| вој провод Осијана<ref target="#N2" />, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, |
| допада.{S} Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најј |
| , држи да је сав свет „глуп као чизма“, а своју је каријеру почео од чешагије.{S} За обојицу је |
| S} Нарочито уживаше у својој „мирноћи“, а мирноћом он зваше оно глумачко навлачење осмејка или |
| n="156" /> Николу, здраво сам плакао“, а на таком једном листу стајало је: „ја се договорио с |
| ре, н. пр , „добар ђак добива похвалу“, а кад је пошао на пут, добио је писмо од оца, у ком су |
| он мишљаше, „дубокој студији о животу“, а у самој ствари сасвим плиткој љубави.</p> <p>Све је т |
| ође.</p> <p>— Нека се закључа ова соба, а кључ нека се мени донесе.{S} На, остави ову сабљу...{ |
| ером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехотично сукобљаваху.{S} После |
| ти много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је сав свет „глуп као чизма“, |
| а једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у својој „мирноћ |
| Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао |
| особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign xml:lang="LA |
| </p> <p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном |
| остионици, и по ходницима, и по собама, а он час по паљаше и гашаше свећу, мучећи се да разведр |
| за рат се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се |
| S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти изласка!{S} Заинтересовати |
| е на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али в |
| ена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, а не опази, да под орахом напољу у мраку стоје две људс |
| је сасвим случајно пошао овуда да шета, а није управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се |
| знао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах за |
| едан мах, не хтевши и не мислећи ништа, а окренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знат |
| етну под столом. „Ја тргнем ногу назад, а тајна нека сила вуче ме опет напред — мени мркне свес |
| им је она отишла и иђаше далеко напред, а све му се чињаше: сад ће је срести; и чим чује, да от |
| коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи. |
| а људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младен држаше да је не |
| p>Читање се продужило и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје |
| и бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку |
| који ударају својим министрима шамаре, а којекаквим протувама дају зобнице, „зобнице, мој госп |
| S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни речи и што је такође |
| како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао по вр |
| а, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовицу, што се час по завраћа од смеха и п |
| стим панталонама, врисну и обезнани се, а он у екстази продужи своје ходање крај ње, док најзад |
| ше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и |
| е издангубио, стаде журно мешати карте, а преко рамена говорити Јанку:</p> <p>— Ја не знам, гос |
| <p>Мука је понављати познанство уопште, а камо ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а |
| о.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномеран покривач по |
| велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После |
| ељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога прија |
| се у месу срца.{S} Њега чисто плашаше, а свакако неизмерно узнемираваше помисао да је она ту, |
| ити шта му је. „Гле сад!“ тако он себи, а као некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} |
| заједно зноје, обично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове ж |
| угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безо |
| ио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</p> <p>К |
| кара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекост |
| но вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а са |
| тужан и суморан, као да сав свет гори, а све с каке ситнице: н. пр., што је начелниковица посл |
| ивају значај, руке се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада |
| де ће се моћи слободно купати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се |
| бљу.{S} Уједаред он чу, да нешто шушти, а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан |
| и, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога |
| ла очима.{S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које |
| једнаке само у једној половини својој, а то у озбиљности и у одвратности према свему што је но |
| е на врата од ходника и погледа у парк, а она стоји с мужем и с оном девојчицом.{S} Пред њима с |
| , који му изгледаше као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, кој |
| а растанку руковао се с Младеном седам, а са Маријом четири пута.{S} С Младеном и Катанићем се |
| орав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују за официрима, па још коњички!“ Ката |
| и то један из „леворвера“, један ножем, а један се удавио. — Јанко пак, кад угледа ту женску, п |
| војим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом понашати.{S} |
| речистити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста с |
| јити план.</p> <p>— Знам — рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Ка |
| атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста |
| од себе:</p> <p>— Одлази! — дрекну он, а глас му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљеви |
| упати и пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала |
| гла потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са т |
| уских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако |
| не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да |
| адашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се о |
| кво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у забуни < |
| се лукаво на њега; говоре нешто полако, а прутићем се пуцкају по панталонама.</p> <p>— Ма шта!{ |
| буђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да једно друго не могаше посматрати |
| !“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како д |
| ша.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо ли партије, паркови, музика, даме.{S} Они се сам |
| .{S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упре |
| н пањ, тури главу међ’ руке и узбуђено, а једва чујно, проговори:</p> <p>— Дакле, све је свршен |
| мац; и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руко |
| амо онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који су лудова |
| тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад у |
| аше, попише; па Јанко оде у своју собу, а они остадоше у својој.</p> <p>Тако пролазише дани.{S} |
| џандара.{S} Небо се црвенело на западу, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, |
| адозналост царствоваше на лицима свију, а његова досетка пропаде.</p> <p>Господин, који је из к |
| ко кречане и таман што је прешао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао: |
| сасвим опустио сабљу, те шара по песку, а обично ју је придевао на ланчић, те му заплеће ноге, |
| оведе их обоје кући, држећи њу за руку, а њега за ухо.{S} Читаву недељу дана после тога, она га |
| ктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ заг |
| >— Па зар ти, који познајеш своју жену, а чуо си, шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш т |
| најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било неш |
| , па седе, окренувши се леђима прозору, а лицем унутрашњости механе.{S} Сви мирно и не мичући с |
| } Нек’ ради Енглез шта хоће, Рус је ту, а Турчина нећемо много ни питати...{S} Време је вечери! |
| имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектир |
| селу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово о |
| асиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече брига |
| ет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у друге ситнице, стајаше и то: како с |
| беским сном чежње.{S} Само их погледаш, а пред тобом изничу као из земље шаркије, јатагани, бес |
| им столом уз прозор и једним чивилуком; а прозор застрвен дебелом струком, те се сунце залуд му |
| о је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“. |
| напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по парку.{S} Катанић |
| „Млад сам, нисам ружан“, <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам л |
| драв је „<title>Дон Кихоте</title>“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То |
| b n="196" /> <p>— Гледам ја, шта ће!{S} А он: хајд’, хајд’, па управо до крста.{S} Скиде онда к |
| овек?{S} Пи! пи!{S} Ја га се гнушим!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... ниј |
| е:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она твоја дулчинеа?</p> |
| ертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако |
| ду неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> |
| где је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно |
| .{S} Чујем да се уписао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочиј |
| акоме своје срце и своје образовање.{S} А то је гледиште врло погрешно и непрактично... немојте |
| оме и уз њу, а ни речи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она |
| је управо ни знао, да је то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је го |
| аколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога у овоме тако силног, као што је Француз?{ |
| Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{ |
| дине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон пр |
| на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном размета |
| тиквама Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу п |
| Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли ч |
| ско дете:</p> <p>— Моја заова!</p> <p>— А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и |
| е, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на |
| да!</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— А... шта сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кад |
| ! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— А то је ред? — рече Катанић с притворним и глупим интер |
| те!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја то?</p> <p>— Гете — рече Јанко. — Па ту је <fo |
| га стајала, и зачуђено запита:</p> <p>— А што то?</p> <p>— На, па ноћас разгледај!{S} Ко зна?{S |
| о га угледа, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... она |
| мо слободно!“, и опет настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек изл |
| анко, изненађен, докопа књигу:</p> <p>— А гле!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Књига!</p> <p>— Па да!</p |
| он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А ово?</p> <p>— Вратићемо му.{S} Зар он, мислиш, зна, д |
| у књигу, па је пружи Катанићу:</p> <p>— А с овим шта ћу?</p> <p>— Како, шта ћеш? — рече Катанић |
| бац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ |
| Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, које га прожима |
| ске, турати угарак у кућу поштених људи а својих пријатеља — и то све правдати неким вишим, пле |
| ушати код Марије, то је заиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод О |
| стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдит |
| ишћанску дужност.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном |
| а!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи |
| је!{S} Можда је то твоја звезда.</p> <p>А Марс као двоструком снагом да засветле тако силно, па |
| се, што иначе није његов обичај.</p> <p>А унутра се осећаше тако поуздан и тако задовољан, као |
| а бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} |
| ако се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје ра |
| улу у врту.{S} Она се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ниш |
| е и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драги“ — па онда неколико речи, којих се не могаш |
| послала пандура, да истера просјака из авлије, или тако што.</p> <p>Готово се ни с ким и не др |
| за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху карата.{S} |
| неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Нестор тужи се како му се „одбила карта“.</p> < |
| бично здраво гладан; а треће, што га је адвокат Нестор јако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику |
| ости.{S} Нико није ништа радио, само је адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на зах |
| емогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила |
| ља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су п |
| верт и запечати га половином динара.{S} Адресова на мужа Маријина и задену га за капу, да га не |
| зео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... |
| .{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није св |
| и придавати им садашњи значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — |
| уно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одговори ти се: „И он се овде купа“, |
| у-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај |
| олажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја.. |
| м!{S} А и Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p> |
| се сумњиво насмеја: „А шта ћеш радити, ако те удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те |
| ту има труни истине!{S} Уши да одсечем, ако није све пресна лаж!</p> <p>Младен чисто оживе.{S} |
| ма: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати простом радозналошћу <pb n |
| леда књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а уједно се |
| а их замените осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите |
| то се причају у јужним приповеткама.{S} Ако си момак и газија, чисто ти криво што је прошло рит |
| ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} |
| Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве очи, па их замените осред |
| о један нов, одмах распитују за њим.{S} Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најда |
| стодушно, — а што сте нам на сметњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} П |
| title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — |
| — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју б |
| „својим фамилијарним именом Кошутић“, и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он |
| ње осмејка или мрштина на своје лице, и ако је унутра у души увијао се као црв.</p> <p>И у цело |
| оме, што се њихове нарави подудараше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим јед |
| ођоше.{S} Обоје осећаше, да су нашли, и ако незгодан, ипак једини могућан <foreign xml:lang="LA |
| оно паук, испреде читав један сладак, и ако паучинаст, хоризонт; доста, да га у часовима слатки |
| Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као што т |
| а и плате, карта ли се и т. д.{S} И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, о |
| у говор који не разуме.</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручни |
| ора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки теж |
| ије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ кад се желудац напуни, кава запуши, и замириса дува |
| колико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до |
| :</p> <p>— Добро дошли, госпођо!</p> <p>Ал’ госпођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо сти |
| ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окрену |
| евет!</p> <p>И она извади сахат.</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отвар |
| њима — изнутра као у пркос да зазвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш глав |
| и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт... све једно како му је име, тај њен заручник, п |
| , и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом б |
| е од тог Морица... како рекосте?... да, Алберта, њеног поштеног младожење.{S} И, што је најсмеш |
| га у срце дираше ове речи.</p> <p>— Да, Алберта, и то њему ништа не смета да опет трчкара к њој |
| клера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — рече опет Јанко, кога у срце дираше ове речи. |
| се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна |
| тако ситно, као шљунак којим су посуте алеје у парку.</p> <p>Он је се дружио, или управо намет |
| .</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шип |
| раше цветиће.{S} Пођоше главном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се ве |
| етао се Катанић с поручиком кроз главну алеју.{S} Поручик победилачки причаше, како га Марија о |
| с Јанком, не рече му ни „добро јутро!“, али га тако значајно стиште за руку и тако милостиво по |
| , зашто је тужан — „за то... за то...“, али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире |
| и да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, али онда стаде редом мислити, како је <pb n="169" /> ст |
| као што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} |
| окљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо присташе да се усиљ |
| .{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајањ |
| спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим |
| аше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би о |
| се у мисли, које се труђаше да одагна, али их ипак, као испод руке, потпушташе.{S} Двапут му п |
| ако му је дала на пут парче пандишпања, али да га не поједе, него „да га чува“ — ено га још у њ |
| које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њ |
| о један облачак непријатног изненађења, али он се убрзо прибра, стиште добро руку овога „пријат |
| већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S} Стаде скакати мислима с |
| Он се сети синоћнице и као да задрхта, али тада му се уједанпут преврте нешто у мислима.{S} Ст |
| марно певушити и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она |
| ам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само једним оком гледа у фигуре, а другим на удовиц |
| аљубљен.{S} Па онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше с |
| {S} Најзад се опет намршти:</p> <p>— Е, али сад је све прошло!{S} Ја сам још чекао до осам саха |
| ло човек излаже се опасности да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса ру |
| а вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће г |
| еквилибра.{S} Јанко да искочи из коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије профес |
| би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брз |
| <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бес |
| рироде сличне, симпатишу једно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<ti |
| кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу као да осети неку празнину.{S} Залуд испружи |
| ко му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа или његова нарав, јача од Јевропе |
| ешто</hi> да каже, много да јој говори, али му се чињаше да су му уста оловом заливена, и да по |
| и је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни прстом, ни оком |
| није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да |
| 91" /> <p>Јанко хтеде нешто одговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p |
| ома.{S} Требао си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога |
| њига!</p> <p>— Па да!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!< |
| одар књиге, професор Недић, то не знам, али Младен, наравно, мишљаше само на Јанка.{S} И из тих |
| гљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га уну |
| шта крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p> |
| о, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезној, мач |
| братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; поштени смо, па зато треба да умремо!{S} |
| >Он упорно тражаше предмет за разговор, али га не нађе.</p> <p>Стање постаде несносно.{S} Поруч |
| штар Кошутић, који се пре звао Поповић, али му је сам г. министар на његову молбу дозволио да с |
| >Младен пође замишљено превртати књигу, али му одмах падоше у очи силна места, готово на свакој |
| је се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} К |
| виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву оку ни то не измаче.{S} Он подиже глас, |
| теа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ |
| то има.. изгледа, тојест, као да има... али ништа, ништа рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар |
| ти лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попусти |
| е, прими се некаке службе и оде одатле; али набрзо се врати, и његова се љубав према Лоти још ј |
| ва у десет могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе |
| како се то одједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га ба |
| и стазе, и где га нико не може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде м |
| сти се, метанише и помиње име Христово; али раздрљи кошуљу, па ћеш му на грудима о врпци наћи и |
| у травку, парче шљунка, или црвоточину; али кроз те стварчице, као кроз окулар микроскопа, шири |
| ја тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала прилика да |
| гомилу друге дечурлије пред уласком!{S} Али кад се она сасвим поносно намести поред њега на клу |
| о да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Јед |
| ти, хоће ли још ко пристати уз њега.{S} Али радозналост царствоваше на лицима свију, а његова д |
| !“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, тре |
| ати писмен позив, као што је то ред.{S} Али он не позва! — Ту поручик слеже раменима.</p> <p>— |
| аво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар В |
| бодније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде на гују, јер под је |
| огласно засмеја, да се сви окретоше.{S} Али он се тресијаше и све гласније се смејаше.{S} Шмурн |
| ћи се да разведри или разагна мисли.{S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она ис |
| мислећи да ће и Младен доручковати.{S} Али он попи само црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не |
| {S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року не дате сатисфакције, као ш |
| отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као |
| засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што ње |
| а грешна мисао одведе га на Марију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отворен |
| гачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се |
| p> <p>— Читао сам некад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p> |
| ом по челу. — „Свако чудо за три дана!“ Али дај проживи та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра |
| убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све |
| ђе прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како |
| ро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред |
| ласкаше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то о |
| те каву!</p> <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капу |
| читав месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на |
| на, није романтично“, мишљаше Катанић, „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он н |
| рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Млад |
| е удари пушка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „З |
| т напред — мени мркне свест!“ Све тако, ама у длаку!{S} И њему је Марија нешто свето, и у њену |
| имо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу |
| је докопао прилику да прича о некаким „американским“ дуелима, где се, чини ми се, противник по |
| скочи, па по сто пута прође собу тамо и амо.{S} После опет легне на кревет, па се даје у мисли: |
| бре учитеље, који су му и у граматичним анализама давали поучљиве примере, н. пр , „добар ђак д |
| Надали дреку: „Гете, Гете!“, а, овамо, аналишите га с које хоћете стране, он је најјачи у тој |
| руског мајстора, у коме се овај својим анатомским пером смејаше обичној заблуди идеалиста, да |
| ах разговор, и, после по сахата, његове анегдоте тако освојише, да и Младен, и Марија, и Јанко, |
| и да му шала не иде од срца, и да му се анегдоте час по могу применити на Марију и Јанка.</p> < |
| {S} Час по му падаше на памет којекакве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из н |
| {S} Онда насилу одведе мисли на Стевана Аничина, како се дави у Сави и преврће очима; на сломље |
| воме, према коме је усијана лава ледени апарат; јер, наравно, нико пре и нико после њега није м |
| нину, и како млади људи, штогод читају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обу |
| ла.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачије тајне, и, |
| м платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант. |
| је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не позва по |
| тва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од в |
| ст о своме ја, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бист |
| вић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара, диже свој тањир и премести га на други крај |
| кесицу у фину хартију, тури је у једну апотекарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмовач |
| а курс и јамчио за њега, кад је отворио апотеку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за М |
| тац дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку, помогао му да оде на курс и јамчио за њега, ка |
| </p> <p>Младен држаше да је немогућно, „апсолутно немогућно“; Марија адвокатски мишљаше: „Па шт |
| о речима:</p> <p>— Па оне очи!{S} Чиста арапска крв!</p> <p>Удовица је зачкиљила очима.{S} Ката |
| аја ни конца, као ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворе |
| вога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведе |
| анко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} Кола одош |
| пружи своју руку с црном рукавицом под арњеве, и на ту рукавицу навеза се друга из кола, жута |
| з малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" /> на њима звекеташе мачка и па |
| унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атлет.{S} Јанко сеђаше најпре поништен, а после узбуђен |
| слука наћи ћете му какав Додатак <title>Аугзбуршким Новинама</title> или депешу Политичке Корес |
| и у колико доводити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасполож |
| руштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завра |
| „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, као што се то онда звало, |
| то у некакој књизи за некога читао.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би треб |
| е освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео гов |
| ке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко с |
| тају, апликују на се, то се и он једном бављаше мишљу: да обуче гвоздене ципеле, па да иде по с |
| ац, да свој одлазак к њима и непрестано бављење уз Марију објашњаваше обичним дружењем и симпат |
| Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} |
| адвокатски мишљаше: „Па шта сам ја, као бајаги, учинила?“ и чисто је чикала факта, која су се и |
| о некоме другоме говораше: „Шта је, као бајаги!{S} Јесам ли ја крив коме штогод?{S} Шта је с то |
| тко споразумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му |
| ако мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омотава угрејано чело, исп |
| иљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригади |
| а, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.</p> <p>Мо |
| велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На |
| аву.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежности, да их |
| чешагије.{S} За обојицу је се пак цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, |
| не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не ти |
| <pb n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за рат се, наиме, чи |
| у собу, намештену као све собе у нашим бањама: двама креветима, једним столом уз прозор и једн |
| роле“ и т. д.</p> <p>Један пак гост ове бање јунак је ове приповетке.{S} Чиновник, човек од три |
| ло живота — до смрти или до повратка из бање — утуче на најрасипљивији начин.{S} Најзад, по свр |
| у и поче опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже за |
| лако као љубавна писма.{S} И у рату и у бањи живи се на парче, и свако гледа да оно мало живота |
| и тоалете жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видит |
| и истреса се државна каса немилице, за бању се такође потписују менице лако као љубавна писма. |
| се, наиме, чине спреме годинама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државн |
| ог професора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Ч |
| не — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам вра |
| азвони: „Ала да ти је да <pb n="165" /> бар једном наслониш главу на груди!“ Он леже на кревет |
| бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој душе томе — како га ти назва? — шмокљану!< |
| се. — Што нисам неки човек од пера, да бар кажем <pb n="193" /> нашем свету, да се не храни сп |
| е вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора хитати.</p> <p>Та ситница у томе рома |
| у сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толик |
| значај — то је, ако ништа друго, а оно бар да се човек поштено збуни. — Само дај да се отпочне |
| не.{S} Катанић узајми толико од Стојана Бардагџије и посла Младену с оваким писмом: „Ево ти шаљ |
| на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у том разговору он |
| ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господ |
| професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри... |
| и:.</p> <p>— Господине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, гос |
| рисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p>Наравно, да је Јанку с п |
| еше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожношћу гледаше у свога |
| а, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци ову махраму на кревет, па дођи опет!{S} Ми ћемо те |
| могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као гнушајући се, али у срцу |
| жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе његов положај према њој |
| ње и замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Н |
| није он крив што му се дала прилика да баш у овоме правцу храни ту своју природу.{S} Није он з |
| ме роману сасвим га узнемири.{S} Као да баш од тога дана поста сасвим суморан, и као да га та с |
| дан прст, и тако му се некако чинило да баш мора тачно пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад ве |
| рци.{S} Он певукаше неку песмицу, од не баш сасвим солидног значаја.{S} И он остави врата од св |
| , он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та зар је то |
| а, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше да чује опет оно |
| аше, и он хваљаше себе себи.</p> <p>Али баш то навалично чување да јој се не приближи, то очајн |
| ак и — ослободи се поново:</p> <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасв |
| ма Иве Вукићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу преско |
| екад — рече Јанко, — али давно.{S} Могу баш то узети!</p> <pb n="176" /> <p>— Дакако!{S} Колико |
| де, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прође поред његове собе поручик, ступајући кре |
| Катанић и показа Јанка Младену.</p> <p>Баш у тај пар Јанко остави књигу на клупу и приђе чесми |
| зева, да Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао |
| „каком пакленом справом да разори своје бедно срце“, шетао се Катанић с поручиком кроз главну а |
| ве тако налик на Јанка.{S} Налик на оно бежање од света а тражење Марије, налик на оно осећање, |
| , ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се сваки час као нехоти |
| е тако кокетно прикрадаше к њему и опет бежаше од њега, чим што напољу лупне.</p> <p>Кад устаде |
| у падаше на ум да спакује ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинит |
| гледати по својим стварима и мислити да бежи зором, а после поче смишљати како ће се пред њом п |
| љује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где |
| ет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и |
| му се предала тако, да ју је једанпут, без ичијег питања, одвео чак у комендију.{S} Тада му је |
| а потера, коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тог |
| и праведном срдњом псује: „Стока, стока без репа!“</p> <pb n="150" /> <p>А удовица се тако прип |
| што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав човек?{S} Пи! п |
| та она места себичне философије, где се без икакве резерве патницима обећава награда „тамо горе |
| м да му не требају књиге, јер је срце и без тога узбуркано; само му треба тиха, мирна песма, ко |
| е мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га |
| >Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замислити б |
| ана, тако ни бања се не да ни замислити без карташа.{S} Њих се не тиче ни само купатило, а камо |
| динама, а и за бању.{S} У рату се троши без рачуна и истреса се државна каса немилице, за бању |
| И тек ако му је и спољашност и положај без икаквог значаја, он ће се и после двадесет и четири |
| а онда нам није нико крив, али остајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и жи |
| али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} |
| се родио.{S} Тај Кошутић тако је лепо и безазлено знао да прича пуно лудих прича о курјацима; о |
| тионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један крајичак у па |
| столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и ћуташе.</p> <p>— Та шта си се ту укипио? — дер |
| о ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запиташ ко су, одгов |
| Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што у очима као да се читаше нека наив |
| о још тишти!</p> <p>После се сети онога безначајног цмакања и чисто се и сад стиђаше речи, који |
| а интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Знао је свачи |
| анствено у реч поручик, — ја сматрам за безобразлук да се човек меша у говор који не разуме.</p |
| кад му се поглед сукоби с подмигљивим и безобразним очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше |
| паде поред ње.{S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да |
| p>Онај, опет, онде, у сламном шеширу, с белим платненим „енглеским“ ципелама, то је апотекар Ка |
| лавом.{S} Кад она угледа крв по његовим беличастим панталонама, врисну и обезнани се, а он у ек |
| во руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда |
| и прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо |
| пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквир |
| одмах сутрадан мораде вратити с оцем у Београд, одакле је само на један дан дошао, ради свадбе |
| е.{S} Кад је Младен отишао са службом у Београд, и њихови се односи прекидоше, јер ниједан не б |
| Н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧА |
| говора.{S} Један му се одељак Младенове беседе особито допадаше, а то је оно, како би какав Шум |
| е име.{S} Професор Недић преводи некаку беседу неког члана енглеског парламента.{S} А адвокат Н |
| подне спопаде га страшна чама и осећање бесконачности.</p> <p>Нигде да нађе мира!{S} Лешкари на |
| ећањем, које се у неку руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи |
| па се наклопи читати.{S} Ох, како је то бескрајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим |
| изничу као из земље шаркије, јатагани, бесни коњици, што носе у друге крајеве лепе девојке на |
| аву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот — а то је још мање б |
| од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм отворена. <pb n="166" /> Јанко уђе на врата, |
| </p> <p>Чак и женски гледаоци толико се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага завис |
| аци и један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Пристави |
| сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху једнаке само у једној половини својој, а то у озби |
| тра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} Кад се нађ |
| рђаво!</p> <pb n="183" /> <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, |
| о не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова |
| ја, као што му се на први поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати |
| гани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што се то вели, с ч |
| Младену и његовој жени, а сутра, опет, беше позно.{S} Ту даље, као уз реч, а сасвим затрпано у |
| себи чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше |
| очима поручиковим, али он ипак уђе.{S} Беше то некако очајање, које га унутра гоњаше.</p> <p>П |
| век имати, па да се не мора убијати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урође |
| ије, дакле, чудо што сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види нов |
| вао поручика да товрља и даље, али сада беше и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји |
| та три дана!</p> <p>А Марија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче п |
| астанка Маријина с Јанком Катанић га не беше испустио из очију.{S} Пратио му је сваки корак; зн |
| гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен извади поручиково писмо из шп |
| чи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљиво осврте.{S} Докопа књигу с клуп |
| е црне мисли, којима и онако изласка не беше.{S} Та очајање и немирна савест не станују ласно у |
| ти назва? — шмокљану!</p> <p>Досетка не беше никаква, али цело друштво, па и Младен, радо прист |
| предаде му једну цедуљицу.{S} Цедуља не беше у куверту, не ношаше никакве адресе, а унутра стај |
| .{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> <p>Јанко се у први мах обрадова овоме, али ве |
| ли не знађаше, како.{S} Ствар одиста не беше за очајање.{S} Он овако мишљаше:{S} Све зависи од |
| ак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! мишљаше Катани |
| ови се односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" / |
| шом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не |
| лицу, у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повученос |
| околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не беше никога, ко није чисто зазирао од Катанића, и нико, |
| ности и затворености, с којом као да се беше родио.</p> <p>Он дохвати Младена за руку и узбуђен |
| <p>Како да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је уш |
| ица.{S} Госпођа скиде махраму, којом се беше огрнула, и даде је детету:</p> <p>— Цујо, иди баци |
| дговорити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да |
| које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио глав |
| ја с немирном савешћу.{S} Састанак ипак беше толико крепак, да у одсудном тренутку изгуби сву с |
| на мирноћа.</p> <p>Кад се вратише, мрак беше увелике притиснуо купатило и његов парк, његове ку |
| ти се Марија с Цујом из села.{S} Младен беше с Катанићем у његовој соби.{S} Кад угледа жену кро |
| ужећи се да га онде пече сунце.{S} Тако беше окренут лицем госпођи.</p> <p>Јанко опази ово и од |
| <title>Лексикону</title>.{S} Очигледно беше у томе оно слатко споразумљење, кога се он толико |
| ст.</p> <pb n="173" /> <p>А Јанку чудно беше те ноћи.{S} Тако је се осећао једном, још као дете |
| д где севају јатагани — једном речи: то беше човек са широким грудима и тесним ципелама.{S} Тим |
| з њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је он тако често као студент, у вел |
| жем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ парченце земље, |
| на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!{S} Па и после свадбе њихова кореспонденција н |
| брте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>Марија с неком побожнош |
| , пак, узрока позната и нама: прво, што беше од природе радознао, ако се, тојест, може назвати |
| дједанпут све у њему обрте; али преврат беше снажан.{S} Злато беше лажно — он га баци!</p> <p>М |
| м срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити прав |
| о устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко по па |
| акав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— А о |
| н издиже главу.</p> <p>У његову погледу беше нешто банкротско, у Катанићеву, опет, толико нежно |
| спремити, док Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, |
| растураше његове зраке — тек и Младену беше као нека нова звезда.{S} Он метну жени руку на тем |
| хаљине.{S} Само што у пријатном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном |
| рви испод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — К |
| овор о поезији уопште.{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он п |
| /p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је з |
| не верујем те није још и толико луд, да би се и убити могао.</p> <p>Младен пође замишљено превр |
| на сам крајичак.</p> <p>Он осећаше, да би јој имао <hi>нешто</hi> да каже, много да јој говори |
| у разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је |
| ти се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке службе и оде од |
| „али је јаче од целог разговора“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p |
| У своју жену не смеде погледати.{S} Да би загладио свој одушевљен разговор, који, свакако, нем |
| аљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту своју љубав, меће руку на себе и пише њо |
| и срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио Младена.{S} Али и без тога Младен настави:</p> |
| тин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пре |
| тио Катанићу: „Пази, молим те!“ па онда би прочитао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертер |
| орио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га се |
| S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S |
| е, и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав |
| че, које се зове „трезор“.{S} А обојица би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} |
| рече Младен, а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет |
| пријатељства или љубави.{S} Иначе, кад би се, као што се то понеки пут ради, поредиле ћуди жив |
| <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ |
| о, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч поменуо за какву дуб |
| и полако се скидаше, звиждућући.{S} Кад би готов, написа овако писамце:</p> <quote> <p>„Господи |
| душан.{S} Стаде чак и звиждукати, и кад би готов и изиђе напоље, срце му поново и уједанпут сил |
| дао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало пораз |
| пушити, а после кога је плакао, а и сад би се заплакао, кад се сети како је она грцала и јецала |
| бавити се љубавним предметима, и кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то с |
| ве анегдотице и смешне приповетке, које би га извукле из неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, |
| коју је отац за њим послао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђи |
| њене хаљине, па би га љубио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би |
| елу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Катанић не приђ |
| дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао казати, каква јој је глава, какав нос, какви |
| од Катанића, и нико, ко га познаје, не би се зачудио, кад би му Катанић, у разговору, уз реч п |
| би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p |
| а!...{S} Сиромах, ни парчета од њега не би остало!{S} Ха, ха, ха!..</p> <p>Поручика не само да |
| лакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на креве |
| опет, толико нежности, да их озбиља не би могао познати ни онај, који је с њима сваки дан.{S} |
| акленим оком, уверавајући је да сама не би никад опазила: „Ништа, ништа се не примећава“.{S} Ср |
| ужењем и симпатијом, и тада га ништа не би могло о томе разуверити.{S} У то доба читаше роман ј |
| шта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, да обоје чисто плашљиво не по |
| , како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би |
| че поручику:</p> <p>— Но, тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће |
| излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> <p>Јанко се очајно усиљава |
| ај Јанко“.</p> <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером |
| а би се они смејали некоме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са жено |
| и поглед учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после |
| и којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, молим те!“ па он |
| о уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!. |
| кадгод би ко почео говорити о томе, он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али |
| била, он би... шта би он радио?..{S} Он би казао: хвала, хвала!..{S} Не!{S} Не би ништа казао.. |
| е, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет |
| и зажмури.{S} Понекад рашири руке: хтео би нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је св |
| <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити га, али не знађаше, како.{S} |
| кад је довео Марију у купатило, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су |
| убио... аја, не би га љубио... наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ.. |
| ите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p |
| само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, он би... шта би он радио?..{S} Он б |
| и као сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како |
| !“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој он знао казати, зашто је тужан — „за то... за то |
| еде особито допадаше, а то је оно, како би какав Шумадинац лечио такога пријатеља своје жене, к |
| а помилује руком по усијаном челу, како би се он онда топио, како јој не би ништа говорио, само |
| о да је се даска раније опучила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све за |
| ко поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би га чисто загрлио.{S} У овој неприлици гле како му се |
| хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би побио |
| ојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како рекосте?... да |
| пио, како јој не би ништа говорио, само би узео крај њене хаљине, па би га љубио... аја, не би |
| њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо уснама.{S} Ако би га она пољубила, |
| вешто вртети око теме романа.{S} Час по би хтео да наведе разговор на Гетеа, па да се освети и |
| !{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спо |
| !..{S} Не!{S} Не би ништа казао... умро би, умро би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ до |
| крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, а ствар се још даје поправити.“ Али шта да |
| сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, истина, раниј |
| език завезао.{S} Све <pb n="192" /> што би он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али |
| ојом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подје |
| е тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше, „израђивао“, |
| А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, тако |
| иле ћуди животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје |
| за официрима, па још коњички!“ Катанић би другом приликом уживао у оваком причању и још би иза |
| да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог себе ћушио.{S} Хтео би нешто говорити, тешити |
| тово с нестрпљењем чекаше.{S} Слатко му би, кад помишљаше, како ће она можда на његово, већ јед |
| .. наслонио би га себи на образ... њену би руку наслонио на образ... само би је мало додирнуо у |
| приликом уживао у оваком причању и још би изазивао поручика да товрља и даље, али сада беше и |
| „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, устаје рано и много којешта, што је тако ситно, |
| исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако да га обори.{S |
| ити“, остављаше он с дана на дан, а све биваше с њом и уз њу, све мишљаше на њу и поста сасвим |
| ајемо без части и поноса!</p> <p>Младен биваше све живљи и живљи и час по доливаше себи вина у |
| зове поново на дуел — којешта!{S} Да се бије с њиме као каква пропалица у парку, те да начини ј |
| рече Марија, показујући лепезом како се бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздра |
| ју ласно у грудима људским.{S} Човек их бије чим стигне, а најсилније самообманом.</p> <p>Младе |
| ате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано са Цујом.</p> <p>Госпођа помилова |
| ао једну девојку, која се звала Лота, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљу |
| мо од оца, у ком су у седамнаест тачака била разложена сва правила паметног и доброг владања.{S |
| броту... наравно, како је она сама овде била“...</p> <p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се б |
| .</p> <p>Ала јој је мален прст, који је била испружила при отварању сахата.</p> <p>— Хоћете ли |
| морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић оштро посматраш |
| Лота га је се морала гнушати, ако није била.... није била...</p> <p>Он пљуну.</p> <p>Катанић о |
| агодице, а очи на ружу, коју је на прси била приденула.{S} После су те очи сасвим се опростиле |
| и даље оно останете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S |
| а сам хтео да кажем?...{S} Да!{S} Јесте били кадгод овде?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате |
| и он хтео рећи, кад би га језик служио, било би: „Али срцу се не заповеда!“ Тиме мишљаше да би |
| .</p> <p>Наравно, да је Јанку с почетка било нелагодно.{S} Није умео да се намести на столици.{ |
| учини, беше неизбежна, а којој би засад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири д |
| его што би човек мислио.{S} Узбуђење је било с обе стране подједнако, а притом тако јако, да је |
| и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех и кора |
| акоме, кога само ухвате.{S} Крај њих је било пуно оних безначајних личности, за које, ако запит |
| > <pb n="188" /> <p>Марији би најмилије било да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе забора |
| кићевића препливао Саву — а то баш није било — и како је на бесном ујакову коњу прескочио плот |
| коњу прескочио плот — а то је још мање било.{S} Пред њом се он једном разметаше како ће, кад п |
| и страшно га стаде мучити мисао: шта би било да је се даска раније опучила, и како би се сав ис |
| <p>Угледа је малену, толишну, није јој било ни пет-шест година.{S} Око главе замотала бео шали |
| чи не проговори.{S} А и од овога је чак било нешто горе, а то је: што и она не проговори ни реч |
| акако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и з |
| ка бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично з |
| двео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с поузд |
| сенка, шапће му.{S} Замишља, како би му било да га помилује руком по усијаном челу, како би се |
| и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година, бавећи се управо ничим, или, |
| ум растанак и опроштај, који је за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се |
| олико Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml |
| к цела бања интересовала.{S} Поручик је био леп и безобразан, апотекар пикантан и лукав.{S} Зна |
| а, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је добре учитеље, који су му и у гра |
| ну.{S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој |
| о по лишћу на кестенима.{S} У говору је био сасвим одрешен, слободан као и увек, и чинио се тол |
| е разбукти.{S} Једном, кад јој муж није био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога ни |
| } То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку |
| ати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.< |
| p> <p>Састанак Младенов са својом женом био је много лакши, него што би човек мислио.{S} Узбуђе |
| ?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо |
| е за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Верт |
| дар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} П |
| со било одиста мршаво; друго, што је он био као и обично здраво гладан; а треће, што га је адво |
| а из детињства, који ми је овде у свему био на руци“.</p> <p>Преко Младенова лица прхну само је |
| Па мене зове!{S} Дакле, ја сам позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам пра |
| ат сам... па напуним топ... наравно, ја бирам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну |
| рло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учинити“.{S} Под овим „предузећем“ он ј |
| верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља, као суза, а поручик, опет, држи да је |
| тај зацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда |
| ора Недића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шп |
| дана он се уплаши од онога, што његово бистро око <pb n="181" /> назираше кроз збуњено лице Ја |
| њиште, само да опет може <pb n="185" /> бити у грозници, па ће се он сам проћи твоје жене, и он |
| шности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху м |
| афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што је месо било одиста мршаво |
| — А, тако!</p> <p>Јанко, као да то мора бити, помилова и сам дете, које се стидљиво смешаше.</p |
| с душе.</p> <p>Он се прибра. „Што мора бити — мора!“ и пође њима двема.</p> <p>Мука је понавља |
| у се засветлише:</p> <p>— Зар може ишта бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без ж |
| ошло све на стару меру, кад сунце стаде бити правце у теме.</p> <p>Пођоше на ручак.{S} Уђоше у |
| еним мужем, јер „онај човек тек не може бити нико други до њен муж!“ И од тога се тако уплаши и |
| p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се не да ни замисл |
| сама да је она туђа жена, и да он може бити само зликовац, баш то затезаше све горе и горе њег |
| бити лепо што је бешчасно?{S} Зар може бити љубав без жртве?{S} Зар је за сажаљење овакав чове |
| о цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће бити да још по једну попијемо.{S} Хајд’ бар за покој ду |
| животињским особинама, Катанић би морао бити мачка, а Младен лав — ипак, дакле, обоје <foreign |
| а управо и не сањаше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катан |
| е се Јанко по парку.{S} Катанић је умео бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Мл |
| о пажње на тога Јанка, мислећи да ће то бити какав пријатељ његове куће, коме Катанић не знађаш |
| кова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одра |
| и свој угрејан пољубац.{S} Тада, тад ћу бити најсрећнији!“ А да ли ће он то осећати? „Дакако!“ |
| ила, и како би се сав испекао, па, може-бити, и умро.</p> <p>Све залуд!{S} И кад се сан прикрад |
| брва, готово намргођен, у добу од, може-бити, тридесет и пет година.{S} Место на јармац, ступи |
| „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче п |
| мужем? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>На |
| тавиш твојој жени.{S} Том приликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предуз |
| Werther...</foreign></p> <p>— Но, желео бих знати, ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — |
| S} Напослетку је додао још и ово: „Јако бих се радовао кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се |
| у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да т |
| е он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бој |
| замоли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недић |
| на ланчић, те му заплеће ноге, и што је бичем лупао по лишћу на кестенима.{S} У говору је био с |
| људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже глас:</p> <p>— Разумет |
| бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим другој страни, мада ни речи не разумеде, |
| радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} Слатко обм |
| тридесет година, именом Јанко.{S} Обла, бледа лица, које изгледаше сасвим безначајно, само што |
| в сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима гла |
| ком осећању часног живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} |
| о, опазио би, да је сада још мршавији и блеђи, а обрве као да су му гушће и јаче пале на очи.</ |
| Младен је за време целог овог разговора бленуо само у Катанића, и мада му мисли бише на сасвим |
| Тада је, као на представи мађионичара, блеснуло и опет ишчезло њезино лице, јер се он одмах су |
| езда!</p> <p>Младен познаде Марса, који блешташе свом својом црвеном светлошћу и трепташе, чист |
| е обрадова, кад стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>С |
| > <p>У тај пар беху наспрам чесме.{S} У близини сеђаше замишљен Јанко, са отвореном књигом у ру |
| ико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мекан и равномер |
| p> <p>Доле у парку црнеше се дрва, горе блисташе звезде.</p> <p>Младен јој наслони руку на раме |
| он би доказивао да су то саме „швапске бљувотине“.{S} Али ипак сваке године учини по каку буда |
| азима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима |
| ди се да заслужи те епитете, служећи се бљутавим изразима, н. пр., „грозно глуп“, „гадан да бљу |
| ински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило |
| коме штогод?{S} Шта је с том женом?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се |
| </p> <p>Катанић чисто задркта:</p> <p>— Бог с тобом!{S} Шта ти је?</p> <p>— Немој ништа крити!{ |
| Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Чи |
| и ако он није имао никакве фамилије, и Бог зна, да ли он сам зна, где је се родио.{S} Тај Кошу |
| авље, за пут, кућу и тако којешта.{S} И Бог зна, да ли се на овоме не би свршила цела историја, |
| и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, не би ли се он и упустио у декламовање, да Кат |
| слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зато, што одговара њег |
| ости да назебе, али овако.... ово је да-бог-сачува.</p> <p>Он обриса рупцем зној с чела.</p> <p |
| лада женска, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу |
| ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задово |
| о Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба моја ока, ако ту има труни истине!{S} |
| но проговори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да |
| богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, |
| S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ!{S} Па онда још сам себе на-силу-бога прави несре |
| итање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фамилији, одгајен нежно као девојка и у целом ж |
| ат, примамљив свет, преливен чудесним и божанственим зачином.</p> <milestone unit="subSection" |
| > <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа простодушно, — а што сте нам н |
| а једно плеће, и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих |
| <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође в |
| се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једи |
| тање пређе у његову собу, и кад он диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој ха |
| отава угрејано чело, испод кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опе |
| /p> <p>А сутон се поче поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз не |
| изјаве.{S} И ма колико да се он правце бојао да и најмањим чиме покуша да стане на ногу старог |
| разумљење, кога се он толико као бајаги бојао.{S} Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректа |
| е у себи чудити што је се управо толико бојао овога састанка.{S} Сад говораше сасвим слободно.{ |
| е учини да је доста.{S} Тим пре, што се бојаше да ће најзад и Марија и Јанко опазити крајњу цељ |
| рију.{S} Али је ли то сан, у који се он бојаше погледати отвореним оком?{S} Шуштање пређе у њег |
| з неприлике ћутања, али он ипак ћуташе, бојећи се да тиме не прекине ово, њему ма како незгодно |
| еном?{S} Бог са мном био!{S} Кога се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се |
| егод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у Новом Саду стигла потера, ко |
| слао, а без које би он извесно отишао у Боку.{S} Најзад, са тога „израђивања“ себе самога, дола |
| руку преливаше у бескрајан, тих, сладак бол. „Све зна“ мишљаше он у себи, и у један мах, не хте |
| и то је човек!{S} Па и цело је друштво болесно и лудо; и њен отац, и тај Густав...{S} Алберт.. |
| итали?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећ |
| које хоћете стране, он је најјачи у тој болесној фантазији.{S} Помислите само на Фауста!{S} Фау |
| опет сасвим обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше |
| шка или сабља?“ — „Ништа!“ — „Али ће те болети?“ — „Па ако!“ — „Па ћеш плакати!“ — „Зар ја?“ Он |
| сни, одмах је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако рад |
| „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где га боли!{S} Пи!{S} Тако се то неки пут отме човеку при чаш |
| га, она га је пипала за ухо, питајући: „Боли ли те?“ и, гле чуда, сад му се учини да га оно још |
| и. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње речи чињаху му се |
| >— Оставите се, није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив чо |
| укава слутња да ће, овако повучен, моћи боље пазити на љубавну игру, која, као што му се на прв |
| p>Све је то Марија добро опазила, а још боље апотекар и поручик.</p> <p>Марија га једном не поз |
| није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{S} Же |
| сте моју сабљу, као да је то... шта је бољи?.. као да је то општинска ствар.... коштају обе тр |
| удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му стиште руку.</p> < |
| ити.{S} Жена је што и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше о |
| некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно кл |
| ном осећању беше нечега, као што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на том |
| да прави деци куће од карата и да треби боранију.{S} Одрастао, млад, здрав човек — па као богаљ |
| сматраше жену.{S} Јанко се чисто очајно бораше да истраје како је започео.{S} И он оштро гледаш |
| его „да га чува“ — ено га још у његовој ботаничкој кутији с осталим детињским знаменитостима: ј |
| е викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, па ипак стајаше на улазу као безјак и |
| p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- пр |
| рцелана.{S} Згрчио се, турио колена под браду, па као да се задовољно и лукаво смеши јадном сам |
| у дебела прашина, и по њој чисто сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једн |
| осредњим, увек отвореним; ако ироничке бразде с оба краја усана дигнете и турите их међу обрве |
| ећом, из француских романа заборавио је браколомство, а запамтио част и славу.{S} А има ли кога |
| же.</p> <p>Јанко се очајно усиљаваше да брани свога несуђеног побратима, али му се језик завеза |
| ово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махните се, махните се! |
| p>Јанко се заплете.{S} Руком, као да се брани од чела, одбијаше захвалност:</p> <p>— О, молим, |
| о црну каву.{S} Хајдемо-те!</p> <p>— Не браним — рече Јанко с пуно поуздане равнодушности. — Зн |
| у ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут пљуну, као |
| му значајно клима главом: „Тако, тако, братац, ми, јадни сиротани!{S} Љубимо, али туђе жене; п |
| о на један дан дошао, ради свадбе своме брату од тетке.{S} И само на тој свадби, у ономе свету, |
| енове тетке из села, које је овде преко брда.{S} Бавићу се који дан“.{S} Потписа не беше.</p> < |
| сањиве бразде од коловоза.{S} Уз малено брдашце пењаху се једна кола с арњевима, и <pb n="153" |
| ешти, и кола, која се савија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговор |
| ше ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које нема ни стазе, и где га нико не може смет |
| кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — он би њега на бр |
| Он ћутећки ходаше поред ње, а груди му бректаше под неким осећањем, које се у неку руку прелив |
| упне.</p> <p>Кад устаде и напоље изиђе, брзо и страшљиво прође поред врата од њене собе и чисто |
| пођа се најпре трже, поцрвене до ушију, брзо стиште Јанкову руку и, сасвим изненађена, отпоздра |
| га се ја бојим?“</p> <p>И онда се стаде брзо облачити, хотећи се самоме себи начинити равнодуша |
| азумеде овај Јанков говор.{S} И сама се брзо обрете, и као да се обрадова овоме тону:</p> <p>— |
| таде голицати, па онда давити.{S} Он се брзо повуче за један стуб од гостионице, одакле набрзо |
| е и сувише замишљен и озбиљан.{S} Он се брзо одвоји од њега и пође у своју собу, смишљајући, ка |
| p> <p>Поручик исука сабљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало |
| коме су слова: част, породица...</p> <p>Брзо и одважно одагна те мисли, направи и запали цигару |
| ити!</p> <p>— Е, господине, — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљ |
| о какав здрав Шумадинац — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би па |
| те ли?</p> <p>Играчи помешаше карте.{S} Бригадир згрну паре <pb n="168" /> и поново, као човек |
| дити у свезу са синоћном афером, јер је бригадир имао три узрока бити нерасположен: прво, што ј |
| ружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа руком на једну побочну собу.</p> <p>— |
| /p> <p>У кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и и |
| е на врата, која су му показана.</p> <p>Бригадир балчаком лупи о сто, не дижући руке с карата.< |
| и рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку |
| бљу.</p> <p>Јанко брзо скиде с чивилука бригадирову сабљу.{S} Засука мало десни рукав и диже са |
| ко је, као какво дериште, извукао сабљу бригадирову и довео себе у „глуп, глуууп, најглупљи пол |
| адан овако су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем ш |
| своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.</p> <p>— У хапс! — рече бригадир и показа ру |
| дараше.{S} Младен сасвим заборави своју бригу, тим пре, што гледаше расположеног Катанића, јер |
| Он мало не паде у несвест, мало што не бризну у плач, кад докопа пружену Младенову руку:</p> < |
| ејасан говор, и мушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на |
| и Младен, и Марија, и Јанко, па и Цуја, брисаше сузе, које им од смеха удараше.{S} Младен сасви |
| путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из свога живота и односа п |
| ш плакати!“ — „Зар ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше |
| једним табаном од пушке, првом његовом бритвом и т. д.{S} Сад — прескочи неколико година свога |
| — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће н |
| изгледаху његове очи од двадесет, поред бркова од тридесет година.{S} Томе ће зар бити узрок ње |
| ладен, спуштајући чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није ника |
| ушкарци почеше почешће брисати салветом бркове, те том приликом бацати очи на онај сто.</p> <p> |
| да би растерао мисли, поче тако савесно бројати, као да је Гаванов казначеј; те кадгод наброји |
| да, кад се човеку разбије сан, треба да броји, и он, да би растерао мисли, поче тако савесно бр |
| коже, али начелна учтивост не да му да брутално одбије професора.{S} Он се стаде увијати:</p> |
| стаситом човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придрж |
| тила, и играху карата.{S} У другом углу бубњаше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим сто |
| {S} Али ипак сваке године учини по каку будалаштину.{S} Једанпут се фотографисао у црногорској |
| у којима он назва једанпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка |
| а сад није ничија.{S} Ко од њих двојице буде бољи, Младен или Јанко, ономе ће се и приклонити.{ |
| говори:</p> <p>— Младене, тако ти Бога, буди човек!{S} Ево ти се кунем свим на свету, да сам па |
| о!{S} Ходи!“</p> <p>— Здраво, здраво ми буди, побратиме, — поклицаваше Јанко у себи, — скоро ће |
| твори врата и прозоре.{S} Живот који се буђаше напољу утишаваше онај живот у њему.{S} Као да му |
| рироди, која тражи непрестано да гори и букти!{S} Али, несрећник, није он крив што му се дала п |
| сто намигујући на ово доле, што се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него об |
| коњу, како једном није хтео да наиђе на буре, а он га остругама свега искрвавио и сабљом исекао |
| у бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздигнутом главом.{S} Кад |
| пријатно, као човек који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</ |
| адвокат Нестор играо се новим картама и вадио је на захтевање час четири кеца, час четири џанда |
| иликом имао бих ти саопштити један врло важан план, о једном предузећу које бисмо могли оба учи |
| поизтиха и чисто бојажљиво спуштати.{S} Ваздух као да се процеди кроз нешто, <pb n="184" /> ста |
| обамре.{S} Неколико пута дубоко повуче ваздуха, па смушено пође напоље.</p> <pb n="187" /> <p> |
| ву, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајући зашто, он на једној хартијици по |
| S} С друге, пак, стране, Катанић је био вајкадањи пријатељ Младена, Маријина мужа, у чијој је к |
| жаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља га победити, па макако било.{S} Ту му паде на паме |
| бити Јевропљанин и знао је, како му се ваљало јавати Младеновој жени, али га од тога задржа ил |
| ! мишљаше Катанић.{S} Но!{S} Сад ће се, ваљда, уверити да је...{S} Он хтеде рећи „сметењак“, ал |
| без тога Младен настави:</p> <p>— Или, ваљда, треба га извинити, што га је љубав обрвала?{S} Д |
| <pb n="182" /> а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све ж |
| оли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, што слини пред њом!{S} Па да би крунисао ту |
| ављаше, стиснути је у наручје, па тако, ваљда, умрети, али га снага не послуша.{S} Не мрдну ни |
| ни, нагла се над њим и слуша му дах.{S} Ваљда не зна, да ли он спава.{S} Тада једва чујно проша |
| ипомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то стогубо и у бољој прилици вратим!</p> <p>Опет му |
| равити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спасајте се!</p> <p>Јанко |
| олим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам?</p> <p>Јанко пристаде, али се крадимице |
| , па тако!...{S} Мислио сам.... како да вам кажем?... путовали сте, па уморни сте; и, после, го |
| <p>Јанко му стиште руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{ |
| </p> <pb n="190" /> <p>— Знам, па откуд вам?</p> <p>— То сам данас купио од оног малог перечара |
| са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод грла... ја...</p> < |
| и се на нешто одлучи:</p> <p>— Јесам ли вам на сметњи?</p> <p>— Боже мој, — рече госпођа просто |
| сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви |
| у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет |
| н. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето, откад се само с тобом |
| .{S} Сутра путујем, Катанић такође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављат |
| чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог с вама, како зашто!{S} Јесте ли читали?</p> <p>— Читао са |
| рече:</p> <p>— Господине!{S} Ја нећу с вама да се овуда рвем.{S} Али ако ми у најкраћем року н |
| ви несрећним.{S} И помислите, ако се не варам, њему се чак прикрада жеља да умре онај честити и |
| ствари, па да бежи из купатила, али се вараше: да то може увек учинити, и да бар с тим не мора |
| аже, каким речима да проспе пред њу оно вариво у срцу своме, према коме је усијана лава ледени |
| а био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, а после |
| ом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „поклонио“ па |
| је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао се мислим |
| обичне разговоре о бањи, о болестима, о вароши, па онда поново и подуже заћутиваше.{S} Час по м |
| Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја вас молим само, да ми и даље оно останете, што сте ми д |
| е знам, како бих је описао.{S} Можеш ]е вас дан гледати и опет, да те ко упита, не би му знао к |
| ас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слаб |
| ро познанство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукл |
| p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, забога, што |
| ше!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам вас за реч — рече Младен, спуштајући чашу на сто и бриш |
| чашу на сто и бришући бркове, — хватам вас за реч.{S} Пријатељ куће није никад излишан.{S} Ја |
| кад цело немачко друштво.{S} Сад, молим вас, узмите само: угледа он некаку Маргариту, да сече д |
| ку на себе и пише њојзи, — њојзи, молим вас! — њојзи он пише писмо пред смрт и опет се пренемаж |
| били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, Катанић такође — на ва |
| ође — на вама опет остаје Марија; молим вас, немојте је остављати.</p> <p>Прси Маријине почеше |
| , ко то још може читати!</p> <p>— Молим вас — рече Јанко чисто увређен,— а зашто?</p> <p>— Бог |
| онда... од Сауертајга...</p> <p>— Молим вас, штогод од Гетеа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драг |
| /p> <p>Јанко се увијаше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!< |
| е, као што то раде људи од части, ја ћу вас морати у парку бичем истући!</p> <p>Онда подиже гла |
| м? — Госпођа опет поцрвене. — Па ја бих вас упознала!</p> <p>— Тако?...{S} Та да!</p> <p>Настад |
| оли да разгледа књигу.</p> <p>— Баш бих вас молио, ако имате што за читање? — рече он Недићу, а |
| насред стазе. — Поручик <pb n="160" /> Васиљевић с поштаром прође мимо њих.{S} Дрско гледаше ж |
| На моју официрску част!... — дераше се Васиљевић и пружаше руке пут Јанка.</p> <p>Јанко прекрс |
| побочну собу.</p> <p>— Разумем! — рече Васиљевић и с једним врло некоординованим „левокругом“ |
| >— Извол’те, господин-мајор! — одговори Васиљевић и спусти руку и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!< |
| горњем челу тога друштва сеђаше поручик Васиљевић, а у доњем апотекар Катанић.</p> <p>Јанко отп |
| е виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може отрпети, да чак у присуству удовичину |
| и мирно и не мичући се гледаше.{S} Само Васиљевић, с необичном дрскошћу намигујући на апотекара |
| очима на сто где је Јанко.{S} Само што Васиљевић још погледа онамо, прича о својему коњу, како |
| ти у бању сав комфорт?</p> <p>У тај пар Васиљевић се сам врати стазом и опет оштро посматраше ж |
| у и сабљу.</p> <p>— Овамо сабљу!</p> <p>Васиљевић ухвати своју сабљу за оштрицу, а балчак пружи |
| му се склупча и запти га у грлу.</p> <p>Васиљевић тресну о сто, на коме се превртоше неколико с |
| {S} Махните се ћорава посла! — и задржа Васиљевића, који поново полете на Јанка.</p> <p>— Сад ћ |
| како је започео.{S} И он оштро гледаше Васиљевића, чинећи се при томе равнодушан. „Само слобод |
| о си, истина, раније доћи, али то писмо Васиљевићево сушта је лаж.{S} Тако ми Бога!{S} Ево оба |
| ли управо наметао за пријатеља поручику Васиљевићу, необично лепом и стаситом човеку, који непр |
| ако синоћ „уштинуо“.</p> <p>На поручику Васиљевићу опажало се опет то, што је данас у шеталишту |
| јати?{S} Беше ли и ово последица његова васпитања или неке урођене пренадражености?{S} На то се |
| одина.{S} Томе ће зар бити узрок његово васпитање и живот од колевке.{S} Одрастао у богатој фам |
| г живота постајаше све блеђа и хладнија ватра, која је дан пре сагореваше.{S} У тим мислима она |
| једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери евр |
| асвим изненађена, отпоздрави га с неком ватреном искреношћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— |
| ну Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је вољ |
| нко, да се нећемо заборавити.{S} Ја сам ваш дужник — треба да вам вратим љубав за љубав.{S} Спа |
| пружену Младенову руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам ј |
| руку:</p> <p>— Ја сам ваш, ваш; сасвим ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако |
| ва од ње ни дању ни ноћу.</p> <hi>Један ваш пријатељ.</hi>“ </quote> <p>Онда прочита писмо још |
| писамце:</p> <quote> <p>„Господине!{S} Ваша се жена врло лепо понаша овде.{S} Неки г. Јанко не |
| а!</p> <p>— Та знам, али моја!</p> <p>— Ваша?</p> <p>— Та да!</p> <p>— Гле!</p> <pb n="190" /> |
| не равнодушности. — Знам извесно, да ће ваша кава бити боља него у механи... — Ове последње реч |
| м досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни бања се н |
| је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега исто онако |
| позван — бирам оружје и први пуцам!{S} Вежем га за дуд, имам права, позват сам... па напуним т |
| ично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није попустила у |
| ку на своју руку.{S} Отуд се он осећаше везан за Младенову кућу и Младенову родбину.{S} За Млад |
| а крпити лично раскинуте <pb n="180" /> везе; али веза, која се још у детињству затекла, није п |
| се почну стискивати, а пољупци су прави везикатори за угрејано срце.{S} Тада је, као на предста |
| несланим досеткама.</p> <p>Као год што веле да вашар не може бити без кише и Цигана, тако ни б |
| Јанко с једним писмом у руци, којим га, вели, позива сестра на смрти.</p> <p>На растанку рукова |
| бично у засебној соби, а, као што се то вели, „уз тридесет и две“.{S} Њихове жене иду саме по п |
| едно десетак младих људи, као што се то вели, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави |
| ожима од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад |
| ана лупом кола и метежем <pb n="155" /> велике вароши.{S} То беше она, којој је он негда „покло |
| ија тога јутра беше тужно милостива.{S} Велике очи беху јој још јаче прекривене трепавицама.{S} |
| тима, и постављаху <pb n="149" /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свира |
| одговорила, само је поцрвенела и своје велике трепавице спустила на јагодице, а очи на ружу, к |
| це, као кроз окулар микроскопа, шири се велики, непознат, примамљив свет, преливен чудесним и б |
| воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се исправи, обриса длановима о |
| е апотекар Катанић — страшан обешењак и велики интригант.{S} Он и поручик имају нешто заједничк |
| о Гетеових ствари — знате, и тај је био велики мислилац; па онда имам: <title>„<foreign xml:lan |
| аше и свираше Цигани.{S} На средини, за великим столом, беше једно десетак младих људи, као што |
| и стаде му ватрено причати о ситуацији великих сила и о шимери европског еквилибра.{S} Јанко д |
| паду, а сунце изгледаше некако суморно, велико и равнодушно, као образи у онога бандисте, што ћ |
| заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори људи који се |
| сме, купатила — све то изгледаше црно и велико.{S} И Младену се чињаше да је то врашка пећина, |
| , писати писма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито |
| игледном радошћу, а она њега исто онако великог, благог, с неком готово очинском нежношћу.{S} С |
| о на свој судар с Јанком и ту је сасвим великодушан био: „Бадава!..{S} Дирнуо сам га мало где г |
| ог које је он тако често као студент, у великој вароши, у сумрак турао руку на очи и предавао с |
| " /> их за велике достојнике; о некаком великом топу, у коме свирају двадесет, „двадесет и више |
| р ја?“ Он извади своју бритвицу, забоде велику страну себи у бутину и корачаше поред ње с уздиг |
| за њега био лак, јер је ишао у свет, у велику варош, где ће се моћи слободно купати и пушити, |
| кавани за столом у углу сеђаше бригадир Вељко, адвокат Нестор и управник купатила, и играху кар |
| диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте на сто и метну руку на њих:</ |
| су стајале ствари:</p> <p>На бригадиру Вељку није се опажало никакве промене, осем што је мало |
| че местимице декламовати „<title>Горски Венац</title>“.</p> <p>— То је здраво!{S} Здрава је <ti |
| а с Лотом био негде на путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, |
| икраде, Марија тако фуриозно здере онај вео, под којим се склапају очи, <pb n="158" /> испружај |
| е жени.</p> <p>Још има нешто у бањи што веома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр. |
| ни оној меланхоличној арији, која му из веркла допире у одломцима кроз отворен прозор, искидана |
| {S} Од то доба она му је безусловно све веровала и сасвим му се предала тако, да ју је једанпут |
| дића! — Да нисте дошли у бању, не бисте веровали да има у свету таких људи.{S} Чак и у шпагу од |
| азврже своје назоре, погледе, мишљења и веровања.{S} Утоме Младен извади украдену Гетеову књигу |
| о је само што он није знао, управо није веровао причању поручикову — да је Марија ноћу улазила |
| после узбуђен.{S} Његов јучерањи идол, Вертер, поста одједанпут обично јуне- Он се чисто чуђаш |
| а путу, врати се и венча се с Лотом.{S} Вертер, да би разагнао своје јаде, прими се некаке служ |
| а, а била заручена с неким Албертом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, ку |
| аиста узвишено а невино задовољство.{S} Вертер чита Лоти свој провод Осијана<ref target="#N2" / |
| сти, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта хоће он?{S} Д |
| збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко погледа на свој револвер |
| p>— Оно болесно нагваждање, што се зове Вертер?</p> <p>— Несрећан младић!</p> <p>— Сметењак! — |
| и ће он то осећати? „Дакако!“ „Шта каже Вертер?“ Он поново прочита она места себичне философије |
| Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би |
| такога пријатеља своје жене, као што је Вертер. „Ово, истина, није романтично“, мишљаше Катанић |
| чинити само онакав сметењак, као што је Вертер, а наћи присталица само у својих земљака, који с |
| тави: .</p> <p>— Фауст је то исто што и Вертер.{S} Мислим, наравно, по вредности, не по предмет |
| од главе до пете, кад се, као што вели Вертер, његов прст нехотично такне њезина, или кад им с |
| рвим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи, тражаше какву слич |
| вај!{S} Још ћеш и ти почети плакати као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се |
| као Вертер.</p> <p>Младен, да не би био Вертер, насмеја се и послушно се извали на кревет.</p> |
| па макако било.{S} Ту му паде на памет Вертер, <pb n="189" /> и замало што, без икаког повода, |
| зи прича, како је неки сањало, по имену Вертер, дошао у неки крај, где је све тихо и мирно, иди |
| v> </front> <body> <pb n="148" /> <head>ВЕРТЕР.</head> <p>Бања и рат имају нешто заједничко: за |
| Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title> — ако хоћете то!</p> <p>— Читао сам не |
| ици поче правити којекаке примедбице на Вертера и увек би их најпре саопштио Катанићу: „Пази, м |
| о, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} И Бог зна, |
| “.{S} Па како је добра Лота, која пушта Вертера да се покаткад исплаче на њеној руци! — И он ће |
| је посустао и заклањао се за болешљивог Вертера и за велико име Гетеово.{S} Тако раде и матори |
| да каже.{S} Покаја се, што је скочио с Вертера на Фауста, кад га се Фауст и онако ништа не тич |
| Лота!... та Лота тако исто заљуби се у Вертера, који нема ниједног услова за љубљење, осем што |
| тога Јанка, а знаш своју жену. „<title>Вертера</title>“ си прочитао — сад треба кројити план.< |
| ећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог зна, колико га он цени, само зат |
| лоизу</title>“, па и он написао „<title>Вертера</title>“.{S} И помислите што је најчудноватије: |
| ти требати!{S} Ниси никад читао „<title>Вертера</title>“?</p> <p>— Читао сам.</p> <p>— Па зар т |
| ријина цедуља на Јанка, ни само читање „Вертера“.{S} Једно је само што он није знао, управо ниј |
| из Гетеа.</p> <p>— Овде имам и <title>„Вертера“</title>: <title>„Патње младога Вертера“</title |
| >, а Јанко? — Он ће Марији дати <title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што |
| хај!{S} Као мухе!{S} Прочитају <title>„Вертера“</title>, па пиштољ у чело!</p> <p>Јанко, који |
| оћи твоје жене, и она њега.{S} Понизити вертеризам у његовим очима, а дићи што друго, па ето ти |
| акву сличну ситницу из свога живота.{S} Вертерова јадиковања за само га срце уједаху, и он му у |
| {S} Алберт, који је за време познанства Вертерова с Лотом био негде на путу, врати се и венча с |
| суству ћути свака пожуда!{S} Љути се на Вертерова пријатеља, што му саветује да се прође Лоте: |
| <p>Јанко, који се као кроз маглу сећаше Вертерове судбине, при овим речима Недићевим чисто осет |
| ал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значајно клима главом: „ |
| ао с усиљеном декламацијом каку бенасту Вертерову ламентацију на свет, на људе, на небо и Бога |
| што је најчудноватије: за тим шмокљаном Вертером лудовало је некад цело немачко друштво.{S} Сад |
| свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају књиге, јер је срце и без тога |
| књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узима пиштоље, и Јанко п |
| за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти је Вертер, и ја не |
| ва деци уз колевку.{S} И њему је, као и Вертеру, најмилији онај писац, у коме он налази свој св |
| вор на Гетеа, па да се освети и Јанку и Вертеру, али му се боја никако не примаше.</p> <p>Катан |
| је све налик на живот читаочев.{S} А у Вертеру је све тако налик на Јанка.{S} Налик на оно беж |
| >“!{S} А то! — он лупи шаком по „<title>Вертеру</title>“. — То је само сентименталан пиварски т |
| текарску кутицу и затвори у оно одељење вертхајмоваче, које се зове „трезор“.{S} А обојица би с |
| а, с том само разликом, што апотекар не верује ни самој својој памети много, а бистар је, збиља |
| ањалица, па наишла на човека сањала.{S} Верујем, да они обоје, искључно по томе што су им приро |
| и је?</p> <p>— Немој ништа крити!{S} Не верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је св |
| ај сметењак бар исти је Вертер, и ја не верујем те није још и толико луд, да би се и убити мога |
| — он би њега на брзу руку излечио, па, верујте, ни на памет му не би пало да се пренемаже.</p> |
| <p>— Каже, нашао је!</p> <p>— Нашао?{S} Верујте!</p> <p>Младен се обрадова:</p> <p>— А шта ја т |
| настави:</p> <p>— А здравија је зима — верујте!{S} Истина, мало човек излаже се опасности да н |
| стигоше гостионици, где блеште свеће и весела лица безбрижних гостију.</p> <p>Седоше у један к |
| ло да се овога часа путује.{S} Сунђером веселе заборавности брисаше она живо сваку сцену из сво |
| бије.</p> <p>Обоје говорише неприродно веселим и раздражено немарним тоном.{S} Младен јасно, н |
| нагом, урођеном нашим лепим половинама, весело и отворено представи своме мужу збуњеног Јанка, |
| у, каку је и довео — отворену, искрену, веселу, ведра чела, с очигледном радошћу, а она њега ис |
| ко сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком, кога ти извесно познајеш“ |
| пет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам међ’ вама, својим пријатељима.{S} Ето |
| далеко сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна |
| необична превртљивост расположења: час весео до раскалашности, час тужан и суморан, као да сав |
| ави у Сави и преврће очима; на сломљену ветрењачу под капијом, иза које Иван пандур врло вешто |
| по прсима као да му пуше неки миришљави ветрић, који га тако заноси, као оно кад човек на љуљаш |
| амо чудно чињаше: не реч о „предузећу“, већ преко мере дугачко писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S |
| рести; и чим чује, да отуд звркте кола, већ смишља како ће казати, да је сасвим случајно пошао |
| анић не нађе за потребно да се опрашта, већ се ћутећки с врата окрете и оде у своју собу.</p> < |
| , прибери се!</p> <p>— Не бој се ништа, већ ћу се прибрати.</p> <p>Он опет пође вратима.{S} Кат |
| атаљон?{S} Није батаљон правио официре, већ официри....</p> <p>— Господине, — упаде му достојан |
| али он ни у мислима не доврши реченице, већ се простире пред њом, целива јој врх од ципеле, па |
| удљиве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му |
| мозгу, и заспа.</p> <p>Кад се пробуди, већ је било давно свануло.{S} Испред прозора чу се смех |
| злабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слабо ко да још сева очима на сто где је Јанко.{S} |
| помишљаше, како ће она можда на његово, већ једном као мрамор <pb n="178" /> хладно, чело прити |
| , пријатељство, отаџбину, што му драго, већ наћи ће се шта!{S} Разумеш ме?</p> <p>Младен је за |
| Ако је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се најдаље за двадесет и четири сахата знати, ко |
| крајња сласт делити с неким судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, |
| S} Али заспати му се никако не даде.{S} Већ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње |
| пуним срцем миловаше њену меку косу.{S} Већ беше дошло све на стару меру, кад сунце стаде бити |
| ти.“ Али шта да ради, како да почне?{S} Већ га издадоше све комбинације, кад га умало не прегаз |
| S} Катанић и не завири добро у писмо, а већ му га врати:</p> <p>— Знам!</p> <p>Младен га упрепа |
| — мишљаше Катанић и обрадова се, кад га већ доведе до врата и кад се једном ослободи његова сти |
| година свога живота и поново је угледа већ као девојку од седамнаест година, кад погледи добив |
| ете, што сте ми досада били.{S} Ето, ја већ сад тражим, молим вас за услугу.{S} Сутра путујем, |
| ани, да се договоримо!</p> <p>— Знам ја већ све!</p> <p>— Ама стани, прибери се!</p> <p>— Не бо |
| што Јанко мишљаше, „озбиљно.“ Он поста већ и према себи толики глумац, да свој одлазак к њима |
| лавном широком алејом, и разговор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што |
| ни то не измаче.{S} Он подиже глас, кад већ беху у парку:</p> <p>— Мени вас је жао, што вам се |
| апут.</p> <p>Ћутећки идоше даље.{S} Кад већ зађоше у шуму, Младен седе на један пањ, тури главу |
| о пазити колико је набројао.{S} Ал’ кад већ дође до близу тисуће, а сан се као неки тежак, мека |
| Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p>Он стаде пружати руку свима редом. |
| ино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и Марије, која је нешто далеко сањала, на |
| он му у памети стискаваше руку, која је већ давно на небу, с Лотом заједно.{S} Све, све му се д |
| /p> <p>Кад њих двојица изиђоше, Цуја је већ увелико спавала.{S} Младен отвори прозор, да изиђе |
| поново позове Младена, да дође, „јер је већ крајње време!“ Да му каже истину — „то би га убило, |
| а, одвео чак у комендију.{S} Тада му је већ било тринаест година.{S} Како ли је се она тада с п |
| >У механи застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре в |
| и сваки други... наспрам даме... ми се већ одавно познајемо!</p> <p>Он се усили да оправда ово |
| и осећајући неко слатко галичање, он се већ држаше за мученика части и поштења, и то му ласкаше |
| говор поста већ одрешенији.{S} Јанко се већ поче у себи чудити што је се управо толико бојао ов |
| би — то је најлепше!</p> <p>Али и то се већ досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође пу |
| ја никако не примаше.</p> <p>Катанић се већ поче једити и угризивати за усне.{S} Најзад га изда |
| n><ref target="#N3" />.{S} Катанића сте већ унеколико познали.{S} Ако му одузмете малене лукаве |
| куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен дође, а главно му беше да Млад |
| д осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стази |
| чезнуо за романским јунаштвом!{S} Беше већ загазио у доба мужанства, не сркнувши из чаше љубав |
| ако да не пође?</p> <p>Али тада се беше већ ослободио, да мал’ не скиде и капут, кад је ушао у |
| рити, али лутка којом се он играше беше већ разбијена.</p> <p>Младен не чекаше да му се да пово |
| спод грла... ја...</p> <p>Катанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комеди |
| ећ настаје она исплаканост у мислима, и већ му почиње бивати равно све до мора, али сан никако |
| н састави себи потпуну слику Јанкову, и већ му се чињаше да га познаје од вајкада.{S} Не знајућ |
| ртом.{S} Вертер се одмах заљуби у њу, и већ не зна од љубави, куд удара.{S} Алберт, који је за |
| <p>А удовица се тако припија уз њега и већ би хтела тврдити да та стока и реп носи, кад, ето, |
| обавештаваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, мет |
| Јанко се у први мах обрадова овоме, али већ око подне спопаде га страшна чама и осећање бескона |
| е био код куће, спопадне је љубити, али већ после тога није му остало ништа друго, него да се у |
| ад било неразложно стати на пут.{S} Али већ после четири дана он се уплаши од онога, што његово |
| о писмо Катанићево.{S} Откуд то?{S} Али већ после по сахата он оде у канцеларију, затрпа се пос |
| в месец дана оставио дуван?“</p> <p>Али већ сутрадан он оде не само после ручка, него и на дору |
| ешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом са удовицом.{S} Окренуо очи од ње, |
| } Уђоше у гостионицу.{S} За оним столом већ сеђаше, замишљен, Јанко.</p> <p>Марија оном силном |
| ловина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђаху и стајаху гладни гости.{S} Нико није ништа р |
| могао устати и изићи напоље; али Младен већ беше отпутовао; а с његовом женом шеташе се Јанко п |
| љски јавља човек готово непознат.{S} Он већ хтеде да сузама брани своју невиност.</p> <p>— Махн |
| и још га Јанко и не сагледа добро, а он већ испод арњева махаше жени и оној девојчици руком.{S} |
| ше какав би то морао бити план.{S} Како већ беше уморан, он опет пружи Катанићу књигу:</p> <p>— |
| о и сутра до подне, а после подне Јанко већ поче по пропису уређивати своје ствари, писати писм |
| S} Катанић се лукаво насмеши, а Кошутић већ отпоче причати о некој женској, због које су се три |
| а:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави |
| један зрачић.{S} И госпођа и дете беху већ сасвим обикли на друштво с Јанком.{S} Приставише „м |
| нка.</p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па |
| сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ знао, како бих почео!“</p> <p>А сутон се поче поизт |
| је он <pb n="152" /> поштовао своју реч већ до детињарлука; отуда скидао капу застави, гдегод ј |
| да се равнодушно и учтиво смеши.</p> <p>Већ је се давно угасио живот и у гостионици, и по ходни |
| , упути се у гостионицу, где се хранила већа половина гостију.</p> <p>Пред гостионицом већ сеђа |
| н једном разметаше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту |
| ква пропалица у парку, те да начини још већи скандал — „пи!“ Он се пљесну руком по челу. — „Сва |
| досади, спопаде га нестрпљење.{S} Пред вече пође путем којим је она отишла и иђаше далеко напр |
| ју.{S} Сви пристадоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка |
| коме другоме који би тако радио.{S} Оно вече, кад је Младен дошао са женом и са сестрицом у куп |
| ко се због главобоље није могао још оно вече јављати Младену и његовој жени, а сутра, опет, беш |
| да, скочи са столице:</p> <p>— А, добро вече, крџалијо!{S} А где ти је.... онај... онај... она |
| то сва публика, ма да беше обзнањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> < |
| е може сметати; али и ту га нађе једног вечера професор Недић и стаде му ватрено причати о ситу |
| срећом, да никад није читао Хамлета, ни вечеравао лука и хлеба.{S} Док је био код куће, имао је |
| а вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио цео говорнички дар.{S} Најзгодније ће би |
| е то тај пут.{S} А да ће се она вратити вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и с |
| крајичак у парку пред механом и ћутећки вечераше.{S} Па после одмах одоше у Катанићеву собу.{S} |
| час као нехотично сукобљаваху.{S} После вечере одоше одмах свако у своју собу, и обоје осетише |
| о образи у онога бандисте, што ће после вечере свирати у кларинет.{S} На широком друму лежи за |
| го и на доручак, и после ручка, и после вечере, и, што је најгоре, сеђаше цео дан с њоме и уз њ |
| чка на каву.{S} Јанко не хтеде ни после вечере отићи.{S} Тај дан осети неку лакоћу у грудима и |
| а нећемо много ни питати...{S} Време је вечери!</p> <p>И с тим речима, које се нимало не односи |
| се зове бура у срцу.{S} Да ли је он те вечери јаче сјао него обично, да ли се само кроз влажне |
| адоше.{S} Утоме стиже и вече.</p> <p>По вечери Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и к |
| p> <p>У таком разговору затече их већ и вечерње.{S} Катанић предложи да се проходају, па после |
| е проговорише речи, ни за ручком, ни за вечером, и као да бежаше једно од другога, а ипак се св |
| S} Срета се, истина, с гостима јутром и вечером код извора, скида им капу, каже, или пита, коли |
| под капијом, иза које Иван пандур врло вешто истреса ону закључану кутију, у коју се спуштају |
| .</p> <p>— Знам, ал’ ја се нисам мешао, ви сте се....</p> <p>Ал’ поручник већ оде даље стазом с |
| испрекидано настави:</p> <p>— Наравно, ви сте позвани... изаберете топ... ха, ха!... па њега з |
| руку:</p> <p>— Хвала вам, господине!{S} Ви сте припомогли, да га не удавим.{S} Желим, да вам то |
| , није потребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Ја |
| метњи?{S} Ако ћете, хајдемо заједно!{S} Ви сте овде познати.{S} Покажите нам место.{S} Хајде, Ц |
| ао, што вам се ова неприлика десила.{S} Ви слабо познајете свет... не примите за зло!.. и замиш |
| /p> <p>— Ја не знам, господине, шта сте ви ту дошли, само да кварите друштво!{S} Па, после, узе |
| ацело не би ласно прошао!{S} Томе бисте ви показали, с ким хоће да се дуелише! — Па онда наново |
| вно, по вредности, не по предмету.{S} И ви мислите да Вертер може имати какве вредности!{S} Шта |
| >— Хајдете! — рече госпођа. — Хајдете и ви с нама!{S} Млека имам, узела сам доста, мислећи да ћ |
| — истрча се брзоплети професор, — а што ви не начините пруски батаљон?{S} Није батаљон правио о |
| шаше никакве адресе, а унутра стајаше: „Ви сте још спавали, кад су по мене и Цују дошла кола Мл |
| ренувши главу од ње, проговори:</p> <p>„Ви све знате!“</p> <p>„Све!“ рече она, такође не обрћућ |
| ен јасно, нарочито по покретима лепезе, виде неприродну кокетерију у своје жене.{S} Јанко му из |
| њене собе и чисто се радоваше што је не виде.{S} На уласку у кућу истрча пред њега собарица суд |
| тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш тада прођ |
| напоље.</p> <p>И том приликом Јанко не виде оно двоје, што стајаху у засенку, али Катанићеву о |
| се беху забленули, да им се на лицу не виде ни трага зависти.</p> <p>Поручик Васиљевић не може |
| ику је пажњу на се обратила, да мало ко виде и једну девојчицу, тако од седам до осам година, к |
| судбину!{S} Већ на првим странама Јанко виде да је и он сам Вертер, и, при свакој сцени у књизи |
| једи, да су наши људи мајмуни: све што виде у другога: добро, рђаво, то им се допада.{S} Надал |
| ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} То је нова звезда!</p> <p>Младен познаде Мар |
| шћу.</p> <p>Јанко опет одахну.</p> <p>— Видео сам вас још синоћ, кад сте дошли.</p> <p>— Па, за |
| а је ђаво носио да улази унутра, кад је видео пијане људе?{S} После је се кињио, што је тако пр |
| отуда скидао капу застави, гдегод ју је видео; отуда га је, за време бокељског устанка, једва у |
| Прави производ немачке поезије.{S} Гете видео Русовљеву „<title>Нову Елоизу</title>“, па и он н |
| м пазио на сваки корак и да ништа нисам видео, што би ти каљало образа и дома.{S} Требао си, ис |
| ма.{S} Ето, откад се само с тобом нисам видео; па сад сам стекао још једног пријатеља!{S} Надам |
| ли овакво.{S} Кад се с неким ниси дуго видео, а ниси с њиме никакав особит пријатељ, ти си у з |
| купатило, Катанић га је, наравно, одмах видео, али не могаше одмах прићи, јер, по својој опрезн |
| пише: „Знам, чија је оно лепеза“, или: „Видео сам, кад си је очепио“.{S} Он игра шаха, али само |
| неким дететом пре толико година, па га видети сада као жену, сећати се оних пољубаца и придава |
| клицаваше Јанко у себи, — скоро ћемо се видети!</p> <p>И управо не тражећи никаква даља разлога |
| одине, дајте ми пруски батољон, па ћете видети шта ћу учинити!</p> <p>— Е, господине, — истрча |
| авија као пут уз брдо, само је ту могао видети, поздравити се и проговорити озбиља четири речи: |
| е, седите!{S} Бог зна, кад ћемо се опет видети — рече Младен. — Мило ми је, весео сам што сам м |
| отребно!{S} Идите боље кући!{S} Ви сте, види се, јако поштен и осетљив човек!</p> <p>Јанко би г |
| title>„Вертера“</title>, да чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, т |
| знањено да вечера чека, оста напољу, да види новога путника.</p> <p>Четвороношке испод арњева и |
| е као некакав сигнал, а иза њега као да види боно и бледо Вертерово лице, које као да му значај |
| нешто загрлити у наручје — па тек, кад види да је све празно и тихо око њега, онда га још јаче |
| леде и занесе се, као осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити |
| Младен дође, а главно му беше да Младен види Јанка и да се зна наћи.{S} Младен, кад је прочитао |
| верујем ничему другом, али на твом лицу видим, да је све сушта истина.</p> <p>Катанић би самог |
| е, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше Младенове за |
| кад би ти дошао <hi>што пре</hi>, да се видимо и мало поразговоримо, и да ме представиш твојој |
| свет, на људе, на небо и Бога и све што видимо и не видимо.{S} Катанић са задовољством слушаше |
| еома наличи на рат — то је шаренило.{S} Видите, н. пр., оног професора Недића! — Да нисте дошли |
| .{S} Његов љубимац беше Његош.</p> <p>— Видите здраве поезије!</p> <p>Он поче местимице декламо |
| му се да повода да настави:</p> <p>— И видите што ме највише једи, да су наши људи мајмуни: св |
| а у себи мишљаше: „Ниси, ваљда, ћорав, видиш како сам леп!“ „Официр сам, а све женске лудују з |
| данпут Гетеа чак и будалом.</p> <p>— Е, видиш сада!{S} Сад знаш тога Јанка, а знаш своју жену. |
| p>Марија обриса сузу:</p> <p>— Тамо!{S} Видиш ону звезду?{S} Ја је досад никад нисам видела.{S} |
| астави:</p> <p>— Ствар је у овоме...{S} Видиш: твоја жена, она је у неку руку сањалица, па наиш |
| дно другоме, али кака је то несрећа?{S} Видиш: овај слепац чита „<title>Вертера</title>“ и Бог |
| аваш, говориш му из дана у дан и већ га видиш, да диже руке к небу, пости, крсти се, метанише и |
| , шта сам ти причао за Јанка, зар ти не видиш ту сличност с Вертером?{S} Овај сметењак бар исти |
| исма и међу њима једно сасвим велико, у виду дневника, а намењено Марији.{S} Нарочито уживаше у |
| и убрзо искочи цео један божји створ, у виду женске.</p> <p>Ја не знам, како бих је описао.{S} |
| читаше нека наивност и чежња.{S} То се виђа на људима сасвим младим, који још нису покварени „ |
| е ситнице, стајаше и то: како сваки дан виђа његову жену, здраву и веселу, „с господином Јанком |
| десно, и тамо се у шипрагу и хладовини виђаше једна клупица.{S} Госпођа скиде махраму, којом с |
| } Све, све му се допадаше, и у свему он виђаше себе.{S} Он се слаже с Вертером да му не требају |
| о осетљива дама кад види жабу.{S} Хтеде викати, нагрдити поручика, ударити га боцом и столицом, |
| замало што, без икаког повода, не поче викати на Вертера и Гетеа и целу немачку романтику.{S} |
| нда се само лицем окрете „дуелантима“ и викну:</p> <p>— Господине поручниче!</p> <p>— Извол’те, |
| амералним наукама“.{S} Страсно је читао Виктора Хига и одушевљено говорио о њему, а у себи чезн |
| ако је зажмурео, дигнуо главу, развалио вилице и пева неку песму, у којој има речи: „А мој драг |
| ра“.{S} Да би завршио, он наслужи свима вина, па диже чашу:</p> <p>— Е, ти си вечерас развио це |
| ић.</p> <p>Јанко отпљуну, кад угледа од вина нагрђено лице ових људи, а нарочито кад му се погл |
| ве живљи и живљи и час по доливаше себи вина у чашу.{S} У своју жену не смеде погледати.{S} Да |
| ако се то неки пут отме човеку при чаши вина!{S} Сиромах!{S} Да, да! <pb n="170" /> Помислите, |
| им „предузећем“ он је замишљао куповину вина, или макаку лаж, коју ће већ спремити, док Младен |
| ремљиво чачкала нос.</p> <p>— Дајде још вина — рече Младен, смејући се. — Што нисам неки човек |
| а поштеног младожењу, који ће је узети, Винклера, како ли се оно зове?.,.</p> <p>— Алберта — ре |
| упу све му се чини да и сувише срче.{S} Вино кад пије, чини му се да му здраво клокоће, — ал’ к |
| Младен позва и Катанића и Јанка себи на вино и каву.</p> <p>Неко време, пошто разговор поста од |
| идемо!</p> <pb n="194" /> <p>Међутим је вино чинило своје.{S} Осем Цује, која је већ спавала, и |
| ни смисла, он, шалећи се, додаде: „Ово вино мене баш угреја“, па онда опучи даље:</p> <p>— Та |
| дује.{S} Стева практикант замаче прст у вино, те њиме пише по столу своје име.{S} Професор Неди |
| осматраше Младена, који, да ли загрејан вином, да ли унутрашњим жаром, изгледаше читав мали атл |
| ли, с чашама у руци, а у самој ствари с вином у глави.{S} У горњем челу тога друштва сеђаше пор |
| сањала, на свима се опажаше лак, весео, вински дух.</p> <p>— Чекајте, седите!{S} Бог зна, кад ћ |
| е, као да стаде на гују, јер под једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвено |
| чела и прими понуду да и сам седне под вињагу.</p> <p>— Пазите само, шта овај каже — рече проф |
| замотала бео шалић, те јој лице из њега вири као из каквог оквира.{S} То беше она, због које је |
| ошке испод арњева извуче се један човек висок, сухоњав, мало сведених обрва, готово намргођен, |
| баш да обијеш, пуцају, звоне, деру се и вичу за помоћ.{S} Није ни себе заборављао у својим прич |
| а се он довлачи у кућу.{S} То је — нека виша тактика.{S} Бре, не био то какав здрав Шумадинац — |
| еташе мачка и папуча, која с катраницом вишаше о срчаници.{S} Уморни гости радознало погледаше |
| ико је сахата, и припаљује цигиру — ал’ више ништа.{S} Обично бежи под ону липу у брду, до које |
| оњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на вр |
| и дете.{S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја би |
| ако милостиво погледа, да је он из тога више прочитао, него што има у целом Мајерову <title>Лек |
| о.{S} Бавећи се тако самим собом, можда више него што би требало, он је се, као што он то зваше |
| естетиком“ (1885), која је преведена на више језика.</note> <note xml:id="N2">Енглески писац Ма |
| Јанко сасвим љутито не хтеде „баш ништа више мислити“.{S} Сети се онда како је читао у некој књ |
| залупа, као одуларен коњиц, који се све више заиграва, што га више митиш и руку му пружаш.{S} Ј |
| више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљаваше с Вертером, и најзад, кад Вертер узи |
| огима заокруглише очи, и друштво се све више разлабављаше.{S} Пажња и интерес попусти, већ слаб |
| ље напред, и све слободније, јер се све више осамљиваше.{S} Али уједанпут се трже, као да стаде |
| жај према њојзи, то чињаше да се он све више збуњиваше, то га довођаше готово до очајања.</p> < |
| анићем се и пољубио.{S} Из кола се није више освртао.</p> <p>Од то доба престао је бавити се љу |
| {S} После тога је он отишао, и ништа се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста |
| а чита. „Нек’ види моје јаде!“ И што се више примицаше крају књиге, тим се све више збратимљава |
| истином.{S} Па ипак му Јанко изгледаше више за сажаљење него за мрзост.{S} Свакако, пак, ваља |
| вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лицу, у држању, у говору, у погледу не беше |
| , у држању, у говору, у погледу не беше више ни трага оне лукаве опрезности, оне повучености и |
| смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови.{S} Кад се |
| у, у коме свирају двадесет, „двадесет и више Цигана“; о касама, које, кад пробаш да обијеш, пуц |
| ти и заобиђе чак око ораха, али под њим више никог не беше.</p> <p>Без сумње је она с дететом! |
| p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више и не виде, како она остави његову собу.</p> <p>Баш |
| атанићу беше већ отужно.</p> <p>— Нашто више? — мишљаше он. — Комедија је већ одиграна.</p> <p> |
| ве среће, која му се, како мишљаше, већ више не измаче.{S} Њен балзамичан дах још као да му омо |
| ехани застаде цело друштво, које се већ више и не сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље. |
| S} Засука мало десни рукав и диже сабљу више главе.</p> <p>Бригадир Вељко поклопи своје карте н |
| а се више није десило.{S} Али шта ће му више?{S} То је доста, да сам из себе, као оно паук, исп |
| диже бојажљиво руку с очију, угледа њу више себе, у белој хаљини, нагла се над њим и слуша му |
| јих пријатеља — и то све правдати неким вишим, племенитим осећањем, које чак треба да се зове љ |
| и ништа!{S} Правдати своју леност неком вишом философијом, каљати кућни праг, разоравати мирну |
| убље, јер се и на тај начин у неку руку влада својом околином.{S} Ето, н. пр., у купатилу не бе |
| разложена сва правила паметног и доброг владања.{S} Преко „на наукама“ био је до пре пет година |
| че сјао него обично, да ли се само кроз влажне очи јачи растураше његове зраке — тек и Младену |
| жда се тиме задовољаваше његово урођено властољубље, јер се и на тај начин у неку руку влада св |
| славан, што пије на дан четрдесет чаша воде и у хладном басену седи сваки дан сат и по.{S} И у |
| на клупу и приђе чесми, да наточи чашу воде.</p> <p>Унаоколо никога не беше, Катанић се пажљив |
| рам оружје!... и...“, он лупи дланом по води и звизну.</p> <p>Катанић се на то тако громогласно |
| нство“:</p> <p>— Знате, кад сам вас оно водио у комендију?</p> <p>— Па сте после извукли... — р |
| аза јој чесму с једном и чесму с другом водом.{S} Упознаваше је с гостима.{S} Причаше јој о док |
| . пр., како се пере свако јутро хладном водом, „а у зиму снегом“ једе много паприке и бибера, у |
| гласније се смејаше.{S} Шмурну се и под воду, али и више његове главе избијаше велики клобукови |
| . наравно... најпре сте хтели да пијете воду.</p> <p>Госпођа разумеде овај Јанков говор.{S} И с |
| /p> <p>— Нисам!</p> <p>— Па не знате ни воду ни купатило?</p> <p>— Знам, била сам јутрос рано с |
| век који је се једанпут бућнуо у хладну воду, па сад осећа унутрашњу топлоту.</p> <p>Сунце већ |
| <p>Сунце већ поче припицати.{S} С алеје вођаше једна узана стазица десно, и тамо се у шипрагу и |
| еде га првом стазом, која од гостионице вођаше у парк.{S} Никога не беше на поглед.{S} Младен и |
| сао у фармазоне.{S} А пре неколико дана возио сам се преко Мишара.{S} Кочијаш ми причаше, како |
| S} Кочијаш ми причаше, како је преклане возио туда једног господина, који, кад изиђоше на место |
| да му противречиш.{S} Нарочито у „чисто војничке ствари“ не трпи да се меша „лаик“.{S} Тако, н. |
| таше како ће, кад порасте већи, отићи у војску и сећи Турке као ону татулу у врту.{S} Она се су |
| Младена!{S} Најзад су могли једно друго волети и стога, што им се интереси никад и ни у чем не |
| а, који нису ни род ни помози-бог, могу волети као брат и сестра.{S} Јанко баци кригу и двапут |
| ше, и ако се обично каже, да се не могу волети две сасвим једнаке душе.{S} Уосталом, оне и беху |
| зно глуп“, „гадан да бљујеш“ и т. д.{S} Воли да говори и о јуначким стварима и много држи на св |
| тени муж Лотин.{S} И он сад мисли да је воли, и да би је само он могао усрећити, ваљда тиме, шт |
| иђаше речи, којима ју је уверавао да је воли и да ће је узети, и њених, којима се обећаваше да |
| ет трчкара к њојзи и да мисли још да је воли, а овамо би хтео да је отме од тог Морица... како |
| {S} Ко му да бољу играчку, онога више и воли. „Да сам ја“, мишљаше он, „њезин муж, ја бих већ з |
| м човеку, који непрестано уврће брчић и воли да га сабља саплеће, те је никад не придржава руко |
| што он говораше, „официрску част“, али воли да га дирнеш у око, него да му противречиш.{S} Нар |
| једвине јаде такође прошапута:</p> <p>— Волим те!</p> <p>Али тад му већ помрче свест, и он више |
| <p>— Ово баш припиче!{S} Ја лети здраво волим лаке хаљине — сасвим лаке.{S} Али ко ће понети у |
| кога је тако бојажљиво исклизнуло оно „волим те!“ Сад, сад да је опет да да дође, како би јој |
| ене стога, што је тако његова размажена воља!{S} То може чинити само онакав сметењак, као што ј |
| ваш!{S} Располажите са мном како вам је воља!{S} И, ако би вам требало, што кажу, и крви испод |
| ом, клонуо; један здрав, с пуном гушом, вољан да га захрани.{S} Катанић не беше више он; на лиц |
| е односи прекидоше, јер ниједан не беше вољан писмима крпити лично раскинуте <pb n="180" /> вез |
| терати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <title>„<foreign |
| теа! — прекиде га Јанко.</p> <p>— Драге воље, молим!{S} Хоћете ли да се вратимо, па да вам одма |
| ром моћи растерати чаму.</p> <p>— Драге воље, драге воље! — рече професор. — Ја имам овде: <tit |
| ше:</p> <p>— Молим вас!{S} Ја сам драге воље, и штавише!{S} На спасеније!</p> <p>— А, хватам ва |
| сећаше на аферу и беше још сасвим добре воље.{S} Јоца Мијић завратио главу, пева песму „Лепа на |
| што рекох, бонога, и он се с необичном вољом задржаваше баш на томе.{S} Сваки час му се чињаше |
| аркови, музика, даме.{S} Они се само на врат на нос окупају, па после се сви заједно зноје, оби |
| и како звече чаше, и упути се тамо.{S} Врата од каване, која гледаху у „мали парк“, беху широм |
| руку му пружаш.{S} Јер тек што стаде на врата од ходника и погледа у парк, а |