Ркалина, шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па куцка у |
| а листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пиј |
| /> <p>Бакоња, намрштен, ста распремати собу.{S} Једна неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста м |
| и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Брат |
| а тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, дуов |
| косни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је |
| и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S |
| попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем вратима, да страж |
| кроз прозор, па ста распремати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху посматрао синовца.{S} На |
| ови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, |
| ицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти |
| лагослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на вели |
| а, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчег |
| чар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испри |
| коња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клуп |
| /p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркиват |
| том колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се сој разликује по многом чему од осталијех досељенијех и |
| олу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докл |
| ричајући о разним особинама Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве |
| ом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јеркови |
| } Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} А |
| .{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фратара |
| лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња |
| ћи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мос |
| остала су два товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... из |
| дате.</p> <p>Кењо поблиједи.</p> <p>— У солдате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц најви |
| е, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</p> <p>— У солдате, раз |
| га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S |
| ље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцај |
| јем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од његова бако |
| толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу све |
| ко ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкрг |
| ка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши |
| Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Бук |
| ославши нам званога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манаст |
| аници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча |
| цо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шт |
| м видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> < |
| рив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не мо |
| и и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, ш |
| head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге м |
| ше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, него да ја зв |
| предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са |
| знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одговори њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер |
| но; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та танда |
| а.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет годи |
| ча и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати пос |
| >Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома |
| ед мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у |
| у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би те |
| дити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, |
| ање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— |
| и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, промислите, шест го |
| оге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да издеклам |
| Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков |
| приковођанин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благос |
| ј се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вра |
| оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ра |
| чино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> <div |
| уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвардијан разабра мал |
| ојицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „д |
| Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</ |
| се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали д |
| их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћа |
| о, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби |
| 69" /> су, поред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали |
| пасте дите!....{S} Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаш |
| се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дите!....{S} Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.. |
| замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S |
| бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изаћи.{S} Издануја је си |
| мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафал |
| .{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да |
| Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса). |
| на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Т |
| се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак се спустио више но прије, на шији му |
| S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла руком |
| комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдем |
| рагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоња с |
| у, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, |
| устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са |
| онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па |
| олема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? |
| шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то ти је око два |
| , да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека до |
| .{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опе |
| пан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му |
| .</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добр |
| це!</p> <p>Десетак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу ко |
| е ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса.{S} |
| а раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Вали |
| Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и св |
| Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бако |
| зоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао |
| арем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, |
| у, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдареви |
| истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви педесет талијера, |
| од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с и |
| пе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него ијед |
| је ласкало, што су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највиш |
| m</foreign>“.</p> <p>— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даљ |
| очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш |
| о се штуцати, толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским хартијама |
| “...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забр |
| те моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам |
| припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n="5" /> Ј |
| гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинцијал, Жвало |
| скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се мога |
| разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! зап |
| јели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашун |
| ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, |
| тани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Фратар се укоча |
| је јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{S} Он з |
| а истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се |
| Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га п |
| шо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удеси |
| а Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама.{S} |
| латом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви с |
| пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом.{S} Јер |
| се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше |
| Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпи |
| шмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара |
| е.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да |
| једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса |
| јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па коме |
| ргута зубима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме т |
| ли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га |
| и недјеља.</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетр |
| јеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богослов |
| сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са м |
| <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да |
| себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књи |
| n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратк |
| стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало т |
| и у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре сп |
| т послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену славу, ко |
| им, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: |
| ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам |
| оје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг нос |
| те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше новом мађуп |
| лађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом |
| еш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пивалица, спустивши руке низа се.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S |
| сеца.{S} Образи му спласли, подвољак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те с |
| лопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња |
| и је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи г |
| љачом.{S} Бијаше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очиј |
| Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје |
| ру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p |
| Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да ни |
| тали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад |
| а искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, |
| n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше |
| е.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина |
| граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ |
| ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <gap unit="TOC" /> <gap u |
| јдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо |
| утра дан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња |
| берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} |
| па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп с |
| ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или |
| Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико по |
| шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј |
| и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око про |
| рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је ч |
| " /> оброке вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што није могао одлазити преко воде, |
| .{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори |
| то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па у |
| а-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> <p>— Шта је?....</p> <p>Чим разу |
| свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену један часовник, а Тетка други. |
| ива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.< |
| разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} |
| у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расц |
| тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, д |
| а и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} |
| .</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ потопил |
| /p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше |
| мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди г |
| ину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштарији о |
| но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се |
| га изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, к |
| трећега запе.{S} За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, заковрнутијем очима, па од јед |
| ндара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикар |
| и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло. |
| вши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај...</p> <p>— Ти, онај, |
| Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам |
| > <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један да |
| чи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из |
| у парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом |
| по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је |
| а погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво |
| плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> <p>Међ |
| оздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на то се |
| , као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња |
| елијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крч |
| све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро |
| лишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе |
| ше!</p> <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— М |
| </p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све к |
| акав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш |
| дека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара |
| — Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос п |
| и фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} Оваки и је |
| Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи и |
| гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шт |
| дрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак |
| ras tolle graves...</foreign> понављаше Срдар међу наступима силнога смијеха.</p> <p>Фра-Тетка |
| акле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња свра |
| са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али ов |
| о је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена |
| ала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као |
| него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мр |
| им, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без с |
| ани.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оста |
| ађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну т |
| е, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога п |
| који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, мо |
| чеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако |
| поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе |
| непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију. |
| могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијаху |
| ратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред ј |
| > <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесас |
| /p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојиш |
| ..</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи |
| p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаш |
| ав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као |
| Па разуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне |
| за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за је |
| могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало по мал |
| м, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јер |
| ара.</p> <p>— Како шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!....</p> < |
| И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши, како је видио, да се |
| ="250" /> <p>Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, |
| <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ваки би |
| — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код |
| у је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити м |
| вадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S |
| Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p |
| и.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадош |
| ли лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> < |
| ене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, је |
| ... може бити, учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} За њим потече Тетка.</p> <p>Он |
| И тијем би се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Ф |
| </p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удри |
| усти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> < |
| му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фр |
| вога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра |
| ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га тр |
| врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, такијем начином, као |
| аше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љутито Срдар.{S} За |
| Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише. |
| д приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење |
| ла као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се |
| рије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим |
| не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Че |
| >Стипан, који одавно имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо:< |
| не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је почетком септембра. |
| ним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њ |
| Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу кру |
| и уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије ј |
| видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, н |
| а би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дн |
| тице,</l> <l>Тијо, лако, Јелице,</l> <l>Срдарева душице,</l> <l>Наша једра кметице....</l> </qu |
| са, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држа |
| да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука, — ка |
| би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Ба |
| зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те се прво на |
| је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S |
| м лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} Шта га све <pb n |
| фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га јо |
| не промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, |
| поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, много читао, то је својим питањима често довод |
| ), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машо |
| лије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причат |
| 1710.).{S} Наодија се у Котарима, кадно срдари:{S} Јанковић и Накић прогнаше Турке....{S} Млого |
| стре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови ка обаћет |
| осног Вртирепа.</p> <p>Други инокошњак, Срдарина, јегленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се |
| , Лис и сви остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зубма, тражећи кога ће избити, те |
| може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— Ма |
| штај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни ма |
| Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд |
| шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка |
| .</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ног |
| понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне |
| pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокв |
| ије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју д |
| бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од |
| Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не у |
| би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шк |
| ста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога. |
| и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Онај Срдарина!...</p> <p>— Остави сад јадиковање! — настави |
| Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Онај Срдарина!...</p> <p>— Остави сад јади |
| је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! зовну Срдарина, прекинувши штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазв |
| — И шест!...{S} Шест тврди плета! викну Срдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! |
| ђати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, д |
| одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га |
| е и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, |
| ата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав накостријешен.{S} Тетка се упу |
| да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима п |
| <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева пос |
| /p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху |
| је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколас |
| ем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате |
| је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио. |
| ђани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преос |
| бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту с |
| четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, |
| шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије овлашнијех разговора, поп Ил |
| а Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца, |
| ослије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала клишт |
| и лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> |
| оди најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свилени |
| ка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало ис |
| навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а д |
| једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљане, по поду: |
| кином четом.{S} Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко рук |
| уда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође старинских; па однијело.. |
| } На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне сви |
| а онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим |
| а.{S} Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} Лупежима се није нашло траг |
| приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горје |
| ише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом зак |
| сли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да превла |
| пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаш |
| </p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Ба |
| } Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} |
| гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар. |
| меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, ка |
| елика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом пошт |
| ука, — као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђе |
| а зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, која вођ |
| нема мира.</p> <pb n="81" /> <p>Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к |
| Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поуста |
| н гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде н |
| лази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу с |
| кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити.</p> <p>Свима Јерк |
| вши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало ц |
| ="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје |
| ка, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те |
| , више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паству.{S} Од тренутка, кад св |
| ко би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења |
| ужи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључани |
| </p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати.</ |
| се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину |
| итвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„Пославши нам званога Букара,</l> < |
| ињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу допушти. </l> <l> |
| ога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} То је било у |
| роскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, |
| им богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усри |
| е коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га по |
| анаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} |
| и на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са |
| Исусе слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</ |
| сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима |
| прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој |
| здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> < |
| ња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом испросија је онај старији Јурићев....</p> <p>- Ј |
| глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом.{S} |
| же, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је н |
| S} Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Та |
| xt> <front> <div type="titlepage"> <p>4 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p |
| маше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и он се |
| b n="125" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, настави: |
| у, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта р |
| не! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... к |
| ен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може |
| сна рука Радекина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да |
| а ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече ис |
| ли се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} |
| и у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање |
| заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки дору |
| могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврље |
| Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад |
| била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се |
| Дакле те нису изагнали, душо материна, срце материно? пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима |
| има.</p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{S} Он зажмури и засмија се, |
| ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог. |
| у плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече на |
| оња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леж |
| едан дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Куш |
| лико ли је само мијена поднијело његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао |
| дила, али није могао ратовати са својим срцем, нити се могао претварати.{S} Све што је могао то |
| д кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} |
| о трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и увр |
| о.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сва |
| њаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе с |
| даде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јаб |
| едва могаху прегледати.{S} Тада малакса срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави |
| калашни Котарани!....{S} Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна |
| осталијех фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкоранце, |
| кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња од |
| е Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејаснијех осјећања, и он се кре |
| /p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, намрштен, ста распремати собу.{S} Једна неугодна мисао изазва дру |
| вити решетку пред стубама.{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуш |
| а спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо, |
| има.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додав |
| у о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху п |
| ања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гва |
| тима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачући лакат од земље.</p> <pb n="113" |
| ...</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а н |
| послије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама |
| а Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари из свога манастира, |
| устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му |
| !“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> |
| и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га устави |
| по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на |
| е попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, т |
| осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим посл |
| на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> <p>Тако с |
| ане, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? з |
| ко себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима |
| /> <p>Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брн |
| и капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Дакл |
| Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и о |
| , да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми |
| го примириса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако д |
| тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, златна часовника.{S} То му |
| и „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Б |
| ови му, запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници |
| е вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, |
| уће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога подијели међу дјец |
| ра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: м |
| p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као |
| {S} Кад је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају |
| је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјес |
| зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређив |
| ватише Кушмељ и Осињача.{S} Она збуњена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> <pb n="1 |
| на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та |
| како крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помагање.</p> <p>— Јере!...{S} Јуре!...{S} Баре!. |
| кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми при |
| дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко, испит |
| о је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је и |
| -Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун бард |
| Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране |
| уту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за |
| еверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, |
| Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на к |
| оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвард |
| /p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може би |
| стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о манастирс |
| ни заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, н |
| род, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{ |
| вори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио очи.</p> <p>— Пољубић |
| га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</ |
| ом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.{S} Б |
| ћи очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кре |
| срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати троп |
| Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бак |
| нама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове |
| г зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа... |
| Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не саста |
| /p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Г |
| а бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљ |
| а кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.{S} На предњем мјесту сједијаше човј |
| епријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> |
| се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све шт |
| ad>III.{S} УЖАС</head> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раз |
| Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их само заређаше |
| > <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже |
| послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтј |
| а?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече с |
| ипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, п |
| у дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.</p> <pb n="117" /> <p>— Даклен, овуд |
| и и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, |
| јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> |
| еки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зачаврљаше размахујући ру |
| силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани |
| па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предава |
| викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за др |
| е цркве одвитници....</l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, |
| жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену славу, која бива у |
| ма, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чуднов |
| рага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице |
| А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да |
| и се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та бр |
| излећи из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — |
| ти:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам по |
| ћања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то |
| сам немоћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла |
| кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се |
| ити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ |
| њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје уреди |
| а ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...< |
| а, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вич |
| за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се |
| ојало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у ман |
| и је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна |
| ан...</p> <p>— Гвардијан умра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте |
| је по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" /> планинама, и допире |
| лији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали лулу, п |
| да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде оти |
| Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да |
| зим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, ил |
| сла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а др |
| b n="225" /> <p>— Како!{S} Јерковић!{S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип |
| сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај.. |
| никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, |
| исоком чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у |
| ом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} З |
| о хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при је |
| иња....</p> <p>Будионица зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи к |
| то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња ти |
| !{S} Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, |
| гађања <pb n="244" /> женском „уву“.{S} Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (ј |
| S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове р |
| вар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису тв |
| ва.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху ц |
| на, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осј |
| е одовлен, ово је комунско, ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита Бако |
| ома лица.{S} Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необичн |
| ру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго п |
| о његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град.. |
| не му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} |
| ече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при с |
| у фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, |
| </p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је с |
| его лајик... али јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S |
| атељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњ |
| напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> |
| злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо ч |
| јевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову |
| укару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратови |
| е Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам осам година, али кога је он, више |
| зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи м |
| товима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да р |
| један извијени ђачић, три четири године старији од њега.</p> <p>— Немојте тирати све једну те ј |
| > <p>— Јето са срићом испросија је онај старији Јурићев....</p> <p>- Је ли Шимета?{S} Шимета Ош |
| „галијотство.“ Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем сво |
| еће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и |
| дворишту само провинцијала са пет шест старијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра- |
| ељиво очекивао, да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их |
| то сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, к |
| него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било у в |
| обу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и зд |
| главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и |
| тешкијех сребрнијех свијетњака, такође старинских; па однијело... а шта није однијело, што је |
| ј се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанског |
| ија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да |
| } Опростите, браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу |
| сам немоћан и имам ослобођење од своји старишина, да не радим ниједне редовничке дужности, али |
| овач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда |
| ест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога била је в |
| талира јабуке! рећи ће нови привремени старјешина.</p> <p>— Није то збогу јабуке, него... хоћу |
| у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој пород |
| фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Балеган отвори в |
| аврљаше размахујући рукама, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе м |
| лу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куња |
| ли је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! |
| послије ограну и недјеља.</p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали |
| > <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и о |
| старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше зб |
| нувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, ст |
| /p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући |
| а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови, што бјеше путем нау |
| , гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њ |
| ур! говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурен |
| , (✝✝ 1519).{S} Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно |
| ејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан |
| коњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, |
| ећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Нак |
| ла се кућа зваше новом мађупницом.{S} У старој мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, к |
| а дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђа |
| е ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Ли |
| S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, |
| кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би т |
| многом чему од осталијех досељенијех и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су к |
| пунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и |
| пци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зграда с |
| ну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну ве |
| ма ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Људи |
| у је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба. |
| и притисну пространо гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим двориштем.{S} Кркота, у н |
| и међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на ис |
| " /> него оно јутрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, |
| у.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Остали, как |
| могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, растура гомилу сељана |
| њино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под |
| е зна се, који је од кога прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: токе, копоран с пуцима, за па |
| м....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кр |
| ветеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији. |
| p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти р |
| оже бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота |
| ити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је |
| ва у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој |
| ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, |
| же и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури |
| до дите, како не помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, |
| у ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас ј |
| S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један |
| да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и |
| .. било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредише ђаци |
| таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, |
| лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам |
| о чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n= |
| во копни и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо по |
| о крупне стоке, и још многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} О |
| угачким писменим сажаљењем, или црквене ствари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опо |
| твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, направи с |
| али.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цв |
| боди, те им ста потихо причати смијешне ствари из свога манастира, нарочно из онога времена, ка |
| гришчић, који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од ме |
| т, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, оп |
| ено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си све, па сад га |
| е нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба |
| прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије.</p> <p>— Та |
| ке скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испреметане.{S |
| зе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бје |
| .{S} Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога тр |
| , пишући инвентар црквених и парохиских ствари.{S} Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепи |
| ј вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашља |
| православни у опће слабо обавијештени у стварима своје вјере: — и најобразованији су у томе пук |
| ојом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим ко |
| паликуће, убојице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се |
| то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а позн |
| е намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p |
| ајише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни |
| а кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{ |
| баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљин |
| слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и шти |
| им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина. |
| рати очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте изгубили? запита она најпослије.</p> <p>— Изгубија? |
| и ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се |
| како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> |
| ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!....</p> <pb n="106" /> <p>— Полако |
| очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћан |
| S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S |
| какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас одни |
| , прекиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— П |
| к за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстарији |
| у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до |
| заблијештише ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> |
| и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарал |
| , у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{ |
| него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</ |
| а.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! |
| опета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И |
| во Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-ј |
| овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, виро |
| му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.{S} На ногама му поврх издртиј |
| невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра- |
| , ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако б |
| ом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу пандури.< |
| га.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше м |
| > <p>То говорећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па поступајући три пута, паде за камен |
| вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не |
| пколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити |
| чи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијеп |
| (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнуј |
| екла трећина јутрење.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеш |
| </p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, по наредби фратр |
| чеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јопет пушија, несритниче!{S} Је |
| бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и варошана.{S} Међу |
| воје ћуди, због душевности и искрености стече <pb n="253" /> много пријатеља и међу ришћанима и |
| и покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њ |
| ти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату |
| амо њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему биј |
| иви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, |
| ј!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађош |
| рак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе. |
| ао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим |
| е доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше м |
| <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведо |
| {S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p |
| а-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено |
| нога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике |
| петама, и преплива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирск |
| та види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра- |
| шт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати |
| чи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејаснијех осјећањ |
| д Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И т |
| у се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="236" / |
| аша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута |
| ју воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n="219" /> с братом, па уђе у |
| <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам о |
| противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није м |
| то је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, |
| са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа |
| у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају |
| њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје г |
| у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о |
| мка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале бр |
| још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Буја |
| пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Б |
| кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но |
| циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прилози, праћени дугачким писменим |
| ој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмељ |
| егове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фра |
| о и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуди, што |
| е камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред по |
| закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на дру |
| р.</p> <p>У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто |
| би ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије |
| >Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те |
| ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се |
| ло три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер |
| ије, весла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узд |
| рна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— |
| и како ће.</p> <p>Први пробесједи слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дув |
| азати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога би |
| је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па онда послаш |
| едавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма |
| ка! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па пр |
| „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити који |
| је... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и |
| и, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том т |
| мити ода те!....</p> <p>— Покушај! рече Стипан, извадивши кубуру.</p> <p>Фратар угаси свијећу.< |
| } УВОД У НОВИ ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза доб |
| Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња прекл |
| дије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер та |
| ира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најп |
| бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој |
| .</p> <p>— Па онда још ништо, — настави Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у подне, па је, бо |
| .{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин |
| па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шт |
| .</p> <p>— Вире ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хо |
| аше: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} |
| д је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Он |
| а чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о тије |
| рши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, који одавно имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи |
| се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дво |
| Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, |
| завршише момчад Кркоте и Зубаци.</p> <p>Стипан припали цигару фратру па се поизмаче.</p> <pb n= |
| на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! п |
| > <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кр |
| ету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња |
| дговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми је п |
| о, па понови, што бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран, припоштовани оче!</p |
| етала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под |
| ји други слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајани ркаћ. |
| ја! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јеркови |
| жја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залел |
| ројица.</p> <p>Ркалина погледа презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти в |
| лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче |
| рошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? за |
| } Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ни |
| О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— |
| ћкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сложише.{S} Н |
| </p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном в |
| лива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, в |
| ући главе, рече:</p> <pb n="21" /> <p>— Стипане, намири коња!{S} То је најглавније.{S} За тим с |
| стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако |
| варија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Сти |
| оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p> <pb n="31" /> <p>— Натра |
| рњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеш |
| /p> <p>Гвардијан с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држе |
| и, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже с |
| </p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S} И <p |
| латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико трен |
| е и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе |
| е у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изније |
| даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нар |
| чињење, које је било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући |
| лу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако запови |
| ти најдубља богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне |
| но понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преп |
| мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђ |
| да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устав |
| ан књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима.{S} |
| рњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, како је |
| , сву од злата, прилог босанскога краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад од туда дониј |
| за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и постриженици.{S} Те године је још имао |
| та, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манасти |
| оста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој |
| Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија прикол |
| е ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједајући |
| метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, р |
| ространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети Исус, г |
| јеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне |
| јега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста талира, с |
| а, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} Не |
| стале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шт |
| 50" /> и триста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То ј |
| окојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један |
| ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка |
| би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па поступајући т |
| висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одме |
| та учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добац |
| е Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> <pb |
| ку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педесет их |
| о преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Ба |
| бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и много прича |
| ше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, т |
| <pb n="43" /> <p>Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу, кроз гвоздено |
| га запе.{S} За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, заковрнутијем очима, па од једном уд |
| и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?....{S} Коме липо с |
| гу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано |
| i>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?....{S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, Мачк |
| > <p>— Шта липо стоји?....{S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{S} За |
| сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па н |
| е се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ ч |
| о путника.{S} У сјени од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрв |
| цу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још |
| а стоке много слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} Прије |
| ар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у |
| кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста „ша |
| им стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова и |
| а, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га не |
| се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покривена коли |
| а ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и |
| канити рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице |
| ени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико |
| о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњик |
| ило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добр |
| аху одољети послужујући око фратарскога стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из |
| Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња |
| а приказиваше гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имад |
| ду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија.{S} Хаљине му побац |
| n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочише са столица.{S} Кењо их плахо погледа и поче муцати.</p> <p |
| рстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по стар |
| Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло |
| се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше.</p> <p> |
| Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати оч |
| не наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палц |
| су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кро |
| боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</h |
| <p>— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача прострије „клича |
| } Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на др |
| говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекн |
| па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао |
| е пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао |
| а је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана него |
| ња увијек једнако одговараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве |
| ело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, |
| велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом! |
| но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, |
| међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> води, али од в |
| ма свјежега репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле |
| болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у |
| гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом рук |
| алест рашири <pb n="143" /> из палаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице прописа му њек |
| и:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак |
| кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па онда послаше момка с писм |
| укар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</ |
| тојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> <pb n="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако |
| ивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба |
| ајзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња |
| овије сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p> <quote> <l>„Св |
| њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и та |
| товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не више но по д |
| манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Далмацији има като |
| стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако ј |
| одај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћен |
| људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани при |
| мацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дје |
| ија.</p> <p>— Немој изговарати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, виш |
| >Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му п |
| здахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг н |
| му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оце |
| о!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, |
| а; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не |
| ињача залелека.{S} Фратар се укочањи на стоцу.</p> <p>— Натраг! повикаше сва тројица.</p> <p>Рк |
| Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не и |
| ачка остави пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкр |
| лазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S |
| ћи, шетукаше по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу |
| море у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му с |
| ша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Богат човик.{S |
| ријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница |
| лтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је још шест седам фратара |
| {S} Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље. |
| не снове снијевати, толико је, са свију страна, клетава било управљено на његову велику главу.{ |
| киповима, што плијењаху поглед са свију страна!{S} На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружи |
| страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима.{S} Трије |
| ба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај |
| ом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!... проговори је |
| м дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред |
| чени капци на прозорима лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка, једини усталац <pb n="69" /> од с |
| , а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ дв |
| иште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра г |
| ста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, те пре |
| коња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за |
| и да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак |
| ут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он |
| се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај |
| е.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој страни чела утонула му браздица, у коју се Бујас заглед |
| У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћвару се пр |
| дак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гости |
| а, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? питају роди |
| дмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза |
| твор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје |
| се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, |
| пуне ђубра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, по |
| Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њек |
| уби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и ка |
| знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Ј |
| врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па с |
| ећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пр |
| а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дот |
| укоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановић |
| сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хлад |
| анастир озидан на лик творила.{S} Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше шир |
| не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, |
| стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући |
| ко:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо слонмити конме ренбра!{S} И |
| д ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.{S} У једноме сусриту речени ајдуци <hi>одсик |
| {S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није |
| S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби |
| могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> <p>— хоће се |
| т, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злоср |
| ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да |
| за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова |
| страху, сваки се по мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, |
| куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи |
| , те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га пр |
| премати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху посматрао синовца.{S} На његову блиједом лицу тр |
| тенчио!{S} Смијући се његову претјерану страху, сваки се по мало ослободи свога страха.</p> <p> |
| ст мјесеца, увијек при свијести, увијек страхујући од смрти.{S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млад |
| ише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима... </p> <pb n="248" /> <p>Послије њих |
| т у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма |
| p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" |
| му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати.{S |
| лави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија нигди у рак |
| ни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, п |
| мавица....</p> <p>— Није то, него је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{ |
| Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја н |
| није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на |
| ака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се ј |
| е, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да |
| е ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} |
| преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња |
| стише видећи сав покор!{S} Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које д |
| ојводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши |
| орнути ногама и не могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и на |
| е помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што биј |
| коња Шкељу који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Бакоња зате |
| ом.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, па зов |
| о? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не |
| д наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може |
| ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака, који би затутњио тријемом, |
| по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро |
| е није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ по |
| по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње |
| тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, |
| {S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико зида, к |
| аху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш |
| у, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли |
| че пажњу Балеганову, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Буј |
| и! кличе Барица уставши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изгов |
| ва попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи св |
| му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на т |
| лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој |
| а товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо |
| де, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добр |
| е и кључић од стричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је |
| ио иза врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака |
| <p>— Каку књигу? запита кнез.</p> <p>— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а т |
| кеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и |
| ше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је радији |
| ....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</p> |
| ије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе |
| ко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и |
| , јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} |
| </p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бак |
| ој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигур |
| ет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо р |
| да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У ис |
| м је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, |
| ад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер |
| , пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, |
| на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути... |
| .</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра је |
| Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимал |
| ате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћ |
| ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p |
| доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... ваш |
| >— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко |
| ва је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варо |
| та би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека по |
| жем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код се |
| лав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</ |
| ам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добр |
| го опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити |
| њих дођоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени |
| гословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево |
| е баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у трије |
| обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> <p>— |
| врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да |
| о више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трен |
| S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може диванити мис |
| богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, ч |
| но прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и |
| <p>— Зар си ти, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну |
| крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} |
| ега скакутао и љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива мла |
| акође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, не |
| > <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари |
| доше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа јо |
| оме се пјесме пјевају, и још славнијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукописна предавања и |
| ти староме попи, старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да |
| о први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онд |
| абише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је |
| е у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а |
| рена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Ба |
| <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} |
| лише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека |
| pb n="30" /> Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p |
| то се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има |
| да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти с |
| (поклон Теткин), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у ра |
| т талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог |
| оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама |
| није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, т |
| онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, |
| оња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и |
| } Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући |
| јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке.... |
| е.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко |
| одлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога |
| редавши коња Шкељу који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Бако |
| коња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} |
| ару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, |
| а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда |
| а и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} |
| <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p> <p |
| писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, ј |
| од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли г |
| — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку пјесму, коју < |
| ени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{ |
| бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— Не говори |
| <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу |
| ачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> |
| д би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а та |
| о цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, с |
| бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети се с |
| <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри |
| рипокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — рече |
| Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фр |
| по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспр |
| да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S |
| егана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље, и његов |
| {S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па |
| чати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; |
| сеца мртвила, које за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмица |
| нијевања.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стрицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о то |
| {S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни кам |
| акоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборе |
| у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка |
| тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе |
| та се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, |
| њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, ш |
| А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљ |
| Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Њеколико <pb n="185" /> пута промоли главу н |
| и, одјељани прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше |
| се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију |
| .</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели |
| па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутр |
| p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока:{S} |
| е Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да |
| а дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег |
| николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> |
| има, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да |
| дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Он |
| ло да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што м |
| p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> <pb n="156" /> <p>— За мен |
| знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> |
| сињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" / |
| љине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замирита ти десет т |
| то би одзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио с |
| није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је само мијена по |
| мањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се измакните, тако!</p> <pb n="188" / |
| зговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затут |
| арце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</ |
| и облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, магарчино |
| Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, зав |
| те се сјети многих ситница из скорашњег стричева живота, које као да потврђиваху ту поставку.{S |
| кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прос |
| је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опан |
| пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су |
| ца.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није т |
| га срца прима својима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди |
| .{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, стрецај |
| , да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је |
| и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје д |
| коњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бје |
| звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану — еле, био |
| му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у крат |
| раскорачио пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала с му |
| ришту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслиј |
| мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома |
| да никад никоме није ништа украо, осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и т |
| .{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, |
| ницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак |
| дје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Не |
| ем начином Бакоња по ново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра- |
| то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу |
| ама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} Дакленка (настави, пошто затвори |
| ан просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху посматрао синовц |
| вљен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописан |
| ажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? запита кнез.</p> < |
| {S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сје |
| у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени к |
| даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, стењући:</p |
| ет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети час.{S} |
| p>— За менека је умра, одговори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Б |
| .{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.< |
| p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима |
| да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два |
| о и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са о |
| да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су д |
| ка гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, н |
| ти какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве |
| S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта |
| атову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише |
| тишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по обич |
| 54" /> капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране....</p> <p>— О, Боже...{ |
| затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још |
| упима силнога смијеха.</p> <p>Фра-Тетка стрча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, ф |
| стојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече |
| На малој равни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па т |
| демо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p |
| ђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јак |
| У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Вртире |
| јдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о теб |
| о, фра-Брне даде направити решетку пред стубама.{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, кој |
| о лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше пл |
| ... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак от |
| га смијеха.</p> <p>Фра-Тетка стрча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове!{ |
| ица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом |
| бу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> < |
| ар згледаше се.{S} Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све так |
| } Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе.</p> <pb n="225" /> <p>— Како!{S} Јерковић!{S} Ст |
| тавио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, изв |
| ктом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођах |
| е плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} А шта је то према позла |
| олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетима, кандилима, према |
| ију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима.{S} Тријем <pb n="41" /> бјеше покривен даска |
| имаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кукавац се не пожали, нег |
| } А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — викну мајстор.{S} На кога |
| себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву с |
| добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— |
| {S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским |
| </p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а так |
| у с лупежима, то је, што <pb n="111" /> су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, д |
| г волова из дворишта, па <pb n="169" /> су, поред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили |
| је вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људ |
| паде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ н |
| оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа ст |
| биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најси |
| у лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! |
| гледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бје |
| ране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога уч |
| Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказуј |
| вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су п |
| је још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном |
| а до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да |
| ло три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу |
| дар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ |
| S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111 |
| убазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леж |
| нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај |
| е разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може б |
| чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, |
| обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} Али |
| ећ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога |
| И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у гра |
| тка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! ре |
| “, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, |
| е да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињача к |
| су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притај |
| ише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви поз |
| још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свакоја |
| д коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S |
| му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуштај |
| о њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к |
| коња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{ |
| S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне |
| вијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} П |
| о даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бија |
| аци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно |
| отидоше у нову мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фр |
| .</p> <pb n="117" /> <p>— Даклен, овуда су ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути гвожђа!</p> <p |
| п...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</ |
| мацији има братстава, <pb n="4" /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет серд |
| ? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си нај |
| ше привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатк |
| !{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је |
| в шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у ко |
| он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас |
| остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мај |
| Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</ |
| ....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани т |
| ести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда к |
| вођани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор!....< |
| ду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пре |
| е дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино п |
| могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше с |
| и!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја б |
| не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагова од |
| аша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само врш |
| има и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А на |
| Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с |
| 8" /> често крадом погледали.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијени |
| авали попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ |
| Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче |
| и ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то није |
| р, па љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона |
| исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p |
| ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад |
| цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Т |
| о бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светац |
| ловске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му |
| отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех н |
| је то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на д |
| или смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани т |
| е наређен, колико толико“.</p> <p>Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља с |
| кратким камишем и огледалце.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим |
| ње.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Ба |
| спреметане.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјап |
| исок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сије |
| им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} |
| е се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућ |
| а то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би |
| заслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња нау |
| би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допуст |
| са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњ |
| а врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти. |
| ?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, |
| илос, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благос |
| го липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— |
| ило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме |
| па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, т |
| — Јето, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p |
| тајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик |
| гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки сви |
| у, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио с |
| врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе и |
| инови.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није ша |
| , смеђе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољуби |
| упнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично |
| било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с ц |
| ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, је |
| ова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из |
| здише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда |
| свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је |
| аро и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узај |
| чак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло |
| брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп. |
| и Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; зна |
| {S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јоп |
| .{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> <p>Харамбаша поче:</p> <p>— Чус |
| варима своје вјере: — и најобразованији су у томе пуке незналице.{S} Љекар је најприје порицао |
| оца гвардијана, и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и њег |
| не људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово ни |
| мила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; |
| оносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто мно |
| ништави сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} |
| се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149" /> прече право на рибањ |
| охода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња |
| племена поносе својим „мисницима,“ који су се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Дал |
| укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из исповједница.{S} Св |
| дан, пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о рам |
| устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто поглед |
| <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазил |
| S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> често крадом п |
| њеколико постриженика манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} Само |
| по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесе |
| претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћин |
| ћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, |
| , прођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отв |
| , што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година |
| но, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то набрајати! прекиде г |
| надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе с |
| је него шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има |
| приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Зад |
| ечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо м |
| кога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шт |
| врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се з |
| ак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче |
| „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не бу |
| p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! р |
| и комади опека.{S} Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четврт |
| алу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манасти |
| повска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> <pb n |
| p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На лијевој страни чела утонула му бр |
| фратара.</p> <p>Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле овога виј |
| тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатније |
| старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур |
| х братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте |
| рате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши стари подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? п |
| паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био |
| стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред мана |
| једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије |
| атри отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и у |
| а сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе |
| вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му се |
| , могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не т |
| не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло |
| љаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе |
| } Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне |
| о мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Ал |
| " /> <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А за |
| текао о похарама; судија исприча, како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој о |
| ијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По |
| пристав поцрвење, па поче причати, како су сви православни у опће слабо обавијештени у стварима |
| а доста!{S} По томе можете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерков |
| ош није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се |
| ве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им у |
| о су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="1 |
| адости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавил |
| >— Даклен, овуда су ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели |
| чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати јед |
| , Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, које не признају |
| ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је црка од |
| са парокије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако су се слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се види н |
| че говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, |
| мажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а прис |
| <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, |
| а не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слуша |
| е готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Ни |
| гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој пр |
| се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило |
| о преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињали и што су за њега расп |
| Т.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{ |
| чинити који други слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притај |
| роклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе |
| орно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p>— Т |
| су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јел |
| е најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А м |
| ијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто п |
| тесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{S} Поврх сијена, слуг |
| .. „А зашта нема млика?“.... — Зато што су приковођани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ п |
| су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, |
| а зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како |
| а.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице свр |
| у дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати |
| ећи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb |
| ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује п |
| ко да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће с |
| а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он је |
| анскога краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест тешк |
| , (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смр |
| што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настој |
| </p> <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи |
| упници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђак |
| лаву раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши, |
| му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила к |
| да његов мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према та |
| онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу преври, п |
| уна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у |
| Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{S} Између |
| носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе с |
| ћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предушуј |
| м да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....< |
| ко му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ |
| то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, он |
| ставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако село имаде прилику, д |
| екога трговчића у оближњој варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамниц |
| тама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата о |
| а, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога јо |
| атка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро |
| шта слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добр |
| настиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.</p> <p>— Ковачу!{S} Млин |
| е, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај ма |
| шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице |
| ш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш од |
| ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко пи |
| ше у смијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви по |
| шенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у ко |
| е сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одје |
| чи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћ |
| <p>Говор је најприје текао о похарама; судија исприча, како су оплијењене четири латинске цркв |
| српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, настави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Раде |
| настир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, т |
| покрије, — па доста!{S} По томе можете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви |
| ка задивљавао попа Илију, који је могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се издов |
| ад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, што на к |
| Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n="173" /> < |
| } Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} |
| а, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n="226" /> <p>У тријему судском, међу |
| тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар |
| ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија и оста |
| ло спомињато у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао |
| удницу.</p> <pb n="226" /> <p>У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Врти |
| а листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, п |
| ерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, ва |
| ор између фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} |
| јем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, к |
| кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим привијањем на своје груди, као д |
| аћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше за ђако |
| ења.</p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манасти |
| заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два ч |
| у га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше |
| моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим. |
| а коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да ср |
| рлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећањем, све |
| лач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива ла |
| цем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, |
| овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, |
| надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што |
| па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити. |
| ? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И |
| мељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача простри |
| јевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те как |
| кочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред |
| вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри с |
| огинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове |
| да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Ба |
| еми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, кој |
| га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да |
| ше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја |
| се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића |
| ње са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) има |
| е и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Н |
| d> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.</p> <p>— От |
| оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи |
| х, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио б |
| , у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља. |
| е ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држ |
| лико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, него би ј |
| м једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе |
| ња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обали, оградио објема рукама у |
| и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се с |
| >— Ковачу!{S} Млинару!{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!< |
| , па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — к |
| ијети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа |
| етаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, уто |
| и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, |
| спа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то м |
| l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.... — </l> <l>„Послушајте редовници,</ |
| ише чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени на |
| ка другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, који му је п |
| као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње разве |
| Он није размишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} |
| !; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци. |
| , потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лије |
| а црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се |
| есени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпези |
| ом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му пок |
| од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Пр |
| ца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, Срдарина, који се једнако |
| {S} Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштрије |
| спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом.{S} Јерковић се нашао прзница, те удари сусјед |
| оња, и похара једне православне цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај дог |
| ш с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с об |
| зокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро довед |
| вено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дите |
| ече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, |
| ећ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило |
| је дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га |
| е сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, ал |
| парохијане.{S} Фра-Брне је пријатељски сусретао свакојега и сваким начином настојао да они одм |
| вика, ди тира натоварена коња меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} |
| ји онда биснише страовито.{S} У једноме сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста |
| у пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри |
| уцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, |
| али сви истијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али н |
| сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво |
| ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња н |
| ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем |
| ласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је |
| во послидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки |
| знали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише се сви у покојни |
| лија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како |
| нко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границ |
| је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну р |
| ју ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво |
| се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То |
| може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном з |
| ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом |
| и приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, доб |
| и мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> < |
| ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столи |
| ивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мал |
| /p> <p>Није се зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Није све доу |
| >— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити!. |
| к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему. |
| говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој каже |
| .</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у н |
| } Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп за |
| увши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој |
| <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на три |
| Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже |
| ти, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађ |
| и њешто, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи |
| лужио код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, |
| па се поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевш |
| с њим, па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе |
| стим начином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не |
| зад оста свак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак |
| ре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> |
| пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бак |
| вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју др |
| лема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S |
| едаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући писмо, заковчаваше и отковчаваше једно пу |
| рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говори |
| ао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше по |
| једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је |
| Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p |
| ше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ру |
| ту, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, воз |
| о мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — |
| јем оком на незваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} А |
| ху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушни |
| они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху задовољни.{S} Ј |
| нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је појести печено двизе, али пити је |
| карија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Јед |
| p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година |
| били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., как |
| S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вр |
| и ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до дви |
| ви пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе |
| ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици риш |
| Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица |
| ати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише |
| к њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка г |
| ако то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати!“ Одмах |
| > <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} |
| p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну |
| здахнувши.</p> <p>— Шта наопако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вриме |
| а, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе с |
| мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> |
| препаде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста.{S} Куће не |
| ад скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху |
| Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, си |
| дити и на другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде |
| н да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госп |
| и, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјет |
| а тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога |
| збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се |
| ижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар |
| жно снивала....</p> <pb n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда |
| ја у оби придње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што т |
| змакните, тако!</p> <pb n="188" /> <p>— Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па |
| и у многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— |
| о човик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим то |
| али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући |
| кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај пру |
| Нико се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може |
| он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, |
| ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам з |
| > <p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би |
| ача прострије „кличано“ ракно.</p> <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кла |
| ш мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зи |
| шао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господи |
| уна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Ј |
| ћи прстима по зупцима од оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летија |
| послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Ср |
| говјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> <p>Н |
| ..{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широ |
| </p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, |
| ма обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови П |
| јек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се н |
| алај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита г |
| ости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило |
| еше долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље |
| и Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} То подјари његову бујну машту, те се сј |
| p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штаг |
| b n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од |
| , те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од |
| </p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од м |
| ња фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то |
| на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе не |
| зад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друг |
| ти трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече |
| е Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Б |
| н.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој м |
| што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и |
| стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њи |
| ћеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, је |
| > <p>— Боже сачувај, дуовниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би из |
| , људи?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> < |
| н вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљ |
| о дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> |
| удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша зд |
| и, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра |
| дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на |
| нар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, |
| и Стипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S |
| е свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, кол |
| ..{S} Ркалина зашкргута зубма.</p> <p>— Таа-ако!....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звин |
| апричка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик |
| ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га |
| и фратар говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид ка |
| тједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p |
| бро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити о |
| му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при |
| име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако |
| е стрица, те му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста |
| могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, |
| д руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог |
| ре ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић |
| ко четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити г |
| кијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се ст |
| во и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јур |
| радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.... — </l> <l>„Послушајте редовници,</l> <l>„С |
| се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза |
| <pb n="223" /> Бакоња, из Зврљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погос |
| вниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, дуовниче!</ |
| ичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на р |
| S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гд |
| p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлости, |
| и мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заист |
| аста тишина.</p> <p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста |
| е доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје |
| о, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S |
| есну главу гвардијанову. <pb n="129" /> Тада поче обред миропомазања, који се, као што је позна |
| ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим.{S} Кнез |
| све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправ |
| страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узј |
| леко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, п |
| не синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, п |
| рила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада малакса срчаност војницима, па и војводи.{S} Он ст |
| велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Оси |
| совнику не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље о |
| каза се маличак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да б |
| ђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци много зан |
| у, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те послаше по младога ље |
| бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу, да пазе |
| може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нек |
| гама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на о |
| на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Так |
| <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „ск |
| ли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је он |
| ха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики |
| е му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа в |
| отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу |
| исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши |
| јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S} С |
| им) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз |
| дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња донош |
| коју ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега |
| шава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „ |
| јчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} |
| " /> изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише успомене.{S} |
| аћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима |
| у најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада тек видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару н |
| ага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> |
| о... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно ди |
| лања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p> <pb n="31" /> <p>— |
| главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се |
| Тетки, који је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Ба |
| клони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовц |
| ка се мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нарицања:</p> <pb n="159" /> <p>— |
| и својом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галиц |
| се што кршћани толико заостају.</p> <p>Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувен |
| Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, б |
| ан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, |
| та, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према |
| Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb n="68" /> <p> |
| ријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" /> првијем знацима мужевн |
| кина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Ба |
| S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за ни |
| је фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на |
| љен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те |
| а, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, |
| ар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине п |
| ице, <pb n="251" /> са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само |
| ја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и |
| , преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; |
| емукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Бо |
| а би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> <p> |
| лној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше нај |
| тио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да мож |
| ву поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је |
| анастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то набра |
| Он одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p |
| ли кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста картина! рече Бакоњ |
| ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: |
| ме високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Т |
| S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Ба |
| рина?...{S} Који Тодорина?...{S} Шта је тај Тодорина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г....{S |
| ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, не |
| ст те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипостима“. |
| ћајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша.</p> |
| коња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође |
| а ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, |
| да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— |
| p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Бија |
| ори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по |
| ца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај |
| талога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> |
| мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштин |
| им кружићима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрве |
| це, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем л |
| борави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага п |
| онику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S |
| ши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, п |
| ашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да |
| рече један напити прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> |
| а прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрн |
| Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb n |
| овник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви.</p> < |
| том и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па ру |
| — Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнул |
| .</p> <p>Послије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би об |
| ром на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </p> </d |
| {S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> ш |
| чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам говори богословска нау |
| ворио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облије |
| и, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше |
| b n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници из |
| енијем мествама.{S} Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Ба |
| си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно |
| афратри и да добије парохију, постао је така притворица, да се човјеку не мили погледати на њег |
| јсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој пок |
| попова (фратар је више цијењен).</p> <p>Така се племена зову: <hi>свете лозе</hi>.</p> <p>Така |
| емена зову: <hi>свете лозе</hi>.</p> <p>Така је света лоза <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је |
| А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говор |
| оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p |
| Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача |
| ашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, |
| коврнутијем очима, па од једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати ча |
| , има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још |
| е пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би |
| „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то н |
| а, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а м |
| забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река |
| оњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе |
| нам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си < |
| ..{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упор |
| , и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и друга, мо |
| освети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка д |
| нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету |
| штена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Ба |
| помами, јер се Далматинци много заносе такијем работама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд |
| оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остад |
| бодан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, прекрсти се, изговори полако „поздра |
| поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако! заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Ма |
| ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, |
| "60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је на |
| бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад |
| су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима,“ к |
| ао свакога другог <pb n="201" /> јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгре |
| , протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресија |
| и паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве ди |
| и изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој католичко |
| држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча у |
| S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте м |
| двраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта с |
| узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако с |
| рдесет сердара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, ил |
| та је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, о |
| а дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин</hi>, (15 |
| њем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред в |
| лива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпосли, тобо |
| а, и ти стриче....{S} Сви се измакните, тако!</p> <pb n="188" /> <p>— Та-ако! рече најзад Брне. |
| то, здрав си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва осл |
| ти и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И |
| се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као ист |
| ријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да ни |
| ави:</p> <p>— хоће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} То |
| о понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као |
| ше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим |
| угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и |
| рђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи б |
| јему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, к |
| се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с велик |
| Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и |
| дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар. |
| Бакоња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n="221" /> али исприча све како је |
| о, — писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ак |
| стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевал |
| , Бакоња се пренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар |
| у!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од |
| а, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија |
| , губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ! |
| , Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, |
| како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а прокле |
| p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једно |
| ије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те |
| емилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остал |
| а... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе |
| лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се |
| а сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам ред |
| образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с |
| ето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чин |
| него баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија у |
| а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине |
| би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, зб |
| аспа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде и да говори |
| е разумио наговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај |
| кидајући и претјечући један другога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху |
| ако је трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало |
| о, губо, изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш |
| до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече |
| шарени појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и ф |
| а познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хо |
| мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и ше |
| јеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на по |
| " /> иду ли, па опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски то |
| рца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчудноватије, осје |
| ави се једнолични живот манастирски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову го |
| нако мокар сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му |
| виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше д |
| ижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику |
| оче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се о |
| иносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, |
| имавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђако |
| ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шк |
| спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доц |
| ској граници...</p> <pb n="109" /> <p>— Тако је, вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седлани |
| чишћено јутрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће |
| S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста пос |
| ам и житије светога Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар цило цилцато?</p> <p>— Цило цилцато, само |
| са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Ј |
| ићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђ |
| е као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуштајући лагано низ кревет надувене |
| че Брне, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако! заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта |
| звади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Шта...</p> <pb n="210" /> <p>— Е |
| видате, шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стол |
| шта друго издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p> |
| одговори Чагљина у име свију.</p> <p>— Тако! рече фратар и настави јести.</p> <p>Братственици |
| главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} |
| , и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — рече Осињача — здрављица се н |
| паде на кољена према Исукрсту.</p> <p>— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Ш |
| отрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога |
| и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је црк |
| , одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Посли |
| манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предуш |
| Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А на |
| би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напом |
| сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} А |
| рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка г |
| арија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задје |
| а ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, |
| јало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </d |
| ђани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушиш |
| ијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као мор |
| их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом. |
| лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> |
| </hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слуга |
| видјела младога фратра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Ср |
| такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека, |
| ијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња |
| > почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли |
| еднијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и ви |
| росушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S |
| .{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>К |
| па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога |
| јеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више но |
| адека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија и |
| читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нар |
| ирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате |
| не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p> |
| не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће пос |
| е разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у |
| једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Б |
| и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијет |
| ву:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си |
| чинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, пого |
| рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви, < |
| викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{ |
| о те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите.... |
| } Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохи |
| ама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> < |
| је сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем редом, сам |
| /> <p>Чмањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- |
| а, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се |
| болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше н |
| ова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Р |
| и за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне |
| о; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад с |
| ато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па |
| , а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, б |
| вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјер |
| </hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бан |
| ут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и с |
| ике слике светаца, папа, провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од т |
| ељских кипова, полупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даск |
| идесет, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико |
| сти редовничке, изреке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по с |
| аца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ дос |
| !“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најза |
| а мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље |
| прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узви |
| о млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, |
| ли очистити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb |
| о селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Ба |
| а Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади |
| ли га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће |
| а, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би |
| сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Б |
| ви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише сви.</p> |
| је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за |
| ду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако н |
| дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог |
| ен, колико толико“.</p> <p>Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев |
| у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, |
| макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се зачу л |
| лава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан! |
| , наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, |
| ос</hi>...</p> <pb n="29" /> <p>— Немој тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистр |
| их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су у |
| Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, |
| новцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је |
| р.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.< |
| које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — |
| па листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицал |
| ам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави друго |
| љекар.</p> <pb n="126" /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свит |
| у и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта са |
| ино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у род |
| — Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.. |
| оме дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не б |
| пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога |
| само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју |
| бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манасти |
| охарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи похара манастира |
| говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би бил |
| амишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми н |
| ица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, |
| и да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </div> <div t |
| чеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.< |
| но, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хва |
| Томе са парокије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако су се слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се в |
| од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мј |
| Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра- |
| о поду: свијеће, књиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су |
| од са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не |
| тно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше манастир.{S} Кушмељић изра |
| >Фратри се превијаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне |
| је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године би |
| хајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса |
| издигли се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и из |
| рећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка |
| чина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њим |
| ло шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође старинских; па однијело... а шта није однијело, |
| оловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да |
| <p>— Мучи, несритно дите! одговори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не |
| е и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође научи „одговарати“ јутрењу и мису.{S} Бакоња има |
| {S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћ |
| е бјеху загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у |
| n="116" /> <p>Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили. |
| редсоби бјеше много сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави све, па им пр |
| а видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часовник, истога облика као и пр |
| кве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани, и гдје се такође гот |
| но да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и |
| надицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарск |
| лога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шеша |
| жу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешарскоје дијете |
| Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем |
| .{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: |
| огаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио размахујући рукама.{S |
| оваке животиње узимљемо у службу! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар. |
| вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S |
| из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвард |
| ј, па ћеш! одговори гвардијан, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је мис |
| није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардија |
| } Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне зијехајућ |
| клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало, да с |
| е.{S} Он изброји двјеста <pb n="183" /> талијера, што главнога, што добити, узе признаницу, па |
| ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега |
| врљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изједна |
| јеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честитости Ку |
| узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је би |
| чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, |
| ути то је, да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у |
| ...</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљ |
| нез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље мо |
| шта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима |
| {S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри го |
| е хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану |
| етка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, |
| покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви р |
| , метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, |
| — Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се д |
| ем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, |
| S} Четири седланика, рачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то |
| ики и по двиста <pb n="150" /> и триста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан |
| у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени старјешина.</p> |
| бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос |
| и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кнез.</p> < |
| о замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ чов |
| /p> <pb n="166" /> <p>— На, јево ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој |
| ови’ пет талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О |
| јпослинакарце, ја сам замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра д |
| та ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не мог |
| риба ми <pb n="164" /> најмање двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, бо |
| о, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, и за триј |
| стави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! ре |
| а ми је зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, нег |
| ћи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како с |
| а ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја |
| и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, |
| окле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркв |
| имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориш |
| витли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид |
| ослати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он т |
| ојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, |
| еметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити |
| ам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике |
| ма и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти реч |
| ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варо |
| а залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, п |
| , шетири колона пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго |
| пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, |
| буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњ |
| ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе раз |
| друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије |
| зна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Пови |
| S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити |
| што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти |
| слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао |
| ница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, намрш |
| молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и р |
| ш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице |
| а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје |
| љаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос |
| им раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправи.</p> |
| <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче кори |
| ак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар са |
| а шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се измакните, тако!</p> |
| покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер чови |
| и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улаза |
| лин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар |
| ућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и |
| ијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда прит |
| е главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани прутић, па га лагано удјене стрицу под |
| ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, б |
| риђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те |
| га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило и радило преко воде. |
| тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко, испитивати онога првога |
| како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једно |
| де са свијем по танко, управ досадно по танко, испитивати онога првога о његовој болести, па он |
| јеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних |
| има и саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане несреће, што задесише дом св. Фране, те |
| ку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, |
| сам, дуовниче.</p> <p>— Јеси ли истреса тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p |
| уља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му |
| покварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стриц |
| ро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што он одлети као с |
| а?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били |
| трицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>С |
| докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и пр |
| о, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шет |
| све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем ко |
| гал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пирија се неће повампирити, јер одав |
| атворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дроб |
| ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p>— Јеси, |
| обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на сил |
| исе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може диванит |
| ршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовни |
| ри три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, к |
| Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, само шта |
| <p>— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штагод |
| , то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“...</p> <p>— Шта је то, |
| , па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер |
| да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса до |
| ик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни позна |
| ову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и пле |
| Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, д |
| је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава |
| не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, |
| ило!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, н |
| њача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда... |
| че наш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену х |
| ну, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За м |
| скрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би |
| учити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бако |
| с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите |
| <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к |
| пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у |
| е дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не мо |
| </p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не |
| </p> <p>— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не |
| дје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну страну захваташе црква, а испред триј |
| ише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотин |
| , врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му |
| викну Срдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађуп |
| <pb n="100" /> <p>— И шест!...{S} Шест тврди плета! викну Срдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Шест тв |
| завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149" /> прече право на рибање, |
| ешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоро |
| тав свећеник.{S} Фра-Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а о |
| у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, јед |
| алица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S |
| Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично |
| и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист |
| > <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код |
| у баш лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О |
| даше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи се коло око њега, он се |
| .{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе в |
| акоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} Шта га све <pb n="245" /> нијесу |
| вилена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкије |
| е но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако |
| } Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек и |
| } У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра |
| памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје себе у фратарс |
| она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекид |
| вим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало ви |
| е.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпо |
| </p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p |
| ше пробудио, поведоше се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Б |
| а нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запиња |
| ици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише.</p> <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ |
| и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али к |
| увало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше |
| трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копи |
| о.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зв |
| стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијет |
| наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узј |
| .{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже усп |
| х забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви о |
| дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се јед |
| д 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се уп |
| Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад ј |
| Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Ј |
| разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња |
| ељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> |
| а се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели |
| ви, пошто затвори <pb n="196" /> врата, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто зау |
| зи!....{S} Од једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне |
| прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који |
| ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њ |
| е дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана п |
| S} Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару, да |
| овараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бако |
| врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана <pb n="70" /> у руку, рекавши: „Н |
| ечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству |
| сусједом.{S} Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахн |
| ачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица |
| н.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да н |
| љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лош |
| ше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштин |
| е репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови |
| обро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је |
| има.{S} Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођани почеше долазити.{S} Возарима свану, што |
| ање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} |
| } На пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у |
| ење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како |
| ран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче з |
| тину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба |
| ити прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам мл |
| увар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се |
| раци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: |
| Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба |
| о је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откл |
| отече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једн |
| коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заос |
| што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желу |
| еколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз |
| гну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и з |
| д собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћ |
| квењака.{S} Од једном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше ч |
| у књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи глав |
| исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута п |
| не несреће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То |
| скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се |
| тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и |
| ети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p> |
| писаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, |
| то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га з |
| га, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест |
| у још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} Договорише с |
| а!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје |
| p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, |
| {S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да ра |
| дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама |
| парохијама.{S} Њих седам поревенаше се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и |
| на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све к |
| махове, пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише |
| оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извад |
| акоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десе |
| смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <pb n="89" /> Кад смо он |
| слије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врат |
| идоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем првијем колом |
| млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча исп |
| остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла.</p> <p>Ки |
| препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</ |
| а никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од |
| меке и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Посл |
| То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће с |
| ја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>О |
| њи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштв |
| фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не гово |
| хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, |
| ша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</ |
| и за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав |
| да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за |
| јеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари из свога манас |
| ки посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црк |
| ...{S} Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а |
| то фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фра |
| ђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесн |
| како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришни |
| о; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао о |
| несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му ј |
| природно је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу |
| ибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике да се вај |
| слише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре и |
| и се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова, које Бакоња брз |
| pb n="98" /> куљу.{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, д |
| па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену |
| ка туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навика |
| м дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и св |
| очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у т |
| лагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, |
| а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била о |
| у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се |
| шкргутао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакам |
| ше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на В |
| даревијех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тума |
| > <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би бил |
| вјек није прешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n |
| ри нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су |
| ијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због п |
| > <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљивији разговор < |
| шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања |
| и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S |
| рди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S |
| шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и доп |
| {S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{ |
| исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, |
| Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, |
| м ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо |
| коња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се |
| n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Крко |
| ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст погле |
| итницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много по |
| фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувш |
| упницом <pb n="135" /> и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен |
| } Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао попа Илију, који је мог |
| } Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који |
| у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсц |
| ешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одск |
| а хотијаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима. |
| за њ.{S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шк |
| бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече:</p> <pb n="19" /> <p>— Запали је јопет, |
| е Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа |
| а је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да и |
| је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кр |
| паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину |
| тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међ |
| ма.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као и |
| д бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S |
| Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу |
| , њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не |
| цу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није дол |
| и се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи |
| године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и р |
| воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да |
| > <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше колико ли је |
| {S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их пресл |
| .</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактив |
| се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мр |
| ослије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гл |
| прав гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним па |
| n="54" /> капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране....</p> <p>— О, Боже. |
| су....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, |
| о се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упор |
| заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фратара, дивио се, |
| е чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка д |
| и Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосн |
| , али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> <p>Међу фратр |
| смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} |
| р му коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не |
| ости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, |
| p> <p>То канда заголица Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још как |
| оза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> |
| се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и ме |
| чудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али исприч |
| ијеч.{S} Тада му се препадоше за живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође |
| ред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша |
| едни празник народу, али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једн |
| и њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:</p> <p>— Ископа ме |
| Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, к |
| ј трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у |
| нагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, |
| е бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је још ст |
| еде да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, |
| о лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гл |
| готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину. |
| у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле г |
| о, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да и |
| о му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разговорима зао |
| еше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати ч |
| се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милиј |
| ега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости |
| а другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким |
| тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а |
| бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не устав |
| љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се склопи чим мач |
| о исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти м |
| оња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра |
| ико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Колико се с прва усте |
| ге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се ве |
| шијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чека |
| и не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начи |
| овој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих предака: фра-Јери |
| оје је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њек |
| фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије |
| му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила |
| ђања.{S} То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричева живота |
| овор између двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чу |
| пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од њег |
| х рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутиј |
| ем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.</p> <p>Послије ручка, фратри би отишли н |
| S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Дум |
| шљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш го |
| глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло врид |
| савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех |
| Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијало |
| е је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести |
| уо као тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки |
| д, заморен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоњ |
| Ја ћу се јопета навратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ |
| рав гришчић, који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од |
| ад се стјецаше народ и постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, |
| промолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} |
| је Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је н |
| Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, н |
| реп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка бол |
| ко би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не доп |
| ђе ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш |
| а осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} А |
| а се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} Ка |
| што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломи |
| раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То мо |
| ласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, |
| } Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год |
| и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу. |
| е од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Ј |
| го, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, т |
| ојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, |
| цо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} И |
| , хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку. |
| као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кро |
| в поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена |
| ћ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћ |
| пото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш |
| говјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају кап |
| Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, |
| црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај! рече Стипан, извадивши кубуру |
| настире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата |
| ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} |
| мо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче уз |
| језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Кри |
| сритно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</p> <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би |
| а зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати сво |
| љу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, м |
| авља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бу |
| говор међу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовни |
| да, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљеч |
| дговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостај |
| че да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се |
| е други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњино |
| , па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети |
| е над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онак |
| ову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p |
| ако су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекин |
| ак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било |
| таће као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошље |
| о је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, |
| вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p> <pb n="31" /> <p>— Натраг, ти Ркалино, ка |
| и узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна, срце материно? пита Ос |
| лај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} |
| ка звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бак |
| па!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} |
| а облика као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач <pb n="50" /> |
| доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор |
| јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, м |
| старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра- |
| влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више |
| и га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи |
| 31" /> <p>— Натраг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> |
| а се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми |
| инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година иш |
| исам зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, |
| ? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себ |
| ереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} О |
| ењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S |
| таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> |
| се на једноме мјесту.</p> <p>Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше бог |
| а не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутњ |
| !{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учи |
| о велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Б |
| ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, |
| два изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз |
| ући то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кр |
| јево ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, |
| и се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а |
| њу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па |
| кад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршит |
| ослом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде |
| а.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{ |
| те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар о |
| да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур. |
| мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и б |
| се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја добр |
| {S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излаз |
| дијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, |
| моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је |
| S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову |
| осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је И |
| ило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би тајац, и |
| предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти м |
| помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фра |
| > <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бако |
| сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављах |
| ца, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући |
| та!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш бр |
| иједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да |
| са накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али |
| p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Ва |
| јечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери ж |
| а фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може |
| бу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта и |
| а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене |
| та ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, сељаци на путу, стари г |
| скучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина |
| ти са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до |
| пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у |
| њега.</p> <p>— Немојте тирати све једну те једну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђ |
| вали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би с |
| лазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који |
| <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем вам часну |
| иц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се |
| е поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стр |
| ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови тв |
| ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка из |
| оја је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури свој |
| оде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови пр |
| ь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима |
| че, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запи |
| !....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајт |
| ти, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Сти |
| оћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече глав |
| а је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вр |
| ити богословским „крипостима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло по |
| отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вр |
| кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</p> |
| — Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомиње |
| дма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ от |
| настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послат |
| манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека трпија!{S} А |
| мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да |
| плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, |
| двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог |
| или сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и моли |
| еднако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брн |
| а није жива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Т |
| p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p |
| рин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му се прекид |
| наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше) |
| и јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име |
| ка дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала.... |
| анеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме |
| цима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <pb n="6 |
| ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с п |
| дјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, |
| } Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, канда си го |
| опет, липо је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете |
| слити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Ш |
| ево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, |
| оварамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слу |
| е пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш с |
| p>А свршаваше се:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Тодорино клети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ Фране |
| ати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S |
| ос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и б |
| езиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А ме |
| ле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— |
| ештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, на |
| и смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.< |
| Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби |
| и се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шканда |
| ча је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш н |
| а је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: |
| S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{ |
| та то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива |
| ошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Бијаше осре |
| три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.{S} С |
| те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стањ |
| обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа посли |
| зумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} |
| тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, реци |
| ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ства |
| дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уста цурица од петнаест шестнаест година, бјелоли |
| ћа.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња |
| истина, имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише с |
| укурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек након њеколико залогаја проговори Осињача:</p> <p>— |
| и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној сти |
| а се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бес |
| , бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} |
| зад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада тек видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бје |
| једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да |
| жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, |
| срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би |
| о да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмуре |
| аху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је |
| лка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звекећући талиј |
| "218" /> изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише успомене |
| Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на ко |
| , три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје з |
| маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није |
| Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња. |
| дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога |
| идија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренерази ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што јес |
| езди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> изгуби пошљедње куће из вида и т |
| гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што г |
| ења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблије |
| {S} ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљив |
| тара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он |
| двама прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарама; судија исприча, како су оплијењене че |
| т плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Бож |
| а, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} П |
| Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што је описано у |
| манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} Само кад који оболи, или к |
| твује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврт |
| не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта ј |
| речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— |
| па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</ |
| Крстова причања:</p> <p>— Ископа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зв |
| ашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије мога |
| гну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поче пунити лулу.</p> <p |
| би!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све пр |
| {S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познава |
| >Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! |
| она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш биск |
| би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоњ |
| али се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека в |
| отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно пред вр |
| родном крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња |
| Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове м |
| ше Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица изв |
| <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Б |
| >Међу фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, бол |
| има бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што |
| кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> |
| .{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} |
| </p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} |
| нивши мјеста другој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилог |
| одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога сти |
| показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком |
| ла престала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им |
| арина пође к њему сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћва |
| S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне |
| окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{ |
| ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне по |
| тече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манаст |
| ар, неопажен, покрену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је |
| ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је пос |
| ва поучења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне |
| ад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јеркови |
| ећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше гото |
| гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, |
| /p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, бр |
| ије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар |
| о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што |
| о моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се |
| је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је кр |
| з камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а |
| риба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарим |
| е.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p> <pb n="100" /> < |
| уша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, |
| ? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било |
| се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак н |
| </p> <p>— Па причекајте да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати св |
| ебика је увик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p |
| њем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли |
| и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак |
| >Срдар изађе, псујући.{S} За њим потече Тетка.</p> <p>Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту. |
| , што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинил |
| Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оз |
| ам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре |
| а ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и уг |
| м!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руко |
| дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара ос |
| љо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред манастир.{S} Остали фратр |
| <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заиста како |
| си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити В |
| и пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У манас |
| н се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечер |
| и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне |
| а не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> <pb n="151" /> <p |
| брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами вели |
| ....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У т |
| Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без испо |
| </p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} |
| аћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су могли знати св |
| Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не разме |
| /p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакришт |
| p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с н |
| > <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на |
| трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, д |
| поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни |
| .... мало и одвише ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши мимику.</p> <p>— Камо торба? рече љек |
| међу прстима, понови оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! рече му н |
| е, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња прв |
| повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што није могао од |
| ао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S |
| Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са |
| коња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалиц |
| ерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупци |
| д католика врши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, |
| ли су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она |
| е се жестока богословска распра.{S} Фра-Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем годов |
| о воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазор |
| розорима лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка, једини усталац <pb n="69" /> од све браће, излаз |
| леган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да их зг |
| ан.</p> <p>— Какву молитву!? запита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, нику ришћанску молитву!{S} Чу |
| а.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друго |
| а се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога у |
| од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар кој |
| сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово |
| но учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незнатан |
| и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима |
| > <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да |
| ожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопали ћускија |
| лони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дуг |
| ровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, |
| за леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p>— А |
| е пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њ |
| X. КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ.</head> <p>Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима.{S} Ковач и млина |
| у наступима силнога смијеха.</p> <p>Фра-Тетка стрча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрст |
| који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио размахуј |
| му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замах |
| другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и |
| ући се, па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вр |
| једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тет |
| е.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се |
| два држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Ба |
| фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њ |
| тину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па о |
| роштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјеста д |
| , који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче |
| : шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у оно |
| загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стопама, не |
| олест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </ |
| ти, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да о |
| стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ос |
| снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у В., опет |
| ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, |
| лога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакон |
| итао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="13 |
| кле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је почетком с |
| >Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у |
| } Па има још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb |
| {S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бако |
| оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови диј |
| ју, која се налазила између Наћвареве и Теткине.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворен |
| воме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{ |
| ма коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше у |
| ви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док не |
| видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога др |
| свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња м |
| лије тога, примивши јабуку, по наговору Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити |
| његови, око Наћвара — Јерковићи.{S} Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ јед |
| ло свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брни |
| рне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем |
| коше.{S} Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом.{S} |
| писа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеш |
| ше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов мага |
| часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај <hi>човјек</hi>....? медик н |
| ишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријеч |
| ку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога, он је с љуб |
| е оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету |
| >крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се сој |
| и је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а |
| екад од туда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође старинских; па о |
| тао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и пок |
| је човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле |
| николико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, к |
| обине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први пог |
| да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетк |
| еби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, |
| него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упа |
| мислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не |
| ote> <p>А свршаваше се:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Тодорино клети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ |
| ра дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвард |
| } Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</ |
| ш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће |
| дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисец |
| на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми ка |
| ичнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несри |
| о заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из ма |
| разом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— |
| човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево |
| ја, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, н |
| е викну:</p> <pb n="31" /> <p>— Натраг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и |
| ји ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и |
| ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се вра |
| че му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у гла |
| ама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> < |
| {S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче |
| ни!....</p> <pb n="106" /> <p>— Полако, ти мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да |
| и ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди заш |
| лиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за раз |
| > <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те |
| се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се по |
| Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу |
| товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... изведи....</p> |
| нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже т |
| аше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезг |
| звати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико тв |
| м натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека |
| у шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се м |
| одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода. |
| {S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си |
| <p>— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да |
| , ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Лиса.</p> < |
| вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка |
| игу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задрж |
| њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви |
| } Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још д |
| p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући |
| мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се |
| :</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а |
| јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово |
| ика особито уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је л |
| p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да |
| а, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да К |
| изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја |
| како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предика |
| рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребац |
| е могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, р |
| ундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, з |
| ишта, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, зн |
| ем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с вримено |
| рш! козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, |
| <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о!</p> |
| е од магарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скри |
| магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манито |
| јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитанске скуле“. |
| или главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја т |
| вршили, ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари |
| Мачка.</p> <p>— Ја... онај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам |
| ема, али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! рече ковач.</ |
| го је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам |
| /p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову т |
| Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада |
| Исуса.{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јопет пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на ду |
| ести.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа |
| а не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се з |
| екоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти од |
| p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да с |
| Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо. |
| калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: госп |
| у, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, ј |
| ј...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штио |
| заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у с |
| тако!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта |
| S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо |
| три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зн |
| на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили п |
| нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје |
| ње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево |
| вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам |
| {S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> < |
| сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини |
| знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и |
| уј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, |
| јући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза оног |
| опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Б |
| гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјо |
| не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хо |
| покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Мар |
| посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Бр |
| ићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра |
| ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра |
| !{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме ре |
| ића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, |
| его чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p> |
| чим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, |
| и.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћ |
| чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу п |
| по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено |
| е:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало ј |
| орни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш |
| полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба замин |
| тињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде ду |
| те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја |
| ш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сван |
| рне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> <p>— |
| на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко приј |
| , а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де |
| ила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> |
| енас смо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и |
| вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Лич |
| даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за |
| мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве |
| а ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа.</p> |
| јопет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се к |
| се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакл |
| у! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, п |
| Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни |
| Буковице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си ришћанин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао |
| поврати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, к |
| припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли |
| ан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа! |
| p> <p>Посједаше на клупе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак |
| учерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам соб |
| {S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вра |
| еш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-На |
| тан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико зид |
| ана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? |
| али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се д |
| у, јер најпослинакарце, ја сам замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Н |
| е мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ |
| уђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} |
| тинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја |
| е.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фра |
| причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, нег |
| узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није ва |
| , у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— |
| {S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња |
| ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да |
| иш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да |
| и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па |
| високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми с |
| ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} |
| То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Ш |
| даваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави |
| прид и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.< |
| Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јеркови |
| алуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја вар |
| а?{S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, |
| ожићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замис |
| јмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> |
| јевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} Дакленка (наста |
| слушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер ј |
| гађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачи |
| ан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру по |
| е дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти још ово |
| ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </ |
| а се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу |
| .</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p |
| Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Је |
| ?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, ма |
| а, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запал |
| ека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном |
| еда презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А |
| а бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекиде О |
| ; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више |
| а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест бар |
| и и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно з |
| фратрити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад буд |
| поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чин |
| , и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се че |
| будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затв |
| е ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад |
| аљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, |
| } Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Богат чови |
| најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се измакните, тако!</p> <pb n="188 |
| прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем |
| пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, нај |
| Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метн |
| штеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се од |
| >— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} К |
| е нећкати.</p> <p>— Оди, оди!{S} Сиди и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сложише.{ |
| ије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у прова |
| и ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш б |
| раг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде |
| еган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Б |
| ова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва |
| акле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како |
| а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ак |
| иш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би |
| онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А к |
| риподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како је |
| се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну |
| ти од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупнице, |
| за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па |
| лузи?...</p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу |
| гледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, реч |
| и ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p> |
| учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, о |
| амо бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши наочари |
| Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је |
| пет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче |
| о.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне |
| и Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудр |
| Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пу |
| све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— |
| ад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовник |
| и доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стри |
| ков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо |
| настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</ |
| ?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме |
| у и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а о |
| S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми! |
| ..</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би |
| је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка |
| нем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али |
| е га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко б |
| ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичани |
| Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка к |
| дијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја |
| еби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.< |
| и смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе сл |
| лостиви Ркалина настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у |
| да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој м |
| а за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманс |
| -Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд в |
| тотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закар |
| улазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима запов |
| а глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, |
| и мали! осијече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за свој |
| амо да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> < |
| и?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачв |
| линак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас |
| Балегану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај м |
| ридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља |
| ња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим |
| ад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина |
| ипи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам |
| ма.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да к |
| Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љу |
| е мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" /> ка |
| исица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те |
| ца спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огри |
| рдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прил |
| роговори једва једвице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта |
| ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени же слишав |
| — Немој изговарати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!.... |
| ром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Шта |
| агано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Буја |
| шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти приме |
| тар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река ш |
| и видиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли |
| ћи главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шунда.</p> |
| боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, |
| лице.</p> <pb n="166" /> <p>— На, јево ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, |
| >— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку.</p> |
| не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва чет |
| аклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Ср |
| ане!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предом |
| њижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит |
| Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавн |
| <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S |
| постити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чим |
| скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} |
| и била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе |
| е брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, ја |
| еш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то |
| пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу |
| зобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна |
| је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка шт |
| кљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — ув |
| !</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n=" |
| ратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, п |
| у ни нанеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!... |
| оз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага |
| сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли ни |
| Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда |
| а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме п |
| то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску б |
| } Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</ |
| тави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учи |
| то!</p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и |
| у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фра |
| а ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците |
| лату, рецимо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сри |
| бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу. |
| а ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је к |
| га и све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице |
| о ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у |
| Кључ је понија Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси ш |
| ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га |
| ети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — не |
| стаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћани |
| свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену |
| ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> < |
| тајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се |
| зуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што |
| ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило се |
| ити коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја |
| /p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се ур |
| ратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те! |
| ника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с |
| ина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја |
| } Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном догађају |
| здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за које б |
| нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће |
| триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n= |
| n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{ |
| аг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се ст |
| Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} Једн |
| окаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу л |
| убили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> |
| акрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С |
| , и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини |
| је, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај...</p> <p>— Т |
| Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма |
| оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручиј |
| "154" /> <l>„Ако тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.. |
| </l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.... — </l> <l>„Послушајте редовн |
| љ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може б |
| ли прије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у |
| и ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с ва |
| и, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити бла |
| р ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађ |
| тар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу на ви |
| трајало све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере с |
| е сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете судити, к |
| о биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да |
| добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада |
| шао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и кре |
| ода, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачв |
| ли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли м |
| ра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да |
| та.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, један сирац, пријесну погач |
| ућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га уч |
| ште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем првијем колом опроштеника, наиђе друго у трпезари |
| ао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једно |
| {S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што пасти |
| гушчјим пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се |
| лиха за четири мјесеца мртвила, које за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, т |
| го ајде за својим послом!....</p> <p>За тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p |
| ашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пр |
| уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пас |
| о конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{ |
| Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезо |
| тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху |
| е је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња по |
| с!{S} Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није миј |
| је него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слуша |
| авао попа Илију, који је могао судити о тијем работама.{S} Он и Срдар особито се издовољише мор |
| једу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли ва |
| главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мок |
| и Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се н |
| ужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га мно |
| его за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не само међу прековођанима, него и у |
| це збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и оста |
| ш како с’ Фране свети!“</l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња по ново напредоваше у стричевој ми |
| а изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста.{S} Куће неједнаке.{S} Пред |
| два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брн |
| Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак се |
| гу, међу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла |
| кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „б |
| Кркоте</hi>...</p> <p>Могао би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи презрени међу |
| о је још шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бија |
| латну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Ф |
| о пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} Први број зна |
| е уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекл |
| алу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у простран |
| p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза су |
| би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријем |
| - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што ј |
| чамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из соб |
| азбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је зн |
| Дундак запјева поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, лако, кметице,</l> <l>Тијо, лако, Јелице,</l> <l> |
| <quote> <l>Тијо, лако, кметице,</l> <l>Тијо, лако, Јелице,</l> <l>Срдарева душице,</l> <l>Наша |
| да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не |
| и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Ок |
| на.{S} Прије него шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка ци |
| или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако |
| амири коња!{S} То је најглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе |
| дар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са |
| лина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и код |
| вар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.< |
| опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би |
| ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Б |
| - Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грли |
| Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма одн |
| ).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице. |
| ељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашт |
| д Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам |
| алмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко |
| видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња меника на сусрит.{S} Колика је вру |
| сам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући |
| ....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{ |
| прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, ал |
| и?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши стари |
| одине старији од њега.</p> <p>— Немојте тирати све једну те једну комендију са дитетом! рече ви |
| епознатог.</p> <p>— Не знам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{ |
| тима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око позна |
| му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! ве |
| нам очистити рибу и умисити какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а |
| ало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад |
| ли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n="5" /> Још се приповида о њему у Звр |
| атресе мало раменима и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти ма |
| >— Однија ти памет, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица придаје врагу </p> |
| војише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет ре |
| емља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима продир |
| е без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо |
| Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне губе, |
| неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добр |
| /p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна вели |
| та ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун |
| а, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је над |
| румен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како |
| ва дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па ма |
| ар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шка |
| {S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем |
| , што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке |
| толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у З |
| вци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{ |
| планини, са Радекином четом.{S} Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне |
| рилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S |
| изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе ов |
| у: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, |
| збуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у злат |
| је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начином ис |
| чи, збогу који....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Бр |
| Посли ћемо о томе разговарати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, |
| ОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ.</head> <p>Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} Брне ј |
| , пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина.</p> <p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину вр |
| и наузнак од смијеха.{S} Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче:</ |
| , имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећ |
| ду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице ру |
| кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је |
| кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јури |
| ео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на пр |
| } Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, о |
| тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона |
| а удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше с |
| јеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђак |
| ве године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> |
| се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрви |
| “.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести р |
| од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па, смијући се, потрча у наручје Бак |
| сињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмеље |
| хита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га |
| ни болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутк |
| .</p> <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <p |
| и прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{ |
| и смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мај |
| лак часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да |
| сињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, |
| ад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери гово |
| у, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" /> су синоћке нагонили Букара, д |
| Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за |
| ао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је могао ра |
| {S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад |
| треба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и Ос |
| Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни тра |
| и да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад сл |
| чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад рец |
| нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сј |
| трица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устај |
| и човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може |
| и.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш |
| нија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и |
| него правце, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа |
| совника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најд |
| оња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одм |
| то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши н |
| гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</ |
| о сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</ |
| однити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш |
| тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у |
| ево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос |
| и јегленисања са Срдарем, много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога |
| немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше |
| дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што |
| мо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Т |
| по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најп |
| ш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да т |
| виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија |
| крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и спл |
| вом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не |
| егледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чи |
| ра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили по |
| те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на пр |
| да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те |
| леђима ни по листовима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелиј |
| за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то показује, да га он |
| абилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, |
| ба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи д |
| ита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! |
| n="21" /> <p>— Стипане, намири коња!{S} То је најглавније.{S} За тим се побрини за моју ложницу |
| утре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек |
| Де, то нам приповидај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{ |
| апну Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало |
| ва дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем |
| еда се два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два вел |
| ид пута, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се м |
| анове ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути |
| обично почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и |
| цу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часов |
| дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном с |
| фратрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фрата |
| Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситни |
| Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога |
| је остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем с |
| и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено прије десет година, и то бјеше врло д |
| зми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на во |
| им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонт |
| омажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Те |
| а склопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те ућута.</p> <p>— Стрико |
| ез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупн |
| једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, |
| едо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштв |
| рћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири с |
| "172" /> је Вра на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше св |
| а двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздра |
| им ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пр |
| га вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелицијану.</p> < |
| е могу измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, |
| ријега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и јед |
| е, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а |
| ићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а н |
| се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми |
| , шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је |
| "103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити ман |
| оче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци |
| сплату, рецимо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту |
| н је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као д |
| ако је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изаб |
| нар.{S} Де, то нам приповидај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из |
| не ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бје |
| буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— |
| јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и |
| то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истије |
| но дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> |
| а?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаш |
| ундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, з |
| да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} П |
| p>Немилостиви Ркалина настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се уп |
| Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигај |
| овићи презрени међу својим земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него ча |
| ?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљо |
| /p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи се |
| м.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе про |
| е, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му јо |
| у напридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак боравиј |
| од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу |
| го трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао |
| уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену ј |
| је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разгова |
| отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које |
| могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У |
| ви бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети с |
| ветога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни |
| ја у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике! |
| ље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срда |
| и....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, м |
| низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно о |
| ео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар |
| иже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манас |
| кочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку |
| ше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитр |
| и примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћ |
| их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљ |
| љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно.... и ја |
| бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу. |
| S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докл |
| S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојстр |
| ци.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p |
| ш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш.. |
| и нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквин |
| Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се |
| зумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Д |
| тарим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говорах |
| ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли |
| и започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бед |
| Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зат |
| би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја пр |
| о?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја с |
| ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свет |
| питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај к |
| } Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, |
| } Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, |
| ња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски |
| им начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме к |
| а ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} Немој ти завађати...</p> <p>— Ј |
| изразом на лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави |
| е ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти |
| ам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није н |
| ош!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: |
| ри уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са |
| >То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили |
| спред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, |
| је залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, у |
| е разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срет |
| егово понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, |
| твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг |
| а даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјес |
| мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше |
| рг, па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S} Пошт |
| сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна |
| о ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је ви |
| S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p> < |
| и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој |
| уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјевери |
| баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.</p> <p>— А |
| у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p>— Јеси, јеси!{S} Јесенас смо ти казали све п |
| ет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{ |
| ога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоњ |
| звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше |
| !“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку.{S} За |
| а манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вр |
| још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, |
| даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младост |
| ње, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p |
| изговарати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је |
| ав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да... |
| .</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, |
| </p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мача |
| {S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, је |
| ама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња |
| у.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Са |
| , синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао з |
| вићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p |
| анити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно |
| И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А |
| повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вр |
| Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> < |
| сто запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Б |
| други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па застаде, као очекујући шта ће на то ис |
| <p>„Штиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагол |
| и!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њио |
| се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фр |
| ; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и бе |
| ена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине о |
| поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <p |
| сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту |
| е ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници чу |
| лову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који ј |
| оцем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замиш |
| исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познад |
| анем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најм |
| ала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да |
| мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта |
| p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски сти |
| к, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар |
| онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кри |
| нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{ |
| аха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, |
| пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} |
| е Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Ш |
| ло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање триде |
| ви пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отво |
| ама извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} |
| ан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја мла |
| оња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешк |
| сли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу. |
| а то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, |
| , а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли |
| е он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Б |
| шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} |
| народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четири часа пос |
| град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра ј |
| </p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам |
| мра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га ју |
| лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Шта...</p> <pb n="210" /> <p>— Ево шта је.{S} Сл |
| ку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре |
| да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ |
| кле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта |
| убнос може усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и јасно |
| тубице испред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетим |
| ио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овди |
| каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни |
| бане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га јед |
| Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне |
| ам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да с |
| бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки |
| рала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши о |
| се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазе |
| кинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb |
| ја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво ми |
| иче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, |
| познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га ви |
| је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сва |
| дглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> <p>— Таа |
| ца му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну сам |
| } Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће опи |
| магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче |
| м, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога |
| ар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кн |
| .</p> <p>Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фра |
| Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с то |
| овачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како је то работа Милушана, како се његов син томе досјетио и д |
| меном!</p> <p>Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву |
| па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p> < |
| варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, |
| ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас чов |
| о је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад?....</p> <p>На сва п |
| ако је то могуће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, |
| ко је могао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинил |
| {S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ ре |
| ицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволс |
| рид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> < |
| S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдј |
| р, што бјеше научио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb |
| ече љекар.</p> <pb n="126" /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме с |
| и Шкоранца и Чимавица....</p> <p>— Није то, него је он страшљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! |
| ви привремени старјешина.</p> <p>— Није то збогу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнут |
| ну пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак ода |
| поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а з |
| о!{S} Јерковић!{S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будућ |
| атра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо |
| и на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" |
| ати, због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра- |
| раћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам ме |
| ну, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може кри |
| Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајт |
| ли по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити реше |
| није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, |
| је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те |
| ијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповјерљ |
| Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n="221" /> али испри |
| дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} |
| ге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћ |
| се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од. |
| >провинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и |
| дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех брк |
| ем манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина |
| а.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, ког |
| не, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он избр |
| ше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево как |
| снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се с |
| и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било |
| ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Б |
| њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада |
| ипа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала |
| То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, |
| аког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани |
| та украо, осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног ст |
| је козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљ |
| ма и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> |
| нима прионуја око <pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико с |
| чило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде |
| што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањ |
| Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p> |
| лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужб |
| а ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина |
| Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис и |
| уни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћ |
| за тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили миш |
| би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприј |
| ри о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећ |
| упне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град |
| -Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма па |
| гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла и |
| >То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="1 |
| спричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Ба |
| — Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумиј |
| жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} |
| лаго код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и |
| не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати |
| де је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на ни |
| То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Ба |
| га дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Тетки |
| спод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} |
| јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Д |
| ешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, гл |
| гнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упут |
| ? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То |
| {S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама |
| ребало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, |
| а је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма |
| чији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, шта |
| и: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шали |
| еко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма за |
| она, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од на |
| е Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ |
| послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, |
| ји му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Б |
| а потону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајућ |
| бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши наочари с н |
| , све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не |
| оћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица? |
| а оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским |
| ре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у |
| амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта |
| собе.</p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви педесет талијера, а не двје |
| њаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не |
| тегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто талијански фратрима, који с великом |
| ина.{S} Једно момче Кркотића, гледајући то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у |
| па кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледа |
| рју, којој је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обр |
| е гром!...</p> <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеш |
| ти него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бак |
| а!{S} То, истина, није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није виш |
| и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> |
| S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, |
| оче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на |
| Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај.... |
| имке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p |
| мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадит |
| д други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Ист |
| са, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у |
| е могао претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да |
| n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још |
| ше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити који други слуга, од онијех, што су |
| ика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S |
| излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огр |
| на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртире |
| не свијета, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем |
| уо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета гл |
| ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, |
| ш мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето |
| а видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренерази ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што |
| роске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од пр |
| страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши уж |
| рту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> |
| г замјерака братственика.</p> <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека |
| бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин |
| а од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жед |
| S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S |
| ко је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху |
| рштено...{S} Казујте чисто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, |
| и се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свр |
| од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер |
| што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога |
| а од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ај |
| челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта |
| уно задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло суд |
| слон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— |
| Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који |
| као, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „ |
| уме? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— |
| њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја с |
| вак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој км |
| , Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у час |
| оје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стр |
| едавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет |
| е знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па г |
| пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у дал |
| го обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} |
| ни с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни н |
| аћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ над |
| ти на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Б |
| еља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем |
| ера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су поче |
| велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; м |
| па љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, к |
| правити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> < |
| да.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња ла |
| и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђ |
| та....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хо |
| га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, |
| n="194" /> <p>Али Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p |
| људи, изађите да испратите присветога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <p |
| од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду |
| p> <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњ |
| сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је д |
| упежа, особито планинског ркаћа!</p> <p>То канда заголица Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, |
| се прво намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, т |
| к ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он |
| азе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, помож |
| и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше ви |
| ло, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} То |
| ао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу |
| ратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код б |
| вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па |
| лиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијевања.</p> <pb n="165" /> <p>— А? |
| ра дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари |
| тарине, <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или ф |
| е пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три четири године ст |
| акоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим |
| рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапр |
| би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше по |
| p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> |
| Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијен |
| тјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком нове |
| шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мами |
| ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мал |
| ога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је л |
| се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! ре |
| е ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенише |
| прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ј |
| м побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи |
| закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли |
| а по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, |
| ша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест, |
| пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, |
| зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде |
| сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да |
| ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право |
| зило је много народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима коко |
| вне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, |
| ај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; |
| а Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си најбржи... |
| а, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мр |
| гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи б |
| смо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.{S} Узећеш једнога сељака |
| х седам поревенаше се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња. |
| н је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи поми |
| е те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађуп |
| женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца п |
| ед црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећени |
| д му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити.{S} |
| се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да ф |
| Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред у манастир, тражи |
| се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кукавац се не пожали, него се отимао болести и по |
| али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, ж |
| о, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, м |
| ку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу уч |
| изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њо |
| дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена....</p> <p>Манастирци се згледаше.</p> < |
| ио сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека |
| гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове |
| да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} |
| писати „карабулину“, која завлада ушљед тога открића.{S} Сви изгубише свијест.{S} Новога гварди |
| ..{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити |
| у Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— |
| Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто |
| па их привијати на листове.{S} Послије тога, примивши јабуку, по наговору Теткину, он отиде од |
| итајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</ |
| тарјешина за три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} |
| су се раздвајали јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријем |
| , и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се |
| ко! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови |
| </p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не б |
| али, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се преп |
| ли камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Б |
| , онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p>Послије тога, |
| ише од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће ње |
| аш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја! |
| ати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељац |
| абили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили |
| нска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!{S} Та |
| сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонк |
| а-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је |
| посли разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја |
| Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она |
| направити решетку пред стубама.{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично |
| Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац ш |
| м! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.< |
| асти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Б |
| бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао |
| бра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покар |
| не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер б |
| не?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами |
| грнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, с |
| о.{S} Он је израђивао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему |
| то бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због то |
| ира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{ |
| да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад.{S} |
| , али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очин |
| , може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, |
| е себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да |
| е.{S} Љекар је најприје порицао потребу тога <pb n="127" /> обавјештења, па онда чак и потребу |
| уздарја стављаху пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а ста |
| не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђа |
| ижњој варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, ал |
| е плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоњ |
| тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она т |
| е не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно из |
| је се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоњ |
| па!....{S} Тодорина, <pb n="152" /> ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је сва |
| крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! виче ха |
| га Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорина, <pb n="152" /> ја, Тодорина, болан, кога ми п |
| ...{S} Шта је тај Тодорина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га ј |
| ече Срдарина, блијед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до |
| ...{S} Он! вичу пандури.</p> <p>— Какав Тодорина?...{S} Који Тодорина?...{S} Шта је тај Тодорин |
| латим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише |
| Дундака, који настави:</p> <p>— хоће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око |
| ри.</p> <p>— Какав Тодорина?...{S} Који Тодорина?...{S} Шта је тај Тодорина?...</p> <p>— Тодори |
| ?...{S} Који Тодорина?...{S} Шта је тај Тодорина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г....{S} На |
| ју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о ст |
| ријечи.</p> <pb n="142" /> <p>Бездушном Тодорини морало се штуцати, толико је његово име било с |
| ршаваше се:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Тодорино клети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ Фране свети |
| пну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, |
| ише поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гр |
| ли се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано д |
| тушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде м |
| манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода |
| еља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је |
| , онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> из |
| ну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> < |
| прикладнији и стаситији!{S} На свакоме: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свак |
| хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети |
| а јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би |
| ији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна к |
| а, то њему бијаше са свијем као турски, толико је могао разумјети.{S} Гвардијана би замијенио ф |
| ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, са свију страна, клетава било управљено на њ |
| p>Бездушном Тодорини морало се штуцати, толико је његово име било спомињато у манастиру, по жуп |
| ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братств |
| ти раније.{S} Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је |
| и могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изненађењима.{S} Кад |
| на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке. |
| ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја |
| гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, је |
| се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што нагови |
| и поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину, да је једва че |
| к.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек м |
| ве кика растијаше ма ту помисао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који г |
| ијатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Или |
| све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете |
| те!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искоч |
| ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.</p> <p>Тада кнез поче причати шта је р |
| ише, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докле су они тако разговарали, допираше |
| е, тако исто има их, из којих је изашло толико фратара, или попова (фратар је више цијењен).</p |
| Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех |
| те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам |
| о се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чег |
| засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парн |
| , али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоњ |
| се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати.</p> <p>Чагљи |
| ци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, |
| се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра |
| стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Ку |
| оји, почетком овога вијека, укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканат |
| мо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано пона |
| њеки свијетли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> < |
| ива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба |
| а слаткога, од Јозефа праведнога!{S} По том, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у |
| а, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид би |
| понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и |
| у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, к |
| а?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клуп |
| оге манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјеривало и |
| е доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бако |
| Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Д |
| пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се на |
| злата, прилог босанскога краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад од туда донијели; па о |
| заиста у пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, т |
| који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може |
| жећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} |
| >— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p> |
| /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, одш |
| } Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, к |
| : „Та излазите, излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало |
| ући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао с |
| ога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, |
| А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама светог |
| пркелаше, погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам |
| То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} |
| ијим.{S} И <pb n="123" /> сви се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у к |
| ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талије |
| е Бога, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, |
| е то работа Милушана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајк |
| бија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју <pb n="138" /> болест у п |
| завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Б |
| ш како је страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!. |
| , да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно |
| о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</ |
| ира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли |
| за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар б |
| јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бак |
| лаву.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни једне, |
| јетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> |
| најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да т |
| да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{ |
| идљив радозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене |
| чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне прич |
| а искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та |
| у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не мо |
| S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ |
| } Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бу |
| да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Б |
| га вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него |
| кве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота, |
| да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а |
| иту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољ |
| удити по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође д |
| зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И |
| и ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> < |
| и срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— |
| дац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо |
| а, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљишта и бро |
| прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па |
| у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на |
| једник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше к |
| ју.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је |
| а своје вјере: — и најобразованији су у томе пуке незналице.{S} Љекар је најприје порицао потре |
| рчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не |
| рана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртир |
| у.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, по |
| у, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убру |
| жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр |
| е, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар |
| нда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако су се слуг |
| ожили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и |
| а свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно |
| ше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двјеста <pb n="183" /> талијера, |
| срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видј |
| Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пље |
| } А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што м |
| Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи |
| а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљу |
| па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ст |
| м у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше обр |
| исто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког бог |
| њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још при |
| ш четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свакојаке |
| ло до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав |
| рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, к |
| Тетка, разумјевши мимику.</p> <p>— Камо торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиље |
| руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па сними <pb n="54" |
| суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! |
| р сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони |
| его обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне с |
| господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу! |
| ада.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, |
| р на махове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шапт |
| о, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, ако им |
| вратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто па |
| ави, непокварени сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти уми |
| ћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и го |
| а ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отр |
| а чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге. |
| врнило иконе.{S} Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{ |
| оја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам |
| ча служило код нас, па посли разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се |
| им копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бје |
| Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Ост |
| !...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима б |
| отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови ј |
| што бјеше научио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb n=" |
| У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку пред |
| бјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад искалио ријечима н |
| њиге у полици, које је синоћ разметнуо, тражећи што за читање.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је год |
| ларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, |
| , затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу |
| S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред м |
| ви стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта |
| алегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје з |
| не јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у наше |
| очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Најслађе ми је з |
| е дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет. |
| сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељ |
| и отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учин |
| је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је |
| ина, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А |
| n="245" /> нијесу питали!?{S} Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета збо |
| једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић ода |
| колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бак |
| о стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под с |
| најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како ј |
| удили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} Мало га је |
| не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то в |
| ра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га |
| едење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на тријему, |
| и се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокоље |
| љена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет ни |
| и узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то |
| и манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друг |
| та дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{ |
| четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња |
| латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутк |
| е је одслужио прву мису.{S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Крко |
| и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тет |
| ли, па опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те |
| барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, ал |
| им другијем изговором...</p> <p>Тако је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у |
| се превијаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, |
| ише наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у п |
| почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао |
| /> је Вра на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољн |
| па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше |
| ама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно бо |
| ма и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло бе |
| вјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а |
| утра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послал |
| лични живот манастирски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не дес |
| вом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> <pb n="1 |
| ј кметици!“....</p> <p>Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносил |
| се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст |
| о и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па б |
| под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовник |
| ше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима продире до кост |
| рукава састају и чине ширину.{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи |
| ело.{S} Од села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, |
| .{S} Након њекијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стаб |
| анимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет |
| ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, за |
| го да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! ре |
| урета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш д |
| јао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у |
| <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољет |
| ла врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, |
| наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне |
| вреци му панули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се |
| јест.{S} Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Пр |
| шке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га |
| у од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе биса |
| атакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчег |
| д лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша т |
| Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у |
| варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> са својом жен |
| ло се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варошици.{S} Суд је преметао кућу |
| ла испрошена за једног удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглаш |
| и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци |
| се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да пон |
| ој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бија |
| та младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподјед |
| е.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p |
| ни промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чег |
| коња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гле |
| у.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, прекрсти се, изгово |
| би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из |
| <pb n="9" /> је вриједио знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, |
| алица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви педесет тал |
| есно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегри |
| рнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако д |
| њих тројица кренуше у град... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња в |
| За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са |
| д се дешава у минутама, за што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија |
| ица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше кол |
| сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S |
| баху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, см |
| од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху воза |
| е за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су св |
| аши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Оси |
| ли фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај |
| а, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно |
| сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћ |
| и спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> |
| гледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се ј |
| а, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, шта се осамио, он |
| и, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгар |
| Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, па онда молим |
| ле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије полак ч |
| јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше лул |
| у половини трећега запе.{S} За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, заковрнутијем очима, |
| ри; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће |
| нски мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</ |
| у!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из св |
| стриц за то не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.< |
| ји су то прошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стр |
| а жене радознало посматраху.{S} Свакога тренутка могаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што |
| а ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта н |
| .{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржа |
| кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се врије |
| онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се |
| срећни пастир своју нову паству.{S} Од тренутка, кад својим звонким гласом првом запоја, до тр |
| p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферторијом чека ме права во |
| својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају своје поздравне б |
| сећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати |
| сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени |
| рао синовца.{S} На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови биј |
| силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од мил |
| га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кукавац се н |
| ђу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Ди |
| а пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у нас |
| Исуса, па сними <pb n="54" /> капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране. |
| .{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те ј |
| ко је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Нестанак свију препри |
| ко тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет м |
| че не само вршњацима, него и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још т |
| о или да није разумио наговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говор |
| е хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином |
| асно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико тренутака Срдар стојаше не |
| ер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бија |
| уги је искао савјета због њеке парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не б |
| ише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.</p> <p>Ст |
| ић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушмељ.{S} М |
| Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} А |
| може.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али о |
| леде, на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис |
| итић побига је из манастира, те се само трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица испов |
| >Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, н |
| дашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозор |
| ајзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:{S} Мачка, Буја |
| у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконима |
| какву никад прије није смислио.</p> <p>Трећу најезду сачињаваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кља |
| ећ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му поче т |
| "228" /> имућна.{S} Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, Вр |
| акоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори |
| да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијевања.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} |
| и, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао |
| воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња |
| увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздух |
| , гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбје |
| .{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера поче |
| , и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} З |
| на послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их |
| потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по о |
| , за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати с |
| га, тобож оштро, један извијени ђачић, три четири године старији од њега.</p> <p>— Немојте тир |
| д кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, |
| <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопали ћускијама прагове |
| ју у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост |
| и.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим |
| кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два |
| се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примако |
| а са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица |
| авни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учинише |
| и то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече п |
| дару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше |
| 9" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се |
| њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, |
| нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер колико је |
| ајбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично |
| Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И |
| морао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на |
| ет Кркотића:{S} Ркалина и Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Ис |
| у кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и оти |
| зор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остал |
| овића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зуб |
| палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са страна, ос |
| зо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар п |
| ло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута, шапућући њ |
| а са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, |
| да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...< |
| {S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послужива |
| ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву |
| рговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово |
| , прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опис |
| му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p> <pb n="100" /> <p>— И шест!...{S} |
| то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме |
| а Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не до |
| а однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој |
| ридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш |
| најнезнатнијег фратра.{S} Од двадесет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва |
| едесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око |
| тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина ман |
| а у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц |
| вник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Лип |
| аправи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута |
| ечерму, стегну се пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед.</p> < |
| вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!....{S} Па како |
| а ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, |
| или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажа |
| трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени старјешина.< |
| ј труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде |
| чи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А |
| {S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге!.. |
| ер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> <pb n="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, |
| } Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће пр |
| е све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа |
| вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фр |
| лужио прву мису.{S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Р |
| чно запуштени.</p> <p>Све је то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покр |
| тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на |
| ше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на к |
| њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри |
| ело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше |
| еган са раширенијем рукама, па се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратим |
| фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује пози |
| вијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, |
| е пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а о |
| ма, протрчаше тријемом до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и сл |
| о чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром нећ |
| >— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне |
| ије нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а н |
| а се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, |
| њача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта к |
| радовање, кад је немам чим опремити!{S} Триба ми <pb n="164" /> најмање двадесет талира готови’ |
| гим службама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из г |
| дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто.“</ |
| во, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто и |
| из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни к |
| ијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи |
| ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, који одавно имађаше |
| поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, |
| ора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш |
| а миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Бука |
| мо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!</p |
| > <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутње |
| ечеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде је н |
| а брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, ко |
| скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је ј |
| оворећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манас |
| омаже карабулина, него да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја |
| вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, |
| и ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад |
| рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њ |
| удри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} |
| аш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога |
| огу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, |
| и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече С |
| S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва тр |
| мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте ме |
| сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у об |
| ире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи |
| и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> |
| ка те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар |
| на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло ј |
| ко би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије |
| авам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љути |
| Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не |
| у, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Ма |
| /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, та |
| а.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра |
| двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и |
| Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе |
| ратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бако |
| наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезби |
| ше широки тријем, подупрт стубовима.{S} Тријем <pb n="41" /> бјеше покривен даскама, плочама, о |
| лећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p |
| своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он |
| м, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S |
| о девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се врат |
| ежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовник |
| грапно отесанијех каменова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других суво |
| е натраг, <pb n="161" /> обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душ |
| тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкрг |
| ква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима.{S} Тријем <pb n="41" /> бјеш |
| .</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви |
| а три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и |
| еснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, к |
| ојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав ураниј |
| си ли затворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла |
| жњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, видите шта је томе!... |
| с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> |
| , опеком, како гдје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим |
| ех каменова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједн |
| ијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем л |
| ом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши отворену трпезарију, прође кроза њ |
| плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдл |
| шао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и |
| е.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашиц |
| би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све |
| ођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици |
| {S} Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовника обукош |
| с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, |
| јући од сваког корака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша |
| p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушм |
| љаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом <pb n="135" /> и ману му руком, |
| аних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом.{ |
| самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву |
| гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишље |
| га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb n=" |
| се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, |
| {S} Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ |
| ан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом |
| ицом у судницу.</p> <pb n="226" /> <p>У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крс |
| , не заигра осмијак око усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— |
| нога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до Луч |
| ванији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — с |
| Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима.{S} |
| га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она б |
| је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре круш |
| > <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени |
| а не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и ожени |
| а јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љек |
| Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, триста му крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша |
| сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p |
| ркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто |
| вао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду при |
| S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p> |
| очи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, |
| в: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и |
| али тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око по |
| гом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окрену |
| мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човј |
| , скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се |
| добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабу |
| а фратрова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за он |
| јући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичан |
| ате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави к |
| коња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та |
| е прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале |
| Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сл |
| жавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи |
| о воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бој |
| скивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевач |
| о доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну ког |
| угим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: |
| на стоцу.</p> <p>— Натраг! повикаше сва тројица.</p> <p>Ркалина погледа презирно Стипана:</p> < |
| и ти, Стипане, с намикаре.</p> <p>И сва тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махов |
| , ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем наоколо. |
| трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} Бакоњ |
| овори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један з |
| кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, |
| и земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати к |
| се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град... —</p> <p>Требала би читава књ |
| јте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири зв |
| ња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које и |
| до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукам |
| ој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трп |
| /p> <p>Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац |
| ави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непр |
| артама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид!{S} Тако је исто запритија и осталима.{S |
| е.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та |
| одмет.{S} И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље |
| оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко |
| немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мрго |
| двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: д |
| Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме кон |
| свију страна!{S} На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати паж |
| о узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњине се оч |
| разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађ |
| ла часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили молитву, па почеше покрета |
| па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и ш |
| еше веома растужен.</p> <p>У фратарској трпезарији, за обједом, заврже се жестока богословска р |
| леган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје |
| Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана.{S} Избор |
| ију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од дога |
| а нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој на |
| /> <p>Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} И |
| а ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар |
| ић.</p> <p>Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, т |
| хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђ |
| Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађо |
| .</p> <p>Послије службе, фратри одоше у трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређа |
| лази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно ње |
| рвијем колом опроштеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер |
| цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше |
| ем лактом тријема, па наишавши отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку, па с куји |
| кну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића |
| не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљане, по поду: свијеће, књиге, |
| смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} |
| p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17 |
| ма не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бит |
| ије крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он п |
| е, кад <pb n="120" /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међу намикарце! |
| него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјец |
| опио, па пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни |
| >Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по ц |
| {S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не мож |
| идје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, гр |
| уге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху врш |
| <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га пит |
| јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брат |
| дарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канд |
| Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлач |
| па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе м |
| шници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да |
| братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да ре |
| куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а нај |
| све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили С |
| p>Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n= |
| , да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћег |
| шено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи |
| понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четири звона огласише |
| све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми |
| а снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се |
| једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, |
| нити.{S} Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, и |
| мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна |
| а.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну |
| меном и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети н |
| и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија |
| опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— |
| и), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Пос |
| Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад |
| ма.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, |
| м Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, |
| идјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! дови |
| е устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бив |
| ати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаниц |
| а!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се |
| се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! |
| но истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он с |
| Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона п |
| е то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири коло |
| се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да |
| алмашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишал |
| а, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо нас |
| нос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву |
| ри добра седланика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љ |
| рада.{S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде |
| полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два |
| и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету ми |
| трећој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратн |
| екну и замисли своју парохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једниј |
| и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да |
| је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има |
| к, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би |
| ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још св |
| десет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње и |
| и.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са ч |
| Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена! |
| оши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура т |
| пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико одобровољи, да се из далека ј |
| појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се |
| разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, |
| мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> смилуј |
| а стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима |
| Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не д |
| ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{ |
| мо хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели |
| да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљути |
| оји ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S} Све се з |
| у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бј |
| ад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бит |
| оже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> |
| е било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је пуно рефе |
| ине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести ус |
| врљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш изм |
| стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руц |
| одити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи д |
| оворе, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, љ |
| скуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> |
| ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири |
| >“.</p> <p>— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p> |
| по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно знам ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> |
| ....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрс |
| p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове прутасте плаве пантале, |
| >— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с мал |
| ски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати |
| си! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!... |
| тричева живота, које као да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати |
| ђу ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p |
| му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, к |
| е примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху |
| води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се |
| се препорађа.{S} Навалише успомене.{S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева к |
| ана Томашевића, коју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех сви |
| ади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро с |
| њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађ |
| Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите |
| и тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> < |
| гареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>М |
| д Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} |
| ође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p> <pb n="166" /> <p>— На, јево ти пет тал |
| > <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и в |
| ернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опр |
| ага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n=" |
| гаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на ли |
| једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се ње |
| им, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! д |
| звит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај |
| би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила мило |
| намршти пак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њ |
| екога светога оца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погл |
| но у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну <pb n="182" /> мисао из једне бого |
| </p> <p>Жупникова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке |
| осли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} |
| S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гва |
| зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?< |
| ан и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „како и |
| но срдари:{S} Јанковић и Накић прогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од |
| ре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је могао разумјети.{S} Гвардијана би зам |
| више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" /> <p>— Тако је, вир |
| сти, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисн |
| мијак око усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли исти |
| а дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сје |
| , Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су манастирци с |
| о допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се тучете?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а ка |
| >— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д |
| аше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали, па |
| пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му испр |
| си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога види |
| шта ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си ти |
| Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче....{S} Сви се измакните, тако |
| ису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због ме |
| Ја морам остати!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја ш |
| ко би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет |
| мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} П |
| орист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— А |
| је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} |
| ривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа |
| p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз |
| у близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново ко |
| а за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а с |
| ом, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој |
| фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља св |
| е кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прик |
| Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Јерк |
| {S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза? |
| уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} |
| ста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? запита кнез.< |
| ја: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па он |
| шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> <p>Кад |
| име!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казат |
| и оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} О |
| проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, |
| оза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дија |
| се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељ |
| вољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча |
| да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образ |
| га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати.</p> <p>Гвардијан с мјеста исплати нај |
| њка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети |
| гласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, |
| па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> |
| едан његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} Планула би, к |
| оди ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево |
| рдарина је шкргутао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад искалио ријечима на новоме ђако |
| д једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега зв |
| <p>— Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бит |
| сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерков |
| му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче |
| орио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза дв |
| Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у |
| био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим |
| арали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто нем |
| ење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратри |
| ће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња т |
| е највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и пр |
| ашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила... |
| и се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, |
| {S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манас |
| а још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени болесника код |
| здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето н |
| овали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не |
| му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за |
| ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{ |
| ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате |
| иђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе |
| за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онд |
| у Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} Најпр |
| мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p> < |
| изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не |
| оварајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Ба |
| нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа го |
| !....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис с |
| а шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} |
| Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, вал |
| ко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту |
| и нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> |
| е у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} Ма |
| ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде |
| S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће куп |
| пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удар |
| а би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само б |
| е друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча |
| како сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити |
| а опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра-Бр |
| сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" |
| и живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка |
| то погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у |
| кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код |
| р причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па на |
| елика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p> |
| чења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате |
| Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пун |
| љина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога до |
| ека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти има |
| ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Он |
| ези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</ |
| !...</p> <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна |
| двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је |
| дни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни.. |
| ратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{ |
| знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> |
| литвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти до |
| ам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — |
| стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> <pb n="16" /> <p>— Па како? како? пита дујо.</p |
| а претрг, па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S |
| и синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али |
| и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне |
| а надања.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он |
| уљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, нак |
| .{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Н |
| го навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, ку |
| ш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи ф |
| њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру с |
| ти, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| длеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</p> <p>— |
| си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би |
| ли, тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А |
| у!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и д |
| зафратрити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад |
| у, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да ку |
| “ (како се онамо каже за лупеже) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, него ли другоме коме |
| , те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> < |
| елице.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се р |
| а.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас |
| ћи, Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, и своја надања.{S} Једино ми је за миса как |
| разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, |
| ест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман |
| му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са с |
| , вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Љ |
| <p>То канда заголица Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још како в |
| !{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, |
| сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, оти |
| нога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће т |
| ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, промислите, шест |
| ака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљ |
| одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, |
| и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> |
| е заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал |
| заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик!.. |
| јесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осје |
| ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S |
| цу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја |
| ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с |
| да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам |
| о се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде поша |
| омци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени старјешина.</p> <p>— Није то збогу ј |
| Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше у см |
| .</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапо |
| м, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли |
| Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не |
| ика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, б |
| ер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поб |
| кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у |
| овићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гв |
| коши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунц |
| ржећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и |
| /p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} П |
| а га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, |
| ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не с |
| о!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра- |
| да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви |
| лонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут г |
| мељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Так |
| је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је тама |
| ... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи |
| велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки шт |
| њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари д |
| му почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је |
| прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први проговорити и како ће.</p> <p>Први пробесједи с |
| тију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили |
| ивија! узвикнуше Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— |
| очасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра |
| губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба п |
| плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стр |
| </p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проб |
| дну ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце гра |
| елију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, |
| ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> < |
| слила којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди св |
| олу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привиј |
| се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} |
| чекиваху, ко ће први проговорити и како ће.</p> <p>Први пробесједи слуга Стипан:</p> <p>— Људи |
| : „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш х |
| да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трча |
| и мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш |
| на одмет.{S} И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако д |
| ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ак |
| с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да лег |
| није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкемб |
| јева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би |
| во понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Бр |
| г јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани пос |
| ионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи но |
| свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губ |
| ер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прек |
| ице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на по |
| д није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина реч |
| } Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и |
| (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас |
| и. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија послушати, з |
| вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки |
| три, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!< |
| скупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко! |
| а, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају. |
| а гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита гвардијан.</p> |
| а. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно |
| да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је |
| то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти |
| S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! пр |
| ђаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различито |
| тка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за |
| уу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то виче тако?....{ |
| ња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од св |
| удионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану — еле, био врло вриј |
| одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше |
| иште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Брну много узне |
| уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници |
| одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу |
| ема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара |
| , излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не пон |
| е.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар п |
| ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S |
| фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болес |
| е и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста |
| дјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p |
| Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га је |
| часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту |
| јасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријал |
| опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ про |
| ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине.{ |
| о Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од с |
| нски. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало за |
| ду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет намјештен, све |
| и су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појав |
| ус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Ли |
| е на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца |
| је!....</p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине.{S} |
| у га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако |
| наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетр |
| Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго |
| оза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђа |
| е се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> < |
| исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаж |
| <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не |
| лити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и |
| тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, одговори тише Бакоња, мигнувши |
| ељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици проговорити на по се, у |
| света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не с |
| рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трај |
| p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то |
| с и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пу |
| бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем п |
| авом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица п |
| ј Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације.{ |
| па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него |
| ко грајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} За |
| и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заи |
| разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачи |
| очетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а о |
| богу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дунда |
| ле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста |
| ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, проми |
| мантије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мо |
| ћи покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</ |
| изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у руку. |
| ет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима... |
| аш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећ |
| потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа |
| има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез завр |
| са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S |
| , па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да |
| рата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у ку |
| азрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај...</p> <p |
| о к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то |
| ија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдук |
| ћном догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најнови |
| ити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одговори гвардијан, па обрну талијански: „Видите, |
| зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси |
| т, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад |
| покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да на |
| уда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бако |
| зну, погледавши на печење.</p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? |
| {S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, |
| а-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, |
| еси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти |
| ву.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом. |
| се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, он |
| куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуск |
| , да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово |
| ти?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој! |
| уби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпос |
| ипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну с |
| ад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања.{S |
| ши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђе |
| ким, јес ме разумија?{S} Таа-ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{ |
| тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у |
| пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Види |
| послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим ко |
| и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике |
| оња се пренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бако |
| ам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти о |
| савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на паме |
| апамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми он |
| ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о |
| нко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах |
| Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име б |
| на тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра о |
| и вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода |
| .</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге? |
| довника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити д |
| али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак не |
| ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Б |
| его, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја са |
| стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња |
| е по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А |
| о те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући |
| оспина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} |
| рне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те!.... ако буде б |
| и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те о |
| <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепо |
| {S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти |
| бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с |
| .{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну моју нову писму, о несрићном догађ |
| ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире |
| руги манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа д |
| е све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша лисица |
| него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине |
| ћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови |
| "208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима, зат |
| и и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и д |
| ичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломи |
| да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p>— Покушај! рече Стипан |
| и најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из ман |
| Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка |
| ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! в |
| тно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја |
| фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим! |
| и да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! р |
| ахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у о |
| и која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури с |
| > <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И |
| иједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилос |
| лидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама |
| .{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо х |
| удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски |
| {S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад |
| Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </ |
| оје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за кој |
| ре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени т |
| е, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да з |
| од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па |
| аш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb |
| лицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге т |
| — Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе м |
| ед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше |
| они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Б |
| Даклен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљ |
| >— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књиг |
| pb n="37" /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумиј |
| о рекавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} |
| p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче к |
| ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....< |
| атраг, ти Ркалино, како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се |
| } Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч |
| ћ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле м |
| на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, не |
| з дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама.</ |
| а сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! |
| ко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече <pb n="253" /> |
| ипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина! |
| и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла |
| га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb |
| лава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем гр |
| ју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" |
| кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет по с |
| инише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и |
| ова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљак |
| го писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се мо |
| } Три, четри, антикрста свана поткопали ћускијама прагове, па и’ заједно с причагама извалило.{ |
| то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне |
| а и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Бари |
| ински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, |
| ) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, |
| рождереш зрно, послин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од |
| јасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру |
| њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у |
| мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мало ослоб |
| и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре о |
| !{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским |
| о-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p> |
| те, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!...</p> |
| Фране Салескога (29 јануара по римском) у зору, попрши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни |
| дом устављаху на <hi>провинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем по |
| и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех сно |
| За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бо |
| кату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави с |
| и пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз |
| н и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу к |
| ћи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега бра |
| свијем манастирима и саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане несреће, што задесише д |
| , а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах |
| акоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} С |
| здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па, смијући с |
| брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави |
| према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Ш |
| ску, као што свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и похара једне православне цркве у су |
| њу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је |
| е било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, св |
| ху пред фратровим двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући |
| светога писма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатиј |
| ијевој страни чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је |
| уга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часовник, истога облика |
| познаде још једнога правога Далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаш |
| оњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се м |
| Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За |
| дећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у |
| авија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај |
| аже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и |
| да га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру винограде, који |
| д, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнут |
| агађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p> |
| долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако он |
| као поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бак |
| дати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити на |
| ека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну и замисли свој |
| се налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агу |
| чи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме ч |
| овраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Ч |
| и ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију).</p> <p>— Биће |
| његовој породици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због проти |
| ркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, к |
| на.{S} Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука, — као у свијем Срдарев |
| да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у |
| ом и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Бр |
| ста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну |
| године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, |
| чу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, |
| орио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором |
| наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о |
| разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика б |
| пљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити.. |
| ат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравиц |
| елика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, оч |
| икаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навал |
| е мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно ј |
| ине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао коно |
| мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да прев |
| вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој н |
| кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху пр |
| лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сн |
| ет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, |
| рона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој |
| рица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња д |
| > <pb n="159" /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} П |
| стира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и по |
| евезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној |
| Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бу |
| и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на св |
| тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за в |
| видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; са |
| и у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконим |
| упили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Б |
| рковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те ум |
| ипос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и |
| <p>— Шта може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели |
| ња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прег |
| ж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираш |
| кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам |
| тите присветога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар |
| ишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла коменд |
| а, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе |
| } Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p>У тријему |
| дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то |
| ука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Пр |
| одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га треб |
| аконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, б |
| зађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубин |
| ву.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике бил |
| Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> |
| !{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка. |
| ку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други ман |
| пио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестога, учинио би шеснаест шетња и испи |
| ца, те цјелива гвардијана <pb n="70" /> у руку, рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Бож |
| натушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде |
| рнца што ублажују болове <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Н |
| p>Така је света лоза <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет |
| p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оца гвардијана, и свију р |
| p> <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нек |
| а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, ко |
| ом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио |
| ре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бак |
| орахом одмарало се њеколико путника.{S} У сјени од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и |
| т на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за је |
| гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— |
| тним кружићима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под др |
| се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ ка |
| А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пођ |
| си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> |
| њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адрапов |
| вши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Г |
| шку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бо |
| p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, |
| јевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> |
| оњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p> |
| двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, д |
| ђице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем |
| опорнути ногама и не могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и |
| срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало б |
| јела се кућа зваше новом мађупницом.{S} У старој мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, |
| кадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше проз |
| часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други ч |
| заборави иа стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага |
| букао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му |
| јдуках, који онда биснише страовито.{S} У једноме сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно у |
| гама, да је тијем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махн |
| } Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му |
| ишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкора |
| а одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници такође.{S} А |
| а штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— О |
| чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, н |
| купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахну, ред је |
| Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и поче брисат |
| аа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа |
| олдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</p> <p>— У солдате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц нај |
| и чашицу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег при |
| ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате |
| ада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брн |
| адић.</p> <p>Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, |
| е се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати.</p> <p>Чаг |
| , ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нем |
| жна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули и |
| вих соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин но |
| едних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лонац |
| лити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али |
| звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. |
| лудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекос |
| а требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви д |
| од петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога бо |
| повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, |
| е да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако |
| лаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, |
| атрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђа |
| горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, |
| е поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова |
| дзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; п |
| ковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не устављају |
| <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му прес |
| огађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије требало година! — Ма како ј |
| .{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му мл |
| о је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво нар |
| Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да |
| и оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и ост |
| а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива! |
| рабити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се с |
| па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> < |
| и да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота |
| рдијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само поч |
| у, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар |
| у, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, |
| е вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{ |
| чинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, пре |
| нара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> |
| едну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја м |
| p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име |
| Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече |
| т и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле о |
| ите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! |
| шмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} За |
| атри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак с |
| оме, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су ба |
| {S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад с |
| Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржему к |
| носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, |
| ога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљишта и б |
| ишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!? |
| жи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> < |
| Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Та |
| у.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викну |
| зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су о |
| ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога |
| n="115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?. |
| , гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише |
| м.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на |
| то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су |
| фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, т |
| ије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>П |
| викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се узд |
| ија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p |
| придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Те |
| е прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, |
| акаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад најви |
| да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је |
| ти.</p> <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијен |
| и истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исп |
| ндаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</ |
| прогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га |
| ли ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p>— Јес |
| мало, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду |
| данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ај |
| ник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жив |
| из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепаст |
| љево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Ј |
| код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће |
| душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени |
| о и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој к |
| уло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p> |
| чи.</p> <p>— Пољубићеш сваког редовника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија?{S} |
| ргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и |
| сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благи |
| дјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирск |
| два сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у св |
| еки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, |
| а се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, |
| Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заиста како је то |
| <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима.{ |
| љ упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку ст |
| не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство бил |
| ао и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из светога писма.</p> <p>Мајсто |
| о тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд |
| етак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда |
| Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шт |
| оранчине, кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <pb n="89" /> Кад смо оно најпри |
| те тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугач |
| шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у |
| кривиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само |
| у.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро |
| ачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, н |
| ...{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се о |
| се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново наразговарали, па га сви испра |
| матинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима |
| асклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалц |
| да и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Звр |
| е бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у ма |
| тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клеч |
| ајстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, к |
| па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, и |
| ? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! |
| орук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} |
| мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.</p> <p>— Тако! рече фратар и настави јести |
| ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светог |
| окуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици прогово |
| Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{ |
| ође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зу |
| се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, ис |
| викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи да |
| и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево |
| њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјеча |
| типан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који |
| непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођан |
| <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси |
| је, тако! заграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здрав |
| Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разу |
| а: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобниц |
| цу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња наз |
| као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, о |
| ивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А |
| а одгура <pb n="114" /> фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у |
| Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди |
| тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пит |
| бити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фр |
| ит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасу |
| а, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да свршим, рече Тетка. |
| н редовник, па, послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свиту |
| {S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и теж |
| а главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb |
| ви Стипан.{S} Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви з |
| н под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијељеним прочељем прилијеп |
| ва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Бар |
| оћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, уз |
| је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер |
| око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но |
| у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега а |
| ак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђа |
| — Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, д |
| њекакве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она |
| о у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зи |
| друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света лоза, томе има сила потврда, |
| -Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардиј |
| а тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе |
| мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше мног |
| у, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадо |
| а. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сје |
| јем рукама, па се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра |
| , бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потре |
| лише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: па |
| оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човје |
| на за једног удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Виш |
| балест рашири <pb n="143" /> из палаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице прописа му њ |
| бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која б |
| ета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" /> имућна.{S} Од једном |
| прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се |
| ече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијота |
| ан! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој липи Стипане, — рече Осињача |
| теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Пре |
| оду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове |
| аницом око паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се |
| ствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он ди |
| >У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о будућнос |
| е ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта с |
| поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, растегнувши |
| ближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или |
| макли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња лети |
| е све то слушао њекако расијано, од кад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу |
| и ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко |
| чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о р |
| „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти |
| нијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учин |
| мало по мало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi |
| а тога, Чагљина, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Куш |
| xml:id="SRP1892_C4"> <head>IV.{S} УВОД У НОВИ ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су б |
| на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз |
| кргута зубима....</p> <p>Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом |
| као и први.{S} Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач <pb n="50" /> и кожни |
| пти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше |
| кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У то |
| синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу |
| акоња, и похара једне православне цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај д |
| шацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле |
| раби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и |
| а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожн |
| оловину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Посли |
| з Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвард |
| и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али са |
| чке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке г |
| у у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо, тражећи што за читањ |
| и два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Б |
| послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презу |
| лађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расиј |
| ога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и |
| највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" /> су син |
| на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; зна |
| вијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> ч |
| и у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака |
| аћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Ива |
| Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много с |
| злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и че |
| и тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, |
| православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова цр |
| е се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге у |
| то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, |
| 6" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде |
| буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поч |
| бра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да ота |
| Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отварах |
| укописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стал |
| да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа |
| је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику п |
| е: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану.{S |
| да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће р |
| > <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му каза како је ст |
| докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли б |
| аљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p |
| е, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ п |
| ач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет |
| прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устав |
| у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добр |
| Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.< |
| Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n |
| у за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па ара |
| а нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талир |
| дне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, боја |
| Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У |
| ио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} |
| ше молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</ |
| а са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише у |
| а дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинци |
| уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изни |
| једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и |
| > <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинс |
| ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога |
| ри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се мо |
| ом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем |
| уде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гва |
| вати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје л |
| се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... |
| Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p> |
| атече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу |
| Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихару, клепећућ |
| га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се погл |
| -гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну р |
| оздрави <pb n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Го |
| зашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђа |
| да ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине |
| од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два |
| ву од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута о |
| е бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чист |
| они слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....< |
| ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" |
| трк, — и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему с |
| се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица |
| леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Бр |
| . ✝ 1565. ✝ 1630.).</p> <p>Жупникова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Биј |
| лико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S |
| ше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му |
| pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити? |
| ране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тог |
| него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је вр |
| гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађ |
| У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратр |
| авље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наш |
| омишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по л |
| како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочек |
| аспремати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху посматрао синовца.{S} На његову блиједом лицу |
| од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покој |
| нделорице! па запали свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од тр |
| , и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ног |
| зница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинс |
| дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) л |
| е Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана.{S} Изб |
| , молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њ |
| у, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је |
| Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотон |
| ко се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— |
| амбаша.</p> <p>— Сметењак један, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од п |
| буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Брне</hi> II, (✝✝ 15 |
| ртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се |
| о, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао |
| Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих фрата |
| е другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху проласк |
| снога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брн |
| ов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота р |
| а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би |
| шће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли |
| зио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће |
| тар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у нај |
| како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било м |
| ашуриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј |
| се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаш |
| два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака |
| мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише |
| су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се |
| знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!. |
| осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише г |
| што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што зака |
| } И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у |
| е одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од м |
| плијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, која |
| бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?. |
| могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, прист |
| ане свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као к |
| танак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева |
| то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја |
| кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезин |
| Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији |
| ија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибе |
| И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби с |
| </p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} |
| одитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p>— Прикини |
| > <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили молитву, па п |
| ти да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећа |
| је јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.{S} По |
| викну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.{S} И |
| .{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напој |
| ше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама.{S} Право је рекао поп: така је |
| че Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало иза |
| Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било |
| ривеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва |
| какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! п |
| манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата пр |
| до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од |
| би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.</p> <p>Послије ручка, фратр |
| на на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача се прекрсти |
| башури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слугама, |
| е навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за |
| (1631. ✝ 1652. ✝✝ 1710.).{S} Наодија се у Котарима, кадно срдари:{S} Јанковић и Накић прогнаше |
| од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не зна |
| Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p> |
| Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} |
| кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људим |
| јеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој о |
| д видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прен |
| а купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, са |
| p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у |
| бије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, |
| се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!< |
| шмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помаг |
| свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој |
| <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магар |
| бо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у ча |
| е изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки пон |
| изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје |
| мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску, п |
| мори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше з |
| у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостив |
| опле у својима, он их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије полак |
| а.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и |
| рата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чагаља</hi> и <h |
| кање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем, у родној годи |
| ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац оти |
| , дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} |
| је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе |
| а јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше л |
| дај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбиц |
| да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек к |
| пробудио, поведоше се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бако |
| си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} |
| : „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји |
| шавши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти про |
| p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А |
| м и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окружив |
| Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> д |
| који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда им |
| ерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-милуј нас!{S} Ки-и-и-пи-је ел |
| рану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав т |
| ше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дод |
| окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она ј |
| и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S |
| рази, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни п |
| јас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали су дост |
| ој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се |
| ко је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена би |
| ика на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, могло би се лако десит |
| си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.... — </l> <l>„Послушајте редовници,</l> <l> |
| фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било дру |
| ло....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје ди |
| (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба ве |
| , што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако ј |
| — С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она |
| уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдј |
| већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догоди |
| лушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ри |
| на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> <p>Међу фратрима наста врд |
| одаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше к |
| стију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од до |
| тпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прекиде своје јутрење |
| ијем начином Бакоња по ново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фр |
| и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану |
| пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тад |
| {S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се |
| није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита |
| ло даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било н |
| ратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заб |
| p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за |
| Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи д |
| о у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац |
| /> са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет г |
| "> <head>III.{S} И3БОР.</head> <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунч |
| .</p> <p>Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> |
| у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па |
| јесте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину |
| у да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а |
| ти коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћ |
| е ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше та |
| о сједјели, па се истим начином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му |
| ише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p> |
| пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне оти |
| твари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре. |
| Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња |
| дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад в |
| колико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову мађупницу.</p> <p>Њекада су слуге јеле у манасти |
| пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Ба |
| ста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> |
| а, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> <pb n="116" /> <p>Испред св. Јеронима бјеш |
| ти.</p> <p>Послије службе, фратри одоше у трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поре |
| осну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну |
| а се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у |
| упутстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза |
| .</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бак |
| е кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђоше у кујину.</p> <pb n="43" /> <p>Пред високим огњиштем ст |
| умјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи |
| е их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892_ |
| са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била |
| а!.... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и |
| це. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првије |
| нанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише |
| љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каз |
| атац, наднијевши се.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Осињача истрже мужу суд из руке, преру |
| гледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па |
| лача је онда жарија и палија, рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави:< |
| <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацим |
| навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти са |
| ећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пи |
| еше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућно |
| надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „ч |
| е бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p |
| апеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади. |
| утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па д |
| тина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко по |
| ше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један г |
| Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презименом, ни |
| њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два |
| каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети |
| и се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Ме |
| {S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова сл |
| излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно |
| оћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере На |
| } Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о ње |
| и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p> |
| „Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, |
| ија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћ |
| у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, |
| ва“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Б |
| многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјеривало |
| у на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци ка |
| је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртире |
| ња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} |
| је.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту чест |
| било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и ст |
| дан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> < |
| е двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико исто приложили:{ |
| Није могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — |
| или!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с |
| к тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјешти |
| p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче |
| ; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на |
| а коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак запли |
| ћа Жмирко Рорин.{S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не |
| рилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, записа свачије и на |
| д манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриле и кома |
| олико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији |
| , моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати |
| тако, немој ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда |
| се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина |
| је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни |
| р се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Што се тиче златнијех |
| и нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сије |
| мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Ј |
| а да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокре |
| ревозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манас |
| а? рече један напити прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</ |
| своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га с |
| ди и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем пр |
| е Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико трен |
| ика нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој |
| >— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена....</p> <p>Манастирци се згле |
| ем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоњ |
| S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико тренутака Срдар |
| шло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и у |
| да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се об |
| цима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе |
| мигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, |
| ували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас |
| увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше покривена |
| ма на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавиц |
| он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, |
| су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срд |
| p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас мо |
| ше од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се |
| акоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{ |
| >Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би |
| почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у |
| е Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га |
| то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима п |
| ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне на |
| S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, |
| даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакл |
| аше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које |
| .</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да м |
| b n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња |
| есједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше |
| алила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С д |
| је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би |
| у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све |
| опавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и нед |
| е.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати, к |
| шмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме |
| маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} О |
| а поче причати, како су сви православни у опће слабо обавијештени у стварима своје вјере: — и н |
| и православни у опће слабо обавијештени у стварима своје вјере: — и најобразованији су у томе п |
| није се мицао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фратарској т |
| рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања:</p> <p>— Ис |
| наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, т |
| к исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Ба |
| розор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S |
| д није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете д |
| заковрнутијем очима, па од једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати |
| гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, |
| реном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, |
| остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет тали |
| иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одав |
| ="161" /> обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико |
| га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интер |
| " /> <p>Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} |
| мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, ч |
| !{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја |
| мађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</ |
| обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па.... леже логом и не могаше копорнути ног |
| -Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије дока |
| и ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шка |
| .{S} То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, |
| ав болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p> |
| икој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ |
| у од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест |
| .</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Нај |
| а видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш о |
| па у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени |
| </p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се |
| рима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Љу |
| ead> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.</p> <p>— |
| лободан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, прекрсти се, изговори полако „позд |
| ари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу |
| ући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, |
| ила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} |
| би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па |
| вити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тје |
| име, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</p> <p>— У солдате, р |
| за нашу кућу!{S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако |
| {S} Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би с |
| а педипсу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушат |
| добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у кр |
| присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња в |
| а је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фр |
| , то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројиц |
| му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те пом |
| з.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо.... |
| У писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но |
| , учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду |
| купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше |
| му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си т |
| {S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све |
| војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.< |
| тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће |
| опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижниц |
| Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и ст |
| силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратник |
| рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтара бијаху застрти |
| не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме |
| зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викну |
| би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.< |
| са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, ду |
| ли Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она |
| о.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је ш |
| штем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога |
| ле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p |
| еки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допуш |
| новом мађупницом.{S} У старој мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари |
| ловска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, |
| и коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио р |
| помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, |
| ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је |
| аву прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два |
| и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном пра |
| вјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматин |
| бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, |
| цијев, којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, |
| >— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb |
| и године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Са |
| елу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен за |
| } Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одмах за |
| итвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио |
| мију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта |
| Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} |
| на, имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише страж |
| у „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је |
| ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска |
| шћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је |
| јица зачаврљаше размахујући рукама, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стр |
| ра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! |
| {S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главниј |
| ет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> |
| ине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она н |
| ?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам п |
| а ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Ф |
| нцези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жуп |
| {S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! |
| ој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се |
| отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу траж |
| приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако... |
| вши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томо |
| е чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху |
| Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу |
| } Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље, и његово се име |
| ња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста к |
| њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше |
| {S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је т |
| е, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Так |
| већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније |
| могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође |
| Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваље |
| тави <pb n="11" /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако |
| слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки |
| љацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дан |
| тијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од |
| а затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше |
| .</p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да |
| p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, богољубн |
| онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бу |
| и од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња |
| Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи |
| гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, к |
| с кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— П |
| кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости забли |
| иво међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: |
| ија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n="226" /> <p>У тријему судском, међ |
| еобично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељк |
| е менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово |
| о би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — |
| двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид |
| и све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави |
| и устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у се |
| те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> |
| Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, |
| , Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запи |
| у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруг |
| ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на прод |
| година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стр |
| каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном |
| иц Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добр |
| ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у т |
| преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пусти |
| {S} То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изр |
| ивалица канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам б |
| у којој је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и к |
| окус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом буко |
| Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем |
| м осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши маглу |
| ј Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би поми |
| берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то врем |
| ри и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје се |
| прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али |
| начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, т |
| лате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „ |
| {S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, к |
| раха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, пр |
| ни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њеколико |
| сано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка с |
| предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био зауз |
| као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новог |
| мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати |
| ина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуј |
| Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чи |
| првијем колом опроштеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, — је |
| њушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле с |
| гама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предоч |
| три, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трж |
| купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његов |
| а три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да |
| {S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у бр |
| тране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која |
| <p>Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћа |
| орио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских |
| ао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо ј |
| наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад.{S} Најзад оста |
| длазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{ |
| Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рек |
| спод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, златна часо |
| лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је |
| жете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву.</p> <p>Кркотић |
| е; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. |
| допштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да пост |
| асовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви.</p> |
| , де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста |
| ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> < |
| иковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} |
| Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изаћи.{S} Издануја је синоћке пос |
| да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не в |
| је ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и |
| стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преб |
| з њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало |
| “.</p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, |
| своје најновије сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p> <qu |
| међу града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га |
| n="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Борт |
| {S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Гр |
| RP1892_C7"> <head>VII.{S} ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, б |
| а свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех бо |
| п, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb n="114" /> фратре и кувара |
| је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све |
| да вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка о |
| лавно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} |
| двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из стари |
| .</p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичу |
| уду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикин |
| и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, |
| ава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} |
| ило него још да оваке животиње узимљемо у службу! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто |
| и, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен |
| оријом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би им |
| ира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја им |
| ерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па |
| ЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> < |
| јем редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их и |
| ица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушн |
| овори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дит |
| пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак |
| нокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи |
| Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејас |
| ре и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет. |
| датле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па |
| чинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, |
| поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје баја |
| “ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава луп |
| кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочише са с |
| ш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} П |
| су приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!< |
| ти, толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гд |
| амо ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у ман |
| ли противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су у непре |
| се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, |
| вије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне |
| <p>Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио |
| доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објеси |
| чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијен |
| ку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од к |
| ако рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштарији оста дв |
| > <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето |
| /> <p>Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошт |
| p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка ве |
| и, који, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у на |
| етину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмањ |
| брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прс |
| ера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, |
| ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <h |
| „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, пут |
| отић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, |
| на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер |
| Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Гово |
| иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна новост.{ |
| „Ако тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сунце у тавности.... — </l> <l |
| -ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка ко |
| буњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени |
| угареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Б |
| о, наводећи своју <pb n="138" /> болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три г |
| је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, пр |
| фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у |
| е Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бј |
| трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљивији |
| ово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига |
| ије... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Бо |
| посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да |
| вске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути |
| {S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Ризни |
| S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p |
| а; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску |
| ти Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који друг |
| ња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра |
| у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гле |
| шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме раз |
| оји, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом б |
| уца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и |
| главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћ |
| е пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на |
| .. <pb n="5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, |
| ко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p |
| заспао <pb n="234" /> обучен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле |
| ави <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија |
| штарији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p> |
| н извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S |
| нима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру |
| е дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p>— Шта: ја.... |
| мро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> |
| /> <p>Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па липо!{S} Куд ли ћ |
| а смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад |
| је све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца |
| вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се у |
| ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у |
| , те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! |
| } У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој куј |
| свећеника....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Ј |
| </p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се св |
| хвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине |
| к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, |
| јански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало |
| гуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опк |
| аконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би мо |
| ина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то ј |
| оња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па |
| е мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога учини |
| ији има братстава, <pb n="4" /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара |
| има своје вјере: — и најобразованији су у томе пуке незналице.{S} Љекар је најприје порицао пот |
| дао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су с |
| него шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има ште |
| га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем вратима, да стр |
| робу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, |
| бо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек на |
| се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, |
| </p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно ста |
| врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Ли |
| ар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити |
| акоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше |
| ставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и |
| наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, |
| > <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једна |
| ане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу. |
| у даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, стењући:< |
| есе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса |
| ом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се изви |
| е крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало |
| к, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико |
| о откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин....{ |
| рицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је |
| испод сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик тв |
| ризла; послије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледа |
| ојим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као |
| ар, педесет, што ситнијих што крупнијих у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па |
| толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихов |
| тали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на кр |
| у, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега би |
| оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и по |
| словен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш |
| цу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату дру |
| ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња н |
| шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога би те и |
| ој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p |
| ритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћ |
| само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цр |
| јех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољубиви, слаткохрани, и врл |
| за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани |
| ојицом у судницу.</p> <pb n="226" /> <p>У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје К |
| бавити почетником.</p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, |
| демо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано по |
| оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, |
| е, тако.{S} Е, сад запали свићу!</p> <p>У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, |
| та без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од п |
| не знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па |
| лади фратар бакочи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше дол |
| јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије |
| би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p |
| њ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усн |
| врједу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли |
| њу, не заигра осмијак око усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p |
| једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би с |
| , пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у д |
| ратом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па |
| пет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Далмацији има католичког народа око четири стотине хи |
| p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврн |
| харана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Врт |
| ирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег |
| заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да |
| воје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом |
| а, докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон |
| манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фратарској трпезарији, за обједом, заврже се жестока |
| не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Ди |
| него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{ |
| ију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, |
| !{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се |
| и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја в |
| равак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четири звона огласише јутрењу, али им |
| осподине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, а |
| мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни |
| мју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде уб |
| СИМО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИ |
| а манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} Само кад који оболи, или |
| дијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од његова ба |
| уда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, д |
| ристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Је |
| и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди |
| ијеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкемб |
| це је то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће описати |
| {S} Несритно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</p> <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушм |
| ајс година убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и наше |
| говори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв про |
| ви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато сваке ноћи закљ |
| шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на с |
| ријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадн |
| памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, |
| ом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде од |
| S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па заста |
| — Ма зашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="1 |
| сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва |
| сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине повр села.{S} Па више ниса |
| зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче |
| уку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето с |
| о Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож п |
| оће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} |
| пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица о |
| јеђе с путање па широку, <pb n="220" /> убијену цесту.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је |
| ра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мора |
| ој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.< |
| .{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, |
| е, што утољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљиви |
| љеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити ова |
| оња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђач |
| а, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазриј |
| p>Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, |
| ци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десета |
| јдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра- |
| ре, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам |
| теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, мол |
| једну бачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</ |
| <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а р |
| .{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је ј |
| га <pb n="73" /> учинити?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку веч |
| добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу |
| Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза т |
| јечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му |
| де њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Т |
| чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? |
| ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим н |
| м, обложи их листовима свјежега репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му про |
| ри фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, увијек страхујући од смрти.{S} Нај |
| јошт шест мјесеца, увијек при свијести, увијек страхујући од смрти.{S} Најзад јој подлеже.</p> |
| јеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнез |
| {S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне |
| ћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бј |
| умен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и стариј |
| ао за опкладу; <pb n="147" /> вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Гр |
| азговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јут |
| наваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Ба |
| та у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би г |
| е на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња с |
| а спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико год |
| млинарем и <pb n="48" /> ковачем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака од |
| {S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића....{S} Стр |
| еше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица |
| к Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове |
| м прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему суз |
| ени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, но |
| вако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце....</p> <p>— Дико |
| њу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, |
| /p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> |
| било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и брод |
| <pb n="197" /> <p>— Јест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Б |
| љине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш |
| м.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради лич |
| ој гошподин, шетири колона пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно ше |
| А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце....</p> <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је |
| ина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш м |
| е сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да м |
| им особинама Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те с |
| и, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад о |
| ао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избара |
| ећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше |
| , него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе од |
| “ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те с |
| е врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га за |
| ао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским |
| и да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чи |
| ође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> < |
| ко је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} П |
| ако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као шт |
| И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако кашљати.</p> |
| Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса |
| моме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А |
| , онај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А |
| иту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше |
| pter" xml:id="SRP1892_C4"> <head>IV.{S} УВОД У НОВИ ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што |
| су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb n="250" /> <p>Послије празника дође опе |
| — Сакррр — викну мајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Т |
| Јозица.{S} Материно питање: „на кога се увргао,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ |
| не не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији сељац |
| ке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне |
| дао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунућ |
| вао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тијем разгов |
| не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од |
| икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријечи наст |
| ц Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику на коњу, ка и Срдари |
| /p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им |
| вања и нагађања <pb n="244" /> женском „уву“.{S} Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу |
| на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци каза |
| {S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па о |
| Стипан, извадивши кубуру.</p> <p>Фратар угаси свијећу.</p> <p>Чуше како крцну кокот на пушци.</ |
| а десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник пре |
| јераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста |
| , које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече:</p> <pb n="19" /> <p>— Запали је |
| у обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика бол |
| кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао |
| ња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа и момка пред њим.{S} |
| вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па пролети |
| ио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји |
| карте...., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се в |
| хватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесв |
| изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским наличјем.{S} Иза њ |
| проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак |
| ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од |
| ође зорније; али након помањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који |
| да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; |
| а јој донесе одмах живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у |
| и пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Је |
| и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ на |
| его му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијело испред њега |
| широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се ц |
| је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику |
| p> <p>Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вј |
| а далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук на |
| " /> <p>— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} |
| ана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, |
| и Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да у |
| ва, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има |
| ода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два |
| ње, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкај |
| их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се зава |
| му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Так |
| ника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одмор |
| и скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег |
| удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слег |
| алити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да |
| Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Ош |
| } Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији |
| иву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш |
| радовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За кога? |
| настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вир |
| {S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што |
| >Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећима |
| да би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Брну много узнемиравало |
| , ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија |
| -Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки г |
| е вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем и |
| кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и кр |
| кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо преск |
| {S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној |
| ак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду г |
| вори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смиј |
| а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, п |
| једом.{S} Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне о |
| чи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише |
| е поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Так |
| иш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад о |
| ичан, заковрнутијем очима, па од једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлиј |
| ећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се |
| ти за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо |
| Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свје |
| али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву ли |
| а стрица, па потече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепа |
| уша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које с |
| Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли |
| Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво. |
| оња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</ |
| /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, др |
| ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко |
| клон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну |
| ише за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... |
| S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разум |
| вити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине? |
| кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којеш |
| у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога (29 јануара по |
| нако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав роман у м |
| га!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то п |
| е јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли ручка.{S} Ти не смиш ни трена спавати |
| ан танки, одјељани прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То т |
| му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{ |
| ротеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, п |
| аше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица не |
| ло на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви |
| у! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање десет година, а тако |
| } Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бје |
| коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— |
| ја се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> |
| су грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем гово |
| да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Кој |
| а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p> |
| и бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Н |
| ?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очим |
| а, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!< |
| мељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из |
| .{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, |
| с и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихару, клеп |
| ако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се |
| р-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за јед |
| се поздрави <pb n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S |
| ан изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чуда |
| донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечан |
| а онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе бр |
| жне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од |
| ="18" /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Ш |
| главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два мину |
| елике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ |
| анцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бако |
| сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара. |
| враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољ |
| а Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у вар |
| ски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен |
| ји лежаху, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p |
| ије, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе.</p> <pb n="211" /> <p>—- Нема скуле! вели он.{S} И |
| збијеш.</p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у кој |
| тијех упутстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S |
| и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говора |
| ед њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— |
| ака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегр |
| це пуне кругова и здјела.</p> <p>Одатле уђоше у кујину.</p> <pb n="43" /> <p>Пред високим огњиш |
| ло разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се |
| ата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са |
| е бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и |
| ришту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, |
| лијепо скројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и об |
| давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обр |
| , докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| азио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони |
| ter" xml:id="SRP1892_C8"> <head>III.{S} УЖАС</head> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумрак |
| <pb n="112" /> <p>Тада тек видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна |
| дитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц |
| су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св |
| шљедица.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане штице вр |
| ива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> <l>„Ти си сун |
| куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом чи |
| агна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјена |
| њу, које су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави |
| и гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш |
| ињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.</p> <p>— Сад, нека ишчати молитву! рече |
| ег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да с |
| ћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуш |
| врх покривача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица |
| љака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још |
| кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, к |
| ба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање б |
| ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго милова |
| а у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког ја |
| другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} |
| {S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гле |
| повида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати чови |
| де оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше г |
| аг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље |
| св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке з |
| в сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас д |
| на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице |
| рдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, |
| заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисл |
| четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли |
| а двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" |
| аменима и поче најприје из тиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силно |
| брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграјаше: |
| е било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двиј |
| у мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ри |
| и.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се жест |
| } Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру |
| у новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} |
| својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ.{S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њ |
| двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред ко |
| к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За |
| оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ оте мах и потече у сав трк.</p> |
| — настави Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ај |
| а њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу |
| е љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву з |
| одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заи |
| ако је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у с |
| једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића....{S} Стриц је у |
| дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</ |
| и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе.</p> <pb n="225" /> <p>— Како!{S} Јерк |
| ли, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, |
| ави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица |
| како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима.{S} На поду, крај г |
| ше, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју <pb n="138" |
| -Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p |
| у више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> |
| акле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш |
| јницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду |
| и куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Прови |
| оња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Мага |
| си зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој м |
| а нику Вицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија о |
| се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цес |
| слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу |
| ок се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} М |
| ја наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели |
| смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} |
| пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Нестанак свију препријека, зн |
| n="236" /> кад Маша тако немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништа др |
| Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад |
| ију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога подијели м |
| очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грл |
| није, приварија сам се!{S} И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Ј |
| ли Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, |
| p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Онај Срдарина!...</p> < |
| и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита г |
| м се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекаквијем ситницама |
| сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најав |
| прав дванајс година, одговори Пивалица, уздахнувши.</p> <p>— Шта наопако?....{S} Та-ако!....{S} |
| пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</ |
| е Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако:< |
| посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јоп |
| или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто она тројица поједоше рибу, дом |
| раведни, шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пи |
| удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвар |
| е, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? дода |
| а!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта.</p> <p>— Јес разумија шта сам наредија?</p> <p |
| > <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— |
| S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шт |
| Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, дуовници.</p> <p>— По |
| итом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухват |
| на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста |
| апуту, па одмах потражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n |
| хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у ру |
| обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем |
| /> талијера, што главнога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стрич |
| ије му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалиц |
| славнијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу |
| чећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фр |
| зио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније п |
| упо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, |
| уби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у ко |
| те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо! |
| а порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, |
| ију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Рка |
| чен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Св |
| Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче |
| } Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разведри, болов |
| а чисто, који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач |
| звади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну |
| , препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде |
| ода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.</p |
| обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} К |
| а власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихв |
| S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од т |
| године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати: |
| кали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оруж |
| пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто |
| ашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по |
| а како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који |
| скулу.{S} Дувало <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркв |
| арски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!... |
| изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је нико им |
| днога товарнога коња, па га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више |
| а-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.{S} Узећеш |
| ци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се |
| и нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— |
| ц, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, |
| га.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, т |
| ас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.{S} За њим се пропе Ма |
| растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, |
| отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом прек |
| попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с кој |
| е.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар бли |
| е видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или |
| дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом. |
| око фратарскога стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Ма |
| а један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвард |
| као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, могло би се |
| ерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, |
| Није ништа, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из |
| ри, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по о |
| вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад |
| се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујас |
| уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће ка он....</p> <p>Кушмељ јекну |
| ром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најпр |
| и Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А |
| јвеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела, и |
| штену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, старом |
| рајући јако петама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа |
| p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања! |
| штити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку |
| поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче за |
| ше све фратре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац |
| р човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Ј |
| S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и веч |
| } Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијалов.{S} Па онда |
| ови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за ду |
| николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у |
| е, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробуд |
| миљети мали Јурићи, који ће њега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја |
| вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда и |
| 53" /> <p>Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.{S} Тада кнез, Оси |
| а Французе који, почетком овога вијека, укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјемени |
| p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати и прич |
| опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок |
| рије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке ус |
| траљ.{S} Осињача залелека.{S} Фратар се укочањи на стоцу.</p> <p>— Натраг! повикаше сва тројица |
| е бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлего |
| реве и Теткине.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду |
| ратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, |
| у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и пон |
| ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња. |
| тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, |
| Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а к |
| еж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана него шта је довеја |
| Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</ |
| естало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви |
| ро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „п |
| -Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња о |
| } Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то |
| -Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присветога? запита шапћући Бакоња.</p> <p>— Му |
| Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричевима двије козе, и то прије но што се |
| S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше |
| етка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од |
| </p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бје |
| сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња о |
| однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите....{S} А |
| <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав |
| >— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посл |
| p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и ме |
| >Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је м |
| у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „к |
| састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улиц |
| сливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слугама, да је тије |
| паде од његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста.{S} Куће нејед |
| ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра, и на сметлишта.{ |
| гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гл |
| ом Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња с |
| авном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих б |
| јаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и |
| рош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варо |
| ја од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он не хт |
| Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде |
| Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у |
| иленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичка |
| авну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лиц |
| искујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након ње |
| а то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом |
| цуром.{S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 42 |
| вратку, путујући из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет |
| а иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и п |
| а метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући |
| S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше сви заједно.{S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, |
| обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари извед |
| ши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, |
| Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га |
| а, па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум м |
| че Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S} Ја нећу имати мира |
| " /> нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право |
| слила, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више |
| {S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако |
| јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко м |
| што се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај |
| , па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, мла |
| Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} |
| е бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и |
| ачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар |
| и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де д |
| та мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајемо ми д |
| љење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а с |
| гло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо от |
| , аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, |
| да га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А коли |
| овици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли |
| при својој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива |
| ицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од смијеха.</p> <p> |
| оме ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром |
| држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} |
| ељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, |
| — Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „с |
| у крста и светаца?!</p> <p>Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј |
| стир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљубаз |
| ти“ јутрењу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, |
| ину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, ш |
| рјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.</p> <p>Послије службе, фратри одоше у т |
| >Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пирија се неће повампирити, јер |
| /> ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вел |
| једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте веч |
| дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао мр |
| вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талије |
| орио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим привијање |
| ен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прекиде сво |
| ије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадес |
| ти, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде |
| акоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе |
| ри часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руц |
| {S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц |
| за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на ве |
| з манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви је |
| } Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти |
| .</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло |
| аста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!? |
| је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а |
| ого вримена да је, напрасно, неспреман, умра један редовник, па, послинак, није има мира у греб |
| /p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, кој |
| ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћ |
| ом у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докле су они та |
| а великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачући лакат од земље.</p> |
| тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> < |
| чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо г |
| пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардијан умра!</p> <p>— |
| а?</p> <pb n="156" /> <p>— За менека је умра, одговори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с |
| — И провинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти |
| дило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> <pb n="156" /> <p>— За менека је умра, одгово |
| с је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Те |
| Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ |
| Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардијан умра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у т |
| па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачући лакат о |
| е, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би по |
| ћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити |
| аше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син с |
| било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="126" /> <p>— Није то т |
| S} Љекар, по обичају, пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан |
| ијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња друговим |
| чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p |
| S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако је! пот |
| излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа |
| два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биље |
| године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је зби |
| ћ од стричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра- |
| излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске |
| ну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одап |
| ике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом |
| ијешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разуми |
| уви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у |
| обро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у сво |
| воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне |
| у и обрће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! |
| и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о |
| бнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња |
| јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њ |
| гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду и према опћим пословима, као да пријеђ |
| и, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са |
| пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било и |
| сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, |
| од фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p |
| зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја нисам зна то!</p> <p |
| ало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан |
| и малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потје |
| ов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам |
| презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А зн |
| {S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковачем, који увијек |
| а шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман |
| егнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> |
| кву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка у |
| изми се и пресвуче.{S} Па опет одјахаше упоредо, разговарајући се о повратку.{S} Поп рече да ће |
| е чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују |
| ави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „ |
| </p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведе |
| ње (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача се прекрсти и прошапут |
| да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} Те ствари ја |
| о дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђава |
| аље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко, испитивати онога првога о његов |
| сповједник.</p> <pb n="193" /> <p>— Има управ дванајс година, одговори Пивалица, уздахнувши.</p |
| а би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задив |
| е заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљ |
| олико је, са свију страна, клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеш |
| и!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као |
| м пословима, као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Б |
| чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} |
| ијећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Фратар их причека, па и |
| таше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња з |
| ати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију |
| шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осиња |
| кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ |
| е к њему сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитва |
| у руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</ |
| двири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? вик |
| ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шт |
| у, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само то |
| оји се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутр |
| слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у та |
| ок је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу двор |
| ђи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата |
| днија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађ |
| /> ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он... |
| савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што ј |
| да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" |
| .{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова с |
| устити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда наст |
| /p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар на |
| зва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који стругаше рибу, нанишани |
| раво на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике |
| врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па т |
| уче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка |
| амо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! в |
| триге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобови |
| знање истресе пред стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главн |
| еста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему |
| у једну пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што |
| >— Сад не помаже карабулина, него да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, |
| карабулина, него да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив? |
| оп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и |
| у ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар |
| решетку пред стубама.{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени |
| реми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо, траж |
| оноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад чет |
| иких миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и све |
| ка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не може бити ни г |
| а не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна го |
| све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ј |
| >, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Ма |
| ш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури. |
| мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на пов |
| се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад с |
| лаком, огледа се младићско здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу |
| кле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка |
| овјек</hi>....? медик нагну палцем врху усана.</p> <p>— Па јест, прилично.... мало и одвише ако |
| прснуше у смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја? |
| оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Ч |
| на шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без |
| е тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велик |
| лива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брн |
| рази, сваки једнако отромбољио обријане усне.{S} Двојица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је |
| о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S |
| е и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговар |
| владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, |
| се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето ва |
| о готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Поч |
| двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеш |
| оња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете |
| стити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад |
| а-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сн |
| с је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наоп |
| он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два |
| ашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено.{S} Сад из |
| сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 бари |
| говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће с |
| дјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношњ |
| а осјети како се препорађа.{S} Навалише успомене.{S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводе |
| рну као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима.{S} Распита се за |
| ВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ.</head> <p>Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима.{S} Ковач и млинар прионуше |
| к се не уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита с |
| <pb n="81" /> <p>Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} |
| ово заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе |
| дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита Бакоња намрштен |
| ар оста на обали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте |
| ао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чу |
| ић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уста цурица од петнаест шестнаест година, бјелолика, цр |
| че, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша донесе кафу |
| } Он намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си н |
| т њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше сви.</p> <p>— Останите... |
| Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе |
| ристати на њешто.{S} Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи |
| Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поче:</p> <p>— |
| тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог у |
| е учини Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио очи.</p> <p>— Пољубићеш сваког редовника |
| задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске со |
| аровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто. |
| оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса с |
| х црнијех очију.{S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До д |
| , и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ни |
| ао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини мар |
| к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на друго |
| еце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> < |
| ти и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фр |
| а ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с ко |
| гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Ку |
| Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица пр |
| енећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова |
| војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Ф |
| > имућна.{S} Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и |
| два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе |
| кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, |
| ојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена |
| ише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, св |
| ис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну |
| ма.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти |
| ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је |
| жи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најп |
| полегушим се, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докл |
| осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој стра |
| се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу собом, па Наћв |
| викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и |
| врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише д |
| и Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијан |
| е очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— Ис |
| ар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати.</p> <p>Гвардијан |
| јеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би њего |
| и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај мл |
| или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, је |
| ни?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, |
| читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на <hi>провинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше |
| стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе Срдара.</ |
| ачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бија |
| чиста!{S} Јозефе праведни! кличе Барица уставши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћ |
| p>Чагљима примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и поскидаше |
| Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше. |
| рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рам |
| коњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:</p> < |
| а је за пламеном изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, |
| е се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Слуге промрмољише њешто |
| S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дан |
| пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет им |
| ке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао, толико је |
| по село.{S} Испред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по |
| ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду образе и настави:{S} Јето за |
| >— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу....</p> <p>— Ма |
| Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него дв |
| е он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима п |
| е ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и |
| бро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта п |
| ијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога |
| аху на све стране.{S} Фра-Тетка, једини усталац <pb n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два |
| {S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотл |
| </p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли |
| каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне“...</p> <p>— |
| вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p |
| ром, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро п |
| заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Б |
| мијена поднијело његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, о |
| те: зар ниси спава ноћас, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија м |
| и устајати раније.{S} Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p |
| д год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз |
| онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душева |
| бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо |
| ву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће |
| ори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да ниј |
| да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га гово |
| ли се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који дот |
| Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Те |
| гушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња из |
| ти готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оче, одговори Грго зловољно. |
| а.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако |
| за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са свим д |
| нама њеколико слика и један часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложни |
| вижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.</p> <p> |
| а у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из |
| каза му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је |
| јело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико ј |
| р бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијан |
| , стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Ја |
| у.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увр |
| до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној |
| 134" /> <p>Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле |
| и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} |
| трима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми |
| примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож надао се |
| р у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав |
| женски свијет, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љу |
| овину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна |
| и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрв |
| показа превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице. |
| тене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{ |
| вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свак |
| ћ „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <pb n= |
| му сјактиле.{S} На лијевој страни чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— |
| н открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} |
| ема глави све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозва |
| понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу |
| Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} |
| атри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а |
| о сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видит |
| , каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога трен |
| А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране |
| ине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико ни |
| ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле |
| ..</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Д |
| дају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три че |
| — А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Гр |
| јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, |
| Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам |
| ице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гласо |
| ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да |
| воришта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама.</p> |
| ача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, по наредби ф |
| од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!... |
| е му отвори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} |
| руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p |
| вори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, нам |
| увало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> |
| > <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, ка |
| акоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то деша |
| он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држа |
| ! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се сјети, е је слушао, |
| ну тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје |
| нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Август |
| , али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на св |
| ијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је |
| се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то |
| акоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S |
| педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од см |
| таде, и нагну се пут Стипана.{S} Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар |
| затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовче |
| ад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда |
| т неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, |
| раљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потеч |
| одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, |
| бично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, |
| лаву.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поузда |
| користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хла |
| ао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ |
| нта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њ |
| каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити, да други не разумију.{ |
| во је „Цвит Кршћански’ Крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либар, син |
| војим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, |
| је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фратара, дивио се, још више, срчанос |
| р по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици |
| тали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла.</p> <p>Киша |
| ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто |
| аћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткино |
| бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама |
| га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на |
| о ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало |
| ч, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах |
| се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} |
| Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осје |
| на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам р |
| ију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, |
| сто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога т |
| три стопе.</p> <pb n="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се |
| собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за о |
| аћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу |
| цу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је у |
| бу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека |
| а онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плав |
| н прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигош |
| се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио оч |
| учи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика |
| а превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст |
| нце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ст |
| <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што није могао одлазити п |
| , па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху ос |
| ма опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дува |
| а му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије је |
| бије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га |
| S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљев |
| он га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку.{S} За њим при |
| не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш м |
| а тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос, јер |
| темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, ш |
| њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика?{S} Зашта |
| n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чис |
| Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? питај |
| Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и |
| ара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Гов |
| р се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће |
| вно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам припо |
| вете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврат |
| ну! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не |
| цу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека св |
| о и прије.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би |
| бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет |
| у Рим и приказа С. О. Папи Клементу, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујућ |
| > <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Врти |
| p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} За њи |
| он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кун |
| S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од кад га вирн |
| отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, бола |
| д би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега |
| је са линцуром; у почетку једанаестога, учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, |
| ом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гр |
| оту.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, |
| .{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свиј |
| гова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио |
| која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} О |
| говорити.</p> <pb n="216" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у |
| га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и зно |
| све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак боравија.</p> <p>— |
| — Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> |
| еђено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак морад |
| твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијати.{S} И ј |
| че Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> |
| чати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити трупачке нај |
| А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити |
| међу наши кметова, то нису никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа |
| ли ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p |
| ипан проводно хајдуке, него то је могао учинити који други слуга, од онијех, што су прије Стипа |
| и била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, |
| ам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обе |
| ак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!... |
| !“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном зат |
| то, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— |
| губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала в |
| се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од др |
| <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — настави Стипан.{ |
| b n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.< |
| к.</p> <pb n="134" /> <p>Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста в |
| ника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крч |
| !</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али |
| али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ништави сви планови о будућности, који су |
| Сирота, добра маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као ди |
| описна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални |
| S} Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} |
| н и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно |
| шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад |
| ати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па |
| о ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне пра |
| head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем имен |
| </p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, ј |
| ом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! пр |
| вниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слуш |
| ијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових со |
| ад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад се погле |
| ћима, њекакве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гак |
| зађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезариј |
| <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сестрина заг |
| акле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним... |
| у брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломит |
| рика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а |
| </p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!. |
| и се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у |
| рковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га. |
| цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет м |
| иља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево |
| у! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су |
| p> <pb n="117" /> <p>— Даклен, овуда су ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— |
| гуће описати „карабулину“, која завлада ушљед тога открића.{S} Сви изгубише свијест.{S} Новога |
| ограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вићенцо</hi>, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 183 |
| , на коме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињ |
| један факин носећи велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, |
| .) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а де |
| ?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми |
| једва рече она и пође натраг.</p> <p>— Фала! једва изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бан |
| забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Т |
| ?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! реч |
| аш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! ре |
| аш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чи |
| трити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти фалити невиста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш |
| заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта |
| га ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме |
| . „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта |
| /p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p> <p>— Сида |
| ли цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу |
| д је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је |
| литву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад оданимо |
| на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се зауставише, гледа |
| {S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелицијановића...</p> <p>Још им Балеган каза |
| рану и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се зауставише, гледајући њеколи |
| попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелицијановића...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шко |
| } То може бити подагра, ка покојном фра-Фелицијану.</p> <pb n="119" /> <p>— О, Боже сачувај и б |
| } На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За |
| , ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак нек и |
| лицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивш |
| ђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена |
| аграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p |
| што прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фр |
| кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> |
| а „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по з |
| акоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p |
| приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадес |
| <p>— Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја п |
| -Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући |
| </p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и |
| а-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун |
| рдијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше |
| па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита г |
| младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њи |
| тка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер |
| {S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де д |
| к тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пош |
| а-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, |
| “ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама.{S} Осим т |
| ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири |
| бе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика? |
| таде према њему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, |
| знајући зашто, сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијега |
| , код католика врши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе |
| е кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пир |
| о били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} |
| а исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му |
| либио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући ин |
| е.</p> <p>Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први до |
| аврже се жестока богословска распра.{S} Фра-Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем г |
| преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује з |
| онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, |
| >Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, |
| видљиве заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је пријатељски сусретао свакојега и сваким нач |
| на прозорима лупараху на све стране.{S} Фра-Тетка, једини усталац <pb n="69" /> од све браће, и |
| ао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху от |
| > <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на го |
| двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумр |
| замислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> < |
| свакијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошк |
| након тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још |
| без невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијах |
| мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио ма |
| ри Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према година |
| а она грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај, којему су „ајд |
| er" xml:id="SRP1892_C12"> <head>XII.{S} ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV.</head> <p>Протекла је година дана од |
| поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не мож |
| е потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и |
| два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да |
| } Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да и |
| л, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јер |
| S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивн |
| га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p |
| ви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p> |
| чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајде |
| вит Кршћански’ Крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан |
| тањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није т |
| како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на гла |
| мах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате.{S} И сељаци одлажаху задовољни.{S} Једино м |
| бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек б |
| бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га |
| тари пријатељ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али |
| и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га |
| ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију п |
| лан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја зна |
| че, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћа |
| и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њи |
| ари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну ул |
| долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од |
| лца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> |
| > <p>Стипан, који одавно имађаше зуб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опр |
| уље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју |
| о на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морал |
| ане.</p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест раши |
| малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излаз |
| ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде |
| на од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени ф |
| front> <body> <pb n="1" /> <head>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="ch |
| СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСА |
| ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, |
| забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Св |
| вео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> < |
| , Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо другова |
| акле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! ве |
| ета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо |
| Бобан.</p> <p>— Какву молитву!? запита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, нику ришћанску молитву!{S |
| илости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе |
| уше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се зауставише, г |
| ачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} Н |
| ине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелицијановића...</p> <p>Још им Балеган |
| кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окре |
| сам пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу. |
| ао и његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, |
| атара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим д |
| чере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом но |
| а! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} С |
| амјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накострије |
| ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Ба |
| трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“ |
| љедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одго |
| рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који |
| јех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па и |
| прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену о |
| у.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевал |
| S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, |
| } Јесу ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платит |
| Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двјеста <pb n="183" /> талије |
| чашицу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај надимак не бје |
| е гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Ба |
| та повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа о |
| > обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортула Зуба |
| ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школског |
| најприје шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <p |
| га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља |
| у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве |
| ана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буд |
| го да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мо |
| исто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача прострије „кличано“ ракно.</p> |
| о кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на њего |
| дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар |
| че јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на де |
| чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p |
| црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника сједијаху са стр |
| пливач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба по |
| очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на |
| је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити гот |
| стаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, ш |
| овре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечућ |
| било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи глав |
| е пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незн |
| о руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога, он је с |
| јеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад |
| и“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи |
| се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе |
| нови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупц |
| мо шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад |
| азити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута |
| код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тог |
| рада „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдј |
| уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и К |
| а га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, магарчин |
| оду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Ошт |
| анастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се кр |
| јени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском до |
| ти.{S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у ис |
| ек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацат |
| есе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него об |
| тиње узимљемо у службу! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нам |
| стише и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она гу |
| авлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве |
| {S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се с |
| .</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, |
| и гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопали ћус |
| , те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово ст |
| ти!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се |
| је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну |
| риме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</h |
| >, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бо |
| ат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у В., о |
| м склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, |
| језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то жел |
| о је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као |
| и, да их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, је |
| е у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и |
| , ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој у |
| ак се врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијест |
| езнатнијег фратра.{S} Од двадесет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њ |
| ти пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одго |
| и овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, промислите, шест година да |
| што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад |
| ad> <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју |
| ази, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовни |
| ак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бу |
| .</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исп |
| лили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господи |
| S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S |
| болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стр |
| етником.</p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фра |
| у.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелицијану.</p> <pb n="119" /> <p>— О, Боже сачувај |
| Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина |
| ..{S} Па има још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> |
| а се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртв |
| о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За |
| “ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђ |
| о разумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, |
| .</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је |
| , па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође д |
| шње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се ра |
| ика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но |
| ијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S |
| е једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше оси |
| е их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовни |
| ећеника....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је |
| . знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого п |
| једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тр |
| а на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији. |
| је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p |
| модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица вр |
| наду образе и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин |
| на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У |
| главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да |
| исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једног |
| о што је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Брне</hi> II, (✝✝ 1519).{S} Привеја је пуно пука из |
| дан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi>Фра-Јерица</hi>, (1631. ✝ 1652. ✝✝ 1710.).{S} Наодија с |
| а и од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Бортул</hi>, (1709. ✝1729. ✝✝ 1776.).{S} Ови славни |
| ине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин</hi>, (1545. ✝ 1565. ✝ 1630.).</p> <p>Жупник |
| аске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вићенцо</hi>, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835.).{S} Кад је П |
| ead>X. КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ.</head> <p>Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима.{S} Ковач и м |
| S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеро |
| триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће и |
| међу наступима силнога смијеха.</p> <p>Фра-Тетка стрча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Ису |
| ну талијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фр |
| оворити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе |
| и Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, погледајући синовца, па кад |
| соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год |
| оња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио разм |
| оноп, којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би К |
| а Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не са |
| > <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, бола |
| а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише |
| <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и |
| сти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по дво |
| бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и ј |
| идје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби |
| рити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налаз |
| ета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јест |
| о није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правиј |
| гово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва јесен и настави |
| њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад го |
| , у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше н |
| репе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају! |
| ренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} Букар де |
| во ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у мана |
| испричане несреће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ. |
| а вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога (29 јануара по римском) у зору, попрши |
| на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{ |
| браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то |
| рино клети, </l> <l>„Кад оћутиш како с’ Фране свети!“</l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња по н |
| } Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени ил |
| е чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и постриженици. |
| ји не разумјеше, — јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој |
| ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... |
| велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милуј |
| а доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мал |
| то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше |
| прије стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран |
| у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три |
| ити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та на |
| Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем д |
| ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у- |
| па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, |
| рукчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Домини |
| а ручку и разговара се с Њом...{S} Када Францези забранише наш С. Ред, он оста сам у манастиру |
| S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" /> ноћ |
| ли већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, укидоше још толик |
| ринесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од бр |
| јем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти по |
| а они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам |
| зведе на чисто, који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи |
| утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити в |
| ено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се с |
| спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Фратар се укочањи на стоцу.</p> <p>— Натраг! повикаше с |
| пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.{S} На |
| , а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста, па им |
| атров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну н |
| S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, јед |
| <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалин |
| ра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изн |
| а!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја поша још синоћке. |
| ам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се род |
| о се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га |
| и.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабра |
| Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше |
| провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и |
| а рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се |
| Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па |
| е „кличано“ ракно.</p> <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, |
| агљина у име свију.</p> <p>— Тако! рече фратар и настави јести.</p> <p>Братственици извадише лу |
| у браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј м |
| редаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најза |
| ајодабранија она грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај, кој |
| ли никоме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срда |
| ра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљиво |
| Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњ |
| м!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнув |
| окошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{ |
| p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.</p> <pb n="32" /> <p>Јерковићи по |
| а катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби |
| едини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије послије четири године, а |
| ше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то мо |
| у сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> <p>У зору, по наредби фратровој, Стипан осе |
| <p>— Магаре од магарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта с |
| к ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љуби |
| Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S |
| ицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице |
| а, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су манастирци слали з |
| х је изашло толико фратара, или попова (фратар је више цијењен).</p> <p>Така се племена зову: < |
| он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- |
| е, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама |
| Сви поустајаше и поскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече:</p> <pb n="21" /> <p>— С |
| <p>На то сви једанак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, а |
| како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> |
| ! рече Стипан, извадивши кубуру.</p> <p>Фратар угаси свијећу.</p> <p>Чуше како крцну кокот на п |
| р.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и |
| ођана.{S} Наста обични метеж.{S} Већина фратара сјеђаше по исповједницама.{S} Људи и жене, поди |
| на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусре |
| да се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им ни |
| када.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар н |
| осим домаћих, клечало је још шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“ |
| о је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су |
| {S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S |
| исто има их, из којих је изашло толико фратара, или попова (фратар је више цијењен).</p> <p>Та |
| данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој су животописи с |
| тога уља.{S} За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом |
| отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се с |
| је вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац |
| собито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жиц |
| о, те и ако се чудио учености осталијех фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не |
| само провинцијала са пет шест старијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у к |
| е липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“ |
| рговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихов |
| гута зубима....</p> <p>Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у |
| да једва могаху одољети послужујући око фратарскога стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да |
| <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили молитву, па поч |
| дну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се |
| анастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фратарској трпезарији, за обједом, заврже се жестока бо |
| ак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школ |
| S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је |
| кама, кунући се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} |
| ад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и много причати о свему, |
| даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији ј |
| ли за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра.{S} Од двадесет и три фра-Јерковића, који земано |
| зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, |
| аки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Ка |
| у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бак |
| А је ли чему? прекиде Осињача, питајући фратра.</p> <p>— Вире ми, није лоше! одговори Стипан па |
| ше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра- |
| ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S |
| Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, ф |
| у манастир!{S} Па одгура <pb n="114" /> фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па из |
| пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! ве |
| на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особи |
| јзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут |
| цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.</p> <p>Послије ручка |
| у, те послуживао.</p> <p>Послије ручка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у с |
| е опрости!) прегризла; послије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган |
| у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе |
| умиљато појати.</p> <p>Послије службе, фратри одоше у трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером б |
| било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега. |
| испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупн |
| дне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врат |
| и, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепез |
| едва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом до цркве.< |
| <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите |
| гљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше |
| најстаријим.{S} И <pb n="123" /> сви се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су |
| ром бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству.{S |
| и пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> |
| " /> куљу.{S} Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> |
| се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благ |
| ви трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би |
| да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Б |
| истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p |
| манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху |
| дише ђацима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња в |
| оше са млађима пред манастир.{S} Остали фратри отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Бу |
| слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утопија! мисл |
| рилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, т |
| имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, четири н |
| м пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацманина одјахаше са коња, на Дундак |
| ечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати жи |
| него свако чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не мог |
| спрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савиј |
| бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p> <p>— Сидајте, људи!...{S} Донес ракију, дит |
| али и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, |
| кога краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест тешкије |
| мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.< |
| P1892_C8"> <head>III.{S} УЖАС</head> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не |
| а николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> |
| ришћанску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, т |
| с, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа |
| да је било шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са |
| репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало |
| се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се п |
| уовници.</p> <p>— Поарало цркву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколије |
| ево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би |
| узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће |
| <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се по ново нара |
| те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађ |
| .{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци з |
| } Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помог |
| Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица |
| Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто р |
| S} Чинећи то, говораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрб |
| ане није заповједни празник народу, али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и |
| че у кујину.</p> <pb n="174" /> <p>Међу фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па по |
| олазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини |
| — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се пов |
| су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде оду |
| о гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећ |
| днако фратар.</p> <p>У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.</p> <p>Ку |
| p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уз |
| ва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Д |
| јеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и чес |
| а нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> |
| а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да |
| и Зубаци.</p> <p>Стипан припали цигару фратру па се поизмаче.</p> <pb n="24" /> <p>Јерковићи р |
| рси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове прутасте плаве пантале, пак им обрну ле |
| арски, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заје |
| к до мађупнице.</p> <pb n="158" /> <p>— Ха-ха-ха-ха, <foreign xml:lang="la">parce mero... coena |
| ки, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно |
| о мађупнице.</p> <pb n="158" /> <p>— Ха-ха-ха-ха, <foreign xml:lang="la">parce mero... coenato |
| јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S |
| ађупнице.</p> <pb n="158" /> <p>— Ха-ха-ха-ха, <foreign xml:lang="la">parce mero... coenato par |
| пнице.</p> <pb n="158" /> <p>— Ха-ха-ха-ха, <foreign xml:lang="la">parce mero... coenato parum. |
| цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони |
| так, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем |
| какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе. |
| ина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити који други слуга, од |
| hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху |
| зетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шета |
| ио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао дваде |
| и, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже |
| од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испреметане.{S} Једини |
| ива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док |
| ек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао вели |
| фратровим двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетука |
| га њеки дроњо, у изношенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тре |
| {S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијо |
| столићу, њеколико скленица љекарија.{S} Хаљине му побацане врх покривача.{S} Према његову креве |
| ући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, п |
| да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне проз |
| шем и огледалце.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осј |
| најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, |
| а не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p> |
| дак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдњ |
| легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је |
| е ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, сув, |
| тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша.</p> <p>— Сметењак један, што је у нас служиј |
| {S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> <p>— Он!...{ |
| .</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, што м |
| ости, милији су ми него наши!...</p> <p>Харамбаша поче:</p> <p>— Чусмо, дуовници, и разабрасмо |
| енграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура |
| сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, и настави:</p> <p>— Један м |
| </p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше н |
| пуце на капуту, па одмах потражи свежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.< |
| њато у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако |
| ина! рече Бакоња развивши лист неписане хартије.</p> <p>— О Исусе слатки! има ли још ко овакога |
| клопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце. |
| извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} |
| оња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпин |
| а, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити сво |
| нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јо |
| ратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња п |
| ), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу |
| ама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше н |
| и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{ |
| арајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје |
| ше но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни |
| на бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани, људи |
| ошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> < |
| ма католичког народа око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланч |
| јех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити.</p> |
| есет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Далмаци |
| љао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S |
| оучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као закла |
| манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна |
| ину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеко |
| разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му с |
| рекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним |
| озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с кој |
| оња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прим |
| p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на |
| ми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за нема |
| помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурно |
| шли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад вел |
| ака, испријечане опанчине!{S} Колико је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, |
| акога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потроши |
| лости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вје |
| едно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у |
| гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи један и |
| јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.{S} По ч |
| иђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца.{S} Сви се љубазно поздравише с њим, па |
| стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје |
| по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исје |
| стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њега право у коњушк |
| Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и у |
| чају на све четири стране свијета, ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у т |
| свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што у |
| бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, |
| ече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само м |
| њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би |
| сти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче так |
| ка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, боб |
| али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста |
| , онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама |
| ашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња |
| најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини |
| о кад, ћаћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, |
| њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у манастирску књижницу и изгубио опклад.{S} Најза |
| жали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чма |
| , а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко |
| амо убала, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломље |
| , одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и до |
| часте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од с |
| ући слике по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и |
| му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} |
| рије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га на |
| жан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу тре |
| д нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још |
| очек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос, јер му се |
| } Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, в |
| .{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглави |
| н и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се |
| то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице |
| своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, |
| та, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар |
| у је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш |
| ено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси |
| е једнолични живот манастирски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, |
| под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> < |
| а трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган |
| им привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуч |
| ак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који |
| је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи |
| огодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Те |
| бом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у н |
| ити, само нека прионе око књиге!....{S} Хоће, прионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад |
| т.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће прат |
| бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру |
| осоколи Дундака, који настави:</p> <p>— хоће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме ј |
| објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели |
| даде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући |
| се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он з |
| зма и притворство младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном |
| оре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Није св |
| би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за |
| Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,< |
| њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли пристати на њешто.{S} На |
| >— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га п |
| — Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А она |
| </p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који з |
| ци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа ли |
| Па јест, прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши мимику.</p> <p>— Кам |
| , хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те |
| а на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад |
| и га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита у |
| гу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му |
| ! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобо |
| ујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме |
| да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу т |
| а у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> |
| мој!{S} Јеси ли и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да м |
| ћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели зап |
| сукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњ |
| е љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вече |
| зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ разиђ |
| /p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „бога |
| чи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа |
| </p> <p>— Није то збогу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми да |
| ази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да |
| и овди катригу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на преду |
| е мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је |
| прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти |
| а каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> <p |
| чи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па д |
| ођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вр |
| аја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове |
| огоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече |
| тра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада ман |
| али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гла |
| ..{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S |
| сутра.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједо |
| му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад ви |
| кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак готови |
| ело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну ч |
| енца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би х |
| азивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, које не признају „чистилиште“ (пургаторију) |
| Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— |
| дје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, |
| власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену слав |
| ди их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је на |
| 241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине. |
| ном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушм |
| ого му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад |
| едном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о т |
| ану, јер се помоли фра-Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена пер |
| умна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета |
| ело очима.{S} Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Дост |
| , Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="177" /> ка ново |
| потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и |
| и те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико л |
| ролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка |
| ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка |
| из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштени |
| е Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се нај |
| молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао <pb |
| ем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он — |
| ћу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, |
| ко од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упре |
| коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошко |
| котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен |
| је шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{ |
| S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје |
| Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:< |
| се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом д |
| а часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али |
| најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет круна |
| види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помислија!{S} И ја са |
| имстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је г |
| p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје |
| етнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, од |
| жи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити |
| /p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи |
| ом, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народ |
| не и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на |
| ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ нашега ученога фра-Јеролима А |
| , с којима су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да мног |
| разговору са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, куну |
| мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше |
| ту, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог |
| е, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у ма |
| изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице |
| ика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула са |
| на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири |
| ности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу с |
| да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у |
| , вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} |
| твари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовц |
| е враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а |
| Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти с |
| е очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не |
| град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа говори |
| го ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине оч |
| тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вр |
| сту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није з |
| ва ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.</p> <p>— А којој си то |
| окина?“</p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, |
| био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} |
| ња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику |
| е на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим |
| } Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде н |
| је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.{S} Не са |
| дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на ј |
| ску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере м |
| рућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, за меном ни |
| на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, |
| Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска |
| утање па широку, <pb n="220" /> убијену цесту.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много на |
| ... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада се и кнезу одријеши језик.< |
| а ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико тренутака, |
| е поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он по |
| прије у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех руб |
| Кркоте и Зубаци.</p> <p>Стипан припали цигару фратру па се поизмаче.</p> <pb n="24" /> <p>Јерк |
| р, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.{S} Писар, одиста х |
| о не зна.{S} Он и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Ш |
| Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако |
| Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} |
| какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, н |
| Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегн |
| ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прође истијем ред |
| поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сун |
| амочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто талијански фратрим |
| рго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> |
| у двије клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зваше новом мађупницом.{S} У старој мађу |
| прави опћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, |
| .{S} Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте мла |
| </p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушм |
| те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са људима.{ |
| ца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљ |
| заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако д |
| а по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој састајао к |
| пи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пу |
| а фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзи |
| ико фратара, или попова (фратар је више цијењен).</p> <p>Така се племена зову: <hi>свете лозе</ |
| онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, |
| Ма јето нике....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно |
| ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се |
| p>— Тако!{S} Зар цило цилцато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бак |
| им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— |
| ветога Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар цило цилцато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не при |
| рат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, |
| ер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта |
| есам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, |
| све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разб |
| ако!{S} Зар цило цилцато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, |
| а Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар цило цилцато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не прикинет |
| ритекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с |
| у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабет |
| је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Ме |
| са, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од рије |
| рај прозора, читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд |
| у зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бак |
| ари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали нов |
| о цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> <pb n="142" /> <p>Бе |
| а, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове |
| ут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако |
| .{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} Послије то тража |
| реса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем манастирима и саборним црква |
| и фратар, љевајући чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редовник врши |
| а пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп |
| та обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакристију да се |
| та.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана <pb n="70" /> у руку, рекавши: „На з |
| и стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и ш |
| обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{ |
| Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све |
| , дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— |
| терино, дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> |
| ице материно, дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи. |
| ека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке п |
| о му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— |
| зивају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра...</p> <p>— Јево пуно наши! рече Бако |
| ј, која бјеше вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто п |
| <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме |
| е и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да ниј |
| и у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвррррр!... па потону |
| потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукума |
| је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, |
| као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрунила.{S} Рд |
| </p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас |
| аху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веом |
| а јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом |
| а забашури своју забуну кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бје |
| газија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама.{ |
| се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говор |
| стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>Кад присп |
| едини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу |
| олизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити ода те!....</p> <p> |
| имаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мук |
| не свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе трговчићи по далматински |
| и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} О |
| коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама.{S} Право је рекао |
| се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и до |
| ини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне ст |
| вите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, а |
| , те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и |
| ну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели Те |
| } Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, ф |
| имађаше њешто свога.{S} У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он |
| ашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му говедар.{S} Несритник, мислија је д |
| огута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изаћи.{S} Издануја је синоћке посли |
| цркви римстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Т |
| лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивиц |
| ти!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице! опом |
| ната, парохија, капеланија, манастира и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племена |
| од појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови |
| ебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину. |
| те се запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштан |
| је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ. |
| , упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех |
| те, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, |
| претјечући један другога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> <p |
| лик творила.{S} Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подуп |
| јзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око |
| а је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се о |
| намијењен свијем манастирима и саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане несреће, што з |
| ху застрти црнијем завјесама.{S} Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“, ко |
| пираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пре |
| Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију |
| ареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе тр |
| ича, како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Р |
| е је Бакоња, и похара једне православне цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за |
| <l>„Послушајте редовници,</l> <l>„Свете цркве одвитници....</l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли |
| , па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаони |
| чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве п |
| Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} Нас |
| ођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган |
| тали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— |
| ими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече о |
| сли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па че |
| више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, |
| ао да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четир |
| и му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху |
| S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!.... |
| ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ри |
| огрнути кабанима, протрчаше тријемом до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у цркве |
| фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} |
| су бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ в |
| раћени дугачким писменим сажаљењем, или црквене ствари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До д |
| <p>Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у ст |
| о доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} |
| га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема о |
| до мало, затутњише кораци пред малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор |
| еху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и исп |
| кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе, кад б |
| с дан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохиских ствари.{S} Пакосни Пињата навлаш |
| етлост из манастира.{S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} |
| о спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обич |
| скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте нар |
| <pb n="244" /> женском „уву“.{S} Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (јер се |
| } Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од једном забрујаше оргуље, те се Кушмељи |
| кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри |
| p> <p>Све, и старо и младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и |
| ригориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в м |
| преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да |
| Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши в |
| S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе |
| њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} |
| та то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки бли |
| о треба споменути то је, да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као шт |
| три, који, истина, имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге |
| кад је палио свијеће.{S} Мувајући се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме |
| и и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика |
| вонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; пос |
| ога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, |
| толи са свим, онда се поврати склад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па да |
| логе, начинивши мјеста другој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, записа свачије и најм |
| да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, |
| и дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта |
| би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — с |
| го шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете |
| Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка |
| р се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.{S} Можда је промишљао о свијем пр |
| Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастир |
| ама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} |
| p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S |
| ака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве |
| оришта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као |
| умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! |
| од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га |
| ут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече |
| покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} Старци сје |
| ао и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Бал |
| арало цркву, дуовници.</p> <p>— Поарало цркву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан зас |
| аки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, дуовници.</p> <p>— Поарало цркву.</p> <p>Фратри |
| ве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад |
| ну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мис |
| ри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак се |
| одгура <pb n="114" /> фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у дв |
| овину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије |
| тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, т |
| .{S} Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По |
| и ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! |
| хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли |
| ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се поглед |
| ра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге |
| /p> <p>Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p |
| оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> <pb n="116" /> <p>Испред св. Јеронима бјеше |
| се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву.{S} Из цркве, слуге пођоше у с |
| моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{ |
| авање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије ограну и недје |
| 161" /> обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико ј |
| ађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио.</p> |
| ече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтара бијаху застрти цр |
| и ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p |
| ећ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, |
| а се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па м |
| там.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћан |
| исли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свј |
| ељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је |
| оња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са г |
| , ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезарију.</p> |
| S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће |
| настирске рачуне.{S} Наћвар је предавао црковну повпјест, догматику, ерменеутику и... све више |
| луге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а |
| и је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на ч |
| Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију.{S} Бак |
| м пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица |
| умењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! |
| намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ло |
| } Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...</p> < |
| >Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама.{S} Насред цркве лежаше мртви гвардиј |
| д петнаест шестнаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена.{S} Она читаше кад они у |
| змјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију.{S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, |
| ачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око пед |
| о у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} |
| бе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! |
| мисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријат |
| <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вје |
| десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубур |
| далце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије догађаја са Пјевалиц |
| S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали |
| у за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о С |
| штвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоњ |
| у се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетни |
| прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женс |
| препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из |
| )?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бику |
| , маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице мат |
| вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> |
| } До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око вра |
| ав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уста цурица од петнаест шестнаест година, бјелолика, црнијех |
| Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута |
| ени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсци научи црев |
| љка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину о |
| ија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једног |
| да је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као обично, зијехајући; али кад би се |
| лина, шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p |
| ти сву мудрос посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} |
| ти казали све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све сел |
| томе можете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али си |
| </hi>, зато што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда< |
| име!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.</p |
| о дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху њешто живо међу собом.{ |
| ка дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали |
| у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чагаља</hi> и <hi>Шунду</hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што |
| Нама комињака и код куће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу |
| адио њеки лист, па стаде читати.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде ка |
| пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — |
| се с њим.{S} Кнез их почасти пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа |
| гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом |
| у:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се |
| > <p>— Ваљен Исус, дијаче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра...</p> < |
| акоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице |
| ба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да |
| ик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено:</ |
| вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби.{S} Јето, здрав си... |
| га вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којо |
| о вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких дваде |
| били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје |
| !</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.{S} Св |
| ко.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше |
| мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпе |
| ати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се ист |
| гата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена |
| !</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљ |
| обро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.</p> <p>— Тако! рече фратар и наста |
| ра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и |
| је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, доб |
| ђоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањк |
| бнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему ни |
| >Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да |
| ња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри обније |
| несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама.{S} Цонтро |
| је га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане.{S |
| се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, као да приб |
| ана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, намрштен, ста р |
| и се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Бог |
| фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији |
| све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу |
| ога <pb n="127" /> обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру |
| ви, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбин |
| арчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упут |
| ло, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, |
| ским <pb n="125" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, н |
| ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми тр |
| н смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb n="158" /> <p>— Ха-ха-ха-ха, |
| !{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје пут |
| а.{S} Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никога не зове правијем презимено |
| је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је к |
| Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особит |
| вијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што ј |
| “... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравци цврч |
| поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме |
| о би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутро |
| на бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама.{S} Право је рекао поп: т |
| .{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице поступно ведрило |
| рској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицам |
| , није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитујући свакога, да у вике |
| ра у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за |
| ако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кукав |
| је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студен |
| шу вина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док |
| акога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово |
| Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.</p> |
| залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се |
| оњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди са |
| ца на часовнику не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе |
| обудио, поведоше се за родитељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња |
| <p>Јерковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, |
| а посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој во |
| ма.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини |
| ово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви бил |
| се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паст |
| } Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чув |
| вца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који само звирну, а т |
| дро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамн |
| ао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи |
| било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара |
| ара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и п |
| аву и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они |
| оња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широку, <pb n="220" /> убијен |
| ћи се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за ч |
| од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненади кад му, послије доб |
| а чекао.{S} Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отид |
| Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле м |
| п рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко |
| е дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а |
| о је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га по |
| ше груди и уста...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{ |
| по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау најве |
| } Поп сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не |
| Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S} Т |
| ао да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} |
| бише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се зар |
| и ђацима провеселити....</p> <p>Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре |
| отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена |
| ао оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао |
| ом у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, к |
| и ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гд |
| м, па поче тражити самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледају |
| реба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фр |
| „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће |
| давати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри руча |
| но.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси |
| си се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од |
| па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку.</p> <p>— |
| оустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разј |
| ложница, у којој такође клопоташе један часовник, истога облика као и први.{S} Кувар изнесе из |
| н, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћ |
| урио.{S} Срдар, неопажен, покрену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им ис |
| , па ставио преда се два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопо |
| најмање полак часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако |
| рије за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше че |
| и се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет |
| е запису (од године 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још много записах) речени ф.{S} |
| знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она |
| ли је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сеља |
| ак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, кој |
| је и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на |
| ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку. „Ни-и-сам |
| коше, а редовници се збише око кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не |
| S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, |
| а вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јерков |
| се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младе |
| дање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се зачу |
| пише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачиј |
| еше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе |
| а гледајући са стране старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша?</p> <p>— |
| а капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стакле |
| н дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова |
| а ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бард |
| идесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову мјерењу и рачун |
| ња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестога, учин |
| чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не |
| аку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме |
| јабука, и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за |
| Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још јед |
| Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к |
| у се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица |
| на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а |
| ен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о по |
| сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, бић |
| " /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да је |
| е?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку с |
| ни ново? па не сачека одговора, но испи чашу, и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, ка |
| </p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је но |
| м редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То м |
| елорице! па запали свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од трон |
| оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанскога краља Стјепана То |
| и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би се диг |
| утре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвале |
| ?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона. „Је ли Жландра Ћуков |
| ађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му |
| могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је појести печено двизе, али |
| /> <p>— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не |
| ира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, |
| еслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попас |
| ња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најучени |
| ице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега т |
| ти како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непре |
| у шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам |
| а га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набу |
| близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а |
| ене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Прокаса!{S} Грго Прокаса, знаш, из Зе |
| овори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго П |
| а ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој паро |
| двокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крсто |
| е образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јут |
| тренутка вримена.{S} Прид реферторијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Д |
| договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив при |
| {S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} |
| , па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} |
| се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш п |
| ијаху прије... „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да у |
| уке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим |
| прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, прекрсти руке и |
| рукама, прођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лаг |
| маха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима леп |
| о његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза |
| ицала радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше с |
| се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четири часа послије подн |
| њу и поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се |
| се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза м |
| умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у |
| ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, зате |
| S} Људи и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ од |
| зађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацманина одјахаше са к |
| , пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о |
| није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде до |
| а одлети у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настад |
| .{S} Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? зап |
| дихаше као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а тр |
| асу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом позна |
| на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис. |
| чи су му сјактиле.{S} На лијевој страни чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> |
| ра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам бл |
| онајстарији, дигнувши наочари с носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужност |
| собом.{S} Чагаљ упро кажипутом у своје чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, п |
| два изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди ј |
| те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, ди |
| е Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће |
| као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући |
| ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, |
| је уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи |
| анак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p> |
| лца“ па пролети преко прљуша, на којима чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бак |
| се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху њешто жи |
| му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је |
| зименом, ни правијем именом, него свако чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Б |
| ко двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Далмацији има католичког народа око че |
| ундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из светога пис |
| оно, што је њекад мислио о манастирској чељади, с онијем, што је сад знао...</p> <p>Њеколико ка |
| њу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што б |
| а из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Пров |
| му то не завиђаху толико, колико њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли с |
| ; али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђако |
| ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекиде Осињача, питајући фратра.</p> <p>— Вире м |
| <p>Јерковића се сој разликује по многом чему од осталијех досељенијех и старосиоцких братстава. |
| око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се |
| о Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад в |
| ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грг |
| ра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па |
| за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено чешкање |
| дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Б |
| дан дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго че |
| о „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка |
| д њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се |
| алеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, п |
| ко, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи С |
| ! поправи Стипан.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Ба |
| то исто учини свакоме, понављајући исту честитку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Ли |
| то све зна, — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, богољубнос, скрушенос, крипос, липос, милос, |
| е, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И п |
| лијера, то он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању.{S |
| ужио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.{S} |
| у мало говорили, него се <pb n="168" /> често крадом погледали.{S} Па кад су једном прстењкали, |
| о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари |
| рем, много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак д |
| свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, |
| збрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је с |
| ало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, мог |
| овођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућен |
| ама.{S} Све ми знамо о теби, Иве.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвит |
| акоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а |
| ђу катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, |
| мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије |
| воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући |
| еше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.{S} Он је |
| и нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид |
| тирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриле и комади опек |
| цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви о |
| аја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио ју |
| главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка |
| ијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи |
| су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар |
| зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, |
| {S} У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и |
| </head> <p>Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословск |
| ио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу сто |
| Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће м |
| апуштени.</p> <p>Све је то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и |
| стир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</ |
| ако је, вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седланика, рачунај, по двиста талира с оправом; |
| га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва мог |
| а се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те |
| То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело.</p> |
| да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па |
| берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у мана |
| ивио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које за тијем настаде.{S} Стриц |
| о га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Ту се прили |
| налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана |
| у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по чети |
| на, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељац |
| јевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би |
| шна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба насушнога, па ко то з |
| hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чимавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га |
| фратар.{S} Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет |
| ама; судија исприча, како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области.{S} Гов |
| њак један, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одговори Наћ |
| .{S} Њих седам поревенаше се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарн |
| гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су |
| расла и како се „расцвитала“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његов |
| вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђ |
| тобож оштро, један извијени ђачић, три четири године старији од њега.</p> <p>— Немојте тирати |
| са раширенијем рукама, па се обрну три четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, в |
| ве, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке му |
| ог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненади кад му, посл |
| p>У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се њез |
| то једва чекао.{S} Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} |
| е, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога и |
| Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шке |
| азивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се жестока богословска парба |
| г чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срда |
| ави гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брн |
| се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, су |
| птола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, |
| у у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, тако исто им |
| ељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, он |
| га, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридес |
| Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопали ћускијама прагове, па |
| по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализб |
| иста <pb n="150" /> и триста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.< |
| за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај |
| онај прутић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магар |
| ц.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скул |
| , од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И онда још, то |
| брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у |
| па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, |
| ареди да издекламује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу н |
| чу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је та |
| о.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кок |
| акоња је морао накнадити све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун. |
| шке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама |
| разе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво оч |
| лету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p |
| се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Мора |
| би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, ш |
| брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n=" |
| .</p> <p>Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који сто |
| о није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче закашња |
| ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, |
| војој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фр |
| оварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој нево |
| бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира |
| <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка |
| реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, |
| ијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Бож |
| он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза |
| <p>— Та-ко! рече фратар.{S} Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге, тако.{S} Е, сад запали |
| сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече ди |
| ко слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару пом |
| оња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га |
| о, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О |
| шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушме |
| а папоњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! зовну Срдарина, п |
| свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ п |
| једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше |
| бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињатин |
| ј трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, |
| ом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити ли |
| а не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље к |
| о му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре дон |
| гу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка |
| зати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посави |
| еже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „ |
| ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се чит |
| ом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако ск |
| ти напомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила |
| пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} |
| <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> |
| одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и ш |
| ак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио |
| Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Ал |
| ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети |
| дости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидоше капе.</p> <p |
| идје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се |
| зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохи |
| ма, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље чов |
| знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зим |
| дмах, отвори зажето око, које се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отво |
| тићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> |
| тиже у Зврљево око подне.</p> <p>Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град. |
| пота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!{S} Триба ми <pb n="164" /> најмање двадес |
| и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарен |
| fuge meridianum...</l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано д |
| рви допаде.</p> <p>— Шта је?....</p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђац |
| е по мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букар |
| о, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бак |
| , но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе извит, како ћ |
| Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта са |
| се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле. |
| и је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али ј |
| р, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу |
| у боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</p> <p>— Није то, него је он страшљив! реч |
| уге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, него писа из своје ку |
| ан отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана <pb n="70" /> у руку, р |
| чинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже |
| ста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вриј |
| н ђакона Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавица смигну раменима пак изађе.</p> <p>Дундака наго |
| , поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чимавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од је |
| ен! запојаше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се |
| У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, измеђ |
| вало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Врти |
| <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бри |
| се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чи |
| каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавица смигну раменима |
| рна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно |
| роз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјеш |
| и Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевал |
| очила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак растоке бијаше модар, а друг |
| чити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стот |
| то смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем |
| вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, него ре |
| ај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> |
| му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће с |
| се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене |
| и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — и све тако на изм |
| и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио |
| у, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто талијански фратрима, који с в |
| акоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Гос |
| , али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугре |
| ор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до са |
| ет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да в |
| и чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашт |
| јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="2 |
| ије, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова не |
| једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“ |
| акон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, |
| ика.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може |
| > <p>Чагљина се накашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не |
| ="197" /> <p>— Јест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне з |
| а ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— Ру |
| капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђа |
| се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар, ш |
| запритија и осталима.{S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш |
| н и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је |
| угреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одм |
| сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве |
| пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> |
| еван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</ |
| е козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говеда |
| а се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? п |
| спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја ј |
| блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! в |
| њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде ста |
| едујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>П |
| оња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те |
| од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и |
| о.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од |
| а једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну ф |
| Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као |
| свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као г |
| то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} |
| на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ |
| а, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан у |
| е, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од |
| му опипа листове и стопала.{S} Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само г |
| му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или дв |
| е....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце....</p> <p>— Дико наша, — поче Кушмељ |
| пе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека.. |
| рутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем редом, само што |
| </p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете |
| ајприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манаст |
| } Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо хукн |
| за муку Исукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрну |
| а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у то |
| анастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глаго |
| млађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може |
| њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе |
| /p> <p>Почетком новембра у манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, |
| о је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер с |
| јелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — |
| атором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије нег |
| хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те |
| 0" /> <p>Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из |
| нталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чага |
| рије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! поно |
| избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки кошт |
| , а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно пита |
| ма бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху ције |
| ња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију.{S} Најљепша јој биј |
| ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. |
| елима.{S} Поврх сијена, слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну |
| о да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} За тијем би |
| рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад |
| черње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеше најмилиј |
| инише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} |
| ра.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми ј |
| амирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе |
| оне вјере хришћанске, које не признају „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се моле за мртве.... „ |
| вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.</p> <p>Тад |
| а се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидат |
| међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као |
| акоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта |
| чко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, |
| к из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци много заносе такијем ра |
| Срдар.{S} Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијан |
| , запита Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже |
| се изнити читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошт |
| обра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести |
| никог дуга манастирскога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти |
| око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, тако |
| акоме: токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шеш |
| идје она два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} Послије њеколико, онај друг |
| ану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеш |
| удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио |
| опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утиса |
| весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камар |
| а кренуше у град... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путују |
| милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да |
| капијом, па поче тражити самоћу.{S} По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, |
| љи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечер |
| иста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни |
| ар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња мн |
| писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући писмо, заковчаваше и отковчаваше једно пуце на |
| које је синоћ разметнуо, тражећи што за читање.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Б |
| трицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само д |
| ђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим то |
| мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на <h |
| и ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је |
| игао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно дев |
| иковања и јегленисања са Срдарем, много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и у |
| дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је з |
| овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> <hi>Напомена</ |
| р“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун бардак, ус |
| а њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове.{S} |
| ј о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> дос |
| црнијех очију, лијепо скројена.{S} Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед |
| и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно! |
| мањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушме |
| >Послије њих дођоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше |
| де око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} |
| тише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Дома |
| е већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</ |
| Мајци:{S} Осињача.{S} Једноме брату:{S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{S} Кривица |
| <p>По вечери жена би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{ |
| и једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тра |
| а није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, био је Бутр |
| покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, |
| Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице! опомену је |
| ....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за род |
| с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порас |
| а скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нар |
| , несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуј |
| а, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкем |
| исто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак гот |
| то пастирима продире до костију.</p> <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једн |
| дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев |
| раше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се |
| би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је к |
| коњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати пр |
| у забуну кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевљ |
| } Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријеч |
| они дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико |
| , — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахнувши најпри |
| га, здруживала се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз бру |
| ао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чини |
| завит? запита Бакоња.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће излазити из камаре за нико в |
| сталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви зна |
| та ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта дого |
| {S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти н |
| ли Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун пра |
| воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душ |
| та је њемукаре?</p> <p>— А сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пића.{ |
| -Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога |
| пе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из г |
| учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного!.. |
| а....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави човик! рече први Тетка, и ја ти зафаљујем!</p> <p>И сви |
| учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу |
| Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Ба |
| р.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њио |
| p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?< |
| , а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, |
| ли и проштудијали, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, |
| ипше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступ |
| —- Ма није, брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се. |
| одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима и |
| и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! п |
| говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и ј |
| ни шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То |
| ћи, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита |
| испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Богат човик.{S} Можеш замислити записује двадесет миса!{S} Да |
| ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} |
| ма нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двист |
| Прије дванајс година убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између г |
| инија с њиме чудо кад је исповида онога човика? питају сељаци.</p> <pb n="197" /> <p>— Јест, бр |
| а учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав |
| и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла |
| је чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа м |
| ђем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња меника на сусрит.{S} Ко |
| hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p |
| ве!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све п |
| д ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јуре |
| у и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и |
| ведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који |
| гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те |
| ајс...</p> <pb n="39" /> <p>— Шалиш се, човиче!{S} Није могуће!</p> <p>— Није могуће! више му и |
| тра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— |
| е не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, по |
| рат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљ |
| " /> је вриједио знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шт |
| уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ д |
| руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети |
| ивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест гл |
| >Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушт |
| ођења; један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два к |
| у вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извер |
| пису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и |
| ед њега.{S} На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен |
| ј горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и |
| оји му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као |
| <pb n="251" /> са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само мла |
| више од петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да може би |
| оде бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоњ |
| двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вај |
| ет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Акв |
| и запита Тетку.</p> <p>— Је ли овај <hi>човјек</hi>....? медик нагну палцем врху усана.</p> <p> |
| марно и као узгред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бако |
| варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, |
| вању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу правосл |
| Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека.</p> <pb n="189" /> <p>— Ко је ово?{S} Познајеш |
| аљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Т |
| придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с |
| Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које биј |
| охију, постао је така притворица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, у пошљ |
| упама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори |
| p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Бија је в |
| вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Бр |
| подњем, према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Далматина |
| штем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чуднов |
| сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ зб |
| ино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p |
| а им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-би |
| обље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и |
| н се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, |
| <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо: |
| е видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва реч |
| и кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, н |
| како расијано, од кад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху, те |
| вши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња |
| дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у п |
| га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо |
| одине, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуд |
| , освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача се |
| <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући под |
| оду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, |
| Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да |
| а је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те |
| мека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка |
| о!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бак |
| ћ, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покри |
| о.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</ |
| риц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, н |
| пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да н |
| који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуш |
| поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по о |
| обру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у крчм |
| млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође ф |
| једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио послије похаре, кад |
| одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он ј |
| и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вел |
| тре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за дра |
| ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Пот |
| оји дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом мара |
| говори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо |
| а перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му ка |
| талих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S |
| од пића.{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Б |
| езобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дит |
| ште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у |
| није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi>Фра-Јерица</h |
| " /> <p>— Јест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава |
| .</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема врем |
| ог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера. |
| ајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и напола |
| одавно.... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута нагов |
| е тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакије |
| .{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично накрес |
| а, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, нег |
| тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и леже потрбуш, |
| е начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb n="250" /> <p |
| но, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију |
| о дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакл |
| е што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фратара, дивио се, још више, с |
| {S} И <pb n="123" /> сви се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас до |
| {S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је сметен, и до |
| мијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни ка |
| црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што ј |
| ти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, |
| а фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у стопала. |
| може остати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху зб |
| ко даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Так |
| а једвице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... |
| у, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године ужди |
| У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наго |
| Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку |
| а Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма |
| мен.</p> <p>То је све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Куш |
| љив, као станац камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача ви |
| оз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле |
| израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак прем |
| p> <p>Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека.</p> <pb n="189" /> <p>— Ко је ово?{ |
| ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се ника |
| њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију |
| по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога в |
| у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? питају сељаци.</p> < |
| и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!< |
| а је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав д |
| ше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се |
| овједница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађ |
| ову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То |
| ло велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче |
| } Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, св |
| ачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осј |
| а, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са |
| ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине |
| кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се |
| си никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> <p>Заиста како је то мо |
| ије могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — па |
| де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{ |
| <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето н |
| ину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање |
| та то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говори |
| гу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је |
| приповист!</p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио |
| је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале диза |
| > <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђав |
| Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњ |
| p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за т |
| ка свога старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако зват |
| .{S} Немој ти завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја |
| та сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештиј |
| Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p |
| онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поз |
| а прикра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од |
| Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби.{S} Је |
| е бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече |
| оче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како |
| и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош |
| омоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас при |
| и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну. |
| у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} |
| а па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда |
| у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну |
| изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, |
| нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве |
| га није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, |
| умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли, з |
| а, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека |
| т тврди плета! викну Срдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгур |
| а, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па |
| тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја |
| м, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, |
| } Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било |
| до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко ј |
| ати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <pb n="28" / |
| има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокретнијех доба |
| ив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господину, који нас је избавија о |
| Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак |
| Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Јето си |
| а ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно.. |
| ати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и |
| те, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Д |
| ога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељ |
| љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пође |
| риградак, па обисим кључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> |
| теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је пр |
| му руком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а с |
| акије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, |
| вом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта са |
| бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њек |
| е, да га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је |
| о.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла |
| бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="13 |
| е и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.{S} Т |
| anum...</l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примач |
| усједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Пр |
| у коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад |
| вођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала |
| днуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је ов |
| аши!...</p> <p>Харамбаша поче:</p> <p>— Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{ |
| сматраху.{S} Свакога тренутка могаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велеб |
| и уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Б |
| се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче каф |
| зефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидо |
| ше јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнути кабанима, п |
| Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу к |
| лији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у под |
| видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} |
| ле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани н |
| >— Ма, дујо, нику ришћанску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то по |
| е.{S} Ми често о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди |
| је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и |
| ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, д |
| у.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар |
| ру.</p> <p>Фратар угаси свијећу.</p> <p>Чуше како крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помаг |
| р, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му пр |
| рну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Ко |
| стадоше сви.</p> <p>— Останите... јо... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> |
| , и трбух му утонуо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тиј |
| ањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело у двор |
| ад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он о |
| ију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је појести печ |
| намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа |
| а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, |
| коњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Пос |
| која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, |
| на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде. |
| — А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Ли |
| с пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихару, клепећући |
| } Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Ризница |
| нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— |
| матинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки. |
| ли ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он |
| што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из |
| S} Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја |
| , чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ниш |
| !....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све крш |
| ољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин |
| његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше с |
| ан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p |
| има у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коњ |
| е....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> <p |
| на, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не б |
| е свега, сити се, они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „<foreign xml:lang="la" |
| ад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад с |
| n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња с |
| Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла |
| > обично завргла комендија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, к |
| <p>— Дванајс...</p> <pb n="39" /> <p>— Шалиш се, човиче!{S} Није могуће!</p> <p>— Није могуће! |
| , ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смиј |
| ободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опе |
| мијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједје |
| е све то знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, |
| .</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па |
| ве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова, које |
| , имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одве |
| учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чуват |
| че Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још з |
| S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите |
| ниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, другог м |
| , вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="192" /> |
| и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је мало г |
| S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је |
| да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики |
| {S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, вели једа |
| S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето све једна |
| мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Т |
| стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш само на ј |
| ?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! ре |
| о не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!...{S} То није кадар! |
| {S} Једно момче Кркотића, гледајући то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губа |
| оже и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима. |
| ушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо |
| ичеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се об |
| би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше м |
| одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња оп |
| чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чагаљ упро кажипутом |
| оле га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</ |
| у, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> н |
| А зар није украло и присветога? запита шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, несритно дите! одговори |
| д себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’.. |
| ију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фели |
| рста „по ришћанску“, метаниса три пута, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу |
| ена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па сними <pb |
| ен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица.{S} Тако се носе тр |
| грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гроб |
| , педесет, што ситнијих што крупнијих у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па р |
| Сељаци клекоше.{S} Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом |
| ан.{S} Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Ива |
| ја, настави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово ко |
| ћи о јатацима судија, настави:</p> <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине |
| ?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона пандура, |
| ће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљни |
| Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са |
| смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, |
| е налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стаси |
| мо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, |
| мо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p |
| .{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171 |
| јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и паметан |
| риц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спом |
| уром; у почетку једанаестога, учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би оти |
| је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и |
| шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесе |
| фра-Јаков.{S} Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу види |
| S} СВЕТА ЛОЗА.</head> <p>Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, де |
| ета! викну Срдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред |
| .</p> <pb n="100" /> <p>— И шест!...{S} Шест тврди плета! викну Срдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Ше |
| н, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бако |
| педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто |
| ! прида њеки.</p> <pb n="100" /> <p>— И шест!...{S} Шест тврди плета! викну Срдарина.</p> <p>— |
| рне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуро |
| Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме |
| три њекад од туда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође старинских; |
| нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћи |
| дје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе |
| вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер к |
| омаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, него мислим и најближе приковођане!...{S} В |
| на, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S |
| ...</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, увијек страхујући од |
| ечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара.{S} Д |
| Са страна, осим домаћих, клечало је још шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о |
| 5"> <head>V.{S} ПРВИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Шест недјеља послије одласка Бакоњина, наста рђаво вриј |
| зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесам |
| ута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити?{S} Тешто, најпосли, тобоже ће ти фа |
| а.{S} Иза тезге уста цурица од петнаест шестнаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скро |
| м и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначи |
| подин, шетири колона пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до |
| и“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп |
| Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, уд |
| коби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— |
| вијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и о |
| п није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем л |
| и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардиј |
| развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа и |
| ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона пандура, што увика шета тамо вамо по Буко |
| етку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракиј |
| очетку једанаестога, учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на мо |
| стаде настран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, |
| рне поче тако чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чаш |
| <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} |
| тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештино |
| но, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка ста |
| држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се к |
| нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну харамбаша |
| S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете |
| , таколи иду шешарскијем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке киселило, прс |
| !?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> <p>Тада |
| сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Су |
| лали једнога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О |
| љ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Б |
| е куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отром |
| , подвољак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шкло |
| Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш |
| еља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да |
| ли црквене ствари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се постриженици манас |
| p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p |
| но што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и п |
| p>— Јере!...{S} Јуре!...{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за |
| и Јурићев....</p> <p>- Је ли Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, доб |
| најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гдје |
| ца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.{S |
| коње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну ц |
| онај старији Јурићев....</p> <p>- Је ли Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, в |
| ан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше раз |
| ека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Раде |
| /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто талијанск |
| вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здружив |
| адица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила |
| ј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто она |
| еда ко пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко ј |
| ед својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху |
| ести се на кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поч |
| земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зел |
| еко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грг |
| , човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа ду |
| ако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе |
| упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе |
| свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту н |
| таше црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима.{S} Тријем <pb n="41" |
| душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјо |
| је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бија |
| е Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа.</p> <p>— |
| ијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавије |
| 6" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље мог |
| звуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа |
| дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па, смијући се, потрча у нар |
| Послије добра часа, пријеђе с путање па широку, <pb n="220" /> убијену цесту.{S} Како бјеше паз |
| >— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да |
| </p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта |
| вукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде |
| повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор!....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, бл |
| аву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато што су прико |
| ише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стри |
| — Зато што су приковођани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали |
| кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку |
| брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједа |
| p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си |
| шкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> <p>— Т |
| а уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице |
| ај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb |
| ила лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест гри |
| кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који стру |
| метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S |
| а не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у |
| зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш |
| за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мачак, г |
| Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по |
| /p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија |
| д си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, |
| стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрштен.{S} |
| ге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека...</p> < |
| му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одв |
| ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу, па ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш доб |
| агрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} |
| ....</p> <p>Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.</p> <p> |
| и брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! рече ковач.</p> <p>— |
| вао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети пос |
| !{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Слуге промрмољ |
| ривија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спавати овди.... |
| гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} Три, четири момка га |
| ше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> посадили с |
| бања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђако |
| ате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да и |
| у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем п |
| е опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, |
| ве кршћанство процвилити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су |
| иса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра- |
| ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и л |
| {S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, |
| прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, в |
| ите говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не |
| би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо ће то чинити ка и ја.{S} Он ће и спават |
| прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја п |
| ...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађош |
| и инокошњак, Срдарина, јегленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, шт |
| хао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се о |
| ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутр |
| чуда и отиде у манастир, предавши коња Шкељу који му каза како је стрица страшно поразила нена |
| што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће го |
| њушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бак |
| , па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p |
| што би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> <p>— Ево |
| вица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте л |
| из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} Кушмељ и Кркота |
| гој:{S} Кривица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Р |
| ад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кук |
| о ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, |
| и и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће омат |
| оње, најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто |
| ром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше |
| на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S |
| кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуштајући ла |
| кога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећ |
| та натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ри |
| е сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у за |
| идите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, ћаћа, тамока, и ти стри |
| а од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне |
| кино, који то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И |
| али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> < |
| у и народну медицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана |
| чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва с |
| распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p |
| а столицама, између катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изостајао, због болести.{S} Најз |
| о чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} Најзад оп сам об |
| ћа...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али д |
| А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову претјерану стра |
| ира.</p> <pb n="81" /> <p>Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манас |
| више Пињатина!... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоњ |
| еђу Наћвареве и Теткине.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету |
| е обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промис |
| и, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</p> <p>— Није то, него је он ст |
| се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А |
| имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то |
| ња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом:{S} Иноћентије Ловрић, — син |
| а разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са с |
| ости Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пош |
| амо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је пони |
| морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре и |
| а истоме „катафалку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојни |
| арочно из онога времена, кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито |
| {S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају, кад се најм |
| т до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па |
| Ми смо, јево, овако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у млину прико |
| ро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Т |
| вши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, како он одмеће и одс |
| се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође научи „одгов |
| оло.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се пр |
| остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зубма, тражећи кога ће избити, те се најзад ис |
| оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра. |
| свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест сп |
| клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатага |
| в, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="19 |
| и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта.</p> <p |
| њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриле и комади опека.{S} Малени прозори нити су једнак |
| говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Н |
| он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.</p> |
| , четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Ве |
| има, он их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије полак часа, кад |
| ње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вј |
| ц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе |
| који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, з |
| S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађ |
| лио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, да с |
| и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе |
| >— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпи |
| а каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, |
| а, из Зврљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха- |
| ји, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци |
| гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силн |
| стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</ |
| ујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Ке |
| зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест талира добити |
| и, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му |
| зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Ј |
| атне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика? пита Тетка.{S} Ја сам, од мало при...</p |
| ицу и Рока, па и стричеве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па |
| кара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} |
| се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тад |
| одај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљ |
| ло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од нико |
| ко је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола |
| и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Ба |
| ко је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „рк |
| и од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртир |
| ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледај |
| <p>— Шта је?....</p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а |
| зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} |
| у к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши ди |
| ино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p> |
| о треном привиђе, јер на његово питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је |
| р на болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може ос |
| тати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наоча |
| а да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушм |
| искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињак |
| уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Ди |
| " /> за разговор.{S} Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је в |
| усе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— |
| ачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, |
| гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p |
| , а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, који одавно |
| а проговори Осињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми |
| ба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра- |
| Ма све су то празне ричи, и ја не знам, шта оћете најпосли?</p> <p>Жестоки Ркалина шкргутну зуб |
| цати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар г |
| очинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија, шта сам настоја да те чов |
| ав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у ман |
| бају?{S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не п |
| е покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, н |
| .{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштит |
| т, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, т |
| — А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их од |
| који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи |
| тосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу |
| крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем |
| а-ко!...</p> <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа м |
| Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје |
| викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Бариц |
| пријатељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!.... |
| и до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, је |
| у, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се нал |
| нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде в |
| Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би т |
| ак запита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — |
| риплива рику на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</ |
| љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, д |
| својима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла жи |
| ста, за муку Исукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (о |
| калуђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти |
| ојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{ |
| >— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече |
| тњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> |
| а....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ст |
| а вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да |
| а.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија с |
| ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Шта...</p> <pb n="210" /> <p>— Ево шта је |
| , дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкале и прилажење прико зида, кад знаш да |
| p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за |
| — Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако н |
| , Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и задиркивања на ов |
| Шта је?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те в |
| ав Тодорина?...{S} Који Тодорина?...{S} Шта је тај Тодорина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из |
| је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из |
| шли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p> |
| кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не |
| но, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида |
| оказиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Бр |
| ли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, |
| че Маша, наслонивши му руку на раме.{S} Шта си тако забринут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала |
| те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, |
| екиде Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар от |
| , него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко б |
| Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} Шта га све <pb n="245" /> нијесу питали!?{S} Један је т |
| же!... проговори једва једвице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!? |
| — А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама |
| га говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси |
| ло.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за |
| одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— |
| е латинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?....</p> <p>— Ма јето нике....{S |
| кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Јето синоћ увати |
| ter" xml:id="SRP1892_C7"> <head>VII.{S} ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше д |
| , чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... |
| Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче Тетка.{S} |
| за се.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, |
| етка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Ч |
| гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га |
| без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже карабулина, |
| S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу |
| сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да |
| <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пут |
| /p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А сугранија се човик малика, |
| Је ли ја?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p |
| </p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена. |
| мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и |
| е он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Ниј |
| дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Шта...</p> <pb n="210" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам |
| лат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу |
| овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни си |
| око три стопе.</p> <pb n="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијућ |
| о с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све |
| ш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} При |
| 2" /> <p>— Он је при-ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... умра је!....</p> <p>Сви |
| Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не п |
| телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си |
| Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јес |
| ач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p>— Шта: ја.... ја.... ја....!? осијече се дујо.{S} Светога |
| слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бак |
| естру Криву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма |
| је има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и |
| а богољубнос може усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто |
| акну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од |
| да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам ја то река? поче |
| .. ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пив |
| плату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p> |
| дица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> |
| <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси он |
| врата поотвараше на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, |
| а, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња. |
| у Срдарина, прекинувши штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајд |
| кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> <p>— Шта је?....</p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води |
| тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се тучете?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоњ |
| /p> <p>У томе их затече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја с |
| се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапа |
| облизну, погледавши на печење.</p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна ре |
| и прати очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте изгубили? запита она најпослије.</p> <p>— Изгуб |
| јема чекаше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? |
| S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да ј |
| да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову |
| стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га |
| одговори Пивалица, уздахнувши.</p> <p>— Шта наопако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси испо |
| дак зазвијука и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Срдар.</p> <pb n="107" /> |
| једо лице, устукну престрашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра |
| и се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија |
| смо Дундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S |
| шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, |
| .{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?< |
| !...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бак |
| ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?....{S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, бр |
| тани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп мог |
| ерковићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима |
| ка, такође старинских; па однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поч |
| ђе фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пје |
| } Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми< |
| двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више |
| здиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам п |
| у, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договор |
| ад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија! |
| еби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна м |
| морне стубице испред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, кри |
| те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од |
| те?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Зн |
| стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, ка |
| ли Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора ист |
| није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам |
| не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} |
| ажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, |
| и само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, |
| нству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарим |
| обра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим |
| p>— Живили! заграјише млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће |
| ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> < |
| <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не с |
| ган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</ |
| <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овд |
| еђашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пуст |
| дак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњ |
| /p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очима по соб |
| иди!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми |
| ри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> < |
| редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Х |
| м поручија по њега и све му исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам д |
| та сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаж |
| и је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фр |
| река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} |
| акоња се уздрхта.</p> <p>— Јес разумија шта сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија |
| на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> |
| би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави |
| клет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује |
| об.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манаст |
| S} Проклет човик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! |
| е ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, |
| о вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука. |
| исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живо |
| вот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зач |
| е смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља |
| ам приручити јаспре, ка својој крви, ка шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида никол |
| .{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица.. |
| - У здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она у |
| е свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А |
| рне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија стари |
| чемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћа |
| заче меко Чагљина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он н |
| хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјам |
| !{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{ |
| сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказуј |
| .{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="5 |
| те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S |
| не спавај послин подне“...</p> <p>— Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрс |
| ључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе |
| ио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за ране Исукрстове? к |
| p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју |
| p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе и |
| .{S} Нисам ништа изгубија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— П |
| лазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато |
| та се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> |
| рија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се на клуп |
| „Овај сметењак, он је један с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би чов |
| ет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њ |
| арно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпој |
| мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта |
| p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта онда? настави кнез.{S} |
| ?{S} Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</ |
| акоња пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у |
| !{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p |
| о, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати гла |
| га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се |
| рно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и ду |
| ги.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да с |
| Шта сам му ја крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечен |
| из Задра па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756) |
| } Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам једно |
| он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану |
| оворија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за но |
| репа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда |
| њачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поч |
| Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— Ето, |
| велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p>— Ни |
| е с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит. |
| мо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко раз |
| сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о ње |
| за пас задјенути.{S} Он одмах разумјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна у |
| се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта |
| свијеће, књиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари |
| мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немо |
| тријема: „Та излазите, излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и |
| а и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше с |
| ишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће |
| сечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да |
| јехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Ос |
| амо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, |
| шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част. |
| моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="180" /> нас, и |
| е, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! |
| у ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се |
| е га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Ц |
| , сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада |
| /p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе |
| дружили, те раде против њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} А |
| риме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати |
| о, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начин |
| </p> <p>— Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта |
| болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјеш |
| , остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени ж |
| вардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, др |
| >— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— |
| и је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је крив |
| заостају.</p> <p>Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; как |
| за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за |
| елики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре |
| њена стаде се мувати по кући не знајући шта ће.</p> <pb n="16" /> <p>— Па како? како? пита дујо |
| то на претрг, па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мије |
| Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо, шта је тру |
| да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— |
| могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, |
| е ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и ј |
| јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер ме |
| исаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли |
| ста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, |
| да сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне |
| ора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себе |
| оље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије н |
| т, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли |
| стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна |
| > нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њ |
| ?{S} Шта...</p> <pb n="210" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више |
| ко! заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примис |
| прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла н |
| рат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разгов |
| кра коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкр |
| — Однија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали с |
| а за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја |
| за Бога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо |
| је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардијан умр |
| „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одгово |
| {S} То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p |
| кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, ал |
| сто о тебика разговарамо.{S} Чућеш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S |
| крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени б |
| о мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па |
| јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала на |
| о онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину |
| За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И |
| и? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? |
| оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.. |
| </p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и прије шта је бил |
| нко исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијел |
| м мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он ј |
| “.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, |
| p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона дар |
| сим!{S} Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, сл |
| охараном црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава в |
| аки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћу ти рећи?{S} Нека свак тури руку у своју шкаршелу |
| ва три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њ |
| одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти из |
| <p>— Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба |
| је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун ј |
| д бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали в |
| вијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Н |
| та више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није ка |
| S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} |
| ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од кад |
| .</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од |
| бња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је д |
| лин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код он |
| кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше |
| ан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмл |
| <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </div> <gap |
| Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, |
| пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиљ |
| ад, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исусе сла |
| писали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и |
| се радовао.{S} То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима.</p> <p>У тије |
| запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад го |
| шега ученога фра-Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, |
| начином као и ручак.{S} Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао син |
| ћу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде н |
| и Јерковићу! зовну Срдарина, прекинувши штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њ |
| } А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка по |
| ај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, п |
| и Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што деси |
| дине у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Т |
| јед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши н |
| е од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између ст |
| бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што |
| раху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Је |
| јевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупа |
| p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1 |
| ушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је |
| а Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача |
| десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах разум |
| коња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није об |
| <pb n="183" /> талијера, што главнога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу. |
| бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и |
| м млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима с |
| <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p |
| зници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, мет |
| и, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани |
| и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа |
| скинувши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! назив |
| ад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би от |
| и, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастирске ст |
| понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћ |
| стоварава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да куп |
| а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, |
| а, кандилима, према сликама и киповима, што плијењаху поглед са свију страна!{S} На крајевима б |
| але су муке на овоме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипим |
| !...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, кој |
| а му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што није мога |
| оврати, он се страшно наљути на Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вунен |
| зброји двјеста <pb n="183" /> талијера, што главнога, што добити, узе признаницу, па се врати с |
| Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</ |
| о, мој гошподин, шетири колона пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једн |
| ашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p |
| {S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умиј |
| поче тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима продире до костију.</p> <p>Чмањак, најста |
| а саставише погледе, на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Ино |
| ио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе |
| би!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, што је људи држе, и |
| кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говор |
| о кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разгов |
| — Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да пре |
| те само ово: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у |
| ко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква о |
| у и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" /> су синоћке нагонили Букара, да пије. |
| чи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође научи „одговарати“ јут |
| о је све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка |
| ајпослије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање ист |
| и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријечи.</p> <p>И |
| по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да расп |
| вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево |
| љеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се јо |
| у?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуш |
| р.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу |
| а на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастирске ствари.{S} Са |
| ке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај с |
| коме бјеху по танко испричане несреће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољ |
| стрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <p |
| да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву |
| >— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па |
| истовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а т |
| еда старога куљешу отворено, па понови, што бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припок |
| не помаже карабулина, него да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта са |
| аше слика, која приказиваше гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим |
| гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буко |
| ше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, к |
| а запаљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне |
| дељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне |
| лио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенам |
| > <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Сти |
| шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учев |
| мислио о манастирској чељади, с онијем, што је сад знао...</p> <p>Њеколико капљица кише падоше |
| иреп отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече р |
| ита харамбаша.</p> <p>— Сметењак један, што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га неста |
| а Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина... |
| Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви педесет |
| адило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињали и што су за њега |
| их; па однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е |
| се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У почет |
| то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјер |
| ста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више н |
| ерази ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} |
| Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и |
| че зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпошт |
| к ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам |
| то је доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о манастирској чељади, с онијем, шт |
| и оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и |
| далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоњ |
| Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко в |
| , прионуће својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износ |
| , рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприч |
| се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан и |
| мах и пристаде, — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуг |
| идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато |
| е! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и дру |
| м му нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке н |
| јех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијих што крупнијих у шареном иконостасу, вирну |
| е поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ |
| и опет питају: је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма |
| широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гд |
| а, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе прва |
| болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништ |
| ао је он много и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо дру |
| пштине.“ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад м |
| ани почеше долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар |
| ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова ко |
| је доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка обаћетни паси“ (како јед |
| да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} |
| ао учинити који други слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав пр |
| када ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато |
| оваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на |
| нио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећ |
| о година, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали.{S} Они се сад препад |
| се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се |
| ом затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије |
| од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече |
| алази у планини, са Радекином четом.{S} Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, |
| а лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је |
| н наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, |
| гарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чека |
| Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, |
| на погледа презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а |
| свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је пог |
| {S} Сваки нека остави половину од онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, |
| поклони оцу и матери половину од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стар |
| х као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети |
| јаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога шт |
| ам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати |
| </p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лага |
| м брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли |
| о, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! |
| убојице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја н |
| аш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвен |
| топимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до ш |
| благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разносија, долика до во |
| А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, н |
| а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до |
| — Ископа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет тали |
| .{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се |
| намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готов |
| ри Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, ш |
| о мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к |
| да, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> < |
| оња тапшући малога по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да в |
| ајаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се |
| мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра |
| алијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, |
| } Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери |
| јегленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кмет |
| пљице, што утољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљ |
| рос попару, одговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми ј |
| исме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, бого |
| обож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од ла |
| ног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" |
| астиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Гр |
| } И цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у сва |
| борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су у н |
| ија, манастира и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима |
| личати и причати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S} Њему је као од шале прескочити |
| и, прожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као |
| срцем, нити се могао претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажа |
| е сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући |
| ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености ос |
| Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови |
| доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ај |
| А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, |
| Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра- |
| Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласка |
| но јутрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему |
| тија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залих |
| твару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се торо |
| н.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> <pb n="156" /> <p>— За |
| За тијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бак |
| у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредб |
| ше суноврат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, п |
| на свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сеља |
| шанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна |
| } Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста зво |
| мо у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, <pb n="7" /> обично се додаје: „т |
| Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на пре |
| њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.</p> <p>Тада кнез поче прич |
| е; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу в |
| ријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава н |
| Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и шт |
| га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак |
| то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат. |
| на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У |
| о је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и ње |
| га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на па |
| оговорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p |
| } Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти |
| рога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с |
| е на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом |
| е црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије п |
| што су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста |
| и могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше |
| ивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је зака |
| лику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња |
| ађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n="221" /> ал |
| атолици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} О |
| али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у |
| у „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{ |
| њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" /> обиђе опет |
| оња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је |
| <p>Посједаше на клупе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак тр |
| но крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зи |
| је то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво |
| не!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ћ |
| нцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмељ |
| </p> <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма |
| олици, које је синоћ разметнуо, тражећи што за читање.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од к |
| ину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — ов |
| гаху се чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковић |
| коња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени |
| свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опип |
| опет у свечаном руху као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах ос |
| тијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њ |
| о Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио |
| није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p> |
| ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> |
| обуче“, узме благослов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња ур |
| СТИ.</head> <p>Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак да |
| г болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова: |
| д кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест |
| талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надали.{S} Пошто су толико ис |
| никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина |
| аше као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње р |
| и, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{S} Поврх сијена, |
| а поче обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самртницима!{S} Ф |
| и још ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укоч |
| кију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промиј |
| , текло је истијем редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у |
| на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи |
| Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и поха |
| у, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан |
| се слуге разговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш ка |
| к, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не об |
| ије више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изгово |
| жака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Брне</hi> II, |
| дину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком |
| осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више по |
| њача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрн |
| жари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни ск |
| ="246" /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!< |
| р нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, |
| ! рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га от |
| потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да д |
| дно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија. |
| Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, помишљаше |
| авијесно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) пр |
| Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити са |
| : да се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} |
| епу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући, ка |
| еликога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгубиш ли ришпет, мени или коме од редовника, |
| ак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима.{S} На под |
| коњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се нака |
| осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље. |
| не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по ко |
| реузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћ |
| о молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Т |
| ше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у сва |
| у један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ја одавно зна |
| што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због витеш |
| тало искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пј |
| же крај пута, налактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз поп |
| ли, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, него по |
| се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук |
| и онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају ври |
| ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илиј |
| и.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче на |
| им стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; |
| било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љу |
| држати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они краје |
| и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају. |
| ина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, |
| и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине до |
| n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заом |
| и <hi>Шунду</hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је би |
| р!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато што су приковођани повели краве, шјор!.... „А зашта су |
| јор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шјор!....</p> <p>Другови се малк |
| повида за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући |
| рипреме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте се см |
| } До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојц |
| ави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару |
| а јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са |
| морици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати |
| којих бјеше, зар, педесет, што ситнијих што крупнијих у шареном иконостасу, вирну кроз мале две |
| а нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си риш |
| ричке, јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„ |
| даде, да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Бр |
| адниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, бра |
| р-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откај |
| фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крштењу.{S} То је |
| овник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити от |
| и.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти још ово: чуја си |
| господине! рече Маша.{S} Заповидате ли штогод?</p> <pb n="231" /> <p>— Молија би вас за једну |
| атар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка |
| си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и обрћући |
| <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело!...{S} х |
| ик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или брит |
| ни триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шт |
| ру учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се узд |
| не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама те |
| ит кубура и нож; свакоме о рамену, јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викн |
| 142" /> <p>Бездушном Тодорини морало се штуцати, толико је његово име било спомињато у манастир |
| к лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А |
| /hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани, људи јако „пр |
| егледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави |
| ље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, |
| а доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Ка |
| кренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је |
| и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху њешто живо међу собом.{S} Чага |
| а на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци |
| ђе фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови.{S} |
| ковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих мом |
| бо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко сми |
| ли све потанко.{S} Каза ти је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер ј |
| жете судити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштин |
| ринковођана, тин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћ |
| по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стр |
| Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и дод |
| опаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S |
| > с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто |
| бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто:</p> <p |
| S} Шта раде?{S} Шта и несриће једне!{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не мо |
| ошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! нап |
| А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на његово мјесто:</p> <p>— Ми ти не запов |
| <hi>Кушмеља</hi>, <hi>Чагаља</hi> и <hi>Шунду</hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веома рута |
| што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Пис |
| ш бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педесет корака, пу |
| <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда к |
| у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у гр |
| фратрима, њешто му шапћу.{S} Он се као шчиња; као хоће ли, <pb n="87" /> неће ли пристати на њ |
| ише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку |
| <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Т |
| це,</l> <l>Наша једра кметице....</l> </quote> <p>— Муч! викну млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} |
| /l> <l>„Свете цркве одвитници....</l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидњ |
| Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми оп |
| едног болес, другог муња пара“...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> < |
| epulas: somnum fuge meridianum...</l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, |
| „Кад оћутиш како с’ Фране свети!“</l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња по ново напредоваше у ст |
| оче, сјецајући њим:</p> <pb n="155" /> <quote xml:lang="LA"> <l>„Si vis incolumen, si vis te re |
| етак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„Послав |
| ..</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Тодорино клети, </l> <l>„Кад оћу |
| } Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гни |
| т зажмури, прекрсти руке и започе:</p> <quote> <l>„О Исусе, слатки, мили, </l> <l>„Од мене се н |
| отина стихова, и које се почињаше:</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти </l> <l>„И сото |
| о воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, лако, кметице,</l> <l>Тијо, лако, Јелиц |