| их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва г |
| осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом |
| тић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добр |
| ади, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкер |
| њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају |
| ском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обуч |
| кицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи |
| имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угл |
| челима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, |
| ало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни г |
| вакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p |
| дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празн |
| ка се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ће |
| а Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, с |
| Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио сре |
| ема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових. |
| ила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље |
| која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпу |
| ало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и |
| коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се |
| то друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Мил |
| етар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p |
| они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, |
| >Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, п |
| кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ |
| ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући |
| едничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити |
| ално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> |
| " /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби |
| ни цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, ка |
| војев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја з |
| зила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао си |
| <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа |
| даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је о |
| липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики |
| понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако ј |
| жај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и об |
| вету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом и |
| учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онд |
| о навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему |
| и.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста при |
| им столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривај |
| м да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, д |
| век, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не приме |
| о!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чека |
| исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.< |
| еме.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час заја |
| не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писци |
| потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједин |
| S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сам |
| на.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав |
| јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону оди |
| се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „ |
| инско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само |
| анас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p |
| у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година. |
| амо што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораш |
| заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само |
| Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом де |
| о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се од |
| рисније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb |
| е стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, к |
| н онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и б |
| осина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину дина |
| је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као |
| , има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом |
| вно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, |
| дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљ |
| ланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао |
| Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је |
| има љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним наз |
| његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на |
| ира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и |
| да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим д |
| е остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је |
| вори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њи |
| /p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине |
| .“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме |
| тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и виш |
| ст у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска в |
| то ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди ч |
| ругог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и |
| она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било |
| ао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округ |
| ашира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Тр |
| оје се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свог |
| ше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена |
| у, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је с |
| има, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове м |
| претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.< |
| гу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске |
| е теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најбл |
| ју се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154 |
| е страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својо |
| нога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њ |
| право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да п |
| бља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> < |
| и причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад |
| Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, гд |
| еби разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве с |
| ампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, вра |
| ма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих |
| готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Кос |
| аљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по ј |
| Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести |
| оја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p> |
| , да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му С |
| мо на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га |
| салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и |
| дуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, чов |
| та на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, |
| о неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се |
| дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, |
| о.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milest |
| а понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57 |
| огатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсм |
| вина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави г |
| старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „ |
| елепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога тас |
| опис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пев |
| аше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељков |
| поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова ко |
| ата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је па |
| S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Н |
| ву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p |
| а у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме р |
| породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев дин |
| , да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</ |
| ићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак н |
| , значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине |
| ом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отва |
| опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или ст |
| има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да ни |
| Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњ |
| Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p |
| о кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и мин |
| јала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је ве |
| лаве се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојево |
| .</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антит |
| ма, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} |
| Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не б |
| у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за р |
| ћаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили |
| ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем! |
| р показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад чове |
| p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, доп |
| више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном |
| Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Прија |
| разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p> |
| у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то при |
| ревучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге прос |
| <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за профе |
| "56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа |
| шени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџ |
| од сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевност |
| да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, |
| њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, |
| Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и д |
| сматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи. |
| — „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, де |
| > <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њ |
| е, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гла |
| ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> н |
| ин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као |
| јевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на |
| а су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се |
| пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{ |
| отовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позај |
| мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге груп |
| — Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилинд |
| ете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам. |
| слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су пар |
| размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се |
| ер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет |
| миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина |
| лази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд п |
| ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да |
| ложење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Изме |
| То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, |
| <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p |
| ајбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад |
| нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим |
| великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> |
| године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће |
| па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и |
| бе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Ми |
| почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је |
| , јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли г |
| еђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети ње |
| бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њи |
| Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љу |
| отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што в |
| оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку м |
| срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог |
| на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, |
| не.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, |
| ам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад |
| адава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> < |
| у вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, |
| м давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> |
| стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веом |
| рна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселиј |
| да.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да б |
| љковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, |
| пуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињ |
| {S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало дру |
| огата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати К |
| ивојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пре |
| онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p> |
| као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и |
| ција“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он д |
| <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађ |
| арији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу |
| нети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје тргов |
| еквест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова |
| тарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црн |
| беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила |
| село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је про |
| спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади |
| /p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p |
| естише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади гост |
| На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он |
| кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застр |
| а Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из с |
| је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се г |
| вече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене |
| изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно зна |
| ене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сир |
| > <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више крев |
| и гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво т |
| кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик |
| оћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времен |
| Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> |
| на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гос |
| роклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш В |
| се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава |
| о, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је чов |
| евине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала доб |
| лосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвал |
| ајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно о |
| ко неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово |
| ицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница п |
| овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, из |
| Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нароч |
| е су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисава |
| све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш ис |
| несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава |
| !“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са ж |
| ан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, д |
| им му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громо |
| која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који прес |
| уда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању |
| а!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му |
| епо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико друг |
| ака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфин |
| и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при |
| ају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као шт |
| одли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао |
| човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, |
| осад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“. |
| је.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није |
| улативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" |
| три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> |
| S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је |
| е непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, |
| ла зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, |
| а са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и на |
| сечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад |
| у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обој |
| Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се б |
| о да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се н |
| о, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се п |
| талност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препрода |
| n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а |
| цну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum ome |
| тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а |
| о као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњав |
| порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини нос |
| а, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, |
| ка пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, т |
| е учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давн |
| ма, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.< |
| рни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> < |
| а пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз |
| није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толи |
| </p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница |
| ник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром по |
| , тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокна |
| еца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпу |
| Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од им |
| пских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванред |
| > <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој |
| а свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад |
| ужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> |
| могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна |
| мом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које |
| е повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом бог |
| да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље к |
| кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> |
| и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обма |
| <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише |
| , Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Муз |
| асположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него д |
| ваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате |
| е.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на р |
| У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, кој |
| p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају свој |
| личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а |
| , чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „т |
| равно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли са |
| n </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, ник |
| Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже |
| ратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p |
| својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даљ |
| ом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не |
| гу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На посл |
| уше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо М |
| е вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.< |
| пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељкови |
| се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељков |
| опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што |
| плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог с |
| врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио |
| сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тог |
| г укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку |
| <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је минис |
| , корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</ |
| , исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што |
| лији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, |
| као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао и |
| ако се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зо |
| има код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Ми |
| ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалил |
| авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногам |
| , што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и вес |
| нула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да ј |
| , као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприл |
| ун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад |
| ризнат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он |
| ад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, |
| а Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућ |
| сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да |
| лули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удов |
| неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима поје |
| ити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који |
| моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на |
| а.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, |
| бију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије |
| тић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, |
| стао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Неде |
| исивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том |
| окотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да |
| може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову прост |
| док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад |
| баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промен |
| тно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш годин |
| једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описат |
| га маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад оста |
| ратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па зати |
| и нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје бо |
| зао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живо |
| на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па д |
| — „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с т |
| ти, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити офи |
| ј задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“ |
| у, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, по |
| а је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да |
| бопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, |
| сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, ш |
| учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се |
| са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпођ |
| ру хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога твр |
| ра?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са |
| огинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара |
| ом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, |
| обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слу |
| омисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и |
| чини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је |
| беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попу |
| } За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Госп |
| ораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га с |
| брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се |
| ја досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш ни |
| и.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кис |
| едно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даниц |
| вог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да |
| /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби ве |
| зи на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд про |
| нда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Им |
| че, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене ј |
| гу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, |
| по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не в |
| ет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме |
| а зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} |
| нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити |
| ољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S |
| Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно с |
| м, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каж |
| овог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p |
| књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека на |
| елики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам |
| гаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Д |
| вица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје ми |
| х се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на |
| је друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уго |
| био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико ј |
| је веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S |
| бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цари |
| лим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <p |
| а њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни |
| </p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем н |
| ом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, |
| ато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра |
| арија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обаз |
| ше никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} П |
| и, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав п |
| по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам оти |
| е тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопит |
| на била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиниц |
| Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> |
| и непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да |
| о стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђи |
| се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница |
| лико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се |
| вему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није |
| и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх о |
| у је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подига |
| г српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дуж |
| нђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више |
| равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда |
| Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација ил |
| а, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи док |
| олазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све доб |
| /p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на |
| немагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после |
| а пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак |
| налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследн |
| ри казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било |
| , оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено |
| ељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поуч |
| детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је науч |
| т, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> < |
| агор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, ра |
| одно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и |
| о не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет годин |
| едничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем |
| ивоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у општ |
| т.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавост |
| мала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> ж |
| тво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога |
| ир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више сте |
| Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, з |
| и <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати н |
| што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним |
| е, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала |
| ше ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим |
| ечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба |
| и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет |
| </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господа |
| ди продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ак |
| су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, |
| што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немил |
| цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав |
| све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, |
| Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p |
| ође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила |
| м.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли |
| тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав |
| н да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замо |
| е све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах |
| , а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиро |
| отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да |
| са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ов |
| раз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у |
| оје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафон |
| чину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенито |
| дња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у |
| смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, су |
| оћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благор |
| е онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељ |
| би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на |
| } С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се ч |
| ци, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за исти |
| ајзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ни |
| ну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гости |
| На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, с |
| о, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идуће |
| свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомир |
| pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађен |
| е су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</ |
| ђу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шес |
| де опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл |
| е се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се |
| овац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлу |
| на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који |
| оалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дуга |
| љеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност поб |
| unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковиће |
| дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила |
| арширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, гд |
| што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рат |
| ега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима |
| ојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> |
| гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ак |
| и, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још |
| то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој о |
| ног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само |
| начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад ј |
| p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, |
| та.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг нај |
| све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна |
| ти спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Н |
| њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богати |
| ви наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им |
| којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад упис |
| напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли |
| почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше завар |
| у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенаст |
| да, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{ |
| октор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послу |
| ш од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Бог |
| не, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p |
| .</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на т |
| {S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су |
| у се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави нер |
| овац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радил |
| су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове |
| аска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од мо |
| ог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>О |
| p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, |
| че, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови нас |
| ного већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити |
| е морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина ко |
| у то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.< |
| учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="2 |
| аздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то к |
| ах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто с |
| ника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова гра |
| богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из |
| надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и уте |
| у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно |
| бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па |
| их обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе |
| :</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капит |
| оложење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Н |
| ове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. годи |
| ћи се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>Н |
| , не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је |
| рац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико к |
| не.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непреста |
| и, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко |
| ошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица н |
| ку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и |
| очиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са твр |
| па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси |
| огатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали д |
| при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је пово |
| покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна леп |
| велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајал |
| је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика |
| по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво |
| , која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им пр |
| "55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клуп |
| ском накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не пи |
| о земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, |
| окрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог к |
| носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n |
| је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.< |
| но за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничк |
| одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> |
| нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније доч |
| тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш н |
| , а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече ук |
| слом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, кој |
| се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилости |
| иносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у |
| рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих с |
| а својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пош |
| оз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу ко |
| омир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да зави |
| за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љу |
| а.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству о |
| оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје |
| а, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина |
| ш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, |
| не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је |
| ју.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућан |
| с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на ко |
| foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreign>. |
| чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, о |
| head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, |
| јим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног |
| престано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Не |
| ња кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, |
| ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и |
| тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> |
| ородичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно |
| аредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међути |
| </p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом М |
| шавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да |
| о и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p |
| ћа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више ни |
| авали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим |
| ако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то д |
| друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају ч |
| ви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од сил |
| ске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно од |
| а ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, |
| цером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трг |
| се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Мил |
| су имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевал |
| уда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас је |
| и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће упр |
| и и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговач |
| учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда |
| се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, ј |
| пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случ |
| је:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се ова |
| ства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, |
| дат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јак |
| ро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ве |
| а видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на |
| јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Пе |
| како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и |
| ..{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом св |
| машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се |
| и мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећ |
| оћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је ма |
| кшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкц |
| почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих тв |
| него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, |
| био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не |
| Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако д |
| <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се |
| можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код |
| дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type=" |
| p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанс |
| рно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, т |
| е места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од ње |
| о доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да |
| ом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се. |
| аборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он |
| тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> |
| а не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но д |
| мах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању р |
| поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурн |
| на, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на ле |
| атеринство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубо |
| ушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби јед |
| побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII п |
| вар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успет |
| ива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се спо |
| p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са с |
| рено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно |
| то је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно ув |
| p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шам |
| може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанст |
| ао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети |
| насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у св |
| <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула |
| тво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог нач |
| пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је |
| унце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гро |
| могнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поре |
| а мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати. |
| послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака и |
| место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то кр |
| њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... |
| о јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер |
| завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p |
| да као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој |
| ао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећ |
| дом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори |
| угима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао ча |
| јбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих |
| ену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се |
| сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, |
| а будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} |
| > <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне |
| са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га про |
| } И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у вели |
| n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини све |
| њаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </ |
| м по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— |
| јући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml: |
| а, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а н |
| пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила ш |
| век, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста |
| тње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходн |
| уком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним |
| во захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се увери |
| кроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онак |
| ив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи |
| а, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена |
| месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се |
| p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, |
| живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} |
| смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт |
| сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, |
| јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</ |
| ратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, гд |
| д је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више п |
| па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </ |
| сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> |
| богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, ел |
| то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде |
| еша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буков |
| Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, |
| > <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а о |
| мак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класи |
| >Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од с |
| бинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јач |
| акад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди |
| Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао |
| десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно р |
| ли венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S |
| {S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случа |
| шом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностим |
| <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> |
| о нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља же |
| утра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и |
| Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побр |
| побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела гол |
| ик и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У лок |
| атови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а с |
| Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са |
| ицама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће сп |
| синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо р |
| page"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића< |
| p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даниц |
| вно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло |
| тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је с |
| .{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а г |
| коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.< |
| не, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдес |
| , да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у |
| анице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови дв |
| се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, пос |
| нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, |
| ="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да |
| то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе |
| накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Је |
| младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаств |
| орије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате |
| тишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је |
| ивотињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвиш |
| оповски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање тру |
| !.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестан |
| лност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју |
| описне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случ |
| , и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе ду |
| Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај |
| миром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породич |
| гли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> |
| у од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше |
| </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да |
| вићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, |
| е учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако ниј |
| о срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на д |
| неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила |
| љни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Једа |
| и нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начел |
| уга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливој |
| дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ реч |
| јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се |
| , и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које ро |
| сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са ци |
| бини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљен |
| ојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе |
| у имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ру |
| љао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо зате |
| задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, |
| ах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе |
| повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима ко |
| ршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са ве |
| у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори |
| т.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочит |
| том омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена м |
| вораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше |
| , већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву р |
| селе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица б |
| ке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љ |
| груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гл |
| уцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад |
| јући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му ј |
| а су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као |
| ла, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле вид |
| и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опе |
| ођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових ле |
| гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом |
| ца кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и кра |
| у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола |
| ковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути |
| ивоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Беог |
| аш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се |
| а веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те |
| варала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде |
| из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> |
| противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхт |
| гледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред ови |
| <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљ |
| м столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи |
| га мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џан |
| људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у сво |
| p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод но |
| обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Ми |
| </p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше дец |
| ао нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у и |
| о дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао |
| изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што ниј |
| гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод рук |
| он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:< |
| есма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друшт |
| исма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом в |
| Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед њ |
| није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима глав |
| жен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог |
| и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права сре |
| ебу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цел |
| којако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном сми |
| ао што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У ост |
| вели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и |
| ребало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје |
| жницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд м |
| p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није |
| севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеш |
| ба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити б |
| ам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изн |
| b n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осети |
| без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој |
| ши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само посл |
| ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стол |
| ад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно |
| е је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана |
| ад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила |
| пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Д |
| лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па з |
| рало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се |
| ега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, |
| дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца сво |
| мену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — |
| овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И |
| ста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није м |
| твен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као шт |
| <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сад |
| онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срц |
| , тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> |
| би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, б |
| во писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је |
| не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не |
| ку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени |
| како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Свет |
| > <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио и |
| .{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У к |
| осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мисли |
| не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад прис |
| S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дук |
| роспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пож |
| с му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p> |
| приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао |
| ви, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатић |
| и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S |
| , јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада |
| так ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту наш |
| <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страхови |
| , не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати |
| ле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напрот |
| вог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: |
| ву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Со |
| м погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома |
| влији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снег |
| ма.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте |
| х:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна |
| њао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мен |
| ем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим то |
| не на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, |
| прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно |
| се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливој |
| уће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сам |
| ије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи д |
| а.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Јед |
| деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне леп |
| ише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав |
| загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, |
| исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутн |
| ико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љуб |
| ема друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрал |
| онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би с |
| није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених |
| а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то |
| е не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам |
| постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно дру |
| приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстра |
| /p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да с |
| ио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек |
| неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахил |
| и окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце |
| ивоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни зајед |
| о.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусм |
| ти сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољ |
| своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметит |
| е није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="1 |
| у играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да ни |
| , зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се |
| уће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.< |
| отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису би |
| ава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, р |
| па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> < |
| оје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код ко |
| био нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зј |
| кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш к |
| е са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог друг |
| <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се |
| за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у |
| се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто |
| је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз суз |
| ремишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је в |
| ги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуња |
| ажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду оч |
| коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Ова |
| га стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети |
| о без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ |
| тих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио б |
| именој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, к |
| ко заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не поз |
| <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био оби |
| евољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p> |
| ца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе |
| друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћер |
| а газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди с |
| он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху и |
| да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у |
| и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, |
| окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да |
| </p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више |
| нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</ |
| атић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начин |
| своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције. |
| говорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на о |
| цу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то |
| о бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњиво |
| оле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер |
| јом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње весел |
| Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случ |
| вој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и ср |
| помињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих с |
| остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати т |
| ти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељ |
| n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, ј |
| е пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се ул |
| ај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за |
| о би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште |
| играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упути |
| и оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или д |
| шњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и а |
| и имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљот |
| ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из К |
| се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па г |
| е сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...< |
| сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединиц |
| ла га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се не |
| аситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћут |
| ла, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њено |
| о.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бом |
| тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе |
| је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Ал |
| о у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над њ |
| и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се с |
| ва веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине ду |
| , не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| {S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније |
| с сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позва |
| <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим |
| тојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искр |
| </p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Пр |
| су.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и |
| о карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била |
| р.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала пр |
| ао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута об |
| е узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице прат |
| </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, ж |
| окица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира ка |
| овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S |
| бе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушуј |
| много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оск |
| ом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала з |
| човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део |
| за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијс |
| ивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала |
| p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У |
| , па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало! |
| их господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, |
| и цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку |
| а, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У исто |
| Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети пон |
| више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су с |
| елике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, |
| ме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, |
| између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио ги |
| зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" |
| ругу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су баб |
| ојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је |
| се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, |
| тле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису ба |
| а нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само |
| ак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и |
| о за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Милив |
| овао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две ж |
| није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро |
| у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе с |
| ана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо |
| је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обич |
| рошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у веч |
| лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спо |
| обар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промен |
| p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, |
| првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слаг |
| жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два д |
| мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите мате |
| 6" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на њего |
| ј, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се |
| и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада |
| рукције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} |
| смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „ |
| естанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велик |
| је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно |
| м.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, |
| ла је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уме |
| у тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучен |
| <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске |
| n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупроси |
| па.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спада |
| о најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга |
| д се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори нас |
| а љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној кл |
| , не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми |
| , а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком |
| укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а нек |
| узе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| овест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код дани |
| , и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковиће |
| би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> < |
| сним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријат |
| > <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћи |
| танује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог |
| <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег пр |
| милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почи |
| их никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на |
| е су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни г |
| гоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, к |
| дркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Мил |
| p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда про |
| олом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, кру |
| и госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали |
| ав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У деве |
| рећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заве |
| атељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наст |
| ахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка |
| е“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичи |
| а види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и п |
| Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом св |
| ити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се ос |
| пуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника |
| и.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме зан |
| о тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла ра |
| е могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ ос |
| у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врат |
| , што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном прогр |
| о, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу |
| убав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </bod |
| , па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би |
| положења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасви |
| јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због ко |
| штавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао |
| изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Кос |
| певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака с |
| као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други бу |
| м само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“ |
| ше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љ |
| оже се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих љу |
| куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" / |
| </p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у н |
| се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола |
| довољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим |
| цу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по |
| су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој |
| о, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњо |
| се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да |
| цније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} О |
| свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са |
| иливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатић |
| теља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је би |
| се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утв |
| еној клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико |
| рви вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налази |
| е било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно д |
| атре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне вели |
| ђени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прелива |
| ери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући |
| он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према другов |
| својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, гл |
| авали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје д |
| јумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</ |
| збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би т |
| и ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног |
| и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против |
| ељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној ст |
| пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, до |
| својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за ме |
| ом не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако призн |
| нде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са п |
| ваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично ок |
| . —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без |
| ристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењи |
| ло, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одриц |
| > <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима |
| ање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да пок |
| га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље ш |
| ву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p |
| према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="1 |
| особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили |
| код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика паж |
| ије одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће с |
| ећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Дан |
| ао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>З |
| а у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би ну |
| јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад |
| рбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па с |
| .{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је н |
| Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом |
| , што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан з |
| /p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опрост |
| <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> |
| а искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је М |
| а страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове с |
| је подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе ос |
| пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био су |
| вде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезл |
| ризор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресл |
| да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у т |
| воме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете вели |
| има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкр |
| Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомага |
| о ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова |
| ма обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени |
| <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано од |
| матра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а с |
| е с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па |
| су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог велико |
| , „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао са |
| овом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb |
| ато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако |
| вих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а |
| ело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде |
| сподин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитан |
| би потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада |
| н беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S |
| имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је |
| гарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за про |
| На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с кој |
| њаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гост |
| смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре о |
| , и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом |
| о око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до ку |
| занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из ње |
| ђусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би |
| имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му |
| е и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у |
| тића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </fore |
| ужи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је ј |
| ра на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забав |
| к, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио |
| рочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n |
| убомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу проме |
| а ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер ј |
| еко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као да |
| у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Милив |
| урно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки си |
| а њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је н |
| као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпо |
| рка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој |
| илица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први |
| у.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни |
| /p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље ре |
| >Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилич |
| ћ у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој |
| е чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се |
| ле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упл |
| и ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде |
| развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан |
| здравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се |
| упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, |
| му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добија |
| стојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису |
| нако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трго |
| стао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говор |
| ти.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми |
| , који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их |
| у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја |
| боке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе ра |
| испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај |
| он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, |
| оша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам са |
| а у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора д |
| удо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о |
| .</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час |
| ане, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има |
| им добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p |
| ни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а |
| а и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са |
| од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То с |
| м путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрет |
| кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, |
| има као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је |
| е госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, |
| па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне |
| бивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без м |
| говорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже ми |
| а Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њен |
| о дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, |
| p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p |
| има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ће |
| ни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер |
| викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше |
| ставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стр |
| онео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић |
| ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш сп |
| елела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим млад |
| ле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости засит |
| .{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, |
| еба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје дол |
| /p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је под |
| во на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у |
| ирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу цр |
| саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, |
| етежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одво |
| па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем т |
| х ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад |
| а једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p> |
| p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељкови |
| мрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та о |
| пазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут |
| ра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми с |
| вање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, проти |
| в, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p |
| они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ћ |
| уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним по |
| неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... забор |
| Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} А |
| ложен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није |
| ионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, ком |
| вољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у |
| ивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораш |
| ијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{ |
| је, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на |
| ог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу! |
| не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, |
| ем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он |
| на, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на |
| он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав |
| чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступ |
| некле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су |
| емо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле виш |
| грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Д |
| II пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се т |
| ких кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари |
| да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад о |
| ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он по |
| сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта на |
| ико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече |
| а више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда са |
| е промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутриј |
| нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрањ |
| ече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да |
| па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти |
| ен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неко |
| смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика бор |
| ишта.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим чове |
| момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, |
| срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала на |
| .</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скуп |
| а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Пе |
| ам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се |
| ст, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако |
| води на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабљ |
| отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомир |
| зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да |
| во сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ |
| и.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скр |
| поди обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов |
| чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше |
| и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питома |
| } Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, |
| више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена |
| да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њи |
| је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Ко |
| е, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало |
| д људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца |
| звишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој м |
| почне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и |
| орао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...< |
| јев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, н |
| , мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> < |
| арога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он изно |
| ог позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахир |
| па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турск |
| ило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет |
| чи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p |
| ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <p |
| румени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванре |
| ио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петров |
| Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог са |
| ра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од ра |
| до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарски |
| /p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближи |
| зи данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писа |
| а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше |
| непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, |
| авист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих р |
| у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, н |
| штву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хте |
| се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне поглед |
| гаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари н |
| вадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да ј |
| задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаес |
| в говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заист |
| едстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично |
| понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону |
| <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је шир |
| ма поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са |
| <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, |
| крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, |
| е, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак |
| ај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја |
| и на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренут |
| његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот с |
| деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“ |
| ер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </ |
| ке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неб |
| сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, |
| с.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим прим |
| сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да а |
| авду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благосл |
| их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају |
| о ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме |
| гога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ств |
| ма чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образова |
| крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему |
| прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на после |
| јих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар! |
| је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Сл |
| а једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена |
| истичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На |
| но.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Бо |
| </p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је |
| и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне ми |
| ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> |
| и, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само |
| аест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету |
| е Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старој |
| му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> < |
| утра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се |
| ридаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{ |
| бе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...< |
| и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно |
| твари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се тит |
| м су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција |
| обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на |
| и, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“ |
| смо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер м |
| ше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили |
| хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љу |
| а, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се б |
| За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ |
| извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са ова |
| првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радова |
| {S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник |
| /p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Да |
| врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих м |
| ићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До |
| а само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он |
| то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог |
| одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S |
| а више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам |
| ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин но |
| а, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој. |
| но богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он ману |
| ва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> |
| то, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом п |
| за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврш |
| ателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Н |
| може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитиј |
| apter" xml:id="SRP18911_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, ка |
| омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у к |
| Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље д |
| узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна! |
| к банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се п |
| кију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и |
| је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На |
| је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила |
| >Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, |
| оградског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још ниј |
| један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити ов |
| колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Б |
| га мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газ |
| дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањ |
| е то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било |
| ом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чу |
| послетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ п |
| p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао |
| мерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и м |
| ћ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико |
| толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цен |
| и слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао |
| е то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослет |
| учај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколе |
| авити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p |
| ливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија б |
| који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога |
| пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео |
| ледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: |
| но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за |
| изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па ј |
| а соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без оп |
| тимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео |
| м пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле јо |
| оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није |
| в мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њи |
| а насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом |
| оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако |
| , оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још за |
| ш само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размиш |
| евно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање под |
| киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нем |
| због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са |
| Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је |
| > <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју |
| редни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности п |
| p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемага |
| братно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката |
| ивидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска |
| ума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу сво |
| опада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није ви |
| сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим тво |
| ви млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините |
| епрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем велики |
| ку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69 |
| се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетрен |
| а испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан |
| н од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакоја |
| је, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово по |
| сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се пом |
| ила је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединости |
| , знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ М |
| сигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети |
| ганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непр |
| xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шама |
| Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре |
| ра.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић ж |
| се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они |
| су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да |
| ечи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспет |
| сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је |
| од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето |
| кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око |
| м тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен |
| то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало за |
| да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богат |
| авала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ з |
| за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но |
| цу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Б |
| гов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној |
| ало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са с |
| и сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишље |
| беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, д |
| ги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се ч |
| глашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљс |
| ежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом поро |
| у, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за |
| н је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, ба |
| у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је ин |
| какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но |
| авао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону |
| права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораш |
| во сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а де |
| и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овака |
| лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на збо |
| амо за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осме |
| је тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари |
| олази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства |
| а изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, |
| да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи дос |
| је чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време п |
| ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, наврал |
| узела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљуски |
| ов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb |
| Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој |
| ица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано мил |
| аним називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине |
| до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може по |
| а лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати пору |
| дну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и ме |
| и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак |
| них неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, |
| м постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве бо |
| а у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да кр |
| однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица |
| биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но нар |
| био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p |
| /p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе са |
| дилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња ј |
| у да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> |
| опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, п |
| .{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле |
| е онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалос |
| око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се увери |
| ос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се |
| да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг инта |
| се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У ку |
| плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:< |
| љковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се п |
| новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он |
| сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S |
| илице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како |
| дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то о |
| Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске бо |
| о у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она пла |
| азда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, |
| , где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи сто |
| жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> |
| , како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пу |
| оличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао та |
| оја је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно |
| јева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о т |
| њен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о неср |
| <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир |
| же и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И |
| ло.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му |
| „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ пр |
| еко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом мела |
| >Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} |
| шно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогут |
| добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се вид |
| ти и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним ук |
| еговим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгуби |
| ако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и |
| ако си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољн |
| , мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно је |
| ко високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота, |
| то о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13 |
| аницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, з |
| е код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан н |
| ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме |
| прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш к |
| има Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте |
| .</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим бр |
| де вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Од |
| Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те |
| дмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети |
| ој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима тр |
| амењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ниш |
| вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, т |
| што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из и |
| н, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахат |
| оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад |
| ас извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, |
| из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови |
| што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић |
| И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој н |
| ији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчаг |
| ушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, св |
| ја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до |
| ривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала |
| а са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани за |
| ињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би |
| д наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била |
| манама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница о |
| м искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим |
| осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. < |
| а се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ |
| Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четир |
| то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, згр |
| се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор из |
| римао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одр |
| т тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, бе |
| пак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми ј |
| га бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да прет |
| арској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S |
| ао и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугар |
| рних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријат |
| гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Пер |
| ма прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је |
| и би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове неж |
| шују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома ко |
| ивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве |
| </p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитај |
| вац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место к |
| се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на |
| овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би уч |
| трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, |
| дали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....< |
| /p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спрема |
| о одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} До |
| гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доб |
| он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; ни |
| но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, как |
| диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> |
| е до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не |
| вају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада |
| ове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске |
| облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као |
| ко је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је б |
| а је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла с |
| четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад с |
| . <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војни |
| већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвој |
| да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу на |
| неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом бл |
| ић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и м |
| оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше ј |
| а у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" / |
| ање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што |
| као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране н |
| т не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!.. |
| > <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p |
| , да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на вра |
| су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје б |
| иве у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјо |
| размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја там |
| веној.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја б |
| азговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демокра |
| и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју |
| репоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} |
| то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много пола |
| бучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женс |
| настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопст |
| и је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још |
| један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n |
| Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</ |
| мељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само зб |
| је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} К |
| ег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост |
| материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово |
| животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру |
| бав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај све |
| ног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Милив |
| е њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, |
| Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а бил |
| подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па |
| га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они |
| во брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разго |
| гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми в |
| тством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, |
| исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p> |
| руги људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит ни |
| зове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба |
| да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да |
| ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока б |
| до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, |
| а су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме |
| о је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно |
| мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама |
| аница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки в |
| године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у |
| е Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, |
| гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без |
| т!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један стра |
| долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће на |
| цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мал |
| трању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повла |
| па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија |
| а људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се |
| а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се с |
| леко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с је |
| висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме |
| </p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара. |
| рцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херц |
| ве су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S |
| :</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији п |
| рбија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> < |
| ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> < |
| Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Он |
| дну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангаж |
| ви данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и њ |
| ар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та о |
| је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у |
| можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“< |
| за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се и |
| S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме |
| иливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало. |
| не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, |
| Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све та |
| примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог при |
| <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то к |
| ...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас дво |
| сао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништа |
| , кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спр |
| његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са с |
| најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима |
| о очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и |
| ми се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим од |
| осестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити |
| .{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогн |
| и, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбен |
| се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се и |
| исте мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> |
| асположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но |
| , јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за |
| ава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми |
| , а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се п |
| довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па |
| је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. |
| у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања чит |
| ну још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно за |
| ла на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Пе |
| једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При раста |
| </p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени с |
| ште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на до |
| љковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи ј |
| „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло. |
| у!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p |
| ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске |
| ло лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, |
| руго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност |
| мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино к |
| шом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао |
| Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до |
| њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показуј |
| стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} |
| пуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени |
| парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Т |
| проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански жи |
| у се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас |
| четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметни |
| иће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту к |
| и да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, |
| ead>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Бео |
| су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спрем |
| крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем гл |
| ћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервоз |
| следили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад |
| гру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована |
| ли се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац |
| танете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу |
| лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно |
| е моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазв |
| ласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгуби |
| познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> |
| снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и слива |
| чавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев |
| док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут с |
| џане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми |
| на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима љ |
| не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељки |
| е, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што ј |
| мљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Срб |
| р предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и |
| челник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да б |
| е, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изг |
| у, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај |
| као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског п |
| epage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body> <pb n=" |
| ЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" /> <div type |
| десет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} |
| се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „ |
| купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> < |
| злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Ма |
| ом прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разго |
| ом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за |
| отрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прил |
| ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су н |
| чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три |
| ца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која и |
| значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, н |
| вничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на |
| ршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колон |
| у, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, |
| љени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливој |
| p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши с |
| ом дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако ла |
| к намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено |
| лу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто |
| име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> < |
| Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу. |
| ут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради пле |
| главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну не |
| ој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напом |
| “ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варо |
| ари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по сав |
| з њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} |
| .{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији н |
| а!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исп |
| матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш т |
| ђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори: |
| воје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја |
| {S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа |
| гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније |
| а намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на пр |
| ачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта |
| ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас |
| Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувиш |
| ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућан |
| жем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, не |
| ни газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их |
| како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је |
| ишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ тол |
| ванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене гла |
| посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, п |
| в, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А |
| мејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним |
| у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим |
| би није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је са |
| утила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити |
| ијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно пот |
| ања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни љу |
| тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сас |
| вце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије |
| обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху |
| скретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове |
| , који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> |
| градског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није бил |
| ма Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање |
| оје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њи |
| чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве сум |
| клињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим по |
| е донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекн |
| ћи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас из |
| ујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији |
| се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло! |
| се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом при |
| Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а |
| још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливој |
| да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. окт |
| и овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех |
| питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави |
| нама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив |
| p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом |
| ш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако |
| код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то |
| најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим тру |
| ј живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да с |
| чија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> осно |
| д су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само јед |
| штву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда |
| скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње н |
| ако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових засп |
| ио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћи |
| , па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загре |
| чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се призна |
| асположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су |
| близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље |
| шње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се |
| “, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на |
| не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је мо |
| <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да |
| падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скр |
| српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p |
| ић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— |
| кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, т |
| Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“ |
| кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Дани |
| те ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу |
| } Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да |
| младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ |
| да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро |
| тима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спас |
| војих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам дав |
| твујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједн |
| твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не ј |
| лиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Соки |
| и у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када ј |
| бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, |
| "98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе |
| једног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, ко |
| веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим т |
| иливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно |
| а је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је |
| о затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако разм |
| {S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам |
| pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са |
| би.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође М |
| ћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није |
| аница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги с |
| погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима |
| е узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио з |
| удемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и |
| а се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, ко |
| свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило с |
| за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала |
| воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под |
| очила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито ј |
| х писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово ј |
| миру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на гла |
| век.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена по |
| о набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешт |
| забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга |
| > <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она п |
| учава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помо |
| ство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува |
| да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> |
| е ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" |
| а.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и л |
| и се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћ |
| ила твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу |
| > <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизи |
| жалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за |
| , професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они члан |
| е свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши |
| 11_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ст |
| ало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, |
| су.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане м |
| , него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мен |
| брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> |
| пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи |
| вље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њ |
| а и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> < |
| је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је зап |
| е, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> |
| ужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде ц |
| овек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими |
| ће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо |
| подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" |
| из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, к |
| о, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле |
| руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салон |
| веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда |
| е и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад игр |
| се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако |
| стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и д |
| прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке |
| ло више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на |
| г свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијах |
| тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се ба |
| брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је ј |
| ић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа |
| бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите да |
| снијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Не |
| на, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна |
| } Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколик |
| де се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну |
| ем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по |
| коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан |
| /p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитез |
| због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све |
| то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад с |
| лики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На |
| лици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, |
| м елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од с |
| који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погр |
| то ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико |
| е сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела |
| војих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних |
| само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „С |
| влијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који стан |
| млађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 18 |
| > <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика |
| о Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се |
| е матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ов |
| олике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот |
| ђи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и н |
| аничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћу |
| лизини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало изме |
| гата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да |
| огатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када |
| бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата |
| врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесе |
| днијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста па |
| узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда ц |
| оја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби с |
| бе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер ј |
| среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристик |
| </p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" /> |
| ћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите |
| укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се р |
| ик немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад с |
| коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тре |
| и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе ру |
| д гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за с |
| енце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бе |
| велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, о |
| и, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина |
| /p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он |
| иливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бе |
| сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико тр |
| управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гос |
| јно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима |
| атови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама б |
| но лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у ње |
| је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно распо |
| Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за с |
| <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на кр |
| 48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у с |
| и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на неб |
| жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од с |
| ад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропа |
| , који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи љ |
| овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаш |
| осављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p |
| а столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, как |
| дина.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада |
| а, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код д |
| и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“ |
| бомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеп |
| јица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онд |
| ивот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средст |
| дожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим |
| > <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву к |
| адатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена |
| или.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесн |
| мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи |
| </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још |
| обу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, т |
| исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим |
| дно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.< |
| о јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у |
| вом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и крастава |
| о од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> < |
| мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никак |
| како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p |
| за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему ше |
| те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пр |
| таје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трго |
| е браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да у |
| м младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира |
| и. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је на |
| потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме |
| >Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељко |
| му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти м |
| да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако ис |
| само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у |
| а често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут |
| ве речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливис |
| н размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло |
| веће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по дола |
| педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнак |
| професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— |
| ко би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома приз |
| чни туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију г |
| ри су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узори |
| не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био |
| <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њ |
| ко исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{ |
| ажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз |
| који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје пошт |
| овом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по по |
| ="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм |
| воје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуд |
| оручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће |
| но спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том |
| редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, |
| аинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој |
| ђе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је св |
| из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он прит |
| ало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком |
| Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Ст |
| ено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељ |
| у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или |
| о.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и |
| е, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад |
| дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати |
| ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зо |
| шта ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштењ |
| олико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих |
| јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћ |
| нети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, п |
| не Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда н |
| чка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио |
| рти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може д |
| ерницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношаји |
| справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, |
| у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит м |
| сположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је прес |
| ас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба п |
| </p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="ch |
| мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, |
| господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора |
| м столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} В |
| рата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој п |
| етне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде |
| ује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју п |
| огао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу з |
| д руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутр |
| на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан ка |
| општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочи |
| лазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неоп |
| а.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и |
| није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим ј |
| главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Бога |
| м су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унап |
| бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да с |
| во било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену |
| ери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> |
| е могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десно |
| , а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> |
| застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топ |
| зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, |
| а одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијо |
| па девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико позна |
| о и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни |
| сподара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да ј |
| рата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ва |
| .</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још на |
| озна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, |
| а поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мен |
| pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови теле |
| /p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гла |
| асио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p |
| нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ |
| оје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много ј |
| био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад вид |
| се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили |
| н отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се |
| p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Тр |
| о у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивал |
| кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове |
| му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више р |
| и се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, |
| чак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.< |
| а“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се оп |
| </p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу |
| непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свак |
| ици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу |
| ели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не |
| е публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара |
| ило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно |
| ињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p |
| а то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љу |
| ection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.< |
| учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је М |
| ту, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забав |
| >На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није с |
| отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет |
| с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p |
| Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још |
| који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душе |
| д Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ства |
| може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом |
| матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у с |
| у, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, |
| аху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један |
| ђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме у |
| морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У |
| ж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који там |
| ачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то |
| е популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но ш |
| прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ј |
| нцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта харм |
| инглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу о |
| је никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје м |
| да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ства |
| .{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, |
| на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но р |
| но.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро об |
| Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер |
| мо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љуб |
| и богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослуш |
| {S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о живо |
| боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и |
| подар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба н |
| мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n=" |
| о прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што |
| аните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, |
| тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она в |
| је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се С |
| ен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах |
| излечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељкови |
| испаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p |
| о више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родите |
| анео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је |
| ржала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мо |
| и се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> |
| духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно р |
| а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски |
| згоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ов |
| а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну зашти |
| ко обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи бех |
| и си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница т |
| ло би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" |
| его дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се |
| шило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким ч |
| љда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (о |
| , те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакањ |
| д и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="2 |
| се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су усл |
| b n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица зау |
| номе тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огр |
| а, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини |
| p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио ј |
| авнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу |
| ковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Св |
| вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми |
| черас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са п |
| ме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спа |
| сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, н |
| ј кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог д |
| кудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, д |
| е и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном |
| то не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке |
| посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n=" |
| вољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпа |
| ас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој сп |
| табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица пору |
| а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, ш |
| ању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија |
| ори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу |
| девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уд |
| подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је че |
| нтнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Нед |
| вучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просто |
| неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово са |
| листе, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> |
| лазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изража |
| ани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак раз |
| аби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или |
| је, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам мл |
| ар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом по |
| амо онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредн |
| це, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе ц |
| м речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако |
| е је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле не |
| е.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{ |
| тастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Оче |
| ти прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пр |
| столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни нек |
| вај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин |
| ј се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сут |
| уби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</ |
| ио већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика |
| ло се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог |
| з јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра од |
| р 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близи |
| рба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све с |
| ом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше |
| он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по рефера |
| b n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понаш |
| о дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, |
| ој, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није |
| p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике про |
| ни су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред |
| утру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> < |
| рока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро позн |
| веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љ |
| тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по |
| он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних распол |
| /p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог |
| сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија е |
| видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни пог |
| ореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћино |
| је никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједнич |
| тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато им |
| за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} |
| ји, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, т |
| ead>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љуб |
| су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио ј |
| .</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на по |
| дне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глув |
| ћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.< |
| да опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају с |
| цу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, д |
| ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то |
| само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог |
| бав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија |
| се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истин |
| , због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, г |
| анства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација ду |
| ова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалит |
| побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} |
| е се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но коли |
| е породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле с |
| обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете к |
| „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мор |
| /p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У ког |
| анствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао ми |
| ену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из в |
| обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} |
| шњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат |
| као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је |
| траховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корак |
| , по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>Н |
| израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, |
| „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, пла |
| о куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није |
| ко лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао |
| p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, |
| Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склоп |
| овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, кој |
| загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, испл |
| > <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече |
| ољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> |
| и, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врат |
| авицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њ |
| детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са |
| Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине |
| оз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је уста |
| </p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој заба |
| p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено |
| вљевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је |
| м обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сад |
| епа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p> |
| вот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе еф |
| кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.< |
| </p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписа |
| ивоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са |
| ер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада др |
| си, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, |
| арактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа |
| ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?. |
| , не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се |
| ли она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин |
| <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација |
| нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је и |
| >Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је д |
| о.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на |
| аје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном ке |
| ло је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се п |
| о јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са |
| , које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду |
| јски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред |
| , каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> |
| ом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Ни |
| ући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укр |
| агање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на |
| у прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, |
| арица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за |
| ома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене |
| .</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато |
| >Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светск |
| по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освој |
| ере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не н |
| „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Ка |
| вори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема |
| крену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове |
| азвеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отиша |
| ручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“. |
| колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметни |
| аш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две |
| /p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После |
| реје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> |
| прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би |
| као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти та |
| а, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Жи |
| ме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда рас |
| ак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом с |
| лико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div |
| ата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га |
| Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро- |
| чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збо |
| те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости |
| .</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> |
| ан из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш |
| е полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући пол |
| ајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ д |
| ико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз |
| е.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра пр |
| и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома ле |
| арказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши |
| да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дош |
| чно говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад |
| стао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у сало |
| м.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се он |
| тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско цр |
| то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у |
| ари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, |
| } Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два |
| био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, т |
| н наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе |
| ава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газда |
| еки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија |
| вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку |
| куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сирот |
| прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе |
| са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћи |
| гијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и па |
| варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, |
| воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ |
| адемију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечер |
| штен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкурен |
| наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</ |
| човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!. |
| ; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као |
| на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.< |
| названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пу |
| ас зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху |
| се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он п |
| може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе |
| се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливо |
| је са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сл |
| је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“ |
| ти.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је у |
| од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливој |
| погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих св |
| о на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осам |
| дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није |
| шао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса |
| иливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео |
| и.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>К |
| потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала пра |
| о је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центр |
| или на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну |
| о је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} |
| ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <p |
| тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изг |
| тири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Ј |
| грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази д |
| скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чу |
| ајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе |
| понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаш |
| лило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која |
| ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш |
| Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p |
| о сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји ве |
| се таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мен |
| </p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жерави |
| то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити |
| вог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је |
| признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстан |
| се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто |
| аше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали |
| и родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb |
| е напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, |
| пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина уче |
| век гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео |
| је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту |
| и није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске с |
| им хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше |
| о се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S |
| е обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле |
| непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октоб |
| увала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су С |
| сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакш |
| им мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је п |
| ећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста г |
| у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге да |
| </p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, |
| ка освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски |
| као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад поче |
| з своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после |
| жи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даље |
| S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један о |
| p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p |
| у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да |
| е.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остај |
| сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него г |
| <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим |
| лицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја на |
| са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах |
| штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија |
| ајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху |
| омиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засв |
| лико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (о |
| нија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фриш |
| разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, ка |
| ћ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић |
| имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="cha |
| мој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је ова |
| <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, |
| врђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпиј |
| што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а к |
| а клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усе |
| а ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан пос |
| а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада |
| /p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> |
| беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима |
| назију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друг |
| Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је |
| , које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се испл |
| сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више |
| стојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па |
| у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Ми |
| ничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као шт |
| адава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „П |
| а видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајза |
| !“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и |
| >Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамешта |
| мутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред г |
| p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, н |
| одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби |
| ико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени госпо |
| Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— О |
| сана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мат |
| чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је пр |
| Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:< |
| Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је |
| потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада ра |
| p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје. |
| у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удеси |
| ead> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовн |
| у представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да чо |
| за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме с |
| свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> |
| p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, |
| ену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практи |
| даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толик |
| а љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да |
| вај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим п |
| каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дне |
| вој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> |
| неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду |
| то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео |
| е пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Зб |
| ку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но ка |
| олицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љ |
| имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом пропи |
| издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У |
| и, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези |
| ко Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетв |
| положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине. |
| јној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, ка |
| ис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, |
| се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше |
| онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трго |
| “ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро |
| н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари нач |
| вор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се ниј |
| ичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једин |
| ник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и тем |
| >Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак д |
| ле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По пре |
| .{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се нес |
| и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи жив |
| не загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и п |
| несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја |
| ...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што ј |
| је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је с |
| .</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу |
| ије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, при |
| а је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукош |
| ршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.< |
| ане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће о |
| се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> < |
| нице.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су |
| и, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко |
| тили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у ово |
| ре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>В |
| <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи де |
| управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Ш |
| дијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Гл |
| љаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна |
| дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше В |
| у већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за п |
| неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући |
| ељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране |
| ето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је је |
| цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, к |
| је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпати |
| Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај |
| а је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да |
| ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Бог |
| <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, |
| наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то |
| ути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему |
| ="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, |
| оси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. |
| ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу вра |
| г оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомор |
| сле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми |
| ити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па |
| ивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да |
| е самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатић |
| {S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбо |
| — „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Да |
| злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Дан |
| , да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</ |
| т у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби в |
| а је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж |
| а само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим |
| је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен |
| ница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац |
| оме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов о |
| тајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто |
| такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је |
| :</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „ |
| ивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прело |
| од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> < |
| каква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалос |
| ела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Каши |
| ло је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се |
| овић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење |
| ђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на приста |
| ахтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан си |
| дрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она веза |
| огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих |
| н, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћу |
| дмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну |
| а тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да |
| Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливо |
| сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштв |
| упло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били по |
| ицу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Он |
| на пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са р |
| </p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Он |
| џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за |
| а су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку з |
| се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радоса |
| обе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао н |
| па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око ра |
| њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, еле |
| </p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.< |
| је, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, |
| , но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је л |
| две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нест |
| на уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p |
| .</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако проду |
| ала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пу |
| ри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, м |
| Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле |
| то расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написан |
| старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцим |
| ужену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> < |
| ните дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам |
| оје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па |
| потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући |
| припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиг |
| се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елеган |
| с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавица |
| уо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да прев |
| је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат |
| ће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га напа |
| </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла. |
| продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па |
| пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразит |
| и се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу по |
| море, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила |
| дскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно |
| ером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњ |
| мо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би |
| а чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Милив |
| <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим с |
| њати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се св |
| м ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло п |
| орим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се ј |
| ну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, |
| осом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако бол |
| .{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који |
| S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудориј |
| бијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату |
| ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупа |
| њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, н |
| већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вре |
| најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета |
| и!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем сл |
| но рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код |
| ма, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског |
| ек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу |
| још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплет |
| однику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>О |
| <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у сви |
| ре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Соки |
| упани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> |
| <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p |
| богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од |
| рца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држа |
| ала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није |
| омир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опр |
| ји дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> |
| p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спав |
| ивоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он |
| , тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више |
| </p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем |
| а свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено. |
| ристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим |
| ић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељков |
| тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше |
| у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, кој |
| ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, б |
| ољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?.. |
| крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у п |
| пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој |
| авалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се не |
| га нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, ок |
| још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу |
| помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n=" |
| о што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада |
| чима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здра |
| а се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p |
| смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче |
| спод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевим |
| оме је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До с |
| ој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице |
| е по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „ |
| ољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он вр |
| о, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случаје |
| ледњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према |
| нкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузел |
| ућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад с |
| а његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ |
| ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно |
| мена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо с |
| р потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба раз |
| био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, отк |
| S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћ |
| ема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p |
| своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жи |
| даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокиц |
| на и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свог |
| азноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Ми |
| м.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он |
| /p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну |
| пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна уз |
| је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју |
| е је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима о |
| хов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а ниј |
| ња, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — с |
| > <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између |
| ј срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души н |
| вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у ов |
| иво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи з |
| белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља бели |
| цне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго |
| Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралис |
| игде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окаме |
| p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p |
| До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свр |
| слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p |
| о могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, |
| га не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био з |
| ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око ве |
| им Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} А |
| куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да оп |
| "chapter" xml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаш |
| и по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију ст |
| ве жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за |
| ек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>С |
| главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе с |
| зије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако н |
| ије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пу |
| ецу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих |
| оличине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</ |
| чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је М |
| празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано з |
| са.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједн |
| свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао |
| м: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, |
| ко се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема с |
| зда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је јед |
| а застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешт |
| ротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Ра |
| ли наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чи |
| >На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушки |
| но изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала |
| дио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вул |
| .{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да |
| рао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, ка |
| едали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се |
| у се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да |
| место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли |
| у госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао н |
| убомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао |
| од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, |
| и је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу н |
| из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због |
| је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски зан |
| а пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жа |
| прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> < |
| девина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су води |
| е слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, |
| или потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој |
| аћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а |
| легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да м |
| <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благо |
| ..“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, |
| /p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише |
| но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао и |
| знамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Т |
| к, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p> |
| рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због о |
| брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Га |
| pter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због |
| еба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће от |
| е мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на |
| ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато оп |
| више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само јед |
| е, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено |
| оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да п |
| ека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се |
| ћа у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови |
| е, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, |
| т га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисто |
| индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле |
| напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љуб |
| х Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад би |
| дио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене ж |
| ом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, |
| ругим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски |
| .</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S |
| био на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико |
| и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и аванс |
| > <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину фор |
| ада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом в |
| /p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе срп |
| емо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, |
| е приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујем |
| акоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господа |
| оји је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Бе |
| Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да то |
| му са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p |
| ужиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни јед |
| неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је ко |
| ицом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} |
| осту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, |
| да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он |
| мир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Соки |
| о заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим до |
| оју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као ш |
| дбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>О |
| тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име б |
| ајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико ј |
| т са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако |
| о весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у |
| Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро п |
| њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по н |
| ена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут у |
| ом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не |
| да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима |
| најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо мо |
| упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</ |
| у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав уло |
| .{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Т |
| са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобо |
| евњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p |
| а јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у пошт |
| ело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, ни |
| а.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица |
| А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, гос |
| антом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он |
| о је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар ка |
| во тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има ње |
| а и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно др |
| у, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у |
| исмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Да |
| јем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити |
| <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар |
| тпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је љу |
| <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Г |
| </p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је |
| чевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењен |
| ко неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Мил |
| а обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одг |
| стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепа |
| у унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мал |
| га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је п |
| ушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто |
| ије знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" |
| учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавал |
| у собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно друго |
| тнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је |
| у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он пола |
| о пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај |
| је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потреб |
| /p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око ку |
| , који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу |
| еду рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо |
| је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који |
| а се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да |
| де у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> < |
| а епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</ |
| исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, пи |
| извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису г |
| а, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир |
| њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!. |
| о, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтил |
| грам о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то ов |
| p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да ј |
| госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га |
| није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборав |
| о је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко пого |
| ули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, то |
| у Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше |
| извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пла |
| товима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да |
| је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: ли |
| од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му п |
| ба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу |
| Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да |
| то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају |
| ују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на с |
| оклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја |
| је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p |
| је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар н |
| но, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац |
| >Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје б |
| ију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са С |
| често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођен |
| оме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, |
| b n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, |
| ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, |
| ј сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се нав |
| ришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све |
| ојим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вул |
| мукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p> |
| и однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист ч |
| вај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, вољ |
| а почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“< |
| њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва п |
| а овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, |
| а да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јак |
| вога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају |
| посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето по |
| д се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпију |
| } Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са с |
| које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу п |
| се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима с |
| скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторс |
| м свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, |
| страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога ј |
| е даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи |
| ла каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.< |
| а одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то |
| о походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препре |
| именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због |
| >Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и сп |
| пут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини. |
| ће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ пре |
| да Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда |
| а до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газ |
| ead>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га |
| с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који с |
| о се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швај |
| окицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало у |
| ћ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је |
| е исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио други |
| и се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле |
| године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не бр |
| у.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те |
| ........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно ок |
| џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, п |
| су била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је так |
| јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је |
| код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник. |
| дити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је м |
| постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни |
| /p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине |
| ласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n=" |
| случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго с |
| да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p |
| ски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</ |
| воје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде |
| то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> |
| пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газ |
| ас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које |
| поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су ис |
| посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда и |
| e="chapter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није ба |
| до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од к |
| чкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето |
| одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} З |
| аву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Соки |
| воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се са |
| он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> |
| но купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз пош |
| зе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже |
| ог човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да |
| ељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи |
| ало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, |
| на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је р |
| а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на п |
| о и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и |
| ла слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и пород |
| Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Сим |
| , да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посмат |
| на таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било б |
| е за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.< |
| ма, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узв |
| p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје |
| е, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> |
| цима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и |
| је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; |
| састи изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и |
| ку дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни |
| ницу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте |
| >Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке кап |
| ко и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези |
| аш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви |
| ој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p |
| железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене род |
| им у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене с |
| средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, |
| зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник |
| p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не п |
| ама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скида |
| трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на |
| у куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају |
| мо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано доб |
| >Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје |
| е, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} |
| ко су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не дола |
| ћана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, к |
| вало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гр |
| из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми о |
| се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо п |
| то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде ч |
| ао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њ |
| .</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начин |
| нац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и а |
| муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сва |
| а дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у |
| анисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомилано |
| но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике ш |
| аном граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оже |
| оју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се ку |
| ба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трај |
| Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да |
| е онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаш |
| г великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, |
| шем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма н |
| /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог |
| времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} |
| исама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па |
| ло за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови мл |
| оља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису |
| на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p |
| од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем |
| пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> |
| убомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остан |
| одавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајућ |
| њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла |
| <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваљ |
| ошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.< |
| чку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На |
| се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, |
| ва!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле |
| грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела |
| бог тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазил |
| е.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић. |
| из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, пон |
| едном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наст |
| чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“. |
| овој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су чети |
| иче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари |
| м и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништ |
| p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе |
| вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> < |
| апред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница |
| ицавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на |
| ја нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа к |
| у руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Какв |
| ропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „ж |
| отица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад п |
| гаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, |
| а прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „Т |
| нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бац |
| еравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које |
| ицом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Дан |
| а имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим позна |
| подин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупк |
| тета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић иш |
| гатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је |
| куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сел |
| -шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар С |
| кна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад |
| евета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кис |
| одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус на |
| би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обич |
| и као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напос |
| а.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} |
| имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Мора |
| до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни < |
| } Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спрем |
| >У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога му |
| </p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз о |
| ако ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте дома |
| је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан |
| е и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту |
| на и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} |
| утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим |
| нимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли |
| издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам |
| >На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки |
| ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љ |
| .</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> |
| па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне |
| довно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи |
| на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n |
| сли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на |
| родане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота |
| <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у |
| е госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пре |
| билна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много |
| p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, т |
| воје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто с |
| <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кос |
| уру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше |
| p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} По |
| ку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје |
| имски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> < |
| онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је |
| , но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о ст |
| а њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да |
| околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> |
| уђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром |
| његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео |
| е није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и |
| едном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз |
| ца и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупн |
| о Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n= |
| тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава ни |
| ска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком |
| осиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Нед |
| м... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливој |
| прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчи |
| е сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, д |
| ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звез |
| извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n= |
| еколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, пр |
| т пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је об |
| те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta porro tr |
| споведа у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гос |
| битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Дана |
| ка и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у бо |
| од материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког време |
| цу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Бо |
| а добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја с |
| ма у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који |
| о место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи |
| то време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац |
| ица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би с |
| он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не м |
| кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје к |
| ам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>О |
| лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одај |
| а господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливој |
| а нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату п |
| , за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ пр |
| у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p> |
| е љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изнен |
| обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз т |
| обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: |
| ш по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеж |
| „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих оча |
| „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени прино |
| „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} М |
| егове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка |
| е... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба з |
| адржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам |
| пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе |
| ије никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, |
| ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад п |
| е затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене са |
| Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да о |
| .</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасн |
| , подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уште |
| нусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро |
| д пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често |
| колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомо |
| рабрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово пит |
| } Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први ск |
| ни гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унуч |
| pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као |
| гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни сал |
| ли крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању |
| аво, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пук |
| отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, |
| ина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видел |
| говим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно каза |
| х Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се он |
| м.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к |
| но непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната |
| јници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност. |
| епа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне |
| ћ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилинд |
| века, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му ј |
| аест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, ка |
| повест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и |
| > <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само |
| аљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, |
| посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p |
| а док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар н |
| ар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, |
| да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска в |
| довина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код теб |
| де заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, |
| азив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" |
| и <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но |
| измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и |
| покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољст |
| у неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним |
| хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста сн |
| убомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одм |
| прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном жи |
| х две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оц |
| е, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје |
| ења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публи |
| нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, кој |
| жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све |
| /p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, са |
| на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, к |
| .</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право |
| мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских пис |
| сновицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би треб |
| ш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да па |
| кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта в |
| ран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој к |
| це од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блажен |
| ским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, |
| м пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако пот |
| е путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључит |
| ећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам |
| p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жал |
| p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима ра |
| е с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p> |
| <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе! |
| Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој п |
| не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На за |
| , а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" / |
| ично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!. |
| тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутн |
| ри начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву назд |
| тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који |
| н нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У мест |
| иво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њен |
| даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке с |
| ретуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом ес |
| су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим ме |
| своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, с |
| интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам зн |
| јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за о |
| згледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки д |
| ћу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво |
| ом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</h |
| х брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> |
| ознаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апс |
| а год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, |
| стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир |
| а ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај поса |
| вало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он |
| е тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, врте |
| вршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту |
| се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледај |
| да цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши св |
| залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, к |
| иференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигу |
| а, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, |
| еде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p |
| више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погле |
| да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином |
| ца нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од |
| ао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити сре |
| у пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у |
| Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски |
| , није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати |
| пао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама |
| ertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tert |
| је ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених по |
| иметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрациј |
| утра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја. |
| сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да ј |
| во доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, |
| е беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но пр |
| <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Мили |
| осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју о |
| ију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и збо |
| > <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке мла |
| им неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног обла |
| </p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{ |
| има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са ови |
| напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој ш |
| ојала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест |
| ом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све ш |
| лики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, в |
| .</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, насл |
| ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега |
| е млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и п |
| , свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревма |
| срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равн |
| шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на |
| и.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> |
| ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Милив |
| зи и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом |
| .</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу нова |
| забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радос |
| за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада би |
| b n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железн |
| домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> < |
| <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју сл |
| ма.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да с |
| јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му |
| xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од |
| ило и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска ж |
| тарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиро |
| печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и гос |
| ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало |
| зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно |
| уди, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не с |
| трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима |
| х зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му пр |
| редена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед б |
| оворећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отима |
| адићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијс |
| ју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој |
| „На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. н |
| <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Мил |
| тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није н |
| у, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је |
| мо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су брод |
| грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна п |
| не на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „ |
| дружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гони |
| евину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала с |
| адне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше пол |
| тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да |
| !“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— |
| о!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни |
| о зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати |
| овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, п |
| ану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га |
| прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се |
| свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то |
| <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на у |
| лучајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.< |
| ио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то ви |
| секуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, |
| д и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, за |
| ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:< |
| чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше в |
| и писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих приз |
| кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> < |
| ећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си па |
| > <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано |
| ама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран нова |
| вног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердев |
| газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисл |
| а постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, добро |
| марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема |
| у им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуци |
| и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче. |
| а срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света |
| био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале о |
| ћи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се |
| арбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који |
| је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господ |
| <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато |
| икнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим п |
| ри, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p |
| иву.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике |
| </p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p> |
| прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његов |
| вани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје |
| тер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и т |
| , никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке |
| Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле з |
| време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> |
| године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико ис |
| ташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посма |
| <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="3 |
| е само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господ |
| бично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је дв |
| адне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се |
| на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, п |
| кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво из |
| ави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су с |
| трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измења |
| бочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као не |
| Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, |
| и повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме неп |
| ин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Зв |
| н сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Ова |
| ав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> < |
| итајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази |
| м речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веом |
| ник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, гд |
| то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства прав |
| Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста |
| иновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господ |
| ковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и го |
| ед, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, чов |
| еданпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, |
| одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства |
| однели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и |
| <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен |
| ки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, тер |
| анпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор |
| уна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веом |
| ић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова |
| врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила муж |
| устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p> |
| несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем |
| плетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и |
| је ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Милив |
| еп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и |
| етири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени о |
| у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатиће |
| </p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку |
| <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од св |
| а!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову но |
| /p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, моли |
| од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештен |
| p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{ |
| едној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био ве |
| томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице |
| о је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одуше |
| > <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</ |
| зненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Б |
| абе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, млади |
| а неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна д |
| а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздра |
| шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче про |
| као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све |
| а на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{ |
| о чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад |
| да Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које |
| p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак по |
| д прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу соб |
| од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо мест |
| То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.< |
| ци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старц |
| а домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад |
| икантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте |
| а она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади мом |
| столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, |
| one unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па как |
| т је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, |
| .</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад с |
| је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере. |
| ди, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути стариј |
| ), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисо |
| пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p |
| ц троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 18 |
| од савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће соб |
| </p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све тр |
| ра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се |
| а је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога д |
| назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао |
| је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с |
| то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњ |
| обро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они дана |
| едаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена |
| те љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић |
| час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и д |
| о да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни сл |
| доше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у |
| елу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано о |
| од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака |
| десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах |
| е донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и у |
| нхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „п |
| што пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> |
| знесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијо |
| ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо |
| спођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а |
| и велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на |
| </p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> < |
| етљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степ |
| <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њим |
| нка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.< |
| асне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини з |
| еданпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису |
| код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају |
| ике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комов |
| је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио пр |
| ај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако |
| и, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде |
| к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима п |
| бичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете |
| У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не в |
| , „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде |
| } Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љ |
| цали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једи |
| помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно |
| акијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих |
| сам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на < |
| сто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране н |
| као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је п |
| /p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, сед |
| огаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весе |
| момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n |
| ха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио |
| /p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје |
| воју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолут |
| поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се ск |
| је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради |
| ут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јав |
| <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, по |
| због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и с |
| азлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са |
| га дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположе |
| ари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, пр |
| а никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, |
| подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет од |
| а свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог |
| вим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема |
| проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке пр |
| дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим своји |
| вају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино |
| ли седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начин |
| д је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним о |
| а журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од ку |
| а, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, к |
| е од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} О |
| о не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи о |
| ина постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет г |
| рсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције |
| на два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је |
| његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би ве |
| великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара |
| е се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дан |
| чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте |
| ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођ |
| е за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се б |
| ито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи |
| 16" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне |
| .</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им |
| ина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупир |
| за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и |
| и.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прош |
| ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...< |
| њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За о |
| а три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, |
| у није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: сп |
| да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници леков |
| жати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на |
| олико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је |
| ентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на не |
| т дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом м |
| е.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са м |
| ати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p |
| новника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату ни |
| то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка |
| hapter" xml:id="SRP18911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда вла |
| плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да с |
| очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много |
| коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једно |
| ошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим с |
| "108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини ба |
| мило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и прав |
| арске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску |
| е сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе |
| умљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила |
| ечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, |
| наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на |
| је погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болни |
| " /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку н |
| “ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за |
| и је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади гр |
| анице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спом |
| пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, |
| Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> < |
| ишта.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, к |
| р, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побрат |
| пет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањ |
| а, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер |
| аху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p> |
| апуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове |
| оби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</ |
| S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске пос |
| оре прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она дво |
| ад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцк |
| д новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пар |
| их сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Ч |
| е и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, пре |
| њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели |
| ="chapter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Мили |
| роб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше с |
| око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном |
| </p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p |
| — „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па |
| зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умил |
| оји је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</ |
| згледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војн |
| Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> < |
| која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — сво |
| амен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не саст |
| уг, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опре |
| нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— |
| “...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</ |
| а врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Пр |
| >Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— |
| он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Друг |
| знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, је |
| >Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано |
| „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у |
| н и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, ка |
| жешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, |
| ачиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубом |
| ихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код дру |
| сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разго |
| ворити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Н |
| ако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: |
| ски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући с |
| бијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, |
| ју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика |
| на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонил |
| уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину |
| .{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметик |
| би.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карта |
| вима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари |
| љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадал |
| ридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад |
| паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији |
| p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после ки |
| а липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници |
| е онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, |
| кав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он |
| парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамур |
| ијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом. |
| д девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари н |
| Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p |
| ак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он с |
| ак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и |
| ослужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.< |
| као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је прв |
| послетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из њ |
| тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једно |
| зговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p |
| јих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га п |
| ; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек б |
| о, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац чов |
| чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> |
| учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој |
| најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу нес |
| Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој |
| рећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћ |
| градско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се |
| ти он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред ре |
| ође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје |
| о дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг |
| не престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридб |
| сто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним |
| енути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на ко |
| сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ћ |
| , само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек о |
| ће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем. |
| до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произа |
| потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно н |
| вате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{ |
| једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ан |
| винила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим че |
| .{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ преки |
| итом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених к |
| лица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милиц |
| мишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чини |
| ца, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дал |
| о одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако п |
| телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но н |
| главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овом |
| >Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сно |
| а је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов су |
| у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку о |
| неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као |
| цино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам с |
| ушевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више |
| м на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели |
| свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде госп |
| је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, н |
| ај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све |
| би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и бога |
| , изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, пон |
| тио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Ми |
| ничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој ре |
| рати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје за |
| би то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда |
| и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и |
| тине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљ |
| је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, б |
| жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то о |
| напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако |
| доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p |
| мајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а бог |
| оба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уст |
| преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом. |
| нутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи сп |
| печатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав |
| p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна с |
| и друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дак |
| омајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве |
| > <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећ |
| , као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У |
| ачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем |
| помагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали |
| душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости |
| {S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривц |
| , који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве |
| устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа |
| беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој к |
| {S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поет |
| р пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више |
| с целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p> |
| вом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо |
| т силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га |
| живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју |
| гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати сво |
| о поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју |
| и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се с |
| а он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати ра |
| убомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> |
| не чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве |
| ао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактерист |
| и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, н |
| о друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који |
| ијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лак |
| , но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p> |
| {S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да |
| а, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, |
| још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, раз |
| о ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да |
| >Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По гл |
| м, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи как |
| само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после т |
| о је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, |
| аво очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S |
| су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То |
| воме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не б |
| ним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и |
| почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту |
| :</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича |
| са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома пр |
| ља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жало |
| кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а |
| } Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најж |
| к око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, |
| једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфр |
| но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније н |
| p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима ос |
| џији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна леп |
| а пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притисну |
| то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити она |
| вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исто |
| це њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су в |
| и расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Срб |
| жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тач |
| базривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколеги |
| ко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном |
| учаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по |
| ћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама во |
| ад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p> |
| јуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он дав |
| дње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не |
| осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више |
| оз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам нећ |
| о сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} |
| 33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме мож |
| на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће |
| аница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи ма |
| ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њ |
| м и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде |
| ам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n |
| јих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она т |
| арад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што. |
| тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно д |
| још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не мог |
| да газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p> |
| едном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену дец |
| речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу |
| изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазиј |
| стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане |
| послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попус |
| е баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, |
| иле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излаз |
| , пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане из |
| аборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познава |
| , одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затраж |
| то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с м |
| тишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, |
| дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а |
| ра или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом |
| роти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубав |
| где и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Слив |
| ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у пош |
| ај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p> |
| жу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иниц |
| озволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко |
| завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Да |
| лазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, |
| не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије |
| ра, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва |
| а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, |
| њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> |
| ивоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није н |
| рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све |
| кве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу в |
| а разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма |
| .{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је |
| е сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мис |
| p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, |
| радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети. |
| тељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сад |
| ред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetit |
| своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у |
| јпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим друго |
| а, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошл |
| оћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори д |
| само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо |
| и су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу оп |
| е поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, |
| прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се |
| на огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.< |
| ежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић |
| ајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на о |
| је скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у |
| } Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу |
| ао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испиј |
| нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда |
| ја, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, т |
| је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето сна |
| ругоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје |
| оји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном прилико |
| но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој наш |
| ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душ |
| ше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у ц |
| вакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска |
| не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и |
| за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена де |
| , а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да |
| знајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две |
| осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, м |
| а је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говора |
| трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер о |
| вати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, п |
| д мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближуј |
| ако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим в |
| спише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p |
| вчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа бру |
| је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У ово |
| више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте ни |
| ога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мил |
| ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница са |
| ио је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ о |
| провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћи |
| вршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љу |
| а уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{ |
| о па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку ни |
| рализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде |
| е овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има по |
| оју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, |
| и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни |
| p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> < |
| оме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ |
| ебе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.< |
| родице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Дан |
| о за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Б |
| } Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитељ |
| дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање |
| имила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена |
| д произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега с |
| години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један о |
| ла посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не мо |
| ао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је |
| лату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што нас |
| т месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} |
| о требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом тво |
| обедити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даниц |
| То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти прин |
| , што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају пра |
| па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам з |
| то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад |
| цу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твој |
| зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадн |
| ајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе |
| Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то |
| , вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и вас |
| ао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повеч |
| се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Пет |
| ти Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а д |
| ележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла неку |
| је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како |
| смо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно |
| тупи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти |
| ошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачува |
| испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпо |
| ба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и |
| послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лека |
| е време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, |
| ку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је |
| сео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично по |
| апротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим |
| ас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта |
| Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није. |
| остао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда про |
| ата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="10 |
| пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са |
| двокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах н |
| због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја с |
| оме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или па |
| ак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је и |
| јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће ба |
| оју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у |
| трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак |
| д госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпу |
| .{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, он |
| ало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> |
| ко случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога |
| луцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристај |
| у.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери |
| већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица ј |
| ије.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb |
| тпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада бори |
| } Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није |
| и се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није |
| сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам |
| њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је та |
| бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу прим |
| гиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако н |
| га је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзакта |
| летао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Д |
| а, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекут |
| ахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступи |
| свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано |
| и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb |
| убазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужник |
| ост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, и |
| е затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па св |
| > <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао н |
| чи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога нас |
| сом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> |
| > <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за |
| свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај страна |
| тим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеган |
| же од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и С |
| љене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даљ |
| ај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да |
| м биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је |
| } У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају св |
| ке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p> |
| уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио |
| рено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу |
| " /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које |
| сала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, |
| игде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све |
| тији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у свом |
| био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног |
| ју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је |
| ему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто у |
| анат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, з |
| Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, ј |
| главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесце |
| раво од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу др |
| цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то |
| p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> < |
| мо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и изв |
| о труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам |
| и и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због кој |
| е; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле |
| Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад |
| с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих |
| атић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове о |
| друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, ж |
| је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно удар |
| ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</ |
| ивоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен |
| родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, наш |
| сну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</ |
| нунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, сва |
| осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} |
| ује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а о |
| иљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>М |
| о само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морал |
| лава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> |
| но, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће |
| бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога |
| вић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, |
| одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који с |
| и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаш |
| ао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му ј |
| скајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштр |
| е ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...< |
| познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, |
| судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се |
| ад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда |
| то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво има |
| ли Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су |
| хата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут |
| било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цел |
| е, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да о |
| па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах на |
| у, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас |
| што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем прес |
| м штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке по |
| се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и при |
| } Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Т |
| еколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <d |
| није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Ми |
| гаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше п |
| моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље |
| је је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост |
| као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихв |
| послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <p |
| о је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забра |
| играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седе |
| еме овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут о |
| отив, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиром |
| а ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује с |
| > <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на |
| Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља поб |
| о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рач |
| огледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произ |
| аче посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од |
| >Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div |
| S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра. |
| , или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p |
| пахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај |
| у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати св |
| .....„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. |
| за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела гл |
| дну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци лети |
| , у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бит |
| очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа забо |
| се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Не |
| ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како |
| ке тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав в |
| , па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{ |
| ..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p |
| у за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то в |
| је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њ |
| треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавит |
| на, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, |
| , прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе |
| послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, |
| S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити н |
| к Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његови |
| ојник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>О |
| > <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече јо |
| млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку |
| хићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би в |
| спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би |
| но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није |
| <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје ос |
| ити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о сво |
| — „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима |
| а више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S |
| аврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само п |
| иша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о |
| ликих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> < |
| шио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имањ |
| т...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она |
| смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер нема |
| ћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти бори |
| трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, је |
| пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изн |
| старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао |
| или, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па |
| ица ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p> |
| , но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о |
| но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој |
| бе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетир |
| ре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми ј |
| дна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад |
| би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада ни |
| , што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати н |
| и свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украс |
| да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале |
| ад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну стран |
| лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца |
| убомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је С |
| ао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним одн |
| етак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, кој |
| ужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто |
| је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу |
| лико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим |
| ољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну ка |
| јка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, ко |
| , и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео |
| у се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па |
| шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју |
| ати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не д |
| >— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас |
| причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код |
| во му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти |
| <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју пр |
| г му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересова |
| , меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга |
| отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу |
| ић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Ми |
| S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С т |
| ако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, |
| е коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, ка |
| само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прв |
| весности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити стра |
| се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг. |
| и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није јо |
| ица гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту ба |
| ку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су |
| а, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па |
| , да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да в |
| да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>С |
| е потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руко |
| молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако |
| да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, |
| е жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да с |
| се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливо |
| је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао н |
| човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер ј |
| егдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти |
| аху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према дру |
| цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених род |
| е:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} Пос |
| м одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> < |
| угом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, кој |
| ни.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би |
| које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад та |
| ако можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај |
| , па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста узди |
| ле почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да |
| м начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са свој |
| војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> < |
| ачин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што же |
| гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније |
| оскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом |
| олико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад |
| извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учи |
| њи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окру |
| арта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то с |
| човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би К |
| је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколик |
| каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дува |
| тић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић ј |
| шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да пр |
| p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Сими |
| </p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се |
| „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часко |
| би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овак |
| наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> |
| /p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога се |
| га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео |
| <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> |
| оложи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније из |
| шла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави г |
| оравимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме ве |
| е Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био |
| ење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му с |
| д свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је |
| ви за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног пош |
| па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себич |
| да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају |
| скудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, ра |
| а, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начи |
| е.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, ов |
| еома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и па |
| ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не |
| ного јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу |
| могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао м |
| уга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то им |
| гачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер |
| ког чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан чове |
| гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстари |
| тиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и так |
| е геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може б |
| Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола |
| о би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута св |
| ају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће |
| p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгу |
| новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџ |
| који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што с |
| дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви с |
| аман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим ст |
| оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до први |
| а овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за ови |
| е учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши: |
| о име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега с |
| ећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румуниј |
| ћа да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{ |
| му мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни са |
| оје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покуш |
| </p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим |
| асно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путов |
| н, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на с |
| о.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се н |
| гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нис |
| х се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрме |
| је се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији |
| о, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свог |
| оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомир |
| {S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не |
| крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук |
| да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друг |
| знати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па ј |
| ут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше |
| азије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати |
| и Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, к |
| премила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, н |
| змишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На |
| ице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да |
| више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његов |
| ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушим |
| није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p |
| ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да с |
| т, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само |
| орд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда сп |
| а кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази |
| ко од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди |
| вости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она н |
| на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, |
| </p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што |
| тим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихва |
| разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижев |
| велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те об |
| крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне |
| ти, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде |
| заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да изд |
| теље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати |
| сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а |
| им идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље < |
| ир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разгов |
| ехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мо |
| се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, |
| која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Н |
| То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S |
| Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} М |
| водити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна зн |
| и Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затреба |
| а Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његов |
| , да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливо |
| о зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колик |
| ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих |
| а је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p |
| јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати |
| то му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену пр |
| но оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српс |
| уке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врат |
| мињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, н |
| чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, |
| намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваки |
| ца опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака |
| друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, |
| е дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику п |
| и овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На з |
| вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{ |
| ница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да ку |
| оту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромаш |
| колебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким |
| прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је |
| живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих |
| газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет годи |
| ше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“ |
| дише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за проду |
| !“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она в |
| , нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са |
| сти и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је |
| забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У о |
| ло било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у |
| е му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем к |
| стају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| а његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> |
| ебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где с |
| предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше зве |
| /p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики ка |
| овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запитк |
| е ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам |
| е друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зара |
| од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њ |
| тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све |
| чивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари н |
| „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле |
| м је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем звр |
| д ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја |
| делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмрт |
| о се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо ба |
| >Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остал |
| е је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим прот |
| Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, из |
| “ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише |
| озор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору д |
| ам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми с |
| а осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има |
| ла је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала |
| тио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би би |
| тео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим је |
| жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензио |
| м намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе |
| је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од |
| упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" |
| на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине. |
| засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да |
| причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не т |
| ире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано С |
| , против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и |
| ао да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, ш |
| ј ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше |
| , ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љ |
| сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да до |
| 95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} |
| размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су ве |
| проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим |
| треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, в |
| вим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположењ |
| p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милиј |
| ној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих |
| и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, |
| риметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према м |
| имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана. |
| по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити б |
| вадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ |
| ју у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов |
| би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, |
| ут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и |
| ише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешт |
| и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сал |
| а, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ни |
| отине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљд |
| му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког в |
| о, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сад |
| а се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или п |
| у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесом |
| љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у н |
| баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу н |
| ећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очеви |
| необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма |
| амо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на |
| не двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје н |
| его чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p |
| слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потом |
| да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за креч |
| тити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неум |
| прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „вре |
| војим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне |
| о уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p |
| а нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} |
| иру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> < |
| > <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели |
| ји у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на д |
| о мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Бога |
| ске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико ј |
| шик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> < |
| и откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај п |
| е још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{ |
| инама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није ш |
| сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напас |
| о пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви |
| та не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>С |
| већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за м |
| сад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим св |
| ито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је! |
| ни и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам м |
| зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше п |
| <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако располож |
| „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом ова |
| и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше |
| ране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> |
| жило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занес |
| за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, |
| Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет |
| а овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p> |
| сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је М |
| супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недо |
| да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове д |
| четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за |
| >— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећ |
| нали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.< |
| је јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S |
| S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> < |
| у ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> |
| упи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или |
| па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је |
| ковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>С |
| и удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање д |
| нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бу |
| ије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било пр |
| тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуст |
| стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву н |
| је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем |
| в њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да |
| .{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да т |
| спође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да |
| само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не у |
| могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов саст |
| и.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири |
| , да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив с |
| , он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки |
| овић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље |
| оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ов |
| неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним однош |
| види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је ве |
| S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добр |
| старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је х |
| да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но р |
| стадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалет |
| ли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао о |
| ећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другом |
| ано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири ре |
| >Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала |
| иливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да обра |
| S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p |
| испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сир |
| не мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чи |
| мињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на |
| n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини |
| сећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни са |
| и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливој |
| то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p> |
| ко се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ д |
| {S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </ |
| је никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни |
| и живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одоле |
| оме се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: |
| не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Н |
| сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливој |
| мам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добиј |
| амеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Срби |
| о разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чек |
| тварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и слав |
| ика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно о |
| станемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} |
| првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме |
| да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово |
| не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним рокови |
| рва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, к |
| кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, п |
| дговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Бога |
| к, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о друго |
| не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо |
| а.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетк |
| {S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све |
| рује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, ко |
| алосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој н |
| p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но |
| .</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу за |
| ах и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађал |
| вета!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја |
| отив свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове |
| Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па |
| роштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни |
| развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> < |
| е једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благос |
| о разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о н |
| учавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је |
| ила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Милив |
| аш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир |
| од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем п |
| е отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао |
| хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да т |
| па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде п |
| уле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за |
| т твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је п |
| је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазни |
| ме и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p |
| то га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може |
| ио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} Т |
| и посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике |
| њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређ |
| кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у |
| има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{ |
| а што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим пре |
| га пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> |
| оримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжа |
| и нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесде |
| Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверс |
| ајновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на |
| о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капитали |
| о урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па |
| позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред о |
| ујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држ |
| докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању |
| мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима |
| против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне |
| дети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из |
| ојим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се |
| <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на |
| ка Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један ти |
| а Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опази |
| моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са |
| стану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно |
| очи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам т |
| меном тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па |
| је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од с |
| љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се М |
| раства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо с |
| е и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S |
| стајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> |
| , кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је јед |
| коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога д |
| пут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гра |
| ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; |
| реко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће с |
| због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>С |
| гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацуј |
| ивоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он |
| у, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ |
| ши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам |
| све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, |
| /p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и на |
| уди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има |
| да нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек |
| вори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатић |
| то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ ова |
| ћала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетк |
| већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на |
| ного интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин и |
| „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младож |
| ји је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још би |
| једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поно |
| тиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све сврша |
| „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присаједине |
| наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца. |
| је тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих |
| ту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину с |
| апита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик с |
| кве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у т |
| момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, |
| естано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојак |
| баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати |
| чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{ |
| } Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што м |
| то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побиј |
| то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је |
| а браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи |
| искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пр |
| а једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије |
| шу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај зад |
| ређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је |
| } Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бе |
| чио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p |
| идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb |
| о, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који ј |
| јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Д |
| што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да |
| рема родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} |
| ама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје |
| им одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех |
| на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>М |
| ивоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љу |
| старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је ве |
| Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Об |
| а децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у и |
| приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место свако |
| познатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} |
| ивоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И п |
| ав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> < |
| челнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ |
| ета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна ча |
| p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} |
| те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако чес |
| S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о |
| ва, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај |
| от, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао |
| о сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадо |
| да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стај |
| воји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски леше |
| p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је са |
| /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше |
| м нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако |
| ити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са |
| ламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неиско |
| словица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад |
| тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађи |
| аче по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Е |
| е крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га нем |
| е на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицин |
| исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Б |
| ом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић с |
| ти се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом |
| <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне с |
| а зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отв |
| а, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио сп |
| дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, |
| „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за с |
| твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Д |
| зимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлина |
| мо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што с |
| т.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питају |
| егод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} |
| а.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</ |
| х.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> < |
| вима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз |
| њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде |
| нице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Доса |
| ђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећ |
| учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пром |
| овићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разнов |
| одитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испро |
| о ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу. |
| више јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино |
| Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој кар |
| лутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој |
| се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ п |
| ..“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од |
| огатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно |
| , дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпо |
| бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одба |
| лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично |
| ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не па |
| то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицал |
| ни ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве прија |
| као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У и |
| окицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на вр |
| едељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, |
| да још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спо |
| а помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово б |
| уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује |
| х мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељк |
| одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још |
| вије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размиру |
| , жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, |
| са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у |
| и, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богати |
| ло је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигл |
| едини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која по |
| девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58 |
| споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина |
| ече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, по |
| , стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S |
| то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница |
| а су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треб |
| да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница |
| у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле |
| а се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била |
| ас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песник |
| 3" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се |
| е сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка? |
| ицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи при |
| иливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одва |
| елекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, п |
| <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> |
| кала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је б |
| ум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S |
| о се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су |
| и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> |
| апа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања п |
| незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље |
| , јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, ка |
| ембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише |
| 0 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту с |
| потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио |
| стур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана з |
| ућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, роди |
| к у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, ка |
| ховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси |
| p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја |
| војеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у |
| динити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубоми |
| ио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за |
| а: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p |
| опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима |
| </head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“. |
| /p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, врат |
| речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно |
| ридавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и |
| је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. го |
| била депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, |
| дошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша |
| Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пи |
| у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване |
| , а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окрену |
| ма није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је неприја |
| ве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од п |
| <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p |
| ј пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност. |
| <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, |
| рај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао |
| е он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко. |
| не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена |
| стављена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек мо |
| ешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је пр |
| , једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутр |
| „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор М |
| >Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише |
| , па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелаз |
| писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком пи |
| ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не пома |
| књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, |
| ик лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.< |
| „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од |
| ре, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског нема |
| кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је к |
| писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и |
| Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој |
| кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељ |
| анства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p |
| „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих |
| и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пре |
| а другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске г |
| онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се |
| ку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра |
| а се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, су |
| година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у |
| ја данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима |
| ирско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} О |
| то је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свак |
| подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угл |
| боје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе |
| , да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему с |
| а тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их к |
| са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а |
| има љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type="chapter" |
| 911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у св |
| деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је н |
| ило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли чове |
| ена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љуба |
| цу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи по |
| ста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децо |
| земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје |
| м.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па |
| >— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је |
| — „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грањ |
| ће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чуј |
| јатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са ист |
| /p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољн |
| амером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе виш |
| по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко |
| Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њо |
| свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, |
| за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Нев |
| с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Дан |
| </p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерал |
| ни врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао |
| „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла д |
| који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назо |
| а децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...< |
| беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала ј |
| ала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Ње |
| јаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати |
| адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахат |
| крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само он |
| жо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос. |
| неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{ |
| а, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ р |
| ивота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи т |
| енимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она с |
| <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје |
| Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, ду |
| На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепрод |
| то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном |
| опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувал |
| ња?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана р |
| једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, ко |
| оре да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сиг |
| „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да |
| у реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родит |
| оје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна |
| > <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разум |
| авам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја в |
| > <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ |
| .{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке |
| же и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућнос |
| а догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заје |
| тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часо |
| дом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лам |
| >Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сес |
| ем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то ве |
| цом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како |
| има, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу пон |
| очитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно пра |
| и.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као |
| /p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим р |
| “ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода |
| <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „ |
| света!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да |
| </p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише |
| > <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} Т |
| моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче |
| њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја н |
| т са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су би |
| 53" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гос |
| а није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="1 |
| оже да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш т |
| трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, нећ |
| {S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбољ |
| енунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да |
| ји.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, |
| <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Пе |
| е.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас |
| — „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољ |
| ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад |
| а ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије |
| <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о |
| утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђив |
| ај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непре |
| , а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје пре |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p |
| , можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно мес |
| ије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, |
| ретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до |
| “ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливо |
| овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу суз |
| ли тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишл |
| падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах |
| чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најно |
| дно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је |
| убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за тргов |
| лазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретн |
| ље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је |
| али на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани поз |
| ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задов |
| истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћ |
| му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још |
| огатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса |
| ома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, н |
| „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љу |
| домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих < |
| се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p |
| м смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја в |
| је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а дока |
| сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, д |
| pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на |
| > <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.< |
| ко то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајава |
| ојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) |
| ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо |
| је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, гос |
| смо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S |
| што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Ми |
| а кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Ово |
| , док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане |
| не над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и |
| тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многи |
| ли је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, |
| џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам мога |
| ирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не мо |
| м писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад нас |
| кренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цеп |
| ћи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, д |
| ћем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физионом |
| <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница во |
| ао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загр |
| неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само |
| острадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} О |
| то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њо |
| осматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису |
| амо се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одла |
| у забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био |
| ша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осује |
| .{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је |
| тиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда |
| , где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p |
| ла сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена нап |
| не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што |
| је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ћ |
| .</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рек |
| бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да |
| вника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Шт |
| ви га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задрк |
| е и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу |
| оменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити |
| годити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колик |
| рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам с |
| а свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> < |
| .</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на |
| ивоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „п |
| се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије |
| <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Мил |
| лед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се го |
| г певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била н |
| мо толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа го |
| за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни М |
| ди неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се |
| ини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом кос |
| х, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p> |
| е унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкињ |
| овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, |
| Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје же |
| воје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ов |
| , дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем све |
| Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и |
| тежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су |
| вог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га |
| њено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се м |
| ће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, |
| ти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки по |
| .. све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђе |
| p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>М |
| Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> |
| ивоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са |
| ованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згаз |
| евој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се |
| аљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он л |
| ан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихо |
| /p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ не |
| а истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, наро |
| е препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту |
| {S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <mileston |
| де, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда |
| зјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са |
| </p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад |
| љковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она нај |
| милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Дан |
| ена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и о |
| о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о |
| аширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> |
| и није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце матер |
| туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељ |
| и.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису позна |
| Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког д |
| су пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска бл |
| је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благос |
| настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима споји |
| н чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> |
| врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је са |
| бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико |
| сет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</ |
| нао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о вел |
| ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих у |
| мљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин жив |
| </p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни дру |
| хнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућ |
| едним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће |
| рсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно ви |
| ција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш ле |
| огат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, шт |
| ше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, |
| ају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умни |
| згледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад жен |
| Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детет |
| пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу шко |
| ораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се |
| > <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p |
| реди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вред |
| од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо |
| но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она же |
| за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљишт |
| омире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се |
| ј пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ реч |
| од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и |
| интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаств |
| " /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно |
| вори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div typ |
| трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенс |
| два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њи |
| Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумч |
| а, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређан |
| а мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао ка |
| ак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, оп |
| уће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали К |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у |
| е сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово |
| царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зов |
| улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје по |
| гове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо |
| у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељко |
| ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, |
| на их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> |
| у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} |
| “</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} |
| на у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отум |
| у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет да |
| ове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачко |
| били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свем |
| сно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p |
| куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, |
| м.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њи |
| e="chapter" xml:id="SRP18911_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у |
| о икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште каза |
| му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не д |
| града, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, |
| за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповеди |
| стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „ |
| иде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљ |
| ни имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, |
| Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово суви |
| л’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Није |
| ке, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а така |
| </p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа |
| сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одгов |
| домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описиват |
| а уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац |
| ричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом |
| на другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну саха |
| цаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора |
| пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у |
| и су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећ |
| </p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на кој |
| као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, и |
| „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} |
| кици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" |
| , куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово др |
| или.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за кој |
| наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове |
| вно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патничк |
| аничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем наст |
| а и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не |
| ечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отвор |
| толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са дец |
| што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је биста |
| о у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породичн |
| ни Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прили |
| аробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p |
| ени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у ст |
| смеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S |
| е сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други на |
| о је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „ |
| ј, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву. |
| нога девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже |
| окица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где |
| вени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, |
| , па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером ов |
| а на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb |
| њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, |
| оњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарци |
| ог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p> |
| рата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су |
| родичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпо |
| а продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Беогр |
| оже претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жало |
| ањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>С |
| а одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео по |
| , онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" / |
| ено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако м |
| х кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, д |
| бљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> |
| која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћ |
| о затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зим |
| кружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> < |
| у прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они |
| љковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране |
| ше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} |
| се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркави |
| Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је мини |
| експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско му |
| тано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се с |
| <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли |
| , нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета б |
| ако тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, к |
| од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укре |
| ичина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељ |
| главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не мож |
| ој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.< |
| ави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, кој |
| ли сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Кост |
| ово засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и о |
| S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму С |
| и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Н |
| ли покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше |
| двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели |
| е нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пра |
| а дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом ср |
| м младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим д |
| сматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— |
| азмештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности. |
| ду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад |
| одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ст |
| подски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фанта |
| година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </ |
| "11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворан |
| и, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено |
| стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те |
| /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би |
| че по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонил |
| цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибах |
| уку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отвори |
| ром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чуту |
| од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све пр |
| уди разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....< |
| на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина. |
| о очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p |
| ојска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војск |
| е, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико има |
| е.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредме |
| е знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</ |
| овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића н |
| ризнат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије у |
| о са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрозни |
| b n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: |
| и сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминон |
| разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само м |
| само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични ра |
| Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету |
| ило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</ |
| <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> < |
| ако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет |
| је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник |
| ла, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици |
| је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину |
| овима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, |
| љена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдес |
| ићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њ |
| Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што |
| д мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке |
| је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обве |
| сет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, |
| лих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда |
| и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати |
| ницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и |
| усур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био дес |
| едаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланх |
| им браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и |
| рао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да п |
| убре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би по |
| не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни с |
| н се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Б |
| а њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпо |
| пу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са св |
| Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још |
| подар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с л |
| би врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p> |
| ада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и |
| ом оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен |
| у горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари |
| ис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се |
| а је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} |
| е погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила о |
| це“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу |
| ађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе |
| ечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени изв |
| изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му |
| у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, т |
| за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у |
| вари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам |
| овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати тв |
| и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазн |
| ић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметн |
| лица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, |
| ла жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева ма |
| сипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје б |
| сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n |
| са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која с |
| ки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје вели |
| а Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, |
| ете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика |
| анем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су |
| ве оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад ус |
| њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још |
| онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мо |
| ташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скр |
| , „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам |
| ња Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она |
| !...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља иза |
| окицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељк |
| едњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија |
| >Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Ми |
| и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} |
| је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, |
| з дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином |
| а не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслуга |
| одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју |
| епомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало |
| повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} |
| е тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да буд |
| е рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да |
| ити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} |
| ао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у живот |
| због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још |
| тпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиц |
| рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} |
| сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На пону |
| еће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, |
| и.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом су |
| p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она и |
| и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој по |
| сеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била пра |
| с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, |
| постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведр |
| ш добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени ј |
| римство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде |
| ва.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у с |
| уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да |
| пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових |
| вићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље м |
| ђе.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило |
| .{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код |
| Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и н |
| за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са сво |
| је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</ |
| бомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико не |
| мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „по |
| ане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близи |
| тити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра |
| .{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило |
| >„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређ |
| о, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав по |
| које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће |
| p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{ |
| ечима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је то |
| су, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем в |
| шима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног шт |
| граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисан |
| убомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зов |
| дна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је г |
| Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, |
| ом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као до |
| то Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да |
| положен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у све |
| анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима |
| о Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доб |
| у је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје о |
| казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу л |
| ло више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван с |
| јатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици |
| твор, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви екс |
| на лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарал |
| чем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је суд |
| томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу свој |
| сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради |
| оје су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> з |
| пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у са |
| ромко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; |
| ека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</ |
| нда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па |
| нуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код |
| чинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу з |
| а.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз М |
| , па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет |
| аник, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу стра |
| сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши сам |
| ољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При после |
| јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор |
| платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, |
| адио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, |
| ј, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p |
| је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова |
| Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љу |
| ужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра |
| њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, |
| је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стот |
| баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук. |
| аље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, |
| а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џеп |
| ћи му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, |
| под главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сирома |
| одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родит |
| пети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог ње |
| <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада |
| сприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да из |
| људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали и |
| н је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискре |
| оје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и ин |
| је милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p |
| ње подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливој |
| ди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету |
| м који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није виш |
| већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.< |
| ара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многа |
| разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за с |
| дмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ |
| p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други т |
| чно само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви с |
| су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до |
| едног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места по |
| </p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је м |
| имају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није |
| ај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која ти |
| ве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У том |
| ржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n |
| заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били |
| рва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће |
| доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говори |
| упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Нед |
| побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да зал |
| оја је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, |
| ју бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског |
| које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, ниса |
| повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богат |
| бама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега име |
| ме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва позн |
| ој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж не |
| би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Неде |
| ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тад |
| великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења |
| н, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је кап |
| држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина стра |
| писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне |
| место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, |
| n>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{ |
| вечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> |
| њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног |
| а Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, о |
| ..</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливо |
| ави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала. |
| ра, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љуб |
| ућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрве |
| .{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и според |
| то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантуј |
| поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју с |
| ћ се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те напи |
| кој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само |
| воју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из |
| и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше |
| блике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а т |
| озицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слоб |
| за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница |
| ка неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести г |
| ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, |
| јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смр |
| а, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигу |
| вога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог з |
| он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— |
| није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ства |
| на мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и |
| ливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливо |
| пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, |
| о из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, н |
| се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми |
| p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима |
| ао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на руча |
| е водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво заку |
| тичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „мн |
| ветлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је мо |
| а“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше з |
| е одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме |
| има, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Рукова |
| то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљ |
| рвина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам |
| м најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није |
| којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „д |
| ник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, д |
| или доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на друго |
| прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим |
| се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница |
| дно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пре |
| толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад |
| пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у |
| у, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но |
| намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било |
| у.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске с |
| , јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> |
| та.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље |
| дна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна |
| 1" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по р |
| S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чу |
| гатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb |
| ца су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе о |
| блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лев |
| ли за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељков |
| те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости |
| ет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилости |
| вим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то |
| ом и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног при |
| госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателит |
| је, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, к |
| ила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар |
| ти трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једн |
| овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоч |
| своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда |
| „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не с |
| то било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о данич |
| тају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне |
| дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи |
| опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оже |
| ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{ |
| , а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, даб |
| аво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради дец |
| аје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, м |
| уди.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим |
| кином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмањ |
| еображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није б |
| сплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје |
| говачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, |
| беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.< |
| и сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, кој |
| поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен |
| <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друш |
| овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе |
| држа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа |
| о за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом бир |
| е у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, глас |
| "149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок |
| „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новц |
| бро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицова |
| Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе в |
| изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним |
| им и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на |
| реко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> |
| Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланц |
| олико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до |
| слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да |
| ћи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quo |
| аје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, |
| кидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно н |
| ајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску мас |
| тно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила |
| ом писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити |
| зила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела |
| о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби |
| е опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, при |
| ар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, веза |
| подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је њег |
| {S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Б |
| претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни нај |
| рзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и |
| и комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка |
| хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику |
| овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Он |
| , или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а |
| па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који г |
| {S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, |
| добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас |
| ре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је |
| оји га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посл |
| <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> < |
| оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење |
| о похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Да |
| > <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, |
| г ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што с |
| ну?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступ |
| дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развес |
| на пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то М |
| >Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба |
| л’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на је |
| једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богати |
| баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео пош |
| само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољ |
| морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвал |
| јом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину фор |
| S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која |
| ересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице |
| постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматр |
| рну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и |
| т.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбољ |
| је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини ве |
| тупио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</ |
| иливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији ком |
| баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао об |
| ле једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да |
| опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> |
| аше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пре |
| ас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој ку |
| <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да |
| хињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахат |
| професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је она |
| а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, |
| још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она ц |
| , да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толик |
| .{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила |
| не по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јас |
| д је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>До |
| роби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велик |
| S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим |
| ва, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стеван |
| би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему ј |
| прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да |
| е.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице |
| , господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је |
| рај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки ра |
| са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отим |
| ете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Д |
| се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, |
| вди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лич |
| гњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара |
| Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, |
| укун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каван |
| > <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, |
| вему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задр |
| о онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви по |
| још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићем |
| м комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било п |
| ким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, |
| разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Ко |
| урно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у стран |
| њем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој |
| овеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне ул |
| ило.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, п |
| Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p |
| бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p |
| ему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изн |
| ло је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојиц |
| рбија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помог |
| ам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало |
| има.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај |
| станак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га |
| е,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар |
| о сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напра |
| и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер |
| то то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро |
| онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас пита |
| ако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, |
| на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу |
| авив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, изво |
| зумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена |
| е, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, д |
| иностима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више |
| е ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{ |
| тећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он б |
| Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса вазду |
| а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} |
| аницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се |
| баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.< |
| би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом |
| њу слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела |
| столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни |
| ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, п |
| аздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро ва |
| жемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним ст |
| нда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајност |
| ликим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но |
| справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раниј |
| де се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим к |
| у осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било н |
| и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, |
| од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће |
| празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, |
| није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоћ |
| <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин п |
| толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагд |
| све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по |
| овничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још |
| рикаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта д |
| м, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Д |
| а глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје |
| а познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста дови |
| ознајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нис |
| реваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју |
| ...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот ч |
| ивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући |
| ом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад |
| пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p> |
| па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} |
| жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској |
| ени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мат |
| тоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n=" |
| их језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај п |
| Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што |
| атић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била |
| асовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетк |
| е.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица |
| отој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, ч |
| <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица оп |
| са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!.... |
| аши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискре |
| ви су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. |
| аву на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти |
| у му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p |
| ивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то |
| ин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказал |
| животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас н |
| аган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупља |
| ите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> < |
| то овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је |
| коловић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић |
| а, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са в |
| то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} П |
| е погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем |
| ик, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, гд |
| “, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> |
| на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, |
| ење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена |
| због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, н |
| ковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пут |
| њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да |
| летка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не мож |
| оваћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели к |
| броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и бл |
| тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву |
| а иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је |
| чких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богати |
| де, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде спомен |
| и.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практ |
| ак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у п |
| енин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену јо |
| тар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће јо |
| и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога |
| адић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богат |
| им особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на |
| их парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти |
| а их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по каф |
| Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, кој |
| .{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" |
| је већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвије |
| е.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио ова |
| в појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p |
| у, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у мес |
| аједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на р |
| ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зн |
| т неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адв |
| оста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> < |
| помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим нази |
| је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све је |
| прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља а |
| /p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба |
| , учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић |
| емену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> |
| Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога |
| до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и о |
| али момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла |
| ања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, |
| ати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо |
| очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где |
| внатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контрол |
| а цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људ |
| ачелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, |
| вити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животни |
| ло, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но к |
| народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далек |
| ена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је парали |
| узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и дава |
| ри групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, |
| били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и ста |
| ки салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћ |
| ело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладин |
| <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и |
| ерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру пр |
| Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те |
| аже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} |
| и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се з |
| че, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Т |
| {S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам |
| није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео |
| <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S |
| {S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</ |
| /p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да н |
| лавна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па |
| а како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чо |
| шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је т |
| рма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одр |
| > <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, к |
| комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелни |
| где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици трепер |
| д шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по |
| ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руков |
| човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну |
| е би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годи |
| да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погл |
| су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на |
| с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим ис |
| познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере |
| за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, |
| домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива |
| стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је |
| м је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У проч |
| истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Н |
| алон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечера |
| сле саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као шт |
| <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије. |
| тпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, н |
| ковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, п |
| јим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онд |
| полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не |
| ти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је им |
| p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубо |
| вељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он мно |
| ад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" |
| залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића виде |
| и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p |
| м гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пил |
| дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куц |
| сту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од |
| рана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобични |
| ласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ реч |
| чима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову з |
| де свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он |
| да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> < |
| био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић |
| p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па к |
| к испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још |
| а знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n=" |
| распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да о |
| јим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец |
| уштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала |
| лавуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра |
| на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спаса |
| е ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти |
| а је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољ |
| а сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и р |
| е, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> < |
| љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и век |
| "43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од |
| тво са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била кувар |
| ="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило |
| ије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} М |
| ео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, је |
| ије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове сад |
| ез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата ко |
| вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен про |
| рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком ел |
| тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толи |
| легну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Дво |
| решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се диви |
| се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која с |
| о и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто с |
| е да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати |
| њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, |
| тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} |
| долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко пош |
| апитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>На |
| све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за |
| , да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује. |
| животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики т |
| да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушава |
| ашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у |
| цу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да |
| еће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па к |
| о што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} |
| одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона |
| извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове ми |
| реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бит |
| па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збо |
| љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушк |
| Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мисли |
| осећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзну |
| тари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, |
| зне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће да |
| та радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није |
| ни, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су |
| кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се |
| и жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прили |
| није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад јо |
| не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ п |
| у по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби |
| ом, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако ка |
| ораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по кава |
| Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двој |
| че Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, д |
| Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на |
| ва, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неу |
| и дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не ва |
| и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу |
| говарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове ж |
| свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома призн |
| , и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно пр |
| се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, |
| Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.< |
| рак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен |
| же се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на |
| еома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</ |
| е улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови |
| алан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је |
| показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућ |
| ница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари п |
| а својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За ма |
| данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем |
| нда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић кр |
| , нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер |
| дговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p |
| ихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, |
| н долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и |
| стиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бад |
| о когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово род |
| о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, изме |
| ели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, |
| како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна време |
| произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њ |
| дмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевањ |
| по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авл |
| вом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врст |
| асебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па шт |
| еду, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао чит |
| раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса з |
| а Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер ј |
| то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше не |
| ети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жар |
| прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је ис |
| ог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</ |
| и у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обуч |
| па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и с |
| о овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу к |
| и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, |
| бав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он с |
| трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, |
| бих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, |
| јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а С |
| и и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на пос |
| је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p> |
| о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Неде |
| урни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и он |
| се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбије |
| на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, |
| га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> |
| <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две доб |
| } Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине |
| не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и об |
| Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због |
| нда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у сво |
| </p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да |
| нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не |
| и је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћ |
| , одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несре |
| канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> |
| ото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће |
| пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре мара |
| вест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Ста |
| х је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb |
| </p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се |
| чунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> |
| је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гро |
| шћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према роди |
| е боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви о |
| </p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше |
| оји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни |
| е што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одеве |
| месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен вел |
| Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима |
| на уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при п |
| екнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места уста |
| онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" / |
| е, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривен |
| pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и |
| ома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговар |
| осматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћ |
| <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш |
| над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше |
| а.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз о |
| ор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се |
| , грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} |
| кат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је ка |
| у, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, |
| лагодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родб |
| вао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државн |
| чно споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасви |
| кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она |
| је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрош |
| заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту рук |
| никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p> |
| као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>О |
| , наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи по |
| оја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на ср |
| ци, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови пр |
| дици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде |
| то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле |
| има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те ред |
| лост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења п |
| породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толи |
| } Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не |
| Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Краг |
| само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Града |
| бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се ба |
| ругом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На с |
| је:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочк |
| ељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењ |
| 62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се |
| јања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и та |
| бјашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, |
| ца имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професо |
| а на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље ј |
| амет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од оч |
| слом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замол |
| у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш б |
| дило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни мл |
| да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Дан |
| , и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који с |
| сторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> < |
| лате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у сп |
| /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког врем |
| редњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса п |
| а вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком наме |
| .</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њихов |
| омогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочи |
| ује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти |
| ка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он доб |
| д стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интере |
| а на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој |
| радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Мил |
| ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га |
| </p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело посл |
| аница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим слу |
| вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да |
| т онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи јо |
| хиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне |
| и бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужев |
| и опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле |
| а побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Ста |
| понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} И |
| <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане п |
| ама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p |
| твом својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p> |
| е само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретк |
| о као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p> |
| је дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискрет |
| мор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непозна |
| о приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи |
| ране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како |
| није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, |
| а да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, |
| >Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г |
| ина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, |
| ослове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У под |
| ата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кос |
| , ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, д |
| оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад зас |
| стио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> |
| погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад |
| Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb |
| време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у вр |
| момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати г |
| атко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде |
| ко отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у исти |
| } Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједн |
| ед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра |
| и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „П |
| ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па је |
| > <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> |
| ог времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његово |
| сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и д |
| договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахн |
| <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S |
| рестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Еп |
| вићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бес |
| вала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића |
| пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом |
| разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а к |
| фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чу |
| Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви |
| никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа. |
| гли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, им |
| иоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и рак |
| рећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продуже |
| ла, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сиро |
| као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, ко |
| као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава |
| начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и |
| а премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер |
| да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старос |
| и, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, к |
| ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, п |
| .{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић |
| њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека с |
| ени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева при |
| кице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новост |
| ало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ра |
| Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се са |
| .</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод |
| ријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци |
| бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да |
| се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде |
| шљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Мил |
| о види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чи |
| досављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и |
| то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање ка |
| Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је т |
| да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је |
| драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, |
| а невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Мили |
| ствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се до |
| ећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак н |
| т не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у томе слож |
| на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвор |
| свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> mate |
| S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час |
| неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за |
| к Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола т |
| к.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизи |
| укавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао п |
| још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљи |
| се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, |
| ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда је |
| е начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча |
| јене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p> |
| има кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрт |
| но, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с |
| ше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је |
| е?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опе |
| учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</ |
| асвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време |
| у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на |
| е своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате |
| обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</ |
| ти!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се |
| атече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сок |
| о сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни |
| а је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако |
| транац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући |
| љени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи. |
| ?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим |
| се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Жи |
| уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развој |
| м сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово |
| ад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми |
| /p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, |
| е хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или |
| езриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врст |
| дмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза |
| д последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Нич |
| је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију пр |
| моћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису п |
| и срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, б |
| , којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била |
| пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали |
| себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није бил |
| во треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске |
| за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>И |
| каквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта |
| но сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> < |
| вако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> < |
| ом својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока. |
| тарешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима дан |
| баву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад |
| но већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико н |
| а позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити распо |
| .</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је з |
| “ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као род |
| ље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као |
| атим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да по |
| са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, |
| > <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</ |
| или сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло |
| да за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Милив |
| д сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за т |
| ори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна ом |
| Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах |
| одитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, н |
| којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе |
| е људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, |
| одине, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћи |
| алира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у н |
| па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће нач |
| буђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S |
| ву груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за њего |
| о.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освет |
| p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је |
| још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но п |
| пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само јед |
| потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а |
| чног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијо |
| о; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код |
| а уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расп |
| отињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем |
| а друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> |
| ву.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да пов |
| мо један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p |
| } Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то зб |
| уо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих з |
| а пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други п |
| баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веом |
| родаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ов |
| на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се |
| дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће д |
| Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еу |
| овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: о |
| пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да п |
| , ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи испл |
| поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отпл |
| е то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши. |
| згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће ради |
| било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити |
| , ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Н |
| но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погле |
| чне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди при |
| ито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура |
| е, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, гд |
| би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Ова |
| >За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од |
| по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цига |
| адивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како са |
| ше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопи |
| о, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови о |
| оји лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно врем |
| крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојиш |
| о бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва |
| а све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина з |
| т тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена |
| , и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Д |
| двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички пови |
| p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет |
| етање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су |
| ови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p |
| ажио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дослов |
| одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.< |
| старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот |
| тку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ П |
| е му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не |
| олико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој |
| ји је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, ве |
| куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје са |
| S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, |
| грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при п |
| акве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</ |
| е већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости |
| ај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на она |
| е, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за |
| х дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по т |
| сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова ј |
| , оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачун |
| ако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају |
| нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у |
| дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико р |
| ашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер о |
| на је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Нед |
| бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> < |
| рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак в |
| из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску |
| авам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за ов |
| дне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није |
| .{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он т |
| учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишоб |
| ран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по у |
| спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила ј |
| ар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматр |
| .</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, к |
| ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само је |
| му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види |
| папу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо и |
| >— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“ |
| тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, д |
| уша гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што |
| ечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпит |
| чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експеримена |
| и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искреност |
| <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а м |
| анствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања |
| p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и ниј |
| се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, поји |
| отице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља |
| У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који ј |
| а и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p |
| ро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате с |
| e="titlepage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body> |
| другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде |
| о широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" / |
| </p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а |
| ве пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло че |
| ајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако с |
| вим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо обра |
| чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љ |
| цију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободн |
| неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост |
| з њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но д |
| ић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n= |
| ливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разн |
| ома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића бар |
| му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него |
| плетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни |
| о звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дет |
| <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, |
| {S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши п |
| ије идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов и |
| ивојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, с |
| моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплета |
| огатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на |
| ли ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, ве |
| а је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од |
| а против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, п |
| послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одав |
| у је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потп |
| иновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су |
| ду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> |
| p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ од |
| вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, |
| и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, |
| нац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешт |
| едно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда |
| боја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невес |
| /p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</ |
| амо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше гл |
| Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најл |
| а га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба пон |
| p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p |
| се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана дру |
| ије оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојан |
| Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напред |
| дморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се |
| > <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, п |
| а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} |
| </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико |
| ени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} |
| они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама с |
| о другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак |
| греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим з |
| Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и |
| ај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, |
| , изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равноте |
| ом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрва |
| а ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да вер |
| она отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> |
| један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на гл |
| десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пру |
| очекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брил |
| отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина |
| стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро у |
| .</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју |
| .</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћу |
| гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова д |
| продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио |
| роле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па |
| се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се |
| и човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело |
| а већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето ци |
| т.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроно |
| успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав |
| животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад |
| ави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до ми |
| Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и по |
| а гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због |
| љер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубо |
| данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, из |
| и: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па њ |
| — „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Дани |
| инама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слаг |
| а његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уд |
| е сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по |
| бом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам |
| начило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n= |
| е; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, п |
| њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена |
| од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше |
| свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачк |
| њижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман |
| о лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним к |
| о ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливој |
| вољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради о |
| преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила м |
| неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам |
| жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово св |
| далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагал |
| </p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле |
| ање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући на |
| и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је и |
| било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} З |
| споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Бог |
| говарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било г |
| одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено д |
| г друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је им |
| спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шесна |
| ињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.< |
| а, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара |
| .</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> |
| ="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, и |
| Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да с |
| атила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што ј |
| а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.< |
| ог тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста |
| >По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Д |
| агрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет |
| не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га |
| м стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најте |
| цније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово мест |
| господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује |
| требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати к |
| о, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му |
| о она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и |
| раховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p |
| настом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се не |
| овчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, т |
| коб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а |
| све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би ч |
| свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна н |
| на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, за |
| омогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од при |
| е и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита |
| оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је з |
| даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко узд |
| рави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви с |
| је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтел |
| д је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кућ |
| о тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг х |
| м љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесе |
| ана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и на |
| </p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмла |
| оје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше к |
| Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе у |
| покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити ка |
| њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напре |
| о на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни |
| ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер |
| ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећал |
| , или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањуј |
| о срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио |
| 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на ст |
| убио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који г |
| .{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселост |
| ј Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија |
| ад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осиг |
| <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал |
| карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.< |
| пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељко |
| е се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p> |
| ас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била |
| енуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 18 |
| гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка |
| вам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и |
| е била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је ме |
| тења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је |
| в, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом ње |
| дељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и |
| само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Ск |
| дао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не т |
| а!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији |
| ка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у |
| на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела |
| жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Мили |
| носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омал |
| аде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.< |
| Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер |
| ваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани |
| право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даниц |
| тић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{ |
| S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпу |
| аном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Он |
| па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хте |
| и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Гос |
| и дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како |
| и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајст |
| ачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у с |
| ћином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а |
| свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> < |
| ко ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, |
| ађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у п |
| сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су з |
| жње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мир |
| па, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо С |
| ави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је |
| } Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то |
| страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промиш |
| ије се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било в |
| и твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити кол |
| еорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио |
| Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једно |
| ло му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спрем |
| жури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлу |
| привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњ |
| накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а н |
| а томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} |
| S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то с |
| То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} |
| заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње |
| случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву по |
| и чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу |
| ма Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и |
| p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ак |
| случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога реш |
| жесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос |
| били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, |
| м и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пу |
| говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>Н |
| са му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на |
| еликом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> |
| их и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на ис |
| ста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} С |
| e> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која ј |
| реперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се д |
| те, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би с |
| .</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па по |
| о то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да одне |
| евојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пр |
| {S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најм |
| екој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој |
| о тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="1 |
| а се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се п |
| би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> < |
| нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић |
| осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31 |
| .</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није б |
| док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара |
| ечи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме |
| би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гост |
| еваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који |
| моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображен |
| па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излаз |
| си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, ш |
| н на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро о |
| би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би |
| е руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може про |
| <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједна |
| о са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад |
| n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно ос |
| ахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаи |
| алази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина |
| мире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо мој |
| ље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила |
| а и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и |
| стојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо дан |
| кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није дос |
| престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то бу |
| ома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству. |
| начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж сви |
| имично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре |
| еђу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница р |
| јчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако пору |
| а он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда |
| треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даниц |
| а Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, |
| Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ак |
| !....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће |
| верава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квари |
| Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта ве |
| , за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу |
| агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић чес |
| да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а |
| е, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Кос |
| ош у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули бора |
| авља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и |
| од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њен |
| то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па об |
| >Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала |
| /p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине н |
| нас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, |
| не, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо прот |
| најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за мо |
| .{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја д |
| чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за са |
| послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувен |
| а били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало ту |
| ко доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво |
| пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „бла |
| аш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, п |
| тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и к |
| {S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим дру |
| жењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица жи |
| и доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> < |
| се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Да |
| говорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао |
| ав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.< |
| за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} К |
| прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но |
| знавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала по |
| НИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГР |
| ске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савеснос |
| амо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Бог |
| увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена о |
| сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је вео |
| S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се д |
| ног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само |
| > <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p> |
| , кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} |
| но.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које |
| ам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома бур |
| ве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на к |
| њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је |
| S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да гот |
| ше, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот ни |
| е, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборав |
| којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, |
| званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене неш |
| нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге |
| ..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо ово |
| ању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на |
| дела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим пра |
| нутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључе |
| ју робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сир |
| н општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је |
| господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је |
| hapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку |
| гатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Б |
| о са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Дани |
| ом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних |
| неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, п |
| по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по руч |
| опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она н |
| ремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при ула |
| о од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки п |
| Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута |
| ...{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносит |
| ="chapter" xml:id="SRP18911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић сваг |
| своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да с |
| лагословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед тргова |
| ати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако |
| гичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} |
| ајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} |
| а чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</ |
| а Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" |
| омично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке |
| добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Не |
| ачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се раз |
| >Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љуба |
| о велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћ |
| ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да бу |
| /p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до С |
| ем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као |
| е,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да сас |
| газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, л |
| зда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дуп |
| } Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, суде |
| , код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба |
| хватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— |
| надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто |
| ланета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје |
| ећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но |
| , што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, и |
| дну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</ |
| је кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но са |
| p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и о |
| Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после под |
| од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба ј |
| гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си |
| резати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> |
| имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> |
| и били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог |
| х људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочињ |
| ак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p> |
| ле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе е |
| вих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према то |
| gn xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се ш |
| <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти забо |
| ише она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна ду |
| опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиро |
| рговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне ј |
| S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запуша |
| раму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћиц |
| инско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и |
| Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарск |
| ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори ј |
| а чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте |
| је комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има |
| срећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{ |
| зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у |
| ="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а п |
| аше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се |
| ужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремал |
| по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, и |
| ту од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из |
| сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго |
| ан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентиме |
| нити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој от |
| јка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу |
| е ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си |
| оша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад цр |
| ода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се к |
| омаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врат |
| м, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала ов |
| је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из |
| е било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти ма |
| ао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.< |
| <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних љ |
| мах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кос |
| преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, ка |
| т година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешт |
| аку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек глед |
| повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло |
| ко не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, ш |
| своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p> |
| о против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског п |
| сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева |
| ц као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Бо |
| афларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака д |
| оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ |
| е!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} |
| а и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти мен |
| ће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се |
| шко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба с |
| се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца и |
| аједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Мил |
| /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљ |
| ешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се |
| винама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се |
| асвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, |
| луге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књ |
| е, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим |
| аквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљ |
| едиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на |
| p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!. |
| ...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним кап |
| ађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом д |
| рво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да |
| невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p |
| о за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер с |
| Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ћ |
| даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У врем |
| ко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</ |
| затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово оп |
| кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упо |
| притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Нед |
| се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Же |
| да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида с |
| чићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје им |
| гне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да |
| од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> |
| ашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из заг |
| апитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насм |
| оведају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот т |
| може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не нала |
| данпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још |
| у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила |
| де се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је стр |
| м.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ |
| се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је |
| је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да |
| шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у неч |
| то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема |
| а је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} |
| ом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зов |
| својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао |
| е да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, |
| начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, д |
| душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање |
| ам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, усл |
| осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пр |
| ека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га |
| е хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо з |
| p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, |
| отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друш |
| престано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако в |
| ебало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусре |
| шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност њ |
| човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан |
| је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће |
| нију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писа |
| д продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p |
| виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се вео |
| г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но |
| и Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живо |
| угара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока бо |
| им киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„ |
| а уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично |
| е мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад |
| у књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, |
| ије никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова |
| ј борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног м |
| есет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суково |
| већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак |
| ће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да |
| Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку груп |
| обија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p> |
| се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Перси |
| опоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му с |
| а, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</ |
| отинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се н |
| јатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 кр |
| тан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је ки |
| <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута |
| хотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти м |
| .</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, |
| <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а чове |
| >Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув |
| Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не д |
| вца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам м |
| .</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливој |
| зраз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да ов |
| адање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је |
| ивоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> |
| ару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра |
| сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по вазд |
| ко неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до |
| >Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада ј |
| /p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбар |
| лу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је не |
| шли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три |
| ницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џ |
| Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, проду |
| само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, ко |
| а!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет г |
| је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад |
| о никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, но |
| оређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњ |
| <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су о |
| гледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста |
| ци чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке оби |
| кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је ов |
| > <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има д |
| p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница |
| зимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> з |
| сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека |
| , па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим |
| есдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур |
| тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тра |
| омирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су |
| пуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а |
| аја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бу |
| ело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „ |
| чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање пос |
| који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладн |
| е неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и пр |
| какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.< |
| о се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај госпо |
| Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њ |
| ица има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та т |
| ити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаш |
| p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и н |
| јева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са ови |
| риликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.< |
| >— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p> |
| она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштв |
| ма толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа |
| се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је |
| г у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а сти |
| огледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не по |
| матрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елеган |
| е проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир с |
| сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потре |
| мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душ |
| кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису по |
| им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне в |
| простио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</ |
| о прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затвори |
| } Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} |
| дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеш |
| кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и |
| о разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција |
| овор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и |
| , цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао |
| пио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и л |
| ривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасви |
| ивоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју р |
| назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена |
| ло, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непри |
| што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије под |
| b n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато води |
| прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да ј |
| нина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стре |
| вио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све по |
| на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стиг |
| је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Данич |
| Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба |
| цири, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима |
| предују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="2 |
| ака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца |
| према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на |
| дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не |
| ма <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим! |
| Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и а |
| дужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свег |
| о зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за |
| ма потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било јо |
| <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим вес |
| <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве чети |
| звишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију с |
| љковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад |
| и.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но т |
| змеђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне о |
| најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена прил |
| } Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месе |
| <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе |
| жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек на |
| небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости в |
| ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без р |
| ти, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отић |
| иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђ |
| ви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је |
| b n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи. |
| х српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот |
| ију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће |
| заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон. |
| о.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“ |
| м обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разн |
| су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових су |
| настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчи |
| о мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила |
| азмисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се са |
| rro tractatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није се |
| од њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће с |
| p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S |
| n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер |
| непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> < |
| ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти |
| /p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даниц |
| од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзго |
| анице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у ср |
| а меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу паж |
| и се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> |
| остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом |
| атни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Милив |
| на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је |
| ћа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зат |
| на, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још |
| а је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случа |
| шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још неп |
| е цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си |
| олико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у к |
| у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истин |
| бављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе |
| шну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки |
| мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, д |
| о обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, кој |
| о, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах пе |
| /p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливниц |
| оме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељков |
| е само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено ј |
| p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напр |
| исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима |
| собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без |
| твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSe |
| роз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, д |
| сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то |
| 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека |
| жио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и ши |
| риметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њо |
| , на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмур |
| ред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, ка |
| посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непреста |
| огута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богат |
| ве године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>О |
| ло се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у варо |
| зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами |
| апослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>О |
| гатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо |
| је са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они ода |
| знала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створ |
| “, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Мили |
| е они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</ |
| цином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао |
| ојима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, |
| ацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовије |
| времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „прену |
| е овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p |
| да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас ис |
| кица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула ј |
| дао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини |
| ети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако |
| сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не |
| титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да |
| о Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела ч |
| оје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S |
| им салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, |
| одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с дес |
| неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........< |
| мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узро |
| о сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, |
| али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не |
| ушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придева |
| смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест м |
| мо ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће с |
| дном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} |
| ећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њ |
| е многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и буг |
| дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас |
| кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</ |
| !..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} |
| онице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна |
| браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није |
| мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чуд |
| пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш так |
| ко на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нов |
| ном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем д |
| отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љ |
| пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се бо |
| ице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро |
| е сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад г |
| .</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на зат |
| јмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отп |
| јџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва |
| њу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p> |
| о један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчеви |
| е.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То тра |
| еком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S |
| изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две приј |
| гао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чуд |
| весницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче |
| њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што |
| ј Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне реч |
| тавља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру ц |
| гачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближ |
| у веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче оч |
| и по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе |
| асполаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити |
| > <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди с |
| на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приме |
| одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он |
| узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Г |
| а“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и |
| са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спрема |
| погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота |
| а девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечер |
| е закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, |
| овог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</ |
| о.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мал |
| рекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало |
| и!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и |
| се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гл |
| </p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишља |
| ока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до д |
| очео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је рав |
| то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публ |
| не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намешт |
| је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису |
| е се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из |
| то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њис |
| ене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, |
| дант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији реч |
| и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на ж |
| е стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Буг |
| како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му |
| S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као |
| да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како с |
| е, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> < |
| це право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље т |
| !“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Мили |
| и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у |
| структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара |
| је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило бил |
| е жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер |
| наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли д |
| а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој |
| ик, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живо |
| ће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, |
| што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво че |
| S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ |
| </p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од ње |
| >Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, вид |
| м учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром вод |
| ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и |
| им на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији |
| Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ |
| и су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало |
| м је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и не |
| више добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, ка |
| бе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине циг |
| је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем |
| ем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда с |
| овораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак |
| како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније |
| мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" |
| , нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја по |
| гло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није |
| посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарк |
| аше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку. |
| љаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачи |
| ер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p |
| пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у |
| ше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p |
| уж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто при |
| е приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, |
| рено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био г |
| ем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да |
| још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће би |
| би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па |
| но другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу |
| .</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па к |
| преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гле |
| жен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на |
| велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па |
| не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> |
| очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни ос |
| се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничи |
| , да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро позн |
| p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, пром |
| жа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазил |
| тву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор |
| ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељ |
| Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S |
| Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p |
| непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сах |
| нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, |
| воје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не |
| на развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми с |
| им душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који |
| ешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и |
| ци показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлаз |
| ино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се |
| ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S |
| тер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених |
| ли.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако |
| се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p |
| тављању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи |
| сле вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и чети |
| се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} |
| честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио доб |
| ј ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, к |
| ива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> < |
| е звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире |
| једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг |
| несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах за |
| тским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, пе |
| се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па |
| ош теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем ра |
| се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.< |
| добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опрашт |
| већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах буди |
| и.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} |
| били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, |
| гова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по ав |
| е.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па |
| .{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, ку |
| кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му е |
| ад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сре |
| аљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, д |
| у после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад в |
| груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици такв |
| арница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће |
| >За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад ј |
| и за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао |
| улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Дан |
| ад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма д |
| дзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако от |
| ам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико прос |
| ица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточ |
| све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопшта |
| да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богат |
| е он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање свој |
| међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су ув |
| аклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима к |
| а.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, н |
| а пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива. |
| никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива. |
| и) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Неб |
| } Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узмор |
| да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа |
| умерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је и |
| е тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којека |
| леганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, ко |
| ослужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом прат |
| >Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што |
| ђени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</ |
| та Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици неп |
| ашне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени к |
| дничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе |
| ="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог на |
| га врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан п |
| сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носе |
| ети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жен |
| у Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата |
| ти, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.< |
| одају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, |
| а отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сир |
| пак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам из |
| , који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толик |
| , те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако |
| бу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек |
| осле свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогне |
| еког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстра |
| у га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу врши |
| зо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се в |
| к ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који ј |
| а то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и |
| сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, шт |
| већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло |
| образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш |
| ј то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично < |
| тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо увере |
| ајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада |
| воје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кр |
| неверила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два |
| гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и п |
| о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патња |
| ила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не им |
| вадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним ств |
| ма.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и су |
| рђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из |
| га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на |
| рно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Бог |
| рпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љуб |
| па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине д |
| црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер |
| отребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком б |
| и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописиват |
| и мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем ж |
| <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и ку |
| " /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао си |
| ампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Бог |
| „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Д |
| брати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одгово |
| рави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше. |
| ва сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призн |
| > <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева |
| /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додај |
| ољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спада |
| “ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госп |
| ћ, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позв |
| је ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушк |
| према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало к |
| ише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни |
| једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} У |
| о сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— |
| ићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче |
| коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> |
| У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по |
| а другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта ј |
| девине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на друг |
| ле почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, |
| </p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпоч |
| </p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и свр |
| овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљно |
| се Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збу |
| овито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино о |
| е забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељкови |
| а отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, звр |
| то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учин |
| <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и ника |
| Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као |
| , што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља |
| му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“ |
| ј старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од они |
| ста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад |
| само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башт |
| д освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто пор |
| <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до т |
| „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје на |
| ато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немо |
| н са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, |
| „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јед |
| у когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, |
| онио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје пог |
| огледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала |
| коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он |
| та друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар с |
| икне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостој |
| жне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажн |
| беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те та |
| државали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сас |
| га рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n= |
| и тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресуј |
| жно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари |
| арење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, о |
| зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу с |
| даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најте |
| ђу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њи |
| Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, |
| ајбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S |
| ње смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега ј |
| је!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> < |
| сетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и |
| о само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао |
| домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За |
| све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „пос |
| е Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а команда |
| p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети |
| p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га |
| з јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се ве |
| ругих већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложн |
| о отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код |
| и.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго |
| посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на т |
| д предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по з |
| .</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p |
| омену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p |
| обратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сн |
| збуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак о |
| ој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво |
| да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се о |
| одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, |
| То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а о |
| м доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:< |
| када назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, |
| а, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуш |
| еста нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Да |
| мотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се в |
| p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично спореч |
| оревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље. |
| оју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву |
| гим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на |
| ицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p |
| иром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се |
| гла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала |
| се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања ст |
| и, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да |
| ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је |
| о сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неко |
| она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове. |
| е ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири |
| е, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају јо |
| ан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа |
| p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи г |
| вом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ п |
| </p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где |
| ахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и уп |
| срећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси. |
| о је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доб |
| дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n= |
| 35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p |
| <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред г |
| е звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковић |
| ло Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је проба |
| незу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мерде |
| е Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви су |
| </p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу |
| езла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и |
| мора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужнос |
| икне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па од |
| но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па |
| одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно |
| ао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> |
| г становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, ш |
| да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сиг |
| није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе |
| сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да |
| ће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да |
| еком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе ка |
| едно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоње |
| као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блаже |
| савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко |
| у динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни |
| за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, к |
| њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти св |
| дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било |
| и.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада |
| воту, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све! |
| тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго |
| н је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и т |
| воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето |
| и, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио |
| азати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, ни |
| оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како ст |
| виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.< |
| му сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом на |
| Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај д |
| би све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но им |
| осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој |
| а ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном пи |
| учком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом |
| О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђ |
| ове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{ |
| ан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље |
| измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољу |
| иш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у бед |
| е не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Срп |
| а правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја мор |
| и и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично јед |
| етензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је |
| ан од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубо |
| сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, |
| .</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће рад |
| Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је б |
| рестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Зај |
| е путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да прон |
| ше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњи |
| очну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у |
| ковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов |
| пак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> |
| е, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Кос |
| и и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у по |
| много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учи |
| спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се нај |
| пише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања |
| S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова |
| ница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било |
| строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, |
| кадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов |
| ђе у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу је |
| , устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се уч |
| кају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ реч |
| ружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа с |
| да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што |
| је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које |
| њао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где |
| је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навр |
| ија.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мо |
| пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и |
| /p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, |
| реде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а |
| а, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не |
| , а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад? |
| знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> |
| Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, за |
| ’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, п |
| рдевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног |
| усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> |
| </p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пу |
| о и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадањ |
| хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Б |
| > <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог гос |
| је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" / |
| већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p |
| кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места |
| а заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио. |
| ла, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест ова |
| неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливој |
| еру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; |
| , то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вул |
| гатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до |
| где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким чов |
| reign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од о |
| асветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што |
| астумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна п |
| ја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Милив |
| че да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!. |
| љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је ба |
| сла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, за |
| ко сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и о |
| лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико ви |
| х зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава |
| “</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него |
| ојнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="11 |
| чнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и непри |
| и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> < |
| и газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле |
| враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе неср |
| их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливо |
| оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирас |
| атастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са |
| угу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la |
| <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p> |
| ко би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала |
| увао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран |
| и твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти! |
| за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ни |
| он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, |
| {S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ |
| друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Милив |
| је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и а |
| посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може |
| Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, |
| , или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе срећ |
| , да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но ка |
| војци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се |
| опао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи |
| е нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи н |
| ковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ |
| еакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он с |
| па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу п |
| о у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џанд |
| дмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда це |
| би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић |
| њени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</ |
| пливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{ |
| којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да |
| них послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, |
| утра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тет |
| но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се |
| ри, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седо |
| о?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p |
| {S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу плем |
| даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, |
| станак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p> |
| неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спо |
| и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Кр |
| захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти |
| ање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божа |
| а већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекат |
| > <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај |
| ви напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шам |
| азмишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје да |
| воје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиж |
| ="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, |
| >Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер |
| , па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужност |
| <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n= |
| ених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су |
| не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца |
| н исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечег |
| на занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година |
| убави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни смат |
| о што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном к |
| ли то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави чов |
| ињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име мога |
| Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су |
| ој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечије |
| вичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није мога |
| у Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он могао виш |
| <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна о |
| ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од ме |
| а се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: |
| д гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пр |
| м и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини |
| о је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, |
| <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се |
| испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас.. |
| а сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим |
| це седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудн |
| ета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити ки |
| лила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу. |
| ећ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отвориш |
| најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви |
| неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} О |
| атима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, |
| претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што |
| S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био |
| ћи полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну н |
| /p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— От |
| , где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" |
| мешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса |
| еговом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p |
| гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа |
| о поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међу |
| а“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опиј |
| Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за пре |
| >Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је |
| ема правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хуморо |
| и гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да б |
| да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаћ |
| е.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да |
| према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, |
| тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у с |
| икнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што |
| /p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</ |
| побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, т |
| они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе |
| уцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, |
| упус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Ниј |
| жи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне с |
| ити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врат |
| иливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се |
| но из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим н |
| ви од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестан |
| ио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња |
| ао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат |
| е оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочел |
| чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исека |
| цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као |
| намештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цве |
| а, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездиц |
| огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, з |
| } До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двоји |
| хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе |
| погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин. |
| ter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје н |
| тим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у |
| се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То ј |
| p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат п |
| „На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, |
| је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, ка |
| је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгле |
| о ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја |
| рака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он позн |
| и по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је пос |
| к, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје |
| на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује |
| ршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, |
| а наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топли |
| 0" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да с |
| орода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љу |
| Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и за |
| још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју л |
| ежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но н |
| он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде кра |
| вој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S |
| p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади ч |
| н би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод |
| кивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и роди |
| Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити забора |
| , да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, узд |
| м о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но к |
| ли салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столо |
| мера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од |
| чима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то ј |
| pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свог |
| аше за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p |
| улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дре |
| пе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у цр |
| ају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> < |
| а у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту уб |
| ти.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> < |
| ати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чу |
| штркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у |
| тра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пр |
| вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поц |
| то је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који с |
| д са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе и |
| о што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!.. |
| ах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос |
| и, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> |
| аследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи |
| последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе п |
| нике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та остав |
| да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сим |
| сних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су с |
| ка пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не по |
| ом јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и |
| да, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од |
| но је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> |
| > <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>П |
| /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона? |
| наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубо |
| тела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је |
| ица.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ |
| и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да |
| ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита |
| слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом |
| његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ наст |
| шти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала. |
| .</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то ј |
| акле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n |
| о Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече м |
| којако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>К |
| ије то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> |
| о ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливо |
| је тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како |
| смо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то |
| S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља в |
| м обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница |
| у баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Н |
| је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на с |
| мро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се |
| ом отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има |
| не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћ |
| рено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад |
| јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно |
| вади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} |
| мишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим по |
| вено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном |
| ог тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој жив |
| најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са м |
| чу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, ш |
| осматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је п |
| е, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бог |
| најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> |
| е штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> < |
| сина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости |
| зика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с ти |
| прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и в |
| олазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p |
| ир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену М |
| ењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни |
| кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Соки |
| еницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво |
| су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још јед |
| о, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>О |
| а, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу П |
| његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоме |
| е, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p |
| а су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би |
| иливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбир |
| </p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац вер |
| а, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука |
| иш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплак |
| сто, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таки |
| твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одма |
| авала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево ку |
| управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доброт |
| и у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, |
| жем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила |
| Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада наз |
| /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p |
| могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд |
| ш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си т |
| “ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за |
| не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <p |
| .</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими |
| е ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је веза |
| > <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо |
| ао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја |
| врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захв |
| још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мис |
| сто.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са вели |
| љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака |
| вно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему би |
| н одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу ј |
| није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек |
| је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном п |
| ода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, ср |
| наваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубом |
| но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће пре |
| ре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се |
| ше ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала |
| >— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се т |
| е <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без |
| , и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били |
| правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, |
| обено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово |
| ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вел |
| ан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из варо |
| гли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састана |
| и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у |
| је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје к |
| је види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дуж |
| асни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даниц |
| гог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана с |
| и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо |
| а се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврд |
| иљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у |
| ећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С т |
| , и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио |
| ређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би упра |
| <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ |
| у је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о све |
| има?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва |
| /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак мол |
| омни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства |
| Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су с |
| VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n |
| егово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у варош |
| б, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само |
| , малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћ |
| чај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично б |
| ир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света |
| оли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с |
| га бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ћ |
| година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Ко |
| >Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, |
| ада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташ |
| о сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.. |
| узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој з |
| д је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што |
| је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на |
| ијатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, је |
| ико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отп |
| омир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако |
| визу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви на |
| ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новемба |
| 1_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на нога |
| у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад м |
| ом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантн |
| ојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина |
| т!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих |
| а, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> < |
| и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нароч |
| и сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је |
| ва карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе гос |
| S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно |
| онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић |
| ег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb |
| ојекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије |
| њем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све к |
| вим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, |
| ро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као кап |
| p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти |
| .</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.< |
| девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливој |
| „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирн |
| ј Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође приск |
| ша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче д |
| не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело н |
| ни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случај |
| која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног |
| оје је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су д |
| немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратни |
| и, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах |
| ива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пр |
| јно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p> |
| ај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели гос |
| ну понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, |
| о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} К |
| нкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о |
| Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом |
| једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сас |
| иним идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље |
| имање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледа |
| не саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је са |
| се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла |
| е интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше М |
| омир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разг |
| дића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико |
| па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као |
| а жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два |
| то Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадес |
| на је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једи |
| се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским в |
| них био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома |
| иховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> |
| овољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спа |
| смехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног |
| обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа |
| а је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, д |
| а се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О |
| домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље к |
| ла Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даниц |
| ру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека |
| хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, к |
| осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а ок |
| — „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му |
| иливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливој |
| уде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Даниц |
| ла је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред б |
| који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још |
| нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ п |
| , изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пр |
| пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септе |
| све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати сп |
| дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше |
| е баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p> |
| г тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око |
| затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то |
| одједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелн |
| разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гос |
| бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела |
| ичине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница |
| ла се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку |
| p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је им |
| а су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што |
| велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега са |
| њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно |
| о се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу ве |
| чку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у |
| гледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, |
| ете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си |
| богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по |
| је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду |
| и, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} |
| мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје |
| } Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не |
| та велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој м |
| томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са |
| јевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам |
| је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била |
| близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито с |
| „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио |
| мир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све ш |
| са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Н |
| } То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати. |
| Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до |
| осле изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим |
| и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече |
| их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но н |
| убомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно б |
| оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте |
| закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Б |
| м.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на гру |
| о устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више |
| , Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S |
| >Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> |
| пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, м |
| ен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена мест |
| се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} |
| воје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и у |
| е сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милиц |
| лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спа |
| вцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао з |
| >На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић |
| чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> < |
| изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна |
| се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку ав |
| Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вр |
| >Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћута |
| Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја |
| за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се |
| } Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, |
| Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијац |
| сао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи |
| ије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но |
| 94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несре |
| етра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем с |
| стаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У каб |
| дан виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда |
| е и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку |
| убомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим п |
| неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног. |
| је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико |
| атијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласо |
| апред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој |
| остали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препро |
| n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога вре |
| боје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то. |
| каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типов |
| цу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут из |
| ије било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би ин |
| етку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ |
| а бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Ца |
| ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се н |
| сти Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затре |
| са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за њег |
| би, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Мили |
| /p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p |
| тио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, кол |
| а мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="9 |
| ко како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома |
| отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се |
| дух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љу |
| у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако |
| арици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга за |
| нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, |
| ижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а н |
| а којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само |
| а је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поно |
| ио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруш |
| вић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мој |
| да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живи |
| онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрест |
| е, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену |
| да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> |
| ислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној |
| знаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи го |
| ста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p> |
| о у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.< |
| , како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко |
| но јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога боја |
| где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча о |
| сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ |
| ашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену |
| .{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је |
| <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Кел |
| ахватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лак |
| осле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле з |
| шених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе |
| усрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из д |
| >За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај стра |
| S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле ну |
| е.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем |
| озно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по ср |
| е морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хв |
| очито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и |
| рви пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим с |
| схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке |
| па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" |
| а ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> < |
| собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни л |
| о неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и свој |
| ако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Кос |
| шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, прим |
| сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани г |
| агледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улаз |
| а се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћ |
| вог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране соб |
| ошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би мог |
| инету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаће |
| општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи |
| руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они вр |
| а сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, мо |
| зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било ј |
| за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим |
| ава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубом |
| <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше |
| помогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу по |
| хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је |
| брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; в |
| их мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите ма |
| помињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, |
| ну само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— |
| у обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, |
| уди, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска вр |
| прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се |
| ш анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутци |
| а оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није |
| обом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио |
| пи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад с |
| бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шак |
| да.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Милив |
| дне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако ши |
| тетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што |
| , чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењин |
| м, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу ч |
| е намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Ова |
| убомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво б |
| а, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунају |
| огато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сест |
| гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ |
| м, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим р |
| ањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из об |
| више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} |
| се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дуб |
| да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место |
| ати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав |
| , целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у |
| егу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</ |
| децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се ј |
| кица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто распла |
| па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки |
| аћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и к |
| нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма |
| у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осе |
| >Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из |
| де проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански |
| љковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер ок |
| тајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближ |
| } Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> |
| о да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша с |
| па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порум |
| идећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, кој |
| м олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инс |
| ту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам о |
| трашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер |
| ну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату |
| и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слич |
| све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубоп |
| ује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнут |
| адам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблу |
| раја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Бог |
| <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>Посл |
| очела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа |
| на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијск |
| не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити д |
| ребало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бо |
| вињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа |
| лу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је уста |
| !“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у |
| се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шо |
| јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{ |
| petitio est mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној друго |
| у остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече |
| а она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који пр |
| патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ |
| на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плат |
| {S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста прија |
| ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди чит |
| теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблаг |
| ливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> |
| о мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> ник |
| су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се о |
| ређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} |
| лага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре |
| одине, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће д |
| ао што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и н |
| ти.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговач |
| > <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> |
| израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да |
| Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је т |
| ије дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику |
| м банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које ј |
| славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане |
| није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је |
| а добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), |
| оћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На |
| ки и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се |
| вке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини је |
| ђу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце |
| аквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, |
| ш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле |
| овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свет |
| е.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет |
| н јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник |
| лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не мо |
| ић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговор |
| ни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на |
| Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на |
| ачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разностран |
| ом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске |
| укатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао |
| у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Н |
| <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћили |
| тави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — зад |
| чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!. |
| овац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велик |
| спо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану ви |
| е крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша |
| у хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>Т |
| није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.< |
| е трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први |
| , на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих стар |
| ази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад |
| лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} По |
| е.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пре |
| што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, ка |
| се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Тре |
| летку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ |
| н добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стома |
| немо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што |
| у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљ |
| пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да т |
| за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То с |
| амешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке по |
| мишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало |
| , па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> < |
| <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и посл |
| дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кира |
| ише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о д |
| на кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то |
| ђа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису с |
| ило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, |
| м месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораш |
| гово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Кост |
| побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последњ |
| е попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити |
| је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго |
| > <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринуто |
| у, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно |
| аспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо |
| ада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрање |
| и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубо |
| јтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па од |
| м долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће |
| ера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: |
| чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано |
| о ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" |
| ове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На не |
| дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да |
| ђу осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што |
| /p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су |
| та, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и н |
| ом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, |
| мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га ј |
| он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, |
| она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити б |
| ира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у п |
| ота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој веч |
| p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе чет |
| а бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се |
| погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезиј |
| асом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човеча |
| аше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Не |
| да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе оч |
| о сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, |
| и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубок |
| доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово ме |
| садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула ј |
| е Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њен |
| .</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је |
| ковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусил |
| дне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> |
| кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те ка |
| ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата |
| с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлиј |
| разно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по угово |
| доскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај |
| p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по |
| о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Соки |
| <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.< |
| де на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" / |
| а му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну |
| "118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се |
| n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} |
| ко мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неко |
| губио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколи |
| , незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не споми |
| екне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, д |
| и живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огр |
| о иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, го |
| невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина |
| у, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да ме |
| аст.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и пита |
| а мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елег |
| <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Дани |
| сина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегин |
| росте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Та |
| други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за род |
| е бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да ј |
| орили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомиња |
| ични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Д |
| ни заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не бр |
| у, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај |
| ош Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензи |
| да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он |
| оспођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четр |
| ино раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу |
| а беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи г |
| о што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле |
| је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други стар |
| не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да |
| следњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашни |
| Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим стар |
| тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима сед |
| азила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима с |
| истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су |
| ро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљ |
| м са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одм |
| теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућн |
| а за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме |
| ли су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот |
| .</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа. |
| >Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне оч |
| и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, |
| , исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Вели |
| притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко |
| вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, |
| уни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у год |
| е нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, го |
| могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм |
| емонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, кој |
| може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у свој |
| еома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образо |
| ђе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко |
| ју Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p |
| емогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради. |
| а горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само он |
| а закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су в |
| да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газд |
| етку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аран |
| >— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та ч |
| и код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n= |
| шло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена оду |
| а одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} |
| ога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећ |
| код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друг |
| } Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је |
| суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу |
| ра аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и м |
| ари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо ј |
| ђу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— |
| , или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пит |
| Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису |
| а, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узи |
| моћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жен |
| ру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог |
| ње, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја |
| ће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При |
| n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушев |
| ше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „з |
| испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад |
| <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума |
| друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла |
| .</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из глав |
| се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити |
| ући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из |
| паваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој |
| > <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрага |
| , створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше |
| а за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имал |
| да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпо |
| ве прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и |
| а, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изј |
| тске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и п |
| ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој жи |
| лио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> |
| ом месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно б |
| им штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна стариј |
| ина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту ду |
| т.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S |
| ном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити из |
| ји нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, |
| са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> < |
| кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Б |
| цијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину ф |
| лато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а вели |
| ко двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички по |
| pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спа |
| је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Д |
| Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>М |
| ликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но |
| крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећа |
| рестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те |
| озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једн |
| рвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да |
| а у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и в |
| ису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од оста |
| .{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у каф |
| > <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацел |
| ет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, св |
| е и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за |
| да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој |
| чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, |
| тарешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један д |
| ма.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни с |
| тегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и |
| шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету поједина |
| тством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> < |
| та, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад глед |
| ели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигар |
| стима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог пре |
| лица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На |
| твар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац |
| у давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери |
| ливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је |
| дна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пиј |
| о неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и |
| магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журн |
| у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допи |
| .</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би |
| једничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сва |
| ме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме те |
| помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, наро |
| помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се |
| тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S |
| </p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“< |
| и пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку св |
| оже да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Ста |
| прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска б |
| о неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неко |
| осле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По п |
| , него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она с |
| Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици пом |
| гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S |
| неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одм |
| је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које освет |
| он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако би |
| је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „ |
| о огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, |
| клоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог поро |
| им гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хв |
| а хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, д |
| имети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима |
| неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгл |
| скретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Пе |
| увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати |
| једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући |
| Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверен |
| зи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и |
| дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје |
| к, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом мате |
| иливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p |
| , које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадо |
| ачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она бога |
| ним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продр |
| ачи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она дв |
| — „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говори |
| спођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпоче |
| астави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94 |
| де, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он ј |
| ко исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот. |
| ико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје ку |
| ава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су с |
| ла!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица ме |
| <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфи |
| е имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене. |
| у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега |
| тра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о за |
| ика.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце. |
| ре тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико ча |
| зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и л |
| <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, с |
| ањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то |
| ницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и как |
| кује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви прем |
| ету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живе |
| бави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се у |
| у свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобр |
| ајбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} |
| , гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушко |
| уде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ре |
| <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу бел |
| } Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их рет |
| и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима |
| машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавал |
| а гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако д |
| , а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се |
| „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливо |
| им плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женс |
| кривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људ |
| змишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубо |
| племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{ |
| по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо |
| е важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене овак |
| служио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то |
| {S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадн |
| по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица |
| це, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других ве |
| а несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично |
| велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде кон |
| ња у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и |
| је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у |
| учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког |
| ако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је паж |
| ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они |
| време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова р |
| вост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и |
| ату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: |
| наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи м |
| мех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> |
| Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често |
| то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што |
| ом зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да ј |
| .</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев с |
| сом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Милив |
| а: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по д |
| ове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су |
| лу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишин |
| за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што ј |
| ањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског офици |
| познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="5 |
| ђе рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то дожи |
| чно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> < |
| а има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова ул |
| > <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 188 |
| је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да б |
| било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала п |
| покојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да |
| пе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је н |
| ост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено |
| ; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; |
| , није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она |
| рбији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, |
| дном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај и |
| а парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немам |
| м и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у |
| осе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута |
| ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом |
| <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p |
| писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, |
| ћ.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава |
| сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак |
| е господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећу |
| па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја |
| оменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар |
| ше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема огран |
| ром.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи |
| кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало пи |
| аши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због |
| отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила |
| ђа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим изр |
| закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицери |
| у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила поглед |
| осева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руко |
| су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тига |
| во опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срам |
| , но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но |
| н страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то |
| сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама |
| е, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави |
| јаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље |
| авде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је |
| ковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно уб |
| к и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и |
| кривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год |
| <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стак |
| p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на |
| н новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сур |
| ова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плак |
| престано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забрину |
| да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, |
| и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе |
| расоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у ст |
| и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће гени |
| а, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни пом |
| , која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>В |
| овске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде. |
| а крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свем |
| је свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње |
| ранама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div |
| це и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="6 |
| , није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебд |
| учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било |
| дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двад |
| тано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачењ |
| а Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, уз |
| аборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као |
| су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио |
| једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у по |
| друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе извр |
| ога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb |
| воја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>К |
| ме расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливој |
| лива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p |
| их народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чароб |
| њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руко |
| онуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић |
| " /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богат |
| и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито у |
| .{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи пот |
| ја цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p |
| вања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаро |
| о Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје |
| црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бриј |
| > <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, је |
| , па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да с |
| смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> |
| е нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око |
| дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb |
| чуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p |
| р одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус |
| ом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру ниј |
| ио обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу н |
| убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка т |
| о добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни доб |
| ије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мал |
| на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па за |
| ког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак ил |
| тарчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са |
| p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у н |
| е отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубом |
| је у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је |
| да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стр |
| ба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке б |
| : ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госп |
| родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су по |
| абе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад и |
| бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па |
| авили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим у |
| и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> |
| ву везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад |
| сте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато оде |
| ти мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каран |
| су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо м |
| ма његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дрш |
| и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Мил |
| е хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем |
| да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S |
| у слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је по |
| асвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Гр |
| о их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци с |
| алагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњ |
| е по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више о |
| крстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта |
| ила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту |
| е то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо з |
| х су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даниц |
| ика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у |
| рива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стев |
| анац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да |
| товима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако у |
| ели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мал |
| , при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су |
| у сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, |
| нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и |
| иромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ |
| о, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. |
| твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну неш |
| у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овд |
| без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дис |
| а испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим ра |
| неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били с |
| а.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за |
| мљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја с |
| а мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p> |
| н пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо мој |
| животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укочени |
| и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измења |
| отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незг |
| Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>До |
| јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему |
| о душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Ву |
| могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч па |
| м; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана х |
| то треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе |
| алавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} О |
| уку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p |
| да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> < |
| фесора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури |
| акшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, |
| сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разбори |
| , са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати жи |
| кад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу |
| навање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини |
| е сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови с |
| иказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од над |
| ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику рад |
| адовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливо |
| у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годи |
| о Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој дв |
| , вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу |
| чани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањ |
| на тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причај |
| ном договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи гл |
| размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужност |
| ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована |
| ва динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је ова |
| еђу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас |
| чи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда |
| лојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, ј |
| ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити к |
| анашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га |
| овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска вој |
| , а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} |
| еких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Он |
| првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова с |
| вачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p> |
| еркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најм |
| то му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да ви |
| остао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p> |
| тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају хо |
| би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпост |
| нити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један в |
| куцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар. |
| м.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад веруј |
| ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће |
| м“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече н |
| ћ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о и |
| у је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало. |
| Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на |
| а је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки |
| срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубо |
| р и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S |
| цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а с |
| у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А кол |
| ницу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, |
| , послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе од |
| бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омлад |
| мбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што |
| Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, н |
| а.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласни |
| олико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскр |
| о сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} |
| ј књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је |
| и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писм |
| вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој |
| инио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи |
| али су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за |
| вима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори |
| али се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Ист |
| је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је ба |
| су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико об |
| <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обичн |
| /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у |
| јатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за б |
| p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Со |
| онстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајн |
| одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим |
| стави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о све |
| онитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </d |
| сматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p> |
| жница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажа |
| даха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити мла |
| р је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p |
| м, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због |
| Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети |
| ама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} |
| о ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних п |
| ред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба бил |
| ред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са |
| амењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осм |
| и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она ле |
| еној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се о |
| кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао |
| ади.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа дру |
| у, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у |
| а пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.< |
| >У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:< |
| онда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити |
| оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз п |
| расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили |
| добивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без |
| у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је |
| е стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га ј |
| лом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У пр |
| раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</ |
| код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће с |
| луђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад н |
| опримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, од |
| p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег станов |
| ти се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког п |
| о српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце |
| пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Со |
| ти дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.< |
| већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, п |
| да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржав |
| штење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико |
| ао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, |
| ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао свој |
| неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас бл |
| наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заг |
| удем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванред |
| меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном |
| г какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним |
| ше, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак |
| в, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то ошт |
| оме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пр |
| е за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему |
| дука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравн |
| места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече |
| атим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авли |
| од мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми ј |
| та изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љ |
| са, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку изви |
| врдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље |
| н беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, м |
| даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели |
| вечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> ос |
| ш комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начел |
| , где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треп |
| сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда п |
| се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, |
| то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се рук |
| препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина. |
| едели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилиц |
| их принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрв |
| о да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири с |
| ше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало п |
| ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Мил |
| измерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!. |
| л“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих гр |
| ри, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Кост |
| ује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљуј |
| љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и пра |
| ливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p> |
| иминој резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад н |
| бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како |
| добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то |
| ском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговин |
| чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни с |
| очека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p> |
| огледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног р |
| и на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици по |
| кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посет |
| стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако м |
| р размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја т |
| то учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пр |
| Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руко |
| душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, < |
| уку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стар |
| а прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Ко |
| буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглаше |
| Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да |
| рименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.< |
| чене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе |
| ој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш |
| друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи и |
| 01" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није и |
| жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, |
| ом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, |
| а.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о |
| своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све |
| е и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста |
| о спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз а |
| , једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо виш |
| а је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазна |
| вај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене |
| једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман на |
| чку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</ |
| .</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ |
| ље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type= |
| легао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах св |
| шао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште к |
| овници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с |
| <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео ку |
| епоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиром |
| ан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, зати |
| Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно пр |
| кама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете |
| у шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две |
| чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове кав |
| есе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто он |
| ојих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</ |
| есрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради проду |
| ле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, |
| само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никак |
| !....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу снос |
| е канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p |
| се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, |
| е месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за о |
| "119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило |
| ојске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати з |
| ав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од по |
| едила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не |
| ше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> < |
| има предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва |
| мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда |
| бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица |
| је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p |
| ме њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржава |
| добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим |
| дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвока |
| а питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски све |
| </p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дис |
| амо онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнут |
| несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љуб |
| м поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалиј |
| њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер |
| ан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило |
| клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолич |
| рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, |
| Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једно |
| драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, |
| рник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак |
| p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија |
| о је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на наш |
| м младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богас |
| купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Н |
| ем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион |
| .</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић бо |
| вом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима ни |
| Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу п |
| ме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још |
| , сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особит |
| ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу дец |
| његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овам |
| ко и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљи |
| мљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жал |
| ров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стоти |
| назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете м |
| најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностра |
| према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да прем |
| „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> к |
| е каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Да |
| животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремиј |
| } Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n |
| ловали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „не |
| ште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгом |
| о крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва |
| у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог госпо |
| х и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџан |
| улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко о |
| {S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, |
| аше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII актив |
| т пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига |
| ида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се |
| гово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму в |
| је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ва |
| би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> < |
| према Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа |
| иливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, |
| ?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратк |
| .</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за с |
| <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома |
| а домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Мили |
| ао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, |
| газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и вр |
| азди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из |
| ла, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељкови |
| рању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када |
| оме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима |
| ихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, он |
| у, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 |
| жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага |
| меху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељко |
| под руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној уну |
| обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они |
| чели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претр |
| изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{ |
| н много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким пр |
| анат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимри |
| о споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у |
| који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— |
| ведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S |
| езао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сва |
| к у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уш |
| имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, при |
| подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „гл |
| се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још неп |
| чимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићеви |
| нији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово јо |
| .</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибук |
| ринципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове |
| даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p> |
| олеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и заво |
| </p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ |
| о.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су с |
| е овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић сту |
| сти, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дам |
| p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића пр |
| ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћај |
| ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном ј |
| е више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> |
| , који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку |
| ћа у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељ |
| ка са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо |
| ако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да |
| вић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p |
| , како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другог |
| а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим т |
| моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком н |
| на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје на |
| кренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, |
| зије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимо |
| ет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узима |
| p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, |
| вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, |
| људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, |
| ка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког дет |
| љковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разн |
| !....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој за |
| S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја |
| начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло по |
| дјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Ч |
| учку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за та |
| о ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код |
| но са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе |
| ју код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, |
| у пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихов |
| ливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја |
| но у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, кој |
| ш чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упок |
| ="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго м |
| приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами |
| оја треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика |
| стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама би |
| крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео |
| и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онд |
| ојом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се з |
| и си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, |
| <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти стра |
| ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Су |
| ао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших |
| у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професо |
| будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ |
| х амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, |
| амо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на |
| и у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти |
| а, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић |
| те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде |
| питају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често с |
| учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше |
| ковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље |
| огло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, т |
| ута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, |
| е загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Да |
| а Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, |
| <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји |
| и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и в |
| само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он |
| рњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора б |
| } У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им |
| мота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у а |
| рика и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купус |
| што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> |
| ки остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па т |
| езолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни о |
| Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би |
| зовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, про |
| сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и ви |
| његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Бога |
| врцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због то |
| ј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> < |
| онстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, ст |
| афанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упал |
| ичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно пре |
| сећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није б |
| месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким |
| .{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, кој |
| па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра |
| а њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило |
| које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, |
| ш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају ма |
| је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају ко |
| је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, је |
| родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога исп |
| Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" |
| ви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија нес |
| нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрз |
| обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима же |
| ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало |
| њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог |
| је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојал |
| као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељ |
| трану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци г |
| Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он |
| у, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и |
| ано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само н |
| сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докус |
| чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} |
| сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једи |
| лико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он |
| ом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>П |
| ао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг н |
| це до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше |
| већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић |
| им се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огр |
| и бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога да |
| поколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под овак |
| м епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао |
| што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома |
| ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, ко |
| ила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још д |
| е онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лак |
| ан посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине |
| По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана ј |
| е са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па с |
| вца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог |
| г пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и о |
| "75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ со |
| алона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих с |
| <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају ис |
| та.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу груп |
| гу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скро |
| више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри |
| су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја з |
| , одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад с |
| га стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде |
| ој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматр |
| отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, г |
| е.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђ |
| ер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде |
| ђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одма |
| сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Ос |
| интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p |
| рописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра виде |
| ише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се |
| “, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кад |
| м углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, о |
| о гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се пос |
| ествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било о |
| оране, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадес |
| уком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред с |
| фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је |
| није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и мог |
| p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Милив |
| с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па |
| Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> < |
| оварају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n |
| једно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S |
| бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газд |
| је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p |
| pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по |
| </p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда |
| своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њој |
| ома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођен |
| ни што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци |
| у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако |
| вист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не |
| лником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и |
| се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Мили |
| овином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> |
| би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му |
| тигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује ко |
| ог првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душ |
| сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобн |
| овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посма |
| ком свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима |
| ожемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, |
| „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, |
| рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, |
| ви остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико |
| акав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку |
| <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Св |
| не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави |
| уњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{ |
| P18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, |
| какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше све |
| оме прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње з |
| мо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p |
| је.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе |
| амо за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жа |
| вом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <p |
| То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз ко |
| ељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, |
| разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампан |
| вета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он |
| у, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, д |
| ар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>К |
| морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би |
| а моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно |
| за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде |
| инуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку и |
| “.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка и |
| е.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} |
| ромки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и а |
| већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столора |
| ђу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог |
| на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује порез |
| сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јо |
| >19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</ |
| .</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да |
| tius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с |
| з друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је р |
| S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави п |
| е неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку |
| , родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакош |
| ли и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехив |
| д и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој г |
| смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборав |
| а леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је пола |
| ....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са |
| ушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кув |
| је нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора |
| ад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је пос |
| оспођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, |
| олико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући |
| ика, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша о |
| о њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и |
| је кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сати |
| што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два |
| вот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се М |
| > <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица |
| но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> |
| едино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасви |
| словце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџ |
| не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његов |
| до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није |
| /p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде |
| ије никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, |
| мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени |
| е са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p> |
| никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погл |
| ком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила |
| н свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за ко |
| одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у сво |
| а.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто |
| з јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокиц |
| љубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђи |
| авном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од к |
| за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано з |
| тално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фа |
| бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се |
| тио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасви |
| мир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах |
| жа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он пре |
| познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад ј |
| у јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно |
| а жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стар |
| огатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огле |
| > <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о рас |
| ала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пр |
| е пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој н |
| нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем ч |
| а се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце |
| о тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они н |
| <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опаре |
| Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стр |
| о се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница |
| >Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску ба |
| још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p |
| /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Н |
| ретходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва |
| а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свр |
| из Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за п |
| то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмот |
| уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жуд |
| шобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се нала |
| е се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.< |
| еда, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћи |
| као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорим |
| ат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, |
| ићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врат |
| tlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевти |
| њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, |
| рњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавит |
| м, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељков |
| ни и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.< |
| дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да |
| гаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице |
| тку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам |
| апут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад ј |
| а на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" / |
| .“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{ |
| аје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што С |
| да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера |
| p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.< |
| шњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> |
| хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелни |
| <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остан |
| ле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле зам |
| јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису позн |
| у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је |
| ек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Кост |
| им и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред |
| .</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај |
| сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, д |
| тварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано у |
| д још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао |
| ло весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није |
| о на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па |
| е спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима |
| сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну иг |
| о камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“< |
| и једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну |
| хових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо |
| споде играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају |
| еграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>К |
| еницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три |
| од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шму |
| .{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и пи |
| за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где |
| понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</ |
| , јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да |
| његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђе |
| ше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све |
| ло.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p |
| ћом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је |
| Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да м |
| а муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} |
| днога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија п |
| је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачко |
| ли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда ко |
| да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје |
| .{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда са |
| itigantibus, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:l |
| о њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не из |
| сан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даниц |
| о било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.< |
| епријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му |
| добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то |
| да, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше |
| p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га ј |
| е свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам |
| су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све |
| > <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковић |
| Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној |
| па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p> |
| е за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице? |
| риљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети сво |
| мах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртв |
| ком.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи из |
| што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти |
| аван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено мол |
| т, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{ |
| ти само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога при |
| изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални |
| p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову пон |
| ода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p> |
| душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету |
| јима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Бе |
| ујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“ |
| ара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Мили |
| </p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једи |
| ога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје |
| ри дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одск |
| ш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису |
| човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начу |
| толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити |
| је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасви |
| сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, к |
| еђу хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напом |
| а се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника |
| , а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова |
| му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку гор |
| лико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене |
| pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, в |
| оре, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су пост |
| а, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, |
| а руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редов |
| ије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p> |
| овима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнад |
| јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он т |
| с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочи |
| е година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он о |
| „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој тео |
| правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембр |
| ознаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сес |
| Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби ви |
| Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да |
| >Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливој |
| ив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница |
| , Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сок |
| > <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог о |
| и гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опш |
| а патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је оста |
| о данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у да |
| истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није разва |
| </p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о |
| гао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достој |
| ато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковиће |
| окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљен |
| аријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате п |
| ново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у |
| рам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, |
| агаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S |
| еликог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које |
| иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, гово |
| n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публико |
| па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више |
| есор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у к |
| емо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке на |
| !...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{ |
| ца запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час |
| са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у ју |
| мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о зе |
| у одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати |
| ала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више |
| је газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га |
| ројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузета |
| има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он |
| ио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи г |
| да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> < |
| добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није |
| ега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... к |
| е је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељков |
| погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, |
| на.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се |
| ан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} |
| на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру |
| ожно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, |
| збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, |
| е како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји |
| ату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били |
| м ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкат |
| да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био ј |
| да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и н |
| у поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом |
| себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу к |
| о кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не зн |
| .</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви на |
| ог, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен |
| да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељк |
| о обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, изва |
| инарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, |
| сутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српск |
| , услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељко |
| положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити. |
| собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом |
| , која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је в |
| а је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> |
| тери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се |
| како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову ус |
| ева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љ |
| и, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напо |
| е даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних роди |
| вде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једн |
| олностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обма |
| као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би |
| ћи то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде |
| , до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расмат |
| је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то нача |
| > <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође ча |
| и већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар по |
| и не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити. |
| увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ов |
| е једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у велик |
| Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су та |
| а друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би в |
| овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око |
| сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Рад |
| како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе |
| <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко |
| је одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због |
| ерује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове ку |
| слу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена бр |
| собног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасви |
| е ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да |
| ону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, кој |
| е пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са о |
| а и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, г |
| непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико |
| ва тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и |
| српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољ |
| ној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод |
| х, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни. |
| са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило |
| и у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних |
| а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па |
| ревелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, приз |
| Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим |
| што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога д |
| поведила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила на |
| оја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да |
| пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што |
| а сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав |
| Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се го |
| мао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верује |
| ди чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но |
| се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, нем |
| !... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <m |
| сле, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тр |
| моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би с |
| пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову |
| Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица |
| где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматр |
| <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим ви |
| е у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Дани |
| разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља исп |
| ји се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узв |
| р кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје н |
| "109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већ |
| ледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао |
| тет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њихов |
| м указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога |
| вету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која |
| ухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су |
| набе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: |
| племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српск |
| које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између оста |
| е једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше |
| у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом мом |
| олако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> < |
| д му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће |
| он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> |
| им сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да и |
| вци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар с |
| ога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га пр |
| вила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.< |
| и виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде |
| оказала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је |
| ећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време |
| а какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пла |
| ољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирењ |
| о.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ст |
| били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили ч |
| се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорб |
| о, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est mater st |
| роз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но |
| даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспораз |
| своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia inc |
| истог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</ |
| ед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуц |
| сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зва |
| разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то |
| ст и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се |
| етака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплетк |
| аква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен све |
| са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без ње |
| су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједн |
| ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањ |
| душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107 |
| јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Т |
| нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља т |
| беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су |
| Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нов |
| је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећ |
| а на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима |
| ј беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пако |
| уто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане |
| е иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању |
| ало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могл |
| > <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица п |
| да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толик |
| а Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у |
| ди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво |
| удба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему |
| а Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах ч |
| .{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцн |
| но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су |
| ља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> |
| а родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у св |
| имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била |
| ој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преч |
| је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срам |
| помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него |
| е он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Ко |
| какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка. |
| а добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог |
| а цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове |
| зетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не |
| сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сест |
| у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо к |
| се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовал |
| стаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањ |
| е, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него о |
| о, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће из |
| авала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут |
| јој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су б |
| рпски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како |
| Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразо |
| те, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро пос |
| д Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о но |
| ра, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> < |
| својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто |
| и случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабави |
| е седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, к |
| мир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, |
| ља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад |
| н да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, |
| ека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, |
| кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигу |
| ас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за |
| у хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог неп |
| бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином |
| ознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би нек |
| ака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад с |
| лила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе изве |
| је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се |
| е вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрд |
| е удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Б |
| равила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А н |
| ијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верује |
| p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј |
| Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио ва |
| сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да с |
| ди рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја |
| људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна С |
| Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопш |
| поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти п |
| је то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлаг |
| и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вр |
| околебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју ми |
| и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливниц |
| едају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам |
| не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви |
| раше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих има |
| кица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће |
| су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, д |
| скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p> |
| ци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му |
| ног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и |
| д овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред |
| уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца |
| све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било |
| питал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић и |
| с на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе неми |
| поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихо |
| год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од |
| независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање |
| ојаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки ми |
| одио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упам |
| пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно |
| е, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, |
| ако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, из |
| радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубоми |
| .{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Кос |
| , како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из ред |
| !...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњаци |
| г пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њ |
| овао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје др |
| ој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S |
| динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кут |
| ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богати |
| четку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под имено |
| закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породиц |
| олом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је с |
| чуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p |
| овече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!... |
| {S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на руч |
| ор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламен |
| ежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је ра |
| рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у пр |
| му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према |
| чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> < |
| мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине |
| вића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— |
| ања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручн |
| .</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема с |
| да му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, |
| /p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имал |
| } Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоу |
| положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно |
| шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који пребол |
| ахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, |
| ћкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада |
| пе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и |
| ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се |
| <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици |
| еви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и м |
| еома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети к |
| ају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све ка |
| с у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Дани |
| оји се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 18 |
| че од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову |
| тић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количи |
| ић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} |
| звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће с |
| ир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што ј |
| фону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има с |
| од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, ко |
| зима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња |
| ујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеј |
| ј отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S |
| пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због ч |
| :</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не |
| на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино |
| ли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, |
| аш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?< |
| овачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљива |
| тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господск |
| Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазр |
| у.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од ов |
| чај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одгово |
| н, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случај |
| о има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се |
| p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на веков |
| и.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска б |
| двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Го |
| опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају |
| ше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, |
| попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у в |
| жавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} |
| сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући и |
| е год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно |
| јмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили. |
| <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, |
| Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни за |
| ку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је |
| цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} |
| а реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Ко |
| , кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма в |
| била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх |
| је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и |
| ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а |
| е њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље по |
| једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена |
| а је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, |
| вца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло н |
| рис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити |
| могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту варош |
| ђу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви д |
| е, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од |
| неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: |
| ино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} На |
| ш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, |
| била, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није |
| Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели |
| <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о |
| овољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико |
| и требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замо |
| својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који |
| ћ?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, о |
| ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Про |
| ах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спас |
| нда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због то |
| ш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме па |
| не? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића са |
| им, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале |
| ађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да |
| им као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, |
| чити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога |
| углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато |
| ега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, шт |
| вога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често |
| није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се |
| г тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због |
| део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назва |
| ило лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p |
| свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи |
| због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се ма |
| , и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио |
| а у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то |
| надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу |
| зле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће ве |
| је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} |
| ницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли ов |
| бу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради |
| гови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у стариј |
| > <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм |
| пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се |
| ек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само крив |
| ично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама |
| Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="8 |
| /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме жи |
| и ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Бо |
| пско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе |
| пасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре |
| ше дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само з |
| е учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић |
| иктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад |
| ?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, |
| ј који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати какв |
| с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствар |
| их људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи |
| министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено |
| ј новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног у |
| и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног |
| и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и пон |
| ло при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко |
| из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окр |
| „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из |
| огаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и пра |
| о је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле ус |
| на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави з |
| ну стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрога |
| е, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.< |
| шки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда |
| свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изб |
| којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана |
| писати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према прави |
| места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки |
| ва улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безимен |
| отину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> ј |
| каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година пост |
| нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посма |
| прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино про |
| бијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила |
| о коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом зава |
| појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак |
| им оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта ви |
| је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица пр |
| кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <p |
| је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког с |
| кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минер |
| ска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дот |
| ио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште изв |
| <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубо |
| чну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалније |
| н лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојев |
| тали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препрода |
| и, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и до |
| ту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у |
| ној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да с |
| , морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} |
| ву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буд |
| о што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га |
| на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, бил |
| то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, пр |
| о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим и |
| арица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је гос |
| нда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг |
| пи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада на |
| сије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода |
| је но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим х |
| а готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала по |
| стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливо |
| ење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ст |
| кост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старог |
| p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји ос |
| нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо |
| "40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу |
| на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна р |
| атељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима де |
| азна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и ње |
| собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фа |
| гледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, |
| губи“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на |
| оведио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да |
| каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Дани |
| поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Нед |
| ажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то |
| о ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором |
| ; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p |
| ширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која |
| ве светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како |
| се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Прева |
| ко то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најме |
| .{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</ |
| старији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“ |
| рисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу о |
| утавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је вла |
| просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарн |
| о погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да д |
| а, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то |
| е пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са пат |
| <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако |
| ледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке |
| p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Не |
| ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, зати |
| хватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимо |
| о, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ вик |
| полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и |
| .</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта |
| , напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је |
| а производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спад |
| себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији знача |
| куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викн |
| савеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и је |
| се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За о |
| Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила |
| то, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, |
| ом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о ч |
| анама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, |
| њујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу |
| > <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме ж |
| истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш ср |
| а Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је П |
| /p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то слас |
| Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, п |
| срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веом |
| ер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај жив |
| </p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима с |
| ежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пак |
| , да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је пр |
| то не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анат |
| чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа |
| час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој иг |
| огао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „вел |
| с овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајст |
| никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то |
| овати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухињ |
| до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, кој |
| јмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>П |
| вора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он |
| свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> < |
| хтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божан |
| х двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учи |
| уга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> |
| ама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне |
| атрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбина |
| рођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су |
| а врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада пот |
| нуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и к |
| очи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> |
| n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је |
| и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренем |
| равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са |
| већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> |
| који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у т |
| ст месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да проду |
| >Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо приста |
| помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад |
| иске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај |
| оњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај |
| ницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, |
| титу.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Мили |
| } Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја |
| лазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочам |
| рнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии |
| аман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас |
| практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и |
| лио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно б |
| њи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он п |
| ћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје к |
| почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост вл |
| су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугар |
| > <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ов |
| шкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да |
| а, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још |
| ад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> |
| железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући т |
| њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и рас |
| и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако |
| такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, |
| о.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошл |
| белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа и |
| а овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време |
| ма се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вул |
| он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропусти |
| ему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb |
| "154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан чове |
| еног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Из |
| жи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније изврш |
| !“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекуп |
| <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У тр |
| услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, к |
| ш и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, |
| /p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од с |
| преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ов |
| т!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у срод |
| бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме |
| оспођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још |
| гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебе |
| и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним |
| у упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— |
| , па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отвор |
| вала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> |
| ићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатић |
| ти за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда |
| "> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео ј |
| ако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ни |
| жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовн |
| м, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао пр |
| има са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему том |
| следње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола |
| ја надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Бог |
| гурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче |
| се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и |
| ђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога |
| воје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на |
| } Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђ |
| ију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њи |
| дно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог |
| подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја |
| ом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени |
| тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео ве |
| а оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, |
| , пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb |
| а овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, даб |
| рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два с |
| икад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новин |
| те, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, |
| које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, |
| милостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско поз |
| Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим дру |
| ени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као |
| ранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од |
| о време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> |
| от, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много шт |
| незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, п |
| кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови љу |
| и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и с |
| ост, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него п |
| тпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна |
| упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, кој |
| ао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као суш |
| анили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у по |
| сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф. |
| по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богат |
| са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Х |
| ао швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра д |
| /p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да |
| ује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње |
| љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде |
| стојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и да |
| љубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен |
| моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, д |
| а одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држин |
| им столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића |
| ам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то п |
| рсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху |
| лог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје н |
| з очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што |
| лавом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па |
| ипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> < |
| ође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S |
| лала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебој |
| , као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, |
| љи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, т |
| гда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са |
| поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељко |
| шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у |
| ужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су в |
| ујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливој |
| ранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик |
| </p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој |
| ше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна друг |
| ури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није п |
| нији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир по |
| им појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом стру |
| аре Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стар |
| <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, |
| _C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у ули |
| ме сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим |
| ти и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како |
| > <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово с |
| одитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако о |
| је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше кр |
| сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и |
| ког, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а о |
| среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле |
| одужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црн |
| S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи |
| ре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових р |
| ини смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од о |
| већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, |
| ике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба н |
| Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, |
| као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена п |
| ка појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</ |
| бразовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, |
| .</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</ |
| на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се уп |
| де без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра |
| саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу п |
| врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и п |
| га човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао |
| и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме |
| не.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његов |
| је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући с |
| па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, |
| резирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила инте |
| , па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p> |
| ликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста с |
| обитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је |
| са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ов |
| собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац |
| и, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године |
| гледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био стр |
| поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечи |
| овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још не |
| кључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} |
| угом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуц |
| дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се |
| некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме |
| треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе с |
| а соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој стра |
| огу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још |
| <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што зн |
| тишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била з |
| те о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испрати |
| беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p |
| итеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div |
| S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искр |
| } Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест дин |
| РАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велим |
| ријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да мо |
| ом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не |
| тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против проф |
| р то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји |
| наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен са |
| на да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како н |
| вању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси том |
| адовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више н |
| овораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих |
| у за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> |
| па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb |
| били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{ |
| /p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш |
| апљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке |
| чајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево |
| ема теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са те |
| носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за |
| мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће |
| сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју |
| свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опази |
| оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S |
| размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Мил |
| решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да бу |
| све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одр |
| ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не |
| опијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање |
| ца. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} |
| племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Та |
| невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, ман |
| је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нов |
| напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Реш |
| ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине |
| ни сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских пис |
| а неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квар |
| ајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благ |
| <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За ме |
| наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но т |
| е, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изре |
| Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Ниј |
| „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо |
| ине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри |
| <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Д |
| свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад и |
| није, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љуба |
| ио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако мог |
| зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узм |
| а сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахр |
| и, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало |
| к у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сест |
| ши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е |
| би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доб |
| „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та чов |
| зори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете мој |
| у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти у |
| онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким |
| ре, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико распо |
| мет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце |
| а на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је |
| ивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским лис |
| е у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јуче |
| ју преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао |
| дом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир д |
| зговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, ка |
| још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да про |
| авуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... |
| најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па |
| знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издр |
| жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположењ |
| могуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за |
| а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увред |
| ја, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „ |
| једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, к |
| ш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да |
| S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може п |
| вовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само |
| .{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком. |
| , које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше з |
| вију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у |
| > <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, |
| о стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и друго |
| је тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпи |
| тити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, |
| кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јави |
| оговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је гол |
| е, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опада |
| о или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слуш |
| бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енерги |
| живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчи |
| о налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у |
| ога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавањ |
| нице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даниц |
| срећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас |
| прегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази ду |
| ду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n=" |
| авао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода |
| ла, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јави |
| етодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, |
| твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да |
| p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено |
| грам до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, как |
| ави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, ви |
| и држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутуј |
| зио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није |
| вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би |
| аме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ р |
| неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађа |
| ви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p |
| им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, |
| лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре |
| у, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше г |
| тоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да |
| ог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даниц |
| јаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња н |
| а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим реч |
| ло је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти т |
| ску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само нас |
| {S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима. |
| имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, |
| ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим |
| оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена |
| ј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ру |
| ља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „ка |
| о је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Д |
| оја је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш ј |
| лупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолично |
| ли су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпи |
| це покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опа |
| и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за н |
| е кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он кр |
| е би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они засп |
| не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи |
| ртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служ |
| има „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тог |
| рећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не |
| чи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Дан |
| летку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Им |
| добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки ве |
| <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њен |
| напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p |
| о је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу |
| и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје наме |
| и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако с |
| а, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та п |
| ; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира. |
| е бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини једа |
| анској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, |
| шушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед че |
| ко се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нем |
| сти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се ј |
| но или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне мла |
| } Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> |
| от је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се позна |
| опота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет |
| ливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ о |
| n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељкови |
| ручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види |
| а помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде се |
| е Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, је |
| што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то |
| телигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме д |
| жња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе ст |
| ја се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ |
| бних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело |
| спа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, |
| у зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поз |
| тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унао |
| се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са |
| јновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло |
| утила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> |
| } Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада |
| Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом |
| е, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав |
| тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његов |
| и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у ст |
| о и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даниц |
| описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. |
| м о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим |
| ок је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је с |
| а, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га он |
| е баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{ |
| е тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодит |
| убомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше вео |
| од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на стра |
| факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на с |
| ке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописи |
| о веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због |
| свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој |
| мила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица |
| ве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да ш |
| ату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он т |
| о је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Он |
| .{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфроси |
| рави тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста |
| ад његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да |
| ничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која |
| Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се |
| се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако |
| да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, |
| срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је |
| бест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један с |
| јштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећ |
| ође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Бог |
| } Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде |
| Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но о |
| иних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакц |
| и главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћут |
| творено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Пе |
| илом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мо |
| н и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун |
| мир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p> |
| лазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави |
| е рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих |
| стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и ко |
| ћи.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а пут |
| данпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфроси |
| ише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о |
| у и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака |
| нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, |
| ја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по каф |
| ца гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало |
| спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако |
| ом у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.< |
| ари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане ср |
| сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак |
| и људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.< |
| веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ |
| њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio |
| оштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, пре |
| илике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се за |
| огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> |
| рно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић от |
| ћао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотр |
| и но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, пето |
| ене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује в |
| је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озло |
| етком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубом |
| млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> |
| била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у |
| уњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне |
| ао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрм |
| е у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није ра |
| га, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај н |
| задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганциј |
| а, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, им |
| је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учин |
| о од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу друго |
| и, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то год |
| омоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>К |
| и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извест |
| гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> |
| цијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакој |
| амо неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, |
| ло представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело о |
| о чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбир |
| Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} |
| тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав вазд |
| а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, св |
| рожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S |
| ена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већм |
| Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима зак |
| ријим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из |
| ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, н |
| тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му |
| едај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније сао |
| украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружав |
| аничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био ник |
| прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге м |
| сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде об |
| му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора |
| ливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Мног |
| ити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна знача |
| е Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За |
| ере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким р |
| ошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњ |
| ог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује |
| е будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и |
| р шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дига |
| сетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има не |
| вира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се |
| етио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени |
| есет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ пр |
| утња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомств |
| и и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесн |
| ошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време |
| а узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасник |
| >У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположени |
| ри начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, |
| тке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за му |
| и су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> |
| Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Т |
| до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уме |
| се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је зат |
| ић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са н |
| и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме н |
| започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, |
| али су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на кој |
| се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „н |
| ру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија |
| пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Н |
| јало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> сре |
| г тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад |
| тионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују н |
| е иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:< |
| а код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што |
| овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но о |
| па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и |
| о са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела. |
| а рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} |
| томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по |
| уката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну гл |
| за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам м |
| о кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изуз |
| сника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онд |
| оје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Милив |
| етку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш так |
| м:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, м |
| свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога п |
| ече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкро |
| едном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пиш |
| им ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на с |
| алимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз шир |
| <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Буг |
| сне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница |
| Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким време |
| је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и |
| Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је |
| е, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је |
| још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па |
| едао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Ми |
| > <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда |
| , или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — о |
| је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живо |
| а овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом |
| , отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа бил |
| им обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи |
| е одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разуме |
| неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађе |
| ећ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавај |
| ="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије глав |
| но и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> |
| и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве оч |
| ложаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раниј |
| рисна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла т |
| Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, |
| наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог п |
| , но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са м |
| телигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштено |
| на на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку насло |
| ору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње |
| , образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је мла |
| већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у н |
| еликој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се зе |
| а седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знал |
| чи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој |
| ску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедн |
| осле подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих дв |
| ост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да |
| је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу с |
| цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, ка |
| лу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, мо |
| Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињ |
| властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост |
| око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрањ |
| {S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, |
| уће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређив |
| } Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може |
| p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатић |
| а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држал |
| посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим не |
| ње је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја |
| актеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прили |
| > <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произве |
| p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла |
| <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога |
| је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је |
| времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он |
| ране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши |
| томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тај |
| к!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, кој |
| оловину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Д |
| оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, |
| поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конку |
| како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њ |
| држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p |
| и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имал |
| {S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, |
| и.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ни |
| учним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, |
| је од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извеш |
| стајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна дава |
| у лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има |
| </p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву мор |
| ра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир ј |
| ше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њен |
| белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и ту |
| а“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећн |
| певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је |
| звати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи |
| p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родите |
| </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у ку |
| нска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> |
| ину заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били |
| <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна пл |
| надила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{ |
| мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је |
| д спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се |
| рима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио |
| ивоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од ско |
| а пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Мил |
| е <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривај |
| дном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена друг |
| p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко |
| не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не |
| едно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгро |
| ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи им |
| је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад |
| ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињ |
| <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако д |
| т година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако вели |
| у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало |
| де моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у немор |
| е стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мр |
| доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особ |
| о се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим |
| ен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} О |
| ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, |
| доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S |
| јих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да |
| руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као дв |
| и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Нап |
| ишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на |
| адосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Бе |
| е тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало виш |
| испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} |
| на није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је доб |
| ши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој |
| , а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и |
| ала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише ште |
| у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама |
| твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ |
| бавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу |
| оспођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах примет |
| о-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи |
| ливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени |
| и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаљ |
| шћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга |
| уо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је ов |
| дељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је в |
| ре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море |
| ње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то ј |
| доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам соб |
| врдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем о |
| ему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разг |
| ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан |
| Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ру |
| није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жм |
| <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра д |
| заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </ |
| ад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме пут |
| вим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако....... |
| тницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај |
| примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, ови |
| ачелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да ис |
| баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још наша |
| у депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да |
| p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена доб |
| е!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак о |
| жати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним |
| на.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, |
| вори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место |
| сти, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе пре |
| ала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, |
| ало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није про |
| ико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чув |
| </p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мис |
| а!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу |
| е светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весе |
| ј</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се |
| био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте |
| м, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређ |
| је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад |
| а Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се |
| свим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p |
| овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у душ |
| би, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спрем |
| ица воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју |
| је ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари |
| а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се |
| Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на ко |
| звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је та |
| Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој м |
| какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} |
| опио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних о |
| ити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чеме |
| и!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд |
| } Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима |
| идиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав |
| } Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глав |
| је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве и |
| тине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мен |
| атим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулац |
| ама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог кр |
| некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и по |
| у.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.< |
| ао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се |
| > <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошл |
| ту адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири са |
| <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, |
| бичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с по |
| ачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограниче |
| своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатић |
| Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, |
| а сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и да |
| аљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином г |
| мље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у ш |
| што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнаси |
| ако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чаш |
| оспође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се увер |
| к.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он б |
| <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је |
| а на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Т |
| згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим |
| натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то |
| во, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се |
| јунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко с |
| њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту |
| сутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он сваког |
| собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила! |
| ок је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа |
| ш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се ма |
| весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спа |
| а своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је |
| _C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење. |
| нички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се ниј |
| погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими |
| кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између |
| са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, и |
| а високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у |
| ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њен |
| , и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бел |
| ет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзи |
| ма с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима по |
| ђени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема ру |
| г зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранк |
| едан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапи |
| ије имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да |
| отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао |
| ратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у |
| па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио же |
| >Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пље |
| видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помоли |
| ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали с |
| е навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубоми |
| тионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није ниг |
| дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од |
| собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарка |
| јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало |
| је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи |
| ди шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у |
| енција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, |
| са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине ово |
| гала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније преш |
| томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за |
| „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног ниј |
| ине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослет |
| у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она зани |
| и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови ук |
| тале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз гра |
| подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте год |
| на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је с |
| знице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитељ |
| село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за |
| , отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.< |
| недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, |
| уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часко |
| мо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог ка |
| је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући М |
| ена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није |
| а Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му ј |
| а сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади |
| p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о |
| ..</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „д |
| иш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места н |
| ј да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави т |
| га времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у со |
| к потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи |
| њима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> < |
| има, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, из |
| рај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.< |
| жен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос |
| , да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{ |
| своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, |
| дили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} |
| Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду о |
| , кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Та |
| еси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје |
| ила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима т |
| <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у |
| па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио |
| м.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непр |
| у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо др |
| ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој с |
| двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који с |
| год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p |
| р вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љу |
| морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но ост |
| спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао. |
| његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут |
| да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре по |
| неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но ве |
| самљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Мили |
| ење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив |
| ој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај |
| да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време уп |
| вај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад |
| у њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи ц |
| а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој |
| ома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и бога |
| н отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од н |
| ља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од |
| било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих тргов |
| ва успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу чи |
| лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У |
| е о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпун |
| и и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађа |
| он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугар |
| о то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и мо |
| Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност пр |
| никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ћ |
| е уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чег |
| са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само |
| то су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске сп |
| Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни |
| е сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихв |
| рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, |
| су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација |
| о збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје |
| ојој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телегр |
| ј реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>О |
| ктичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у т |
| а, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом поглед |
| ница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више с |
| заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с |
| <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> < |
| ивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила |
| ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у зан |
| а игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди |
| ни „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p |
| ору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба |
| на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз призна |
| по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, ш |
| није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив |
| и и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште ни |
| очети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић |
| p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко жи |
| ница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка |
| је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић. |
| газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газ |
| ијску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одм |
| е картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса. |
| ликом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци |
| драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право |
| ао за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањар |
| другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за |
| аљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је в |
| p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако |
| е само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за спор |
| оваше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, |
| } И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, |
| к на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је |
| летати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не |
| шла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, ко |
| ији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p> |
| нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико |
| , значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb |
| е доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуств |
| S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с |
| аница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а |
| <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време д |
| дмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче о |
| омињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским г |
| абележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је |
| длучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухват |
| ка.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, др |
| Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, к |
| па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић |
| p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на |
| ва пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело |
| 60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестан |
| ем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства з |
| есцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењен |
| ји тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови |
| коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p |
| одноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихо |
| а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу |
| одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашт |
| алих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љу |
| матрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није |
| тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живот |
| је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знају |
| је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним род |
| кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и р |
| а, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p |
| ресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти |
| и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ у |
| и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написа |
| ко смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зор |
| непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми |
| јено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представља |
| енитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао б |
| ако сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве по |
| да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадав |
| м, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабр |
| пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, кој |
| Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по |
| икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан из |
| и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевц |
| Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше |
| па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невољ |
| ан од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муницио |
| ила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погреш |
| лиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти г |
| није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово др |
| Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе |
| о поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> |
| а:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувања |
| ођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уве |
| Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти о |
| личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, до |
| м своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се |
| из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> |
| све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрува |
| ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочи |
| ји је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија доб |
| је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на в |
| е!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет и |
| изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, кој |
| а он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, |
| зе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је уд |
| лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у припра |
| ним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро пла |
| одици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком на |
| Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано нада |
| ра, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>За |
| мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда |
| искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не |
| Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћ |
| , што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу |
| о је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а о |
| е и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човек |
| она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као д |
| зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо |
| господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Ник |
| p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љ |
| вић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са о |
| он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са велик |
| доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погин |
| ш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> < |
| ром и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ва |
| се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми |
| е.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише гу |
| <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места поста |
| лно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромас |
| живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много |
| ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> < |
| 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се на |
| е упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме ос |
| лостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све св |
| тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, |
| знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви уку |
| а живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће бо |
| у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и сво |
| че зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и у |
| да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и |
| рије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу во |
| ива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио тр |
| о странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачај |
| е жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци |
| , због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" |
| ра аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> |
| лом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које до |
| ad>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Тру |
| е могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са |
| ти тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па |
| чије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се ре |
| и добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах де |
| бог чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, о |
| новник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и |
| ао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <p |
| тпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно |
| равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, |
| Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних б |
| е то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до |
| .</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље |
| ан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако т |
| г дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то |
| главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито |
| т, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви др |
| !...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Д |
| н, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам ра |
| а гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периоди |
| о госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим сво |
| оме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учин |
| есним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац сам |
| пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p |
| ви двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морал |
| /p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} |
| само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џ |
| ђала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је мо |
| о је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливо |
| ки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада д |
| оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцр |
| добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју к |
| ада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Бог |
| врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће |
| г, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он |
| е за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим и |
| ливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} |
| му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско |
| ој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на ру |
| е изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и н |
| о је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у н |
| } Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже сре |
| осподин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остал |
| вот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, |
| ивима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непр |
| се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран |
| е благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трг |
| азговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и |
| Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану |
| >Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивени |
| ла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S |
| у групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога изва |
| ело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда ро |
| лучајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску |
| није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног М |
| во занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из |
| и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он ч |
| — „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, |
| треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје |
| , но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се |
| д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно пос |
| тога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Чов |
| , а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца |
| овање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са |
| тога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улог |
| Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана |
| ао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, |
| то је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разго |
| нска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <p |
| овек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом м |
| нице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</ |
| а то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа но |
| оничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалн |
| је интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана б |
| н да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и ј |
| безбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове |
| .</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези |
| много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре |
| а он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега |
| који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван спо |
| еморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцни |
| !...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> |
| е Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром. |
| умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па |
| два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} |
| м, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на |
| ових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на гран |
| је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S |
| ио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Пе |
| ну поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n= |
| n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђип |
| днако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са |
| p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је |
| крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у |
| > <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо |
| > <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Р |
| и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на ње |
| а са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде |
| а на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак |
| којство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још ч |
| обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без спораз |
| заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци срп |
| , да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са н |
| аш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да |
| нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n= |
| ћи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га с |
| ледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић ис |
| гара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Бог |
| од њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи |
| начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, пре |
| оравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго конт |
| мах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Бо |
| е и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки |
| p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно |
| ад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице на |
| <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола уст |
| р није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од |
| , никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротов |
| е продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срам |
| бе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени суп |
| Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјеки |
| а.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада |
| њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар |
| у у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог са |
| p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб |
| <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, |
| више, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они |
| те се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па х |
| > <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спре |
| свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код |
| обро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај |
| а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по п |
| младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са сво |
| „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ |
| лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се дон |
| вио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у |
| ога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Дани |
| вакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у |
| ова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке |
| У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако уч |
| адовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине |
| са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Бог |
| > <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>П |
| замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад |
| егантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са с |
| Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир в |
| „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још |
| >Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, |
| своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ |
| и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим |
| аршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија. |
| најем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу д |
| нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белет |
| љаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја насл |
| {S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, |
| ино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати ка |
| што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад |
| и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустит |
| е он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви р |
| осад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако |
| p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су |
| је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има до |
| оје није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ |
| међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад |
| руга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговоре |
| рописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био |
| икад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Прича |
| десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у |
| ко догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитство |
| ила је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, |
| ари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају |
| ажи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од см |
| пског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, |
| а љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љуба |
| ца већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао. |
| да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, |
| а да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога му |
| да ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му |
| а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао |
| уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се с |
| p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столи |
| устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, наш |
| а сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад у |
| окица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му |
| дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг |
| тић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор |
| </p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какв |
| ђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту с |
| ко добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче |
| о, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купу |
| се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му |
| место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу остав |
| ом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе о |
| p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани |
| а је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Бе |
| жде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њим |
| овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео да |
| лу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да |
| ову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао |
| аницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па |
| нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празн |
| ђе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се |
| тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p |
| ло је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим о |
| сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливој |
| > <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплемен |
| њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч |
| паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој |
| {S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи |
| м преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само |
| , док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да |
| ћ, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све њего |
| вгусту, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то уч |
| ивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, к |
| поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубом |
| дио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу |
| е продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се понов |
| е је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања |
| су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави п |
| па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на |
| се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома преп |
| , Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у в |
| то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, |
| никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мр |
| ловале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играч |
| да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља ср |
| свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, |
| животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ |
| раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење |
| ају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Во |
| е на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир. |
| Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, |
| ло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио |
| ме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата бил |
| је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, |
| го му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, виш |
| ења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим нез |
| но душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао траја |
| ли су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са вел |
| и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде ос |
| за њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, |
| стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се |
| ана у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сим |
| премила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан |
| огледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир |
| а се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све |
| а мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њихово |
| једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је о |
| јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десе |
| потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесм |
| и газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p> |
| мо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило |
| ину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</ |
| оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи |
| и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Бога |
| вим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сат |
| оје Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово с |
| ијатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је |
| вим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време пос |
| осле; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше |
| антујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два дина |
| газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати |
| спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви |
| кица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ј |
| отово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такм |
| „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Н |
| а што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да гр |
| > <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивш |
| и још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да |
| сти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништ |
| немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, |
| зио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да |
| каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Ни |
| одина млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> |
| се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то |
| у, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан |
| е први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, нал |
| ије му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је |
| ком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и зат |
| им је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфр |
| испе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата |
| азује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек зав |
| n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорск |
| сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и нећ |
| прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта за |
| огатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </f |
| х рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она б |
| } Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само в |
| ас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чи |
| ="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тог |
| есму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зе |
| је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се ве |
| кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, дра |
| еголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, д |
| пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га ј |
| није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој при |
| свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радос |
| омира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на за |
| тола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда |
| било је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сок |
| оји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто |
| живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведен |
| исок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учи |
| на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<fo |
| дговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даљ |
| је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива њег |
| аше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парча |
| е, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, д |
| жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска м |
| вилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам пр |
| јуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки ча |
| ло у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако |
| хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Б |
| страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> |
| им прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Мил |
| ив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост ње |
| , или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> на |
| у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима |
| У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <p |
| </p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „З |
| поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то треба |
| није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело он |
| вић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер |
| е каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава љ |
| који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослет |
| е Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу пр |
| интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код ово |
| је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову |
| атићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала |
| овићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с др |
| </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreig |
| се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се д |
| јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} |
| а у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само с |
| еликом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за и |
| ђи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфроси |
| зговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Мили |
| емо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> |
| неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има |
| значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она |
| Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање. |
| ли баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео |
| ве јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато |
| Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се о |
| зајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове п |
| о толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије |
| ва није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{ |
| д верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове |
| милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се г |
| <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подудар |
| зора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од |
| је и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, |
| да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити |
| зити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је п |
| ашти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп |
| далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ов |
| о свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латин |
| Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас |
| диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као |
| надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да |
| твари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> |
| могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проница |
| ше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило с |
| изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством сво |
| а муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, ко |
| “, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одеље |
| p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и пла |
| ру успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио поса |
| места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана |
| p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје |
| >Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељко |
| <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље гов |
| е вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени |
| м, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечн |
| о би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на |
| n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога |
| ари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настав |
| >Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отп |
| амо код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом |
| се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута |
| се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу с |
| а Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим |
| оручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасен |
| одруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету |
| смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је |
| као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n= |
| е виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кров |
| њу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске |
| онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа |
| љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се |
| проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли |
| било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Ра |
| осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, |
| собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Р |
| ама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у |
| ко.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си |
| а ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу: |
| по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека |
| с газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње с |
| а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као |
| , па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па |
| умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем |
| собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из |
| нуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и |
| примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне м |
| зда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и |
| мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима |
| ћи дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „ |
| о начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи |
| бомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је |
| доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје од |
| ј узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао то |
| ри.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Мо |
| а настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n= |
| > <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се |
| није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вул |
| је смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на неб |
| 85. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. |
| ње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван. |
| каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образо |
| него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досада |
| ротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не |
| стом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и б |
| .</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини |
| аго човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и на |
| кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p> |
| таје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовим |
| испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ћ |
| ош непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а с |
| у на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, |
| опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају с |
| ош добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет |
| ити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима |
| јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему |
| требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне љу |
| Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа го |
| и, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p |
| е с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела д |
| нила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, је |
| а само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад |
| ш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео с |
| ију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху са |
| умче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и |
| ти, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> < |
| да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p |
| ивога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са |
| ампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му од |
| у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био |
| то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда |
| како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозрев |
| о је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом |
| јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то к |
| е претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом |
| о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у |
| то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен |
| идесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи |
| мљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У ов |
| е, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубоми |
| ти за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке кр |
| елеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, |
| м не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, |
| де за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једн |
| е газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ниш |
| ци је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви |
| и, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је |
| ом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Дан |
| оконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, |
| Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући |
| у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икак |
| то вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко ну |
| о обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје. |
| в задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњ |
| а томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му к |
| слио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица |
| ла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, |
| , напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при |
| са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму с |
| арства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење |
| уга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диферен |
| е саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија |
| и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а |
| управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апети |
| главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и пр |
| рилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину уне |
| ли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је |
| >Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да из |
| езан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливо |
| азбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница изв |
| о зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па |
| амо чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите |
| латника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова |
| , tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> t |
| за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Да |
| непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиш |
| љубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, |
| згред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p |
| послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} |
| ки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану |
| ри укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би с |
| <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени |
| он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p |
| рника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чест |
| ир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из ст |
| помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му |
| традале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на с |
| да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, кој |
| и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но пр |
| улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је з |
| желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стр |
| везде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} О |
| стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећ |
| кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна |
| ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победи |
| рости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле |
| ше вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њег |
| е ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне в |
| ћ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но |
| рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прел |
| појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> |
| човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им |
| ом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста свој |
| својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови н |
| бом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и м |
| седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а |
| чана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Он |
| ого важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, с |
| рватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихов |
| редна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} |
| рити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} К |
| и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.< |
| СКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира |
| бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића са |
| било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће |
| а случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Беог |
| ице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах |
| ац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он |
| смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим пов |
| ово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у |
| деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На л |
| ска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујућ |
| о у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb |
| рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слу |
| ко не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе |
| е сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свет |
| ка, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци поди |
| итује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и |
| > <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дод |
| p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господ |
| дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну с |
| ва.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне би |
| ета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канаб |
| под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано по |
| смо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богати |
| лика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> < |
| авно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више |
| овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао ј |
| ешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан леж |
| то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и |
| Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па |
| беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посма |
| два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пр |
| ди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који |
| Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде |
| ост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру |
| р служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још |
| Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новем |
| змирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог |
| ни се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се мож |
| ро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стад |
| чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле |
| н од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да и |
| н заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њ |
| ело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, ста |
| ва.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Про |
| боме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} |
| већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је |
| овог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Р |
| себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду д |
| ..</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре |
| у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да с |
| а таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као шт |
| на на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, б |
| .{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да |
| е добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком |
| процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и пос |
| е није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побрати |
| стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{ |
| ме богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба да |
| је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедил |
| и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да |
| ило мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да |
| о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио к |
| та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и по |
| аким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава |
| еки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста с |
| и је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја в |
| <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> |
| , у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје та |
| ог тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута |
| он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља |
| лужба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заје |
| милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, |
| начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српск |
| атемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила о |
| ави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује |
| шћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb |
| из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су тро |
| ко му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да м |
| е се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Н |
| у.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образо |
| рити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за ше |
| Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља |
| тпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмисл |
| на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Дани |
| рограм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договор |
| предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је на |
| је љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а су |
| га су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њен |
| непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се |
| алилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Го |
| у цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „ |
| наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се |
| ише ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пр |
| илама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су |
| атезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спом |
| /p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њ |
| е беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест час |
| је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они |
| је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим |
| буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само |
| едње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, поч |
| у још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганци |
| час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да |
| путио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освет |
| ре, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, и |
| е забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру с |
| професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашња |
| меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту |
| ад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да т |
| ца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатиће |
| из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> |
| изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спа |
| цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>И |
| ња управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробн |
| х, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14 |
| /p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову |
| све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{ |
| он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека н |
| ви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новемб |
| вих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, |
| У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве заб |
| раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и п |
| гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу |
| /p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше |
| страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да |
| у куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназиј |
| разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су |
| На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а |
| овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препред |
| па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас ни |
| p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад |
| е страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њ |
| је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</ |
| до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше с |
| да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>М |
| е завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</ |
| о.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> < |
| усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Милив |
| ке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учи |
| гурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на в |
| и Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија чове |
| p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега |
| и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која |
| ас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хт |
| тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је д |
| је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се же |
| те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе... |
| обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то из |
| рово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су он |
| сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могл |
| рамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаш |
| било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени |
| >Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он о |
| ало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, |
| шао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, св |
| доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он |
| рст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљи |
| , но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по |
| n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због т |
| b n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На |
| , сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се |
| <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} |
| вде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la |
| оново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица |
| ара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих с |
| кога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове и |
| , како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у |
| предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са ра |
| ашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, к |
| е недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништ |
| ица тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, |
| сао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p |
| аш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} |
| ебала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титр |
| ливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> < |
| и, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, |
| тати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рап |
| у себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од сво |
| амо, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осме |
| ван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љуб |
| тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни |
| м бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речи |
| а, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и и |
| у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопаже |
| <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, |
| више страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окн |
| иљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала |
| ацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, |
| азили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава |
| не, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> |
| али.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са |
| инску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе |
| е.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору ра |
| е Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Е |
| рије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео |
| а, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед св |
| >Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Полит |
| асно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним |
| Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па т |
| о на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вече |
| на гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутк |
| арочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво |
| орана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за |
| а пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром упр |
| ави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао |
| > <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер |
| ко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не пр |
| неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино м |
| ва само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, п |
| ше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p |
| понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, нег |
| е му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ р |
| исима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да јо |
| , као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је са |
| ане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незн |
| која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога п |
| дила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На сто |
| је са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са дру |
| , она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Б |
| ла доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су сп |
| евцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Милив |
| а је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја исте |
| еколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сло |
| у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бу |
| ито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи св |
| ном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошт |
| као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> < |
| Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би с |
| нуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само попри |
| ј ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на |
| вао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велик |
| еда, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <p |
| отиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, |
| бу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по |
| ојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љу |
| > <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се чест |
| </p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, |
| трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на ш |
| дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпу |
| радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферан |
| више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим заг |
| аја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељск |
| ери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоћ |
| ана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> < |
| у.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за своји |
| пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како р |
| кав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обој |
| </p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити на |
| спе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапу |
| <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придават |
| аш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада |
| авио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због ово |
| својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгл |
| тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалн |
| сте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, |
| љену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> |
| ао да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да |
| ој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p> |
| о и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод |
| оброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригинал |
| вић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са |
| Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> < |
| на сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаш |
| /p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао у |
| који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се и |
| /p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против који |
| о спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста з |
| <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је |
| {S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу п |
| о како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда |
| ласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић н |
| н, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријат |
| â име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну а |
| зда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с д |
| тичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли |
| који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старц |
| о надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени |
| сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јо |
| гу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је |
| во“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем |
| ко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо |
| цима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p |
| врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје р |
| Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му о |
| глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочи |
| .</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена ниј |
| кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У гл |
| играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „чет |
| ели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди |
| р, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак |
| да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пу |
| еч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћат |
| нео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, |
| /p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај |
| 10" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су те |
| што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу у |
| овић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему |
| морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према |
| што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Даниц |
| По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије н |
| искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу |
| за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у госп |
| еће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“< |
| послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје с |
| роши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго |
| ако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Бео |
| положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за ње |
| ле и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним п |
| а закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога |
| S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало |
| > <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске |
| ваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> < |
| нтерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на |
| е, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу |
| шће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близин |
| сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у пи |
| оћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји даб |
| </p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на зад |
| ивоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не би |
| ожен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела о |
| аримо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре нег |
| торе, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им |
| ише пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном п |
| а његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо о |
| са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју ј |
| а мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по |
| тко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> |
| па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узима |
| Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским о |
| ком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена |
| дитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потп |
| окица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпођ |
| вићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и за |
| t caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по |
| кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чу |
| а глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „не |
| ј мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако д |
| д уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} |
| исмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скр |
| јући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава |
| ти и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема |
| до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— |
| н и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p |
| м.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисцип |
| иреним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „М |
| леде, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, ко |
| ва жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по н |
| најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога |
| утањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је |
| чине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао |
| а обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен. |
| а бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислил |
| је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она |
| еда на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над |
| ћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> нек |
| ена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Д |
| на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном п |
| домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама на |
| а само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао |
| ст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Данич |
| !...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му |
| ом у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у пр |
| разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро |
| стро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У |
| њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, |
| p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и |
| дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељков |
| га Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе |
| породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часко |
| {S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано |
| Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> < |
| Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси л |
| динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> < |
| постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није |
| Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се в |
| удске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb |
| о, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, |
| азговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње |
| , зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да |
| , примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер ве |
| згледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да сасл |
| пет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Он |
| , а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје |
| утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— |
| е су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да м |
| спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој в |
| говарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничк |
| значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног п |
| — „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о с |
| дно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавај |
| >Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма г |
| чило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде |
| аго овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер т |
| ивети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, |
| ..{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} |
| омир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему д |
| Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са о |
| /p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чи |
| мате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господ |
| „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије ча |
| о за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога |
| .{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n=" |
| , као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другом |
| угом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас ј |
| љатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокич |
| стога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепо |
| ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породич |
| има, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад |
| иродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Ми |
| сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и |
| оме одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су |
| исока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и разв |
| и казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповед |
| оцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако нео |
| ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> |
| ива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је стр |
| одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p |
| а сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p |
| зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод р |
| ната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће |
| ине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше к |
| едњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у |
| говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу з |
| на упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших позна |
| аведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из кућ |
| кица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго мо |
| се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир |
| о отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, |
| неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што |
| одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Не |
| <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је |
| Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племе |
| <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија |
| јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју |
| их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне |
| а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим |
| е“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> |
| х родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу |
| нтно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свим |
| се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била о |
| дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нек |
| о је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала |
| богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су |
| /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и т |
| непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, |
| оводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер с |
| ати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он |
| з то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као м |
| на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дот |
| ас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који |
| о се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних ра |
| ра је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ва у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због с |
| часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са со |
| Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао |
| му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизај |
| уше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало о |
| чи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Милив |
| како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још ст |
| ако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву |
| а једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је |
| војице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале |
| у и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p |
| наницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељств |
| још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи |
| ки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви |
| Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала ли |
| зноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она |
| спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубоми |
| е је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су даб |
| сомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака |
| черашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, к |
| на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, ба |
| е био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме |
| <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији |
| лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелнико |
| одар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p |
| стију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одма |
| апамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство |
| Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да пл |
| тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, к |
| са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљ |
| рестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало са |
| сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе го |
| n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, г |
| атни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда д |
| је нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени г |
| >Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{ |
| свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо н |
| тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш. |
| унисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ет |
| е и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још |
| чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њим |
| се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> < |
| , но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непр |
| е узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне |
| о, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче ко |
| па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла |
| о да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољн |
| по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из |
| е већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још |
| е само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, с |
| ни, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то нек |
| Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није |
| е трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очеки |
| ушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијањ |
| аква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пр |
| растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивн |
| е издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше ве |
| .{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> < |
| неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је |
| ца.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок њего |
| рдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много |
| еликом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> |
| уковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натр |
| и што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се слож |
| > <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непре |
| и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не гов |
| и у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p |
| има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са |
| м, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно и |
| чне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога |
| булисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против |
| чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога ди |
| е су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељко |
| ао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах |
| затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, |
| а, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће |
| ће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мог |
| еђу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са ср |
| да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагач |
| лико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао на |
| на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила свак |
| вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш |
| олико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кав |
| алгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година |
| .{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми прич |
| у непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под |
| ца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да т |
| е од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе опис |
| и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти с |
| 8911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрање |
| {S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око ов |
| , на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је б |
| ницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек |
| ила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница вери |
| мога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по маг |
| зда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, п |
| о газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом ме |
| Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се |
| . септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> |
| p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да ис |
| s </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с об |
| а тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, |
| ље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p> |
| ше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са дец |
| и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријат |
| Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. |
| сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ зак |
| ебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови п |
| ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактери |
| је собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре |
| а.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези за |
| живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (који |
| бомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник |
| исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста |
| преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> |
| > да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опро |
| је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред це |
| зив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како м |
| воје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скри |
| p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има |
| напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи |
| и.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер |
| е, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у ов |
| примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше |
| окицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцела |
| ца међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше к |
| од својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да |
| ше, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне ви |
| зната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме |
| а да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби |
| Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге прев |
| ају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни зам |
| г му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од с |
| градске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмурко |
| Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду вео |
| дни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично |
| неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ уз |
| p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би по |
| ац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбо |
| нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти с |
| но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само је |
| ђује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове рад |
| Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар чо |
| > <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац к |
| </p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран |
| ле и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу к |
| о зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богати |
| он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одл |
| спо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} |
| ћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете |
| убомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замир |
| ца заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам |
| кица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, |
| ласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ с |
| сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајн |
| исица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао ј |
| омућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче |
| да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињ |
| нанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућу |
| ја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Ми |
| је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну ово |
| ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле |
| S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани расп |
| уша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на ж |
| по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ |
| Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је са |
| клапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам |
| мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала |
| рцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од сн |
| оморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група иг |
| и апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ пе |
| ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је мора |
| слетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је |
| пет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} |
| посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да |
| це.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, |
| p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало |
| .</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен доб |
| тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај |
| .</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте |
| савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четир |
| /p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за це |
| путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био |
| д прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад |
| реду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који |
| Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пруж |
| м бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Га |
| ад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити |
| како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе |
| квих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти с |
| три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а |
| .</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу |
| јом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме б |
| а то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па |
| менат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и н |
| и а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему но |
| а су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио п |
| иш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, так |
| да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S |
| <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин профес |
| ером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При за |
| /p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашуј |
| је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застра |
| е у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројав |
| корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и огра |
| веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према пр |
| пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који |
| ет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Бог |
| амљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену |
| зда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и н |
| Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оц |
| е изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, |
| !“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да п |
| ла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То |
| е шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уд |
| друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да к |
| Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао |
| у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стева |
| рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима |
| је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничин |
| е тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напу |
| а земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па |
| <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини п |
| ржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} |
| n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на |
| м на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жрт |
| дају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути б |
| замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близин |
| ве, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор |
| е у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест! |
| оман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети јо |
| оје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевн |
| је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гим |
| p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа |
| е, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну |
| друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе |
| није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, |
| српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </ |
| јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одм |
| његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи им |
| нега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p |
| а. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у |
| н, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на |
| а.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени фил |
| ке госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се |
| pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је н |
| друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полаз |
| срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту в |
| човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} |
| на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих вис |
| /p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему |
| ивоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p> |
| а су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, |
| рна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> |
| на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица |
| ј се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>З |
| S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причају |
| милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста б |
| свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и |
| у с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица |
| тније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лу |
| онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једн |
| право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда |
| коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је |
| м тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле |
| жа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја |
| шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, |
| ради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, м |
| стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав. |
| нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад |
| м по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посма |
| има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због |
| пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше |
| , која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, |
| ша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају |
| ом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја зна |
| имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешав |
| мо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом |
| ега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у |
| ена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, пог |
| Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами |
| страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој |
| пу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати |
| овине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљ |
| а што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да п |
| присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он св |
| ад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, |
| клете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам |
| није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, |
| и весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда |
| та проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би |
| олазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници в |
| но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она с |
| узимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, п |
| им се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде г |
| налост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучн |
| /p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незн |
| ину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скамен |
| <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више н |
| а наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци с |
| чно весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још |
| гаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих нек |
| ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p> |
| дак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, |
| кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с к |
| тим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, |
| другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даниц |
| које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, |
| екакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије ж |
| уло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p> |
| да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, |
| та је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примет |
| .</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, |
| ад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове м |
| метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на н |
| ве животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада пона |
| ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!.. |
| Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> |
| рина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већино |
| и од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, д |
| бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју |
| ти.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, |
| за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се |
| у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек ра |
| у беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фот |
| ад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина ужив |
| или су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" / |
| поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом |
| к би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава |
| сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на дру |
| њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да л |
| 8911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђ |
| патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се |
| ен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно к |
| а дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на |
| а Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбиј |
| у прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> |
| же бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да |
| ата погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази С |
| оје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза из |
| њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, мо |
| вде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмуто |
| Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се вра |
| е би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила |
| чију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Милив |
| види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два |
| ознат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би чо |
| Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опро |
| у опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше |
| за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би с |
| спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушим |
| је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је |
| а, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мора |
| ладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник н |
| ненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обем |
| илног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет иг |
| угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим ш |
| и, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једв |
| да, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разг |
| ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и оти |
| побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога остав |
| нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним с |
| стише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их |
| одударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, |
| уд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута |
| ати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица |
| ео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пе |
| тићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људ |
| уће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јави |
| > <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, |
| том блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ов |
| свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, |
| , то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она с |
| другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за |
| во писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не б |
| одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о б |
| досављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка |
| злази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, кој |
| љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Бог |
| а те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, по |
| о, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати |
| ву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи пева |
| књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да плат |
| p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја как |
| ру, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао би |
| ле ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, не |
| ону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својо |
| ћи.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Св |
| пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то |
| док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је |
| он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он |
| ио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрс |
| тив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове п |
| евности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане и |
| е очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посма |
| S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игр |
| ачице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо |
| е даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати ум |
| ред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега |
| кушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учи |
| е спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карак |
| је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео с |
| или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас гото |
| вен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него |
| међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурн |
| се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица |
| то ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништ |
| то се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни м |
| Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме |
| </p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповес |
| ега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су |
| во не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Не |
| зда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одла |
| ала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну но |
| има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија п |
| човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна |
| ила су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне |
| што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да |
| вати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја са |
| за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у кар |
| њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријат |
| у добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ј |
| кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да при |
| исам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се ра |
| да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спр |
| описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад |
| , нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем |
| се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнул |
| х био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома ми |
| чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љу |
| тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Вра |
| и, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге |
| нај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се н |
| и“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> < |
| } Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, |
| обро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, |
| е каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} |
| и изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан |
| ву полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p |
| а има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Д |
| „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тог |
| сало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Та |
| г рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад |
| ла, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда < |
| n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног ду |
| оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилу |
| кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, |
| овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, |
| олом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати |
| ри улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрањ |
| ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу чет |
| се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити нема |
| иливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не |
| тпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни ма |
| руге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле! |
| штовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саве |
| сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из |
| зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госо |
| отови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи |
| учајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у |
| реди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је леп |
| е особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Нед |
| х н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату т |
| мрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше |
| <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> |
| нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошт |
| бави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена п |
| смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако |
| <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па б |
| аквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, |
| та, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан |
| итета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> < |
| бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворан |
| ик, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник |
| Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експед |
| и су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници |
| вши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> |
| > <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтере |
| ђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред |
| азивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд у |
| јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио тво |
| он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" / |
| едајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад |
| и су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> |
| ецу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је с |
| у на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу |
| прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одр |
| онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, |
| ким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима |
| да по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и дра |
| већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кук |
| ће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико |
| ца, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве |
| p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му |
| вима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не |
| их, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што |
| ве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепо |
| не агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постај |
| о се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка у |
| окојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p> |
| треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја ни |
| олико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а |
| мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца |
| најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{ |
| , низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од кл |
| /p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописив |
| агог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на |
| хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, н |
| „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почне |
| итају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкурен |
| је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мил |
| ба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати |
| н је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господ |
| дама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му ј |
| моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада поста |
| Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади проф |
| “....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас |
| аво да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} |
| </p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> |
| Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена |
| тарији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на г |
| , и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног су |
| ог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном ме |
| .</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом |
| <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се |
| игурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпо |
| му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, |
| се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па п |
| следио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год |
| } Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друшт |
| нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и |
| ко жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професо |
| ћ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прв |
| твар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњ |
| то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb |
| друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу |
| оге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка ниј |
| Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љуба |
| едељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и |
| а Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те дон |
| осине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, |
| и Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе |
| спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазд |
| у.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један простр |
| че:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непре |
| а била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забав |
| уницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње |
| бомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као |
| ако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмља |
| еће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљи |
| на срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно д |
| ваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке ц |
| у гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> |
| у на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале |
| естано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути |
| са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих |
| развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љуба |
| која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришива |
| најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{ |
| о са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и |
| у меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир |
| да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако ла |
| ивота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Да |
| ораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни |
| дно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за |
| кица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отво |
| на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигу |
| ава да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш |
| да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас. |
| , час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики |
| а лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскр |
| из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу с |
| она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се ц |
| >— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест м |
| S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Те |
| вих заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</ |
| тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчев |
| ада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не у |
| Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отвор |
| > Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној |
| е копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p |
| р је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао |
| ило погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" |
| а у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако |
| атрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месец |
| му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама |
| равнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир ј |
| ни светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим ст |
| нио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио |
| S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке с |
| Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за |
| ој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту |
| тране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Д |
| звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види |
| S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире! |
| ат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Г |
| црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде п |
| нила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седе |
| ки, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за |
| " /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бај |
| рамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим |
| дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: |
| о, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter |
| Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један |
| здух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) |
| з у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојев |
| се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предос |
| је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда п |
| само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици д |
| p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокиц |
| је противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из се |
| о знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позај |
| Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопш |
| два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</ |
| ијатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по ч |
| са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу мла |
| само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p |
| а оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе |
| тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била |
| стано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живо |
| „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погл |
| нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и |
| ерена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука |
| аметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Та |
| допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" |
| и побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је |
| азумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин |
| ост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ра |
| му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја |
| е збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и све |
| p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> |
| .</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разу |
| , који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и |
| на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима |
| угарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Коли |
| ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</ |
| {S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места |
| своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана |
| ница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово ма |
| канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, к |
| чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде кр |
| то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: сел |
| епобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни јед |
| који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, оби |
| 155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише |
| та је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе про |
| е, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, |
| да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као б |
| крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав ст |
| и Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешк |
| чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Заб |
| тир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат |
| рдевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се ни |
| ци треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила |
| оји сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од н |
| а имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се нам |
| ао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Н |
| оља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојиц |
| и као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога |
| ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> |
| и и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>О |
| оте српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са н |
| ати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги |
| Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разли |
| после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жиго |
| са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери |
| још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у п |
| ад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, п |
| емо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све |
| и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имен |
| кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то |
| у досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим ти |
| му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као ла |
| арочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако |
| ра они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нис |
| ише „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе. |
| е, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му |
| уде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих бе |
| вари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непре |
| .{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S |
| </p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расп |
| p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом |
| , у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад |
| није напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће |
| Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он |
| 37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> |
| коше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), на |
| обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће |
| о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, к |
| е стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.< |
| гошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз дру |
| ћаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде |
| су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колик |
| сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n |
| до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богат |
| родужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново з |
| седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на то |
| исле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, |
| окица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb |
| из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је |
| еном разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="15 |
| гађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај |
| је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да |
| коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву би |
| ога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, на |
| неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје |
| а чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумен |
| <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на н |
| међу себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде п |
| ражене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S |
| здала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> |
| у, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила |
| смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непо |
| ић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У |
| > <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкада |
| она супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног |
| дахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но |
| слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег |
| {S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и |
| срећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми ина |
| ко св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а |
| ћи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после о |
| вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам мо |
| о младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоме |
| пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и |
| с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, |
| м погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе др |
| тало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, т |
| у.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је |
| ећ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошт |
| дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи. |
| он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало |
| лично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном живот |
| но благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од |
| а разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам |
| лови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, |
| азне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пут |
| га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе |
| ње и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, |
| > <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не пр |
| м преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса ни |
| угарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцег |
| p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb |
| да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су |
| вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милости |
| а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти |
| последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлуч |
| , сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има вл |
| бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, наш |
| лни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то |
| љи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехн |
| ва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> |
| други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, ви |
| , па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је |
| лога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би не |
| рањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драгано |
| ки.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</ |
| крипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низ |
| ја су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети. |
| накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац |
| мљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који |
| не погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красн |
| .{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40 |
| едељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> |
| а столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој п |
| х се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p> |
| о, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најма |
| м, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговин |
| а и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њег |
| а Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chap |
| дно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливо |
| улу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газд |
| Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.< |
| подине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливо |
| е веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, |
| није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно ст |
| а ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се |
| изини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се |
| чине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад |
| спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авл |
| цу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто |
| м покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у |
| сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пр |
| е све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супар |
| да за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла |
| српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и |
| е.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну ш |
| епе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, |
| адих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути |
| он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше |
| а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели |
| .{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да с |
| који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског |
| теље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, |
| пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакоја |
| рски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог |
| што тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само |
| , да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико |
| ца Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати |
| омиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>О |
| лим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом в |
| мејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p |
| огу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава |
| пођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрде |
| скока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај п |
| /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријате |
| b n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у |
| и: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испу |
| подин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је та |
| г члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаж |
| њој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код |
| е, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За сто |
| <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би ср |
| о јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад |
| ни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом со |
| позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковић |
| /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и |
| руге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марја |
| или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према овако |
| јум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе игра |
| икери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p |
| , но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већи |
| и том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола г |
| о своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одма |
| ходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва рук |
| гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити |
| јом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испи |
| а је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за |
| него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се о |
| .</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се |
| лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сас |
| к.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, к |
| им се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад |
| пским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} |
| касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да |
| чак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се |
| не поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведо |
| ла.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звек |
| смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{ |
| ити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" / |
| а, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ |
| тићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што вид |
| >— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи см |
| де, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома |
| лико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{ |
| Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну вр |
| ршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „ |
| у.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, шт |
| се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе |
| ко познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Бориво |
| ставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назв |
| рмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у |
| лосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионар |
| еру пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићет |
| а буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у глав |
| а (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то сврш |
| о овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; |
| .{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па |
| о жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд |
| ају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете |
| е ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и |
| најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити |
| капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толи |
| еома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препору |
| ад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, ш |
| месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а с |
| ђаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са |
| који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то |
| у одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краста |
| га веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом |
| е и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво ј |
| ено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што |
| рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наред |
| овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто |
| газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, п |
| ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад б |
| би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда раз |
| во се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран |
| еба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, |
| има горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предс |
| а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово послед |
| овест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убр |
| ....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и п |
| гуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше цр |
| бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би мно |
| и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих оч |
| p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очим |
| {S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема |
| , отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да |
| био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе з |
| и.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим |
| /p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устад |
| о погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагиба |
| прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по са |
| призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста при |
| едне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу август |
| рине.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки |
| кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис |
| ћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Дан |
| адатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисал |
| , вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла |
| мптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одла |
| p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими с |
| је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап |
| новића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера и |
| у своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој н |
| тпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, |
| било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трг |
| је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се н |
| е и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштв |
| S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, |
| и одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не |
| Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n |
| м поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље |
| , да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину пр |
| ус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток н |
| ани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неко |
| е данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књиж |
| ци, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накуп |
| Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и неп |
| рината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у минист |
| пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагл |
| даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непр |
| као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда |
| ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твоји |
| Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен |
| доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је |
| а ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у жи |
| оворило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је |
| па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и |
| који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па |
| познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојиц |
| ућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све |
| вему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, шт |
| а, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре забо |
| е, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (бе |
| у ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ |
| мишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја н |
| ца је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија н |
| исањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се н |
| то по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људ |
| <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, |
| како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко п |
| е умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да |
| е испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан д |
| о, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већи |
| у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон |
| о, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово пос |
| аница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни |
| P18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгу |
| ла.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа уста |
| се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Мили |
| apter" xml:id="SRP18911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био |
| из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних |
| угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сања |
| мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} П |
| вежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, ко |
| } Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступ |
| аше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овлада |
| ред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дуб |
| ху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, |
| а се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Та |
| и!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p |
| авни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Им |
| на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, з |
| умеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога |
| > <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p> |
| иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурн |
| м.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилим |
| , па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у |
| ило је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцен |
| дру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да м |
| луже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, овак |
| о од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да ј |
| ечност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољн |
| да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се обр |
| одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјаја |
| ба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, јед |
| цу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и од |
| енденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне зб |
| м, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би мо |
| о друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија |
| вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p |
| томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје |
| неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позај |
| омиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући |
| који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ б |
| звештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с |
| ада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су с |
| то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као |
| ерације.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, |
| дужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш о |
| зи он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало |
| "144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама |
| 73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић н |
| морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафана |
| моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал. |
| оту човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „пр |
| свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека жу |
| а су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па ча |
| ноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је |
| појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само о |
| манама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“.. |
| лутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но |
| ве друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи н |
| данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сир |
| кти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и у |
| <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво |
| о обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу |
| ким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста |
| кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на ш |
| ма жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био М |
| и долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два |
| обричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то о |
| то то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома у |
| во не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која |
| <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> |
| ми, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто кр |
| ога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а |
| опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{ |
| карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и |
| исмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасно |
| а је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је зб |
| тку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољн |
| тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад |
| ворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову |
| прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од |
| на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n |
| орожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на |
| о, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек од |
| ој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањ |
| о посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> < |
| вету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна ви |
| овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била ве |
| Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опе |
| амо, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше |
| код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у |
| могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> |
| а су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се п |
| неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, от |
| ругој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Мили |
| ко чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најно |
| атиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, рет |
| дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је п |
| када.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је |
| им понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.< |
| ла...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обичн |
| ије к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хи |
| је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни |
| е долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он из |
| <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милиц |
| e="chapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на поче |
| у због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка |
| код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против |
| су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра |
| зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост |
| , да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусре |
| о је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У |
| и класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих |
| остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, та |
| </p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> < |
| обу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом |
| ерино задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки в |
| с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Д |
| > <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово св |
| бо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким |
| <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газ |
| ту, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, |
| живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут |
| ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а мл |
| >Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покре |
| ао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p |
| “ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад с |
| у се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себи |
| они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу. |
| <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показива |
| н.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу т |
| хата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена. |
| ас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p |
| авило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то |
| се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и пот |
| стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седе |
| не послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други |
| раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавнич |
| елепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се |
| ј срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, |
| {S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, |
| гледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити |
| сту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, д |
| </p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пиканте |
| .</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даниц |
| е одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У |
| има седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је мате |
| атеријалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да по |
| тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је |
| у.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал с |
| се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само б |
| веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи |
| n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“. |
| воме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што |
| о горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икад |
| а очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се |
| нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралн |
| есту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta por |
| меник, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песни |
| аду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беш |
| је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. |
| је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се |
| Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p |
| ство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцниј |
| ао да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улица |
| ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са К |
| Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућ |
| сички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајеви |
| тић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се св |
| е, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p> |
| ру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви |
| не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе |
| ана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и о |
| ница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сок |
| е може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо |
| ру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он |
| са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најс |
| ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује инте |
| да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку пред |
| оја се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног р |
| тића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Сп |
| ир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки |
| чалник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и |
| утовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.< |
| пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и др |
| ма пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само ј |
| им очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јав |
| у полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задов |
| наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећн |
| , покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољ |
| а својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одјед |
| казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и |
| о, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Мил |
| е се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после и |
| једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његово |
| p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају ди |
| погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на |
| кице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој ко |
| </p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: стр |
| и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после |
| даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започ |
| унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде појед |
| ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се се |
| тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сад |
| у се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стр |
| да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада |
| ваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Мил |
| запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви |
| S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогл |
| прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушава |
| био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад |
| е и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неко |
| е са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заје |
| је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после ве |
| ра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два стр |
| дима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с ме |
| читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад |
| , да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што |
| оме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога послед |
| е младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утеше |
| ма људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица |
| гим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се |
| ама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница пос |
| ос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи |
| од толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S |
| вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> |
| <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда |
| да Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне |
| но огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</ |
| еља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Данич |
| да Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је н |
| беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који |
| а па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је |
| у лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с |
| интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Мил |
| ца дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници |
| да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.< |
| ону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овог |
| девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете д |
| г Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.< |
| оја су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, |
| е.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше |
| а, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верен |
| >Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пас |
| да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, ба |
| оћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубо |
| м небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храб |
| испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао |
| > <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чик |
| рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до |
| ли, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и матери |
| осут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се |
| ише као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју ду |
| са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још ч |
| а, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p> |
| нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, д |
| ује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам |
| орила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније о |
| лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, |
| ла но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у пози |
| сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о те |
| ј неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би г |
| ни тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и по |
| Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су с |
| зија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, т |
| и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста |
| оласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних не |
| по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" |
| а, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су т |
| уле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му |
| и сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, как |
| тпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мер |
| ут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах |
| у четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад |
| год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, д |
| до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није с |
| /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, |
| беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он ј |
| где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за |
| јзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје ни |
| гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>З |
| S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правил |
| га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, |
| да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да |
| и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунил |
| ош и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Со |
| час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, |
| ћ је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и |
| млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварал |
| е са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђо |
| 9" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, |
| су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег приро |
| кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о |
| ца буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p |
| </p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— |
| ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, з |
| /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умир |
| и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разум |
| је.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он ус |
| налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, би |
| сна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји |
| ва облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, до |
| ређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да с |
| часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала |
| ле, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се прав |
| је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Ми |
| ј линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p |
| , <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се |
| о тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по св |
| рање нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић то |
| акоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је п |
| но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разг |
| олно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му |
| а испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни |
| госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ов |
| д нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту |
| развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне сре |
| тићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p |
| пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога п |
| > <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару |
| орам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак |
| део је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна у |
| мења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За |
| седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету до |
| на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и |
| хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доко |
| па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у ве |
| остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико забора |
| илџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газд |
| ало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиро |
| а, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и те |
| е и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубил |
| </p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било вр |
| вљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја |
| к не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> |
| есе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отп |
| којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госп |
| е; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српс |
| олутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беш |
| се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, ко |
| руги набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изглед |
| најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен об |
| Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка |
| један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше |
| кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p |
| штеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословен |
| , вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, |
| те г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код В |
| ола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила |
| зији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљо |
| овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне |
| ен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим ли |
| вање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељ |
| ас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и |
| ве са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома |
| /p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p> |
| ивојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој |
| b n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непр |
| ливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средс |
| десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једн |
| ји је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Д |
| ко, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме |
| слиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Д |
| у у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да |
| и“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали о |
| е као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо |
| га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом че |
| пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То |
| ска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или |
| жи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је |
| о увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а |
| вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат |
| ово.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трго |
| за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у |
| никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином |
| душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n |
| ку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септемб |
| оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не |
| о, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи р |
| ету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег |
| /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш ника |
| а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити |
| азећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну ст |
| о ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме какв |
| за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мо |
| а изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живо |
| е, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико с |
| ца Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, |
| ту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десета |
| „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи с |
| <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада по |
| заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест |
| људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и |
| талеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, |
| /p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје |
| их хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти њего |
| у људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што |
| </p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море |
| е него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих нема |
| о, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је |
| ике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја м |
| на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмен |
| ће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, ко |
| ку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и |
| уле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплати |
| земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> |
| ш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утеш |
| егледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, |
| изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотр |
| ати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном |
| а бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам |
| ослова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Милив |
| са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, |
| ло је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протез |
| оступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше |
| треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сја |
| за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког м |
| ва велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} |
| за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалос |
| азе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављев |
| ме, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крс |
| аква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, б |
| вар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са |
| ичаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> |
| а џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокиц |
| p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p> |
| м прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и |
| оново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо |
| оши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила |
| в и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође о |
| предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.< |
| је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад тре |
| кључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.< |
| само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</ |
| ти, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да о |
| наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир |
| ички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје |
| сило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливој |
| <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту упра |
| ома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n=" |
| ешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тог |
| гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш |
| <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабде |
| јих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао |
| и уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Г |
| а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ пр |
| уди, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, |
| , камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му п |
| и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратим |
| коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{ |
| еља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља. |
| о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопал |
| дужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи с |
| досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим |
| ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код |
| су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која кос |
| код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак |
| е Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет! |
| имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдс |
| ске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</ |
| у искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожава |
| но кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање |
| још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толи |
| примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно |
| дне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, |
| још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичн |
| ле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад |
| збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— |
| На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је |
| намо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ов |
| ро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да шт |
| че, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку мој |
| е, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Мил |
| и прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би би |
| е радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић п |
| отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки да |
| гатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према т |
| 3" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Ник |
| p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, |
| генцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантериј |
| одужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а |
| је осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао б |
| е сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоћ |
| ира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним нег |
| нуфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске |
| а правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је дан |
| од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћа |
| воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели ј |
| есрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити |
| у шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику |
| трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та |
| Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у |
| ћ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдаш |
| чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мен |
| гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тел |
| сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби пр |
| повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, |
| онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и |
| , него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p> |
| и у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као он |
| војени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине |
| е међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарл |
| м и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла |
| двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране. |
| губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при |
| лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве |
| далијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском пева |
| и, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и |
| римећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говор |
| аничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући |
| на, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се з |
| био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Мил |
| и се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним пре |
| одитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла ку |
| икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да з |
| ет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} |
| јево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих |
| тарце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две ве |
| слађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за |
| топа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> |
| е за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно п |
| а ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он дол |
| о таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не мож |
| а непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да од |
| овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод |
| еном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната о |
| морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни |
| шан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Стр |
| обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарс |
| према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину ку |
| 71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпо |
| зор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завес |
| чење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, |
| .{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајлов |
| Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је |
| томацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, про |
| то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} П |
| у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељс |
| еће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом родб |
| товине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте |
| лаву, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем о |
| у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У |
| уле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као шт |
| ачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужит |
| изије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p |
| инама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и н |
| за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!.. |
| p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <p |
| пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова |
| проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредн |
| оје одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав |
| а их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше н |
| p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двој |
| ко се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаж |
| > <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је С |
| ижи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p |
| Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Вели |
| ије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан |
| би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијс |
| су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим и |
| него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им |
| ске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Ос |
| и не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац |
| причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се |
| обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену п |
| вих заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што |
| е на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо до |
| тији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све ње |
| кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљд |
| ладожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи |
| ба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома |
| угачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далек |
| <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му |
| г Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво |
| с једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекл |
| а понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева |
| се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" |
| да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> |
| ...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му же |
| наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, |
| реме, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, је |
| она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје |
| </p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброт |
| >— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором |
| ачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздра |
| д оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, |
| јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, |
| ки, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није н |
| поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="15 |
| чања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је |
| драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено реч |
| ба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек |
| то се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да |
| сте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада |
| би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не ид |
| за њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, |
| га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој ј |
| !“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ каза |
| аћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста |
| а:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је |
| мо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, про |
| о сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интаб |
| <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих н |
| p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> < |
| е овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим |
| је тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер |
| равилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом с |
| бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови п |
| осле ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби ј |
| о домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, г |
| ети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта в |
| Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебел |
| отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се р |
| ој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна |
| а продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на |
| и иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{ |
| е, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.< |
| друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим стол |
| сад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је |
| ве каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи дол |
| треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар |
| продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај м |
| и дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери о |
| је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе доне |
| о смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, |
| гледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливој |
| и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с л |
| ребали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи |
| {S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланке |
| абаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устан |
| ути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, |
| 18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту |
| продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице |
| <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеб |
| к одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до |
| Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</ |
| ко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да |
| на.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непреста |
| уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за ти |
| ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, п |
| о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се |
| ликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исп |
| </p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две ка |
| ан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. |
| и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ос |
| мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, п |
| p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је |
| кче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није м |
| га правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на је |
| дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одат |
| но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више ис |
| ма дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете мо |
| е на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и прашт |
| огледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег с |
| на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n= |
| да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно им |
| ју се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да |
| гао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну |
| са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад пог |
| , изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије |
| вакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју |
| се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, |
| ије удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато |
| но двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" / |
| о је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој ј |
| чну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено оста |
| у најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на |
| лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и г |
| p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали |
| наест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад |
| е.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигар |
| лонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, сп |
| најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар |
| овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Кост |
| био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је м |
| данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Он |
| адаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву ру |
| саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала |
| паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p |
| се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то |
| е црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахор |
| </p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и |
| p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, |
| е, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогла |
| фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајах |
| ни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</ |
| им друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је |
| ка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и |
| ећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било |
| раше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојк |
| >Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимо |
| це, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које |
| амуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још |
| чким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу |
| огу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прил |
| је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господар |
| на, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам |
| ресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> |
| >Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник |
| га свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да |
| асила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут |
| ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме М |
| ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази |
| убомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дре |
| те погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољ |
| ше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокиц |
| својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша |
| дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође |
| а дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледа |
| ни газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда |
| а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су |
| робавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године |
| и се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из |
| мбра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубо |
| ик.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба |
| и.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече св |
| ек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „ |
| чају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске |
| <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер |
| е Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследс |
| ају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба |
| је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) |
| о изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.< |
| ањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума |
| скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе |
| рема своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусрет |
| знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам |
| г, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p> |
| гове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим ре |
| S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани га |
| ље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо |
| м, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да |
| да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то |
| запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због |
| и као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, |
| ве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и по |
| ук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VI |
| есне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII п |
| хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова п |
| ула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што и |
| у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа |
| ти узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај |
| тена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, ста |
| > <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива |
| лави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, |
| ледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, |
| и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што |
| ако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна |
| је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па н |
| н.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према м |
| у међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа |
| малежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно |
| а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфро |
| шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи |
| >Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху |
| се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је би |
| кривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која г |
| ковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи ук |
| а свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро |
| ма.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен ови |
| о велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима |
| рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, ка |
| акрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих обли |
| беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са к |
| и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љ |
| ам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо |
| одски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се све |
| огађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љу |
| је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки |
| љивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасв |
| анашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Д |
| одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а М |
| га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима |
| одина.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике |
| познати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка и |
| ла, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубил |
| зор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог пр |
| у, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а пре |
| тане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не |
| ина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p |
| софисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у р |
| гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љу |
| , <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви |
| и!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке н |
| у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претвара |
| 124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липт |
| из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, п |
| ан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао |
| <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом |
| са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе с |
| код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у |
| воју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћ |
| ега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја |
| у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толи |
| по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оно |
| и његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом о |
| која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје ма |
| има:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклон |
| но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих прет |
| е до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Неде |
| е мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да п |
| воту никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим |
| — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху |
| ма су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S |
| убила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо |
| p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује |
| и Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у |
| разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на к |
| , добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције |
| кти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, ш |
| ју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи |
| Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и пре |
| ливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више н |
| има са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине |
| зуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погл |
| да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за |
| , цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само св |
| ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско- |
| ече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише нег |
| а и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима вр |
| а мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет |
| раницу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за с |
| Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас п |
| га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у |
| ија, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> |
| х и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за о |
| стао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, |
| чуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође |
| иво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним г |
| Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сум |
| сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него с |
| Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији |
| , да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране мл |
| ахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако не |
| вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукам |
| још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици ч |
| Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одр |
| а Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје |
| је не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом дете |
| гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он ј |
| ња, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити |
| средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је |
| ти, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у |
| предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу |
| е намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, |
| свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобран |
| замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и ваз |
| био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица |
| Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужн |
| обру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином ште |
| м пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме к |
| се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па за |
| елог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу |
| уга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S |
| ећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то |
| е, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе |
| ет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у ос |
| агајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнеср |
| тинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и |
| џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> |
| на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где с |
| сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састоја |
| ици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће |
| ге друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом |
| ко, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</ |
| чи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа ка |
| шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље с |
| 59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски и |
| е под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да |
| ега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па с |
| на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији |
| лужитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцниј |
| ="SRP18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{ |
| е.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдан |
| ево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом |
| вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Си |
| а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема нак |
| ато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по |
| чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то мож |
| јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био п |
| н тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало про |
| истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је нам |
| а Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређе |
| .</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ст |
| иновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p> |
| оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића |
| тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их из |
| ло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и б |
| а седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпођ |
| је стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се ку |
| S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Са |
| еђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио |
| ивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кувари |
| не, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени мно |
| кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за |
| остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у н |
| д прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато п |
| слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектова |
| а, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући |
| азда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их нек |
| о у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Мил |
| облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија |
| а пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна |
| где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад |
| оз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Нед |
| <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се |
| онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога |
| реме најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он |
| ом да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Б |
| јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливоје |
| не, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако |
| ела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао |
| .</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њихо |
| је био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, |
| > <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од ј |
| а је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се м |
| а, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину бол |
| ног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су |
| било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никак |
| ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, д |
| бог уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, |
| , имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност прид |
| даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било м |
| иђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даниц |
| приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали |
| вићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла |
| ог расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била |
| илица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала |
| евесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим |
| ећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више п |
| , у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</ |
| е вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закљу |
| е нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, свра |
| верила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично леп |
| не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Н |
| забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и |
| /p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уно |
| не руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најб |
| Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за дру |
| м на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео ра |
| а је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зац |
| е боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и |
| ћана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно д |
| апрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева д |
| јачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат |
| тари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад с |
| азмишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, |
| радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири |
| не.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне |
| места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако |
| а Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише |
| ећ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, |
| их на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу споп |
| о за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да м |
| Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је К |
| ек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста иза |
| ста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, п |
| јвише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађ |
| икетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb |
| ердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кр |
| ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили |
| да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би |
| докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и н |
| де, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним весел |
| ресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ с |
| и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у и |
| Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове ка |
| уду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p |
| аци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди |
| ене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окн |
| испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје пол |
| , покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: мирије |
| се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он |
| ећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које |
| ости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћи |
| ..</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} С |
| Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш |
| гођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, |
| ј за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али би |
| <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би |
| о, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Мил |
| оме, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толико |
| је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја зах |
| екиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је х |
| извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чије |
| је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла |
| де су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} О |
| му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао |
| добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и а |
| ..{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио |
| чи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше там |
| рку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!... |
| додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и |
| доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затеза |
| а, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она п |
| о се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат не |
| јапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро приј |
| ивоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, |
| љени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, ко |
| лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи |
| тић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не |
| иваше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он |
| не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</ |
| ратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за јед |
| гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побоч |
| матрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко |
| овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се прео |
| вори код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора с |
| стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са које |
| е, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за ма |
| ги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог дола |
| е да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање |
| ни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се л |
| 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је с |
| тепенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним |
| <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p |
| а редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, ко |
| пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто |
| ао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше |
| е дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута о |
| рало.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он п |
| pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио |
| е групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им |
| атраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и бо |
| који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, и |
| х изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est |
| p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la"> Duobus lit |
| .{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање |
| зда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћ |
| старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чуд |
| о десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је би |
| у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено |
| аше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, к |
| , одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београ |
| к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се ве |
| жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је се |
| , навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p |
| III пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди н |
| ро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се |
| сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српск |
| српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога М |
| ио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на |
| ивоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ов |
| опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Бо |
| но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но о |
| и нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је п |
| се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске п |
| дио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему |
| у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се уп |
| , видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно поглед |
| } Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кира |
| о, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан |
| није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непр |
| S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир и |
| ах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само |
| како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, |
| уди учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје |
| а трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где |
| ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало |
| граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, |
| ној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преок |
| ђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше |
| ој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима |
| е циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих |
| У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пи |
| другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова дру |
| а оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће д |
| ћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безна |
| неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му |
| ека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, |
| му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Сим |
| а издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу р |
| у црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки д |
| у, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помо |
| ео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљ |
| клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око вод |
| чеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици |
| , како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са св |
| , и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак њ |
| и беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепо |
| а поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола |
| ..</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, д |
| не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Беогр |
| сом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала пи |
| чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме гл |
| воја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p |
| олазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то |
| <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што |
| лност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају |
| у, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају |
| вде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје бе |
| оличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине |
| ца и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>М |
| лучај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше п |
| ела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и ј |
| Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но |
| ога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам д |
| е, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу у |
| b n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> < |
| а) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у б |
| удио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје с |
| е имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одр |
| тићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па |
| лади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговац |
| сок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и |
| тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад с |
| ог уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а а |
| ишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у |
| Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и |
| тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се узд |
| и није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивк |
| че платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p |
| а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадго |
| е отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова ра |
| аше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе г |
| /p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још з |
| <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по |
| p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, упра |
| , тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> пре |
| вих лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба |
| се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, |
| родиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним |
| > <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она |
| се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.< |
| ати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У |
| што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког п |
| је, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуш |
| ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је |
| еднако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у д |
| p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Да |
| ој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње |
| то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружен |
| сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда |
| ени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног |
| </p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с д |
| је и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није нико |
| ад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислим |
| шао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак |
| да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начин |
| згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њ |
| убомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових с |
| ђе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку дру |
| ћи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер и |
| је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, н |
| >Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p> |
| ш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одгово |
| мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, н |
| је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав. |
| емилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе с |
| оје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одго |
| оче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p> |
| као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> |
| и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слобо |
| у, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ћ |
| , али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година да |
| {S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока |
| у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно |
| </p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокиц |
| огледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома ра |
| ји, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{ |
| и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени с |
| ркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсиј |
| аспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p |
| а сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш н |
| иливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— |
| ом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово з |
| јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оч |
| ако нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полић |
| у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сок |
| би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на |
| о сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Ва |
| ја се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је он |
| су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда |
| у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гоја |
| и пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по |
| свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно |
| ве, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улиц |
| писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, по |
| а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренут |
| него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или ве |
| > <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су прова |
| и водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над к |
| лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> |
| са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо с |
| .</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Цел |
| радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то пропису |
| н <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатник |
| шнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе нал |
| е, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји |
| елником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па |
| гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја |
| ит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и |
| атра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли ј |
| пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца |
| ут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то |
| је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тре |
| еш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</ |
| чекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски |
| страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па |
| цу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Ни |
| плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо све |
| се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капи |
| ико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водос |
| кидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћи |
| н добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки |
| .</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре о |
| {S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу |
| но осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздрага |
| и овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како б |
| рдо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема п |
| у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="chapter" xm |
| нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида |
| ће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 |
| осе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но |
| а, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој а |
| њигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, је |
| су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њи |
| вако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огром |
| тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не |
| Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, о |
| ста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано з |
| азне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{ |
| о нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично разве |
| овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то |
| стици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично го |
| оја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто |
| а предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва м |
| даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки п |
| то већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завиј |
| е њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— |
| <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељ |
| p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келне |
| и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голу |
| . изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, и |
| ашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готов |
| ароде!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> |
| ку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било кра |
| то сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја |
| } Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство з |
| изма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се |
| јали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се |
| брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изу |
| е светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне |
| ...</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвал |
| а једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се пр |
| у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачем |
| ном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог ве |
| ужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда |
| ако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у |
| Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n=" |
| вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гл |
| ли сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове |
| одични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љ |
| прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему |
| је, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ прим |
| pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји |
| воју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима |
| похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а |
| о више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ни |
| станка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да раз |
| убомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и |
| шта, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни. |
| S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има |
| никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а |
| није осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано |
| овале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја |
| тири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. годи |
| оји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <p |
| негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурман |
| ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обра |
| пуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на |
| би само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, |
| од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!. |
| ивник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сма |
| } Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве |
| е, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p |
| на то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта |
| .</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће |
| p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да ство |
| ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила |
| се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је в |
| , фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Н |
| авању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будем |
| ог живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други |
| , који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се рук |
| колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да |
| дима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у вас |
| ном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Дани |
| одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело сам |
| з ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватр |
| од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај ра |
| тише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, |
| му је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у н |
| викне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, |
| пијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао с |
| дим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила |
| х зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче општ |
| </hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особ |
| водити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски |
| је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице напис |
| ршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Не |
| о ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Ка |
| та се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига б |
| зор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђ |
| обродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде. |
| тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у |
| у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по |
| е с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада ост |
| срећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, в |
| м овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило н |
| мен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је |
| ћ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубоми |
| ада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његов |
| рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у све |
| <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању |
| Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати |
| еже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одла |
| неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколи |
| сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, о |
| ко земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа к |
| онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на |
| рво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје |
| челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, п |
| </p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго д |
| редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> |
| а не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити вео |
| лице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, |
| прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p> |
| 41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах с |
| ахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадно |
| Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а |
| е ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебел |
| апита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p |
| у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p |
| ина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додај |
| незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира п |
| којених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика за |
| а и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За |
| ј сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим |
| а у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас дв |
| ако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n |
| е тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху |
| е, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи |
| потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан |
| у.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:< |
| !“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он |
| и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицо |
| хитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, д |
| људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим |
| ло веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељко |
| сади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од |
| висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би |
| ад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p |
| е може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу |
| , као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само нек |
| је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори при |
| , те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај п |
| па на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>К |
| ега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при V |
| он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још |
| вој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им |
| ена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руко |
| о мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је |
| па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени |
| /p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузам |
| л.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо ни |
| ме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија. |
| ир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике по |
| је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубом |
| ив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Милив |
| бели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се |
| мејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Ми |
| он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне |
| ихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја |
| еђу мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће |
| ливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам |
| има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад |
| /p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само |
| он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побрат |
| и новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесе |
| ља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето |
| ић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран ч |
| ности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливој |
| е, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да |
| Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њи |
| љног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од |
| три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопш |
| равље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетк |
| ине, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, |
| зите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> |
| розор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио ј |
| , па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легн |
| ши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељков |
| ари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и да |
| да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесе |
| за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме |
| олоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном |
| о презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом |
| био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш |
| риложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо ч |
| о, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он |
| .</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но |
| ку банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах |
| ко весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Да |
| дељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја пис |
| >Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, |
| ћ, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> |
| . ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај гос |
| ше је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му фо |
| утања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ уско |
| ру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу. |
| „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилик |
| одићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>К |
| а, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сас |
| е цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се |
| д се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад |
| било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба с |
| картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој |
| су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он ка |
| лим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо |
| влију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачи |
| ћ гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не |
| ало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан |
| , и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа с |
| е чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Ј |
| .{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ов |
| на се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу мате |
| гатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се |
| Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рач |
| мбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док н |
| /p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи |
| је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и |
| баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</ |
| војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше упра |
| лник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испиј |
| ла поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о се |
| сретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа з |
| разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разгов |
| фросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и |
| олази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са м |
| Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чин |
| ти, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади |
| о.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и д |
| моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампа |
| е им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке ста |
| га он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не |
| оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!... |
| једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, |
| шена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књиже |
| о у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да |
| ој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања |
| рмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеш |
| ије био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не ш |
| <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узе |
| оли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p |
| Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p |
| ни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p> |
| ао нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију оп |
| са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама у |
| ер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Бог |
| само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156 |
| да Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како с |
| брујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји п |
| дино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који леп |
| ега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, |
| p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а пос |
| b n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад |
| ити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него на |
| ри старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, кој |
| о са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш |
| е, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</ |
| ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, н |
| p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је ж |
| може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређива |
| у.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје |
| колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почет |
| и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само пле |
| броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да |
| „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и зем |
| ућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично |
| н.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ |
| се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ дале |
| о одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се д |
| она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини мил |
| да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасв |
| а дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, |
| а своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па |
| руга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картани |
| ољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</ |
| лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије љу |
| „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се |
| ечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остал |
| ри су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови пос |
| и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така |
| тању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласи |
| n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле |
| толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>О |
| не у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав |
| невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну |
| <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{ |
| , ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у н |
| ава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверниц |
| већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је |
| днако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на заба |
| евојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, |
| убим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и прави |
| јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> < |
| в.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које |
| џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему |
| каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> |
| ости.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца п |
| и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њи |
| си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постан |
| песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновни |
| но остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— |
| врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а т |
| ђу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их о |
| глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он |
| ред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаш |
| се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непри |
| и бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у наза |
| е.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Да |
| о позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада тре |
| почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети гово |
| дећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно |
| ица бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из |
| ана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је |
| та.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена о |
| су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стал |
| ири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо |
| и јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, |
| остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече ни |
| коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се ра |
| а кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћа |
| S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз |
| ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} |
| Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачим |
| тиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељк |
| у љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војн |
| креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол |
| е часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају |
| љу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вре |
| .</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и |
| ења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, кој |
| е придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са ос |
| ости одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје д |
| ом никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни |
| <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзив |
| рочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интересн |
| p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким |
| начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, реч |
| ницама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на п |
| догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, |
| није зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење зам |
| ачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb |
| е, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бит |
| у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, |
| сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ при |
| није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо |
| /p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, |
| на, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се |
| вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} |
| саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Д |
| е рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако г |
| дим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богас |
| ба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људ |
| наницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра |
| овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино |
| шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, |
| ћа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштв |
| разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" / |
| нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољ |
| едњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније |
| ћ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, |
| оју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка |
| тва да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богат |
| ним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џеп |
| е облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом п |
| година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, кла |
| ко село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> |
| ћне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пру |
| е исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он |
| <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и муча |
| дељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где |
| ер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде |
| ћени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Он |
| д два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њ |
| {S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, те |
| унавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, |
| p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, |
| девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повр |
| ду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p> |
| крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша к |
| односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом матери |
| .{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је |
| p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p |
| и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, |
| о задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, сам |
| а њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газд |
| чекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ак |
| луја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „ |
| па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радни |
| мо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије н |
| > <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер |
| ме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, пр |
| он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банк |
| <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовс |
| p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до |
| една војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове диви |
| м капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да |
| ему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно жи |
| имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за пол |
| на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој б |
| ро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, |
| е велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и тв |
| моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n |
| p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнут |
| ј руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, |
| S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи. |
| ко знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се |
| ...</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побрат |
| кавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што ј |
| ољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мо |
| ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже |
| о траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> |
| љу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дош |
| у те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињск |
| за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љуб |
| у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су |
| рала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком п |
| ни, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне г |
| а Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове див |
| рена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p |
| и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" |
| хов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су ј |
| а за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај |
| p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје с |
| рђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину |
| м, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоу |
| .</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаст |
| {S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене |
| највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж |
| мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</ |
| беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше ис |
| чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокој |
| ећ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исп |
| у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која |
| публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Со |
| лике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој м |
| а се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из с |
| А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, |
| је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цве |
| е, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твој |
| Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као |
| ад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, к |
| реко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то он |
| воје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је во |
| карницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправно |
| ем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута |
| о, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се рас |
| да само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво ок |
| оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима |
| ихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Ук |
| даше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, и |
| да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.< |
| p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, ис |
| твени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p> |
| асвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара. |
| вести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више н |
| р се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била |
| уму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету сп |
| ушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} |
| ајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници. |
| заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на обли |
| би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност |
| а мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душев |
| не очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> |
| војком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмо |
| так само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} |
| да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да с |
| уби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="7 |
| ећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <p |
| ћ је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се |
| ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисе |
| ист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је сл |
| </p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова |
| кој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— |
| а друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Мил |
| уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања |
| ио тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Ми |
| странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по |
| е он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се |
| још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајућ |
| границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, за |
| рцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, ос |
| и око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет. |
| Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која |
| би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је |
| да у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу б |
| маче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, би |
| прилике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n |
| ица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељко |
| /p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беш |
| иливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници с |
| и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење |
| се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па тре |
| уше.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачно |
| живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој |
| а он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> |
| просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девој |
| то ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим преста |
| мам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљ |
| неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као д |
| „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а |
| ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта |
| х је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Зб |
| и, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас з |
| , још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су ис |
| до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" |
| а, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом об |
| еверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си |
| једном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Д |
| оштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих поз |
| о су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче га |
| спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, је |
| {S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју |
| тапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само пес |
| утра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако ре |
| ска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора |
| , на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. |
| ме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде |
| изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером |
| атрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S |
| љаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Да |
| онстелација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су |
| од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликер |
| мо једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово свој |
| о за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро |
| обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи те |
| аког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање |
| очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидан |
| то желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је к |
| ђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколик |
| ереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно |
| ј, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погину |
| Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часо |
| ла, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих ката |
| е, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а о |
| а.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге с |
| реба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста бла |
| /p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам |
| руштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.< |
| , оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гл |
| е са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То ј |
| реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би |
| и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Гос |
| чили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан |
| а је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима |
| лази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газд |
| јег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанс |
| и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљиви |
| дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује једа |
| и нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој с |
| веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p |
| , већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи |
| ном знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежа |
| овно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљд |
| ћевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две н |
| надне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри м |
| ољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако им |
| лупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући |
| во место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени тала |
| {S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао |
| а баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{ |
| ање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p> |
| она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужно |
| ећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пропи |
| .</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-уш |
| ="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} |
| си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Х |
| Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја ост |
| свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљд |
| су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пи |
| човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превал |
| а ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икад |
| рећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни |
| S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то ниј |
| једничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} |
| } Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да ис |
| баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, |
| поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „д |
| вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима к |
| дне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева |
| сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника му |
| основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити жив |
| осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговач |
| а више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љуба |
| еког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве ор |
| прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само |
| м раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— |
| реварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само сво |
| икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу в |
| очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, св |
| ста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић. |
| о, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да |
| да и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се ч |
| , да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S |
| м Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато |
| о молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам п |
| а мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш |
| се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пре |
| свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од |
| , Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даниц |
| а пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде ду |
| могнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интере |
| у, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа |
| ст месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравањ |
| вади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и |
| касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> < |
| цу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер с |
| побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он |
| Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста од |
| ме, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и ин |
| оста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката |
| е.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапу |
| у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добиј |
| ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу |
| , блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неко |
| и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће |
| клизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му стр |
| х дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам |
| госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на прем |
| го једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше н |
| лило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизн |
| а да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допуст |
| у.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе |
| кала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о |
| страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> < |
| чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био ч |
| ека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно |
| ијатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он |
| не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа |
| иде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кровови |
| а липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у чет |
| d>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква |
| њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Лу |
| /p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p> |
| estone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Неде |
| године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког др |
| удило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошл |
| е замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда мен |
| на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво пре |
| ма за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек виде |
| за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била ј |
| дам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колик |
| оја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а |
| <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју мени |
| обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину |
| упи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није |
| ливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније з |
| пазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше об |
| изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори пад |
| Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето |
| ml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, |
| лисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.< |
| спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и с |
| м штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, |
| ивоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био |
| иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства. |
| њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, |
| у сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казни |
| застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „ |
| е руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> |
| ивот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога п |
| ије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њихо |
| авили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се п |
| вољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.< |
| забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су с |
| : лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар |
| ни нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и рас |
| повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнол |
| ше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друг |
| мена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу ни |
| нику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала |
| Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, |
| розора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је од |
| ица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Ж |
| то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше зас |
| и писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објас |
| и га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</ |
| скоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и р |
| у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што |
| нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си |
| још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у |
| } Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни он |
| е више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу оч |
| ремишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку |
| rum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <f |
| а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од наг |
| >Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо |
| и и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је |
| дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p> |
| ве се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје |
| ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у п |
| а.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тог |
| но читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго |
| 54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На |
| удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линиј |
| чине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад м |
| омиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по |
| !“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу |
| онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, |
| ки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што |
| уће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нета |
| није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене |
| бног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би нек |
| кадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове |
| обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гис |
| ено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љ |
| ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашње |
| Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад |
| „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на |
| крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру к |
| ог писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, наро |
| је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до бо |
| е велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као ут |
| о раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све! |
| вну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више ра |
| је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, |
| есеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Шт |
| ве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана! |
| знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се ј |
| ћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са кој |
| , љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради |
| n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да ј |
| знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде |
| а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки нап |
| од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој |
| жао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Т |
| ема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и |
| муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} К |
| роси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао м |
| као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима зана |
| као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам ва |
| како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре |
| , да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, је |
| твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре то |
| аљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и оф |
| пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n |
| моте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, н |
| ти и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра дон |
| ни табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица п |
| ји је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, ко |
| ану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер он |
| је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и з |
| стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети од |
| тељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{ |
| ше непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада |
| вако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто ма |
| о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Мил |
| аваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Т |
| ложење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не мора |
| е, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим |
| ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре при |
| , ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— |
| ичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при предста |
| леменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жа |
| , како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве |
| ље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Ба |
| бузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији до |
| још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас |
| имом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам из |
| ико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, |
| осла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећ |
| а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабом |
| да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Н |
| апред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То |
| су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам |
| дин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше |
| но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан |
| г, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам ник |
| а то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да уч |
| еданпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, |
| (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да о |
| не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, ко |
| а, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагуј |
| родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је |
| овори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима |
| ан“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам в |
| слови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибљ |
| ребало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве |
| се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и да |
| ањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, уч |
| гледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије |
| еговим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. |
| поведник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p |
| олика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше |
| на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> |
| оју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје |
| би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богат |
| а испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и м |
| х, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се |
| ве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> |
| твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло |
| своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала д |
| га беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дво |
| па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко |
| оје се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „доб |
| , а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се |
| с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојк |
| лушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш т |
| ишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те пак |
| ....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својс |
| о уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробис |
| ш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Ко |
| тске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, |
| омиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучн |
| синине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз |
| </p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз п |
| у.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Милив |
| ацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p |
| еко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико |
| овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову ве |
| лизини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се |
| уседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу д |
| >Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи ко |
| исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ п |
| о је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио з |
| те?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по |
| та приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад к |
| некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку пр |
| е.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гле |
| азије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико ни |
| асмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите шт |
| к, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиг |
| о њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених |
| ада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет |
| у своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љу |
| стали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише |
| није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном у |
| а са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој |
| вао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те |
| таџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одгов |
| не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад н |
| ању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</ |
| сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше |
| ј не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и д |
| ... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... |
| љско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?. |
| .</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој |
| споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче д |
| ар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио |
| ција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се гов |
| н је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде |
| </p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме р |
| е родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиром |
| пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, так |
| ко исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са он |
| иле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је вр |
| и Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и у |
| стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био б |
| адрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, пате |
| ош да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје |
| кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.< |
| е страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га ст |
| но, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, он |
| посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоч |
| до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, |
| представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово |
| кантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но с |
| Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није против |
| .</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шато |
| је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, |
| а забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та п |
| че, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између ку |
| исоко поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ре |
| нице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде |
| ија.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да |
| тишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> |
| сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у |
| госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Мили |
| <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о ње |
| место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље |
| расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница |
| прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица |
| тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову вез |
| е знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да |
| вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нужда |
| свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега. |
| „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како |
| е.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и ка |
| од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколи |
| p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, |
| приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се |
| онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је |
| ла заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати |
| воје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта |
| на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељк |
| мртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше |
| прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из според |
| тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом |
| а респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко |
| /p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} З |
| их црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} |
| та мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче |
| нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлиш |
| /p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе |
| <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрагано |
| е.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоман |
| крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва ј |
| друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господи |
| и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане |
| лазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко обј |
| } Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, н |
| е Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активно |
| а, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с |
| </p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се |
| ца.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ < |
| ре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакој |
| трашан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин |
| кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре не |
| ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз М |
| „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си |
| да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, |
| ва срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази к |
| о веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту |
| на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љ |
| <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на |
| Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} |
| инистарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста |
| ини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено |
| , пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са |
| {S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за |
| а иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави ос |
| легантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Дол |